Šokantno: Voleti svoj posao

To pod 1 nije za ovu temu :))))) a osim plate najbitnije mi je sta u stvari radim jer ako se osecam da zaglupljujem ne mogu da izdrzim, mogu da se zanimam necim sa strane ali samo ograniceno vreme. Znaci strasno mi je vazna sadrzina posla, da li ima prostora za usavrsavanje, pitam za radno vreme, raspitam se kod kolega ko su ljudi koji vec tu rade, da li nude nesto osim radnog odnosa i plate za to sto odradis....ima li nekih ogranicenja, sta se niposto ne sme, da li se ide na teren, da li se radi sa strankama i u timu ili si solista...
 
Radim u drzavnoj ustanovi vec 17 godina i oduvek sam zelela da radim bas tu u klinickim uslovima ,a ne u domu zdravlja!
Postoji mnogo problema ,losih medjuljudskih odnosa,budalastina,kvazi strucnjaka i nadobudnih sujetnih "veličina",ali gde god sam na drugom mestu radila(mislim na privatni sektor)prioritet je bila zarada,a ne bavljenje strukom i pomoć pacijentu.
Rehabilitacija kao grana medicine je potpuno neisplativa,pa je niko i ne praktikuje.
I zato sam progutala sve materijalne i nematerijalne probleme da bih mogla da se bavim svojim poslom koji je tako divan.
 
evo danas hit s posla...

koliko je to i to?...270din...jel mogu da uzmem pola?...mozhete...a koliko je pola?
i jedna baba koja se vishe puta vratjala...pa uzme pa kazhe nemam para...pa se vrati pa kazhe ipak daj...pa ode pa se vrati nashla josh neki papir pa objashnjavaj da je na tom papiru sve isto kao na onom od malopre...a ona misli da nije pa prebira po torbi trazhi josh neki papir...pa pokazuje jedan iz aprila...pa ubedjuje kako njoj to ne treba i da je u pitanju greshka a ona znaaaa shta njoj treba al ne mozhe da se seti...zato pokazhite mi sve shto imate kad vidim ja tju znati shta je
 
Betty:
kako se mireiš s tim problemima, terapeut? KAko bwe to progutati....
Kliknite za proširenje...


Ne mirim se!Trudim se da mnogo ucim,napredujem ,saradjujem sa terapeutima iz inostranstva.Pokusavam da unapredim struku i da ubedim kolege da je vazno napredovati u zivotu,a ne samo kukati kako je firma trula.Naravno da ovo ne funkcionise onako kako bih ja zelela i cesto se ubedacim kad shvatim da nista ne ide kako treba,a opet ..............danas mi je pacijentkinja prohodala posle devet meseci krvavog rada i njenog i mog i njen komentar je bio "jedna si u milion".......da li je potrebno da vam objasnim kako se oseca pravi terapeut kada pacijenta vrati u normalan zivot?
 
terapeut:
Ne mirim se!Trudim se da mnogo ucim,napredujem ,saradjujem sa terapeutima iz inostranstva.Pokusavam da unapredim struku i da ubedim kolege da je vazno napredovati u zivotu,a ne samo kukati kako je firma trula.Naravno da ovo ne funkcionise onako kako bih ja zelela i cesto se ubedacim kad shvatim da nista ne ide kako treba,a opet ..............danas mi je pacijentkinja prohodala posle devet meseci krvavog rada i njenog i mog i njen komentar je bio "jedna si u milion".......da li je potrebno da vam objasnim kako se oseca pravi terapeut kada pacijenta vrati u normalan zivot?
Kliknite za proširenje...


:) ti si heroj.
 
Evo tema se razvukla podosta, da se ukljucim, mada izgleda da sam u strasnoj manjini - nazalost.
Voleo bih da svi imaju uslove i posao kakav eto ja nekim sticajem okolnosti imam.

Programiranje i bukvalno sve sto se kompjuterom moze raditi, mi je opsesija. Mogu time da se bavim 32 sata dnevno. Obozavam citanje strucne literature, nove izazove u programskim projektima, nove tehnologije web dizajna i internet programiranja uopste, novi jezici - sve...
A zatrefilo se da zapravo mi je to duznost da radim a pri tome odlicno placen.

Volim svoj posao, radim kad hocu i koliko hocu, u kucnom okruzenju, prateci samo da se ispostuju rokovi. Prirodom posla i klijenata i ljudi sa kojima saradjujem iz celog sveta, mogu u svako doba da se spakujem i putujem u USA, Evrpi, u Grcku koju obozavam, bilo koju zemlju koja me zanima, nemam nikakva vremenska a hvala bogu ni materijalna ogranicenja te vrste, zahvaljuci poslu koji volim i time zaradjujem..
Kontaktiram sjajne i zanimljive ljude.
A sve to radeci posao koji me ispunjava potpuno, uz kaficu i sve sto imam od alata je nekoliko kompjutera koji neprekidno "zuje", odlicna internet veza, Skype i Netmeeting i to je svo moje okruzenje.

