bird again
Buduća legenda
- Poruka
- 39.572
Kako smo skloni zaboravu (a i bilo je davne 1996.)
Podsecamo se:Како је све почело — Ниш
Након периода санкција Ниш је био веома погођен јер је индустријска структура заснована на фабрикама већег капацитета од којих је једино ДИН добро пословала. Остале фабрике попут ЕИ-а, МИН-а, Јастрепца, Нитекса или Вулкана радиле су са веома малим капацитетом. Фабрике су биле оптерећене партијским руководством и знатно већим бројем запослених него што је то било потребно и били су примери социјалистичких предузећа у друштвеном власништву. Градска власт која је до тада била из редова СПС-а, није имала могућности да на кризу реагује, али је утицала на кадровску структуру и сви директори су били чланови СПС-а или ЈУЛ-а. Пример немарности града било је предузеће Ангропромет<a које се бавило трговином и дистрибуцијом намирница широке потрошње. Ангропромет је био монополиста на тржишту Ниша али није се пронашао начин да се извуче из кризе попут сличних предузећа у Београду (Ц-маркет, Пекабета, Јабука) или другим градовима Србије. Током пролећа 1996. радници су протестовали<a шетајући градом, носећи транспаренте и узвикујући пароле, а једна од омиљених била је „Миле лопове“. Радило се о тадашњем председнику савета за развој града и председнику нишког СПС-а Милету Илићу.
У самом граду Нишу радило је више ТВ и радио станица. Међу њима су се истицале Градска телевизија, ТВ5, радио „Белами“, које су имале политички програм, али је поред тога било и више мањих станица које су се пре свега бавиле забавним програмом. Оснивач и власник Градске телевизије био је град Ниш, а остале су биле у приватном власништву.
Други круг локалних избора био је 17. новембра 1996. године. Само гласање завршило се без већих проблема, а онда је након затварања биралишта почело бројање гласова. Радио-станица „Белами“, чији је уредник био познати нишки новинар Зоран Марјановић, преносила је резултате гласања. Новинари ове радио-станице су ишли до бирачких места и чим је пребројавање завршено они су преузимали резултате гласања и слали их у радио који се налази у самом центру града на стотинак метара од просторија СПС-а. Неколико сати након затварања биралишта, већина резултата је била позната. Више од 2/3 одборничких места у скупштини града Ниша припало је коалицији Заједно и народ је око поноћи спонтано почео да се окупља у центру града и да прославља победу. Радио Белами је чак у једном тренутку прекинуо са радом чиме је повећана тензија међу грађанима. По признању Зорана Марјановића, ово је он урадио и није било ометања сигнала како су многи мислили.
Сутрадан је изборна комисија почела са саопштавањем резултата, а резултати су се разликовали од онога што је могло да се чује дан раније. Алармантне вести доносили су представници коалиције Заједно у изборној комисији. Они су доносили записнике где је број гласова био накнадно мењан, а имали су примерке записника са грубим кршењима и прекрајањем изборних резултата. Изборна крађасастојала се у томе да су бројеви гласова кандидата СПС-а повећавани, а коалиције „Заједно“ смањивани и то мењањем прве бројке (на пример са 357 на 457 и са 525 на 425). Најочигледнији пример је био на бирачком месту где је кандидат испред коалиције Заједно био Ристо Буквић, иначе глумац и познати водитељ емисије Архив душена ТВ5. Разлика је била толика (2122 према 987) да је неколико пута мењан број гласова, а све се то могло видети на записницима, тако да је убедљива победа кандидата коалиције Заједно преокренута у тесну победу кандидата СПС-a Драгана Ранђеловића. Коалиција Заједно имала је 17 записника на којима је дошло до изборне крађе и то су били јасни докази да се изборном вољом манипулише.
Рок за изборну комисију био је уторак 19. новембар 1996. године у 18 часова да кажу тачне резултате гласања. Коалиција Заједно је за тада заказала протест и позвала народ да се окупи испред зграде општине у Нишу где је била изборна комисија. У заказано време народ се у великом броју (35.000)<aокупио испред зграде Општине где се појавио кордон полиције, а изборна комисија је изашла неколико сати раније. Након неког времена видело се да ништа не може да се промени, а појава полиције само је револтирала грађане. Тада су се чули повици „Идемо на пекару“. Радило се о познатој нишкој пекари „Бата Бане“коју је држао један од челника СПС-а у Нишу, Бранко Тодоровић<a Народ је спонтано кренуо ка пекари која се налази на километар од зграде општине. Пред пекаром су затекли неколико полицајаца који су били неприпремљени. Како је маса прилазила један полицајац је испалио хитац у вис, маса се повукла десетак метара, а онда је јурнула ка полицајцима и пекари. Полицајци су побегли, а пекара је демолирана у потпуности. У то време почела је и јака киша тако да се маса убрзо разишла.
Сутрадан су почели свакодневни протести у Нишу, а вести о изборној крађи у Нишу проширили су се на целу Србију и коалиција „Заједно“ је позвала грађане да отпочну са демонстрацијама. Првих дана демонстрација у Београду једна од парола била је и „Не дамо Ниш“, на шта је одговор у Нишу био „Не дамо Београд“. Убрзо су се студентске организације и средњошколци придружили протестима, међутим синдикати су се дистанцирали и није било већег оптерећења на државне институције, него се све свело на свакодневне протесте и шетње.
Градска изборна комисија је донела закључке да се на спорним местима избори морају поновити и заказала је изборе у четвртак, 1. децембра 1996. Међутим, због протеста сами избори нису могли да се одрже.
Дана 7. децембра је организован протест испред „Градске телевизије“ на коме је са терасе телевизије бачен телевизор у знак протеста на начин извештавања ове телевизије.<
СПС је због избијања кризе сменио Милета Илића још у току протеста што није био случај у другим градовима.
У децембру су студенти организовали акцију под именом „Освајање врха Србије“<a 15. децембра у 12 сати кренула је група од 17 студената (симболично — 17 записника) на шетњу од 48 сати од Ниша до Београда и они су били примљени код председника Србије Слободана Милошевића.
Ситуација у Нишу је била тако драстична да је изборна победа коалиције „Заједно“ била призната пре него што је дошао специјални изасланик ОЕБС. Демонстрације и протестне шетње у Нишу нису се завршиле до коначног признања изборних резултата у целој Србији. Протесте у Нишу карактерисало је што су били мирни и није било инцидената после демолирања пекаре „Бата Бане“ и реаговања полиције изузев при покушају блокаде ауто-пута Београд-Ниш, али је тај инцидент био миноран. Међу најистакнутијима у коалицији „Заједно“ били су Зоран Живковић (ДС) и Бранислав Јовановић (СПО).
Велику помоћ коалицији „Заједно“ пружила је нишка телевизија „Наис“ тако што је омогућила људима из коалиције „Заједно“ да свакодневно воде програм чиме су могли да се лакше обраћају грађанима Ниша. Демонстрације су биле веома популарне тако да су прославе Нове године по грегоријанском и Нове године по јулијанском календару организоване на централном градском тргу где се појавило 100.000—150.000 људи, што је апсолутни рекорд за град Ниш јер је сваки други грађанин тога дана био на централном градском тргу…
https://sh.wikipedia.org/wiki/Demonstracije_u_Srbiji_(1996–1997)
