Snovi i JA u svetlu metafizike

[oziman]

Svet snova dok ga sanjamo za nas je potpuno realan svet. Ne mozemo imati iskustvo tog sveta sada dok smo "budni",ali u tim trenucima taj svet za nas je realan!

Jednom sam nekako dosao do snovidjenja i usred sna zapitao sam sebe da li je ovaj svet oko mene realan, Da li je obojen..i obratio sam paznju na boje. I da. Snovi jesu obojeni ! Nase secanje na snove je crno belo i nejasno, bas kao sto su crno bela i nejasna secanja o proslom minutu na ovom svetu a koga se secamo.

Moram spomenuti i slucaj od nedavno kada sam usred sna dosao do celokupnog znanja koje imam sada. Naime, nekom liku iz sna sam objasnjvao jedan filozofski problem sa svom jasnocom i logikom ovog budnog stanja.

Ali da se vratimo onom "pre i posle". Kao sto rekoh za vreme sna mozemo imati razna tela, mozemeo biti mladi, stari. Iako u budnosti mozda neko ima dece ,u snu o toj deci ne zna nista ??? Potpuno razliciti zivoti nekoga u snu i nas ovde...a OPET I ONAJ U SNU JESAM "JA" u svakom smislu te reci... iako je telo drugacije, zivotni prostor drugaciji, secanja drugacija... pre i posle drugacije.
Niko u snovima nema osecaj da je izniko iz nista tog trenutka vec i tamo postoji pre i posle. Bas kao i u ovom budnom snu.

Nisam cesto razmisljao o ovome ali osvrt na to koa sto vidite jasno pokazuje metafizicku sustinu onog sto zovemo JA i koje je jedno isto kod svih. Kod svakog zivog bica od amebe do coveka i da u tome nema nikakve protivurecnosti.

To je slicno morskom polipu ,zivotinji koja ima mnostvo glava a zajednicko telo i koja je veoma dobra analogija koju je jednom upotrebio o Sopenhuer pisuci o cistom subjektu saznanja.

Uzmimo ovde da svaka glava poseduje individualnu saznajnu svest i pita se o realnosti ostalih glava oko nje. Pita se da li te glave postoje kada ih ona ne saznaje ili ne, da li je ta jedna glava jedina realna i sanja ove ostale? Lako se moze iz ove analogije uvideti resenje.

Kada ova glava koja se pita pogleda u sebe naci ce subjekat ili ovo zajedinicko telo. Ali isto to telo naci ce i svaka druga glava koja to isto ucini.
Subjekat ili ono jedino realno ...jeste zajednicki svim predstavama . Pitanje je jedino da li su ostala bica u mogucnsti da skrenu pogled sa zida u Platonovoj pecini i obrate paznju na njega u sebi ili ne. A sustinski kada kazem "JA" ...mislim na istu imanentnu ..transecendentnu sustinu unutar sebe ..kao i unutar svih ostalih. To je jedno bice. Jedno u metafizickom a ne matematickom smislu. A interesanto da upravo u snovima mozemo naslutiti kako to zapravo izgleda. Kada sanjamo nekog drugog koji je u isto vreme ja. Verovatno je svako od vas to doziveo u snovima. Mozda je to nesto najblize sto nam moze pokazati sta smo mi zapravo , sta je nasa sustina....sta nas ceka posle smrti. Ceka nas takvo JA. KOJE JE SVACIJE I NICIJE.

Pa ipak, za saznanje koje volja nije podmitila nema prirodnijeg pitanja nego što je ovo: beskrajno vreme proteklo je pre moga rođenja, šta sam ja bio za sve to vreme? - Metafizički, možda bi se moglo odgovoriti ovako: „Ja sam uvek bio ja, to jest svi koji su za sve to vreme govorili ja bili su upravo ja."
Artur Sopenhauer

 

[oziman]

"JA" --jedno biće ....malo nemoguća postavka u realnom svetu ...mislim to biće...moje biće sazdano je od mnogo jedinki koje mogu da egzistiraju i nezavisno od mene u realnom svetu ...dakle moje biće je nekakva simbioza ...dakle toje intelektualno zajedništvo ....ako to vidiš ( bez slepačkog pojednostavljivanja ) zapašćeš u probleme objašnjavajući " JA " ---- to što zoveš ja biće ; pre možeš nazvati mi živi oblik ....i kreni od toga ......Pozdrav !

"Realan svet" koji potezes kao aksiom i oko koga se vrti tvoj komentar jeste problematican pojam u ovakvoj raspravi.

A sto se tice jedinstva JA.

Napisao sam da je JA jedinstveno u metafizickom a ne u matematickom smislu. Ono je "jedno" na nacin da ne potpada pod zakone prostora ili pod mnostