Солунска Браћа међу Словенима

[Statler and Waldorf]

Евидентно је да је глагољица дошла из византијских градова у Приморју и одатле продирала у унутрашњост.

Занима ме какво је твоје мишљење о старости глагољице и ћирилице и њиховом ширењу међу Србима и Хрватима.Како је глагољица тако дуго остала код Хрвата док је код Срба врло брзо замењена ћирилицом, и због чега није ћирилица продрла и у хрватске жупе као у српске.
Поздрав.

Леки, о пореклу и старости словенског писма/писама постоје различите теорије. ипак, поуздано се може рећи да је глагољица међу Хрвате стигла прилично касно (тек средином 13. столећа), и то захваљујући крчким Франкопанима. кад је ова кнежевска обитељ проширила своје поседе и на копно, прешла је и глагољица са Кварнера у Хрватску (најпре на подручје сењске бискупије, а онда и у друге крајеве). ипак, ни тад није била прихваћена у тој мери да потисне латински као богослужбени језик. Хрватска остаје ипак верна латинштини. глагољашка књижевност очуваће се по забитим крајевима као својеврсан реликт, све док сасвим не ишчезне у 19. веку.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Леки, о пореклу и старости словенског писма/писама постоје различите теорије. ипак, поуздано се може рећи да је глагољица међу Хрвате стигла прилично касно (тек средином 13. столећа), и то захваљујући крчким Франкопанима. кад је ова кнежевска обитељ проширила своје поседе и на копно, прешла је и глагољица са Кварнера у Хрватску (најпре на подручје сењске бискупије, а онда и у друге крајеве). ипак, ни тад није била прихваћена у тој мери да потисне латински као богослужбени језик. Хрватска остаје ипак верна латинштини. глагољашка књижевност очуваће се по забитим крајевима као својеврсан реликт, све док сасвим не ишчезне у 19. веку.

Ma daj pa ima spomenika starijih od sredine XIII st.

Svakako je bitno naglasiti da se, izgleda, javlja u Istri prije nego samoj Hrvatskoj.

 

[Statler and Waldorf]

Ma daj pa ima spomenika starijih od sredine XIII st.

Svakako je bitno naglasiti da se, izgleda, javlja u Istri prije nego samoj Hrvatskoj.

наравно да има глагољичких споменика старијих од 13. столећа, само што они нису настали у Хрватској, него у њеном окружењу.

 

[snouden]

voleo bih čuti odgovor na pitanje kako se održavala ćirilica po dalmaciji. morale su biti negde škole.

dadoh već izvor koji veli da je u vreme popisa katolika po splitskoj biskupiji godine 1725 bilo 64% "matičnih" knjiga (po župama) pisanih ćirilicom.

 

[Сребрена]

i čakavski govor je pisan ćirilicom, a mešala se i sa glagoljicom

ćirilična slova u glagoljaškim natpisima i to Kninskom ulomku, Plastovskom ulomku iz okolice Skradina, Supetarskom ulomku iz Sv. Petra u Šumi. ...posebno bila njegovana na području Poljica....http://www.vecernji.hr/hrvatska/hrv...i-katolicke-tekstove-djela-na-cakavici-626763

 

[Atentator]

Занимљива песма из два разлога - старо словенски језик и оригинална( или бар међу првим верзија) ћирилица

 

[Лекизан]

i čakavski govor je pisan ćirilicom, a mešala se i sa glagoljicom

Има ли неки чакавски документ а да је писан у потпуности на ћирилици?
Ипак ови уломци имају мали број речи да би се нешто проценило, на оном супетарском само је једна реч '"Амин" исписана ћирилицом и изгледа да и нема везе са оним натписом на глагољици испод, да ли је исписана чакавицом?
http://www.svpetarusumi.hr/Supetarski-Ulomak.aspx

Е мој професоре танак си ти:
"S vremenom se, piše profesor Žagar u enciklopediji, ćirilica proširila na istočne hrvatske prostore kao što su istočna Bosna, Zahumlje te jugoistočni dio jadranske obale s otocima te razvila svoje posebne regionalne tipove (bosanski, poljički i dubrovački), najčešće objedinjene pod nazivom bosančica (bosanica, bosanska ćirilica, hrvatska ćirilica)."
када би знао да то нема никаквог смисла можда би и знао одговор на своје питање:
"Odakle spremnost za odricanje pisma i Povaljske listine i praga, Humačke ploče, Dubrovačkoga molitvenika koji sada slavimo, znatnog dijela franjevačke književnosti (bosanske, hercegovačke i dalmatinske) sve do 19. stoljeća – pitao se profesor Žagar."
отуда што поменута дела са хрватском књижевношћу и немају везе.

 

[Карлос Шакал]

Занимљива песма из два разлога - старо словенски језик и оригинална( или бар међу првим верзија) ћирилица

Ово је црквенословенски.

 

[Сребрена]

Занимљива песма из два разлога - старо словенски језик и оригинална( или бар међу првим верзија) ћирилица

.

Ovo bi trebalo da je "vjekovma" (vekovima) na glagoljici, izgovor je opet iz istočnog obreda..ali drugi znak je misteriozni "jat" ..a na linku ga čitaju ekavski E

Supetarski ulomak
Ulomak kamene grede s ćiriličkim i glagoljaškim natpisom, otkriven je među kamenjem urušenog zida u Sv. Petru u Šumi. Natpis potječe iz XII. stoljeća. U prvom redu je ćirilicom zapisano AMEN, što može biti završetak neke molitve ili zaziva. Ispod je glagoljicom zapisano IEKOV M

 

[Tandoori Masala]

Има ли неки чакавски документ а да је писан у потпуности на ћирилици?