Dakle u tom smislu sretan sam covek, imam vremena za porodicu onoliko i koliko zelim i treba nekome, nicim vremenski nisam ogranicen i niko mi ne "popuje" sto mi je strasno vazno. Nemam subote i nedleje, svaki dan mi je subota ili nedelja, mogu da ga proglasim za sta hocu, i "sabat" ako treba. Tu sam za svakog clana porodice kad me treba, sto mi je najvaznije u zivotu. Sam o sebi odlucujem i planiram.

Neko je pomenuo da li razmisljamo o tome da je ono sto radimo drustveno korisno. Nisam nikada tako o svom radu razmiljao. Radio sam za pare, da mogu da odrzim porodicu u pocetku, kasnije za bolji zivot, a sada za cist uzitak, pa cak mogu i neke poslove da odbijem.
Dakle u sirem smislu moj rad ima uticaj na drustvo u globalu, jer svako oslobadjanje coveka od mukotrpnog rada bilo koje vrste, jeste neki doprinos valjda a koriscenje kompjut4erskih prograa vodi tome.
Ali, sve i pod pretnjom da ispadnem sebican, ne zanima me, radim za svoju porodicu i sebe, prvenstveno. Mozda tako razmisljam jer mi je posao to sto jeste, da radim nesto drugo, ko zna...
 
Odusevim se svaki put kada procitam nesto ovako i to mi uliva nadu da ce mozda jednog dana svima nama biti ovako.
Drago mi je zbog vas i nekako mislim da kada je neko zadovoljan poslom kojim se bavi prosto isijava pozitivne emocije i da jednostavno ne moze biti los covek!
Zelim vam iz sve snage da svu radost bavljenja onim sto volite prenesete na svoju porodicu....Pozdrav :) :) :)
 
Dakle ja bih poludeo u zatvorenom prostoru bilo koje vrste i u skladu sa tim meni je posao potpuno ispunjenje svih snova.
Uglavnom sam na terenu po nepristupačnim i divljim predelima gde još uvek mogu da se nadju netaknute divlje kupine . :lol:
Porodica trpi jer sam često odsutan,ali verujte mi svaki povratak kući za mene je pravo slavlje! 8) 8-)
 
AntunTun:
evo danas hit s posla...

koliko je to i to?...270din...jel mogu da uzmem pola?...mozhete...a koliko je pola?
i jedna baba koja se vishe puta vratjala...pa uzme pa kazhe nemam para...pa se vrati pa kazhe ipak daj...pa ode pa se vrati nashla josh neki papir pa objashnjavaj da je na tom papiru sve isto kao na onom od malopre...a ona misli da nije pa prebira po torbi trazhi josh neki papir...pa pokazuje jedan iz aprila...pa ubedjuje kako njoj to ne treba i da je u pitanju greshka a ona znaaaa shta njoj treba al ne mozhe da se seti...zato pokazhite mi sve shto imate kad vidim ja tju znati shta je
Kliknite za proširenje...

hehe ne verujem..... :lol: :lol: :lol:
 
danashnji :

more mamu vam ***** lopovsq pljachkate poshten narod jajare...gospodine znate shta nije do mene...znaaaam ja do koga je looopoviiii bandooooo sve bi da otmete pa JA sam bre 30god radio ko crnac...gospodine zaista nije do mene ja samo radim ovde...radish radish bitango jedna otimash pare od ljudi to ti radish ma zhaaalitju se ja direktoru ma kom direktoru koje zhaljenje pushq tju da donesem da vas sve pobijem lopovi...

a pre mesechak dana je bilo :

vi ste krivi kradete pare od poshtenih ljudi...ali gospodjo ja zaista samo radim kako mi kazhu...znam ja take chupavce sa televizije taki ko ti ste upropastili ovu drzhavu...pa evo gospodjo ja tju da se oshisham samo molim vas nemojte da vichete...ma kome ti to nevaspitani stvore

itd itd itd...

nego shto neko reche "saaamo da mi je 100kila cijanida da udjem u istoriju"
 
SuzanKalvin:
Jesi li promenila misljenje posle godinu dana? Imas li novi pogled na ovu temu sad iz danasnje perspektive, tj ima li promena u tvom nacinu zivota i navika i nesto sto bi promenila u svojim postovima pisanih lani?
Kliknite za proširenje...

Cao, Suzan, hvala na pitanju!
Ima promena, a tek ce da ih bude (o dzizs, SVE bih menjala da mogu :D )

Jedino sto je isto je da i dalje volim svoj posao.

ps. sanja je u pravu (dont get me wrong ;)
 
tarabica:
Ja još studiram i nećete verovati koliko studenata je taj (pravni fakultet) upisalo ne iz ljubavi, još manje su uopšte mislili o budućoj profesiji, upisali su se zato što su čuli da je isplativo, da ima radnih mesta za pravnike ili zato što pravni prima puno studenata, pa im je to bio plan b, ako ih ne prime na fakultet koji žele - i, podrazumeva se da jednog dana ti ljudi uopšte neće unositi emocije u svoj posao, u startu su se opredelili da im posao služi da donese što veću zaradu, "da plati račune". Verujem da to nije slučaj samo na pravnom, tako je i sa menandžmentom, ekonomijom, uopšte sa masovnim fakultetima.
Kliknite za proširenje...


Hu, mislim da je i ovde bilo promena :D a, dd? Aaa....?
 
Ja ću uskoro, ako Bog da, biti pravnik, pa posle možda i advokat, sudija ili tužilac. Kad sam upisivala, ne mogu baš reći da je bilo iz ljubavi, više je bilo ono ''ne znam šta ću'' + tatino uzdizanje pravničkog posla u nebesa (i on je pravnik) + elokventna sam i nekako rezultat, eto, ispade pravni fakultet.
I za razliku od svojih drugarica (koje su upisale istovremeno sa mnom, pa posle godinu dana odustale) ja sam pravo zavolela već kod ispita iz rimskog prava i evo volem ga i sad, i što ga više razumem- sve ga više volem.

Za sve one koji prevrću očima i pitaju se ''kako mogu da volim nešto tako suvoparno'', mogu da kažem da pravo uopšte nije takvo kakvim vam se čini...Oni koji nisu zašli u suštinu prava ne mogu da razumeju koliko je ono zapravo dinamično i primenljivo na realni život, odnosno da ono (pored još nekih drugih sistema normi, kao što su moral, običaji i sl) zapravo održava društvo i da je prisutno u svakoj sferi života. Slažem se da bi bilo dosadno učiti ga napamet, sve te članove zakona, uredbi i drugih akata, ali to nije posao pravnika. Posao pravnika je da primeni neku od tih zakonskih normi na realnu situaciju....Za to je potrebno razumeti pravo, ući u njegovu suštinu, a kad zagrebeš tako duboko teško da se ne zaljubiš...(bar je sa mnom takav slučaj).

Ipak, postoji jedan posao koji bih radije radila od prava, a to je da vodim plesnu školu (imam neku svoju ludu viziju kako bi to trebalo da izgleda i što je još neviđeno kod nas), ali žali Bože ovolikog štrebačenja :lol: (mogla sam to raditi i bez fakulteta) . Šalim se, nikad nije kasno, i ja sam sebi obećala da ću pokušati i to, čisto da vidim šta se od toga može napraviti i kako će to izgledati. Pa, ako bi se to razvilo do te mere da mogu sebi i svojoj porodici da priuštim normalnu egzistenciju, napustila bih i pravo, zabole me što bi verovatno svi komentarisali da sam budala :lol: . Ples je moja najveća ljubav na svetu. Mada, moram priznati, iskreno sumnjam da se od toga može živeti, ali ipak ću ja da proverim. Ako ne uspe ništa, uvek mi ostaje druga opcija- pravo- koja takođe deluje primamljivo i izazovno (doduše, ne toliko kreativno kao ples, ali ima neke druge kvalitete).
 
Betty:
Cao, Suzan, hvala na pitanju!
Ima promena, a tek ce da ih bude (o dzizs, SVE bih menjala da mogu :D )

Jedino sto je isto je da i dalje volim svoj posao.

ps. sanja je u pravu (dont get me wrong ;)
Kliknite za proširenje...
To je dobro, coveku uvek treba promena u svim sferama zivota. To sto volis svoj posao podstice te da budes uspesna. Nikako ne treba zaboraviti da treba menjati i sami sebe, koliko to mozemo.
 
Evo da se i ja ukljucim u raspravu.
Svoj posao volim, studirala sam ono sto me zanima i sto sam ceo zivot zelela da radim. Zadovoljna sam platom kao i kolicinom slobodnog vremena. Ono sto mi smeta je organizacija radnog mesta (radim na fakultetu) i smatram da posle vise od deset godina radnog staza i dalje ne mogu da prevazidjem tremu kada treba da pricam pred punom salom. Da budem skroz iskrena smetaju mi i pojedine kolege, ali u sustini nemam vecih zamerki.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Reči koje ne treba da kažete svojoj deci
Odgovora
10
Pregleda
277
topmodelsica
topmodelsica

Back
Top