Ima, pada mi na pamet u ovom trenutku barem 5 ili 6 komada.

 

[snouden]

Има ли неки чакавски документ а да је писан у потпуности на ћирилици?.

koliko hoćeš. pa obilje sačuvanih matičnih knjiga po srednjoj dalmaciji i onoj iznad krke, te otocima, je pisana ćirilicom i glagoljicom.najstarija je sa otoka olib iz 1565.

Bosančica u glagoljskim matičnim knjigama severno od Krke

ta bi zaoštavština mogla biti važnim čuvarem tadašnjeg govora. treba zasukati rukave, naučiti dobro i izbaciti na svetlo dana mač pravedni.

u linku imaš primera i prevoda. evo jednog pisanog glagoljicom, a rukom ispravnika za jereje. možeš je naći kod naslednika gospodina Kažimira Perkovića.

"1688 na 15 avgusta kada jidoše naši pod Knin
Bog jin daj sriću divice slavna
Amen
To pisa ja don Gargo Sladkonja
Fala Bogu
I uzeše ga to jisto godišće
Fala Bogu i divici Mariji
I bih nisto kruto zele volje zaradi nike stvari"

 

[Лекизан]

Ima, pada mi na pamet u ovom trenutku barem 5 ili 6 komada.

Мислиш на она писма хрватских племића у Угарској претпостављам.

koliko hoćeš. pa obilje sačuvanih matičnih knjiga po srednjoj dalmaciji i onoj iznad krke, te otocima, je pisana ćirilicom i glagoljicom.najstarija je sa otoka olib iz 1565.

Да само што ја питам за чакавицу писану на ћирилици а овај оплео о неког босанчици.
Пољички статут је рецимо писан штокавицом на ћирилици уз неке утицаје чакавског.

 

[Statler and Waldorf]

колеге, не можете на 3 теме водити једну исту расправу. имајте на уму да се овде не дискутује о јужнословенским наречјима и дијалектима.

 

[Statler and Waldorf]

један сажет и врло занимљив приказ, за који је колега дао везицу на другој теми, а односи се превасходно на оно о чему овде разговарамо:

''нађох сад да се то рецимо спомиње у раду Иштвана Петровића Имре Боба и питање Велике Моравске

------------

изгледа да се у савременој историографији све више прихвата гледиште да се Велика Моравска простирала негде у јужним и југоисточним областима Панонске низије

 

[Statler and Waldorf]

где се тачно налазио средњовековни град Морава-

Вујадин Иванишевић, Иван Бугарски: Примена LiDAR технологије у анализи топографије Маргума/Мораве и Кулича
(Археолошки институт, Београд; Старинар 62, 2012.)

 

[LeoneMontana]

MISTERIJA NEPOZNATOG GROBA: Metodije sahranjen u Sremu?

Arheolozi veruju da se u Mačvanskoj Mitrovici nalazi grob jednog od tvoraca slovenske glagoljice. Ćirilo počiva u Crkvi Svetog Klimenta u Rimu, a grobno mesto njegovog brata i dalje misterija

NEPOZNATI grob u okviru crkve na arheološkom lokalitetu Širingrad u Mačvanskoj Mitrovici, mogao bi da bude večna kuća Metodija, koji je sa bratom Ćirilom širio pismenost među slovenskim narodima. Ovu misteriju trebalo bi da razreše profesori sa arheloških fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, ali i stručnjaci iz inostranstva na simpozijumu, koji će se krajem maja održati u Sremskoj Mitrovici.

Sačuvano je malo podataka o tome gde su sve Ćirilo i Metodije boravili, ali i gde je sahranjen jedan od braće koja su stvorila glagoljicu, mada neki naučnici smatraju da je reč o Sremu. Naime, braća koja su stvorila prvo pismo Slovena najviše su boravila upravo na području tadašnje Velikomoravske kneževine i Panonije, šireći pismenost. Njihovo sedište nadbiskupije u Panoniji bilo je u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici, gde je Metodije boravio i postao episkop.

- Otuda i postoji teorija da je Metodije upravo sahranjen na području nekadašnjeg Sirmijuma - kaže, za "Novosti", Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.- Na arheološkom lokalitetu u Mačvanskoj Mitrovici, istražena je i konzervirana lokacija crkve, za koju se pretpostavlja da potiče iz vremena Metodijevih aktivnosti u Panoniji.
Prilikom tih istraživanja, došlo se do otkrića da je tu sahranjen neko od velikodostojnika, ali niko nije mogao da potvrdi da je Metodije.

- Dalja istraživanja na ovom lokalitetu nisu rađena, jer za njih nije bilo sredstava. Ono što je u javnosti poznato jeste da je Ćirilo sahranjen u Crkvi Svetog Klimenta u Rimu, ali se o Metodijevom grobu ništa sa sigurnošću ne zna - kaže Šulaja.
On dodaje da se malo toga sačuvalo iz 8. i 9. veka, vremena "slovenskih apostola", ali da naučna istraživanja mogu da daju dosta odgovora.
PREMINUO 881.ILI 885.
Tačan datum Metodijeve smrti nije zabeležen. U sačuvanim dokumentima, negde se spominje 6. april 885, a negde je to i 881. godina.

 

[Khal Drogo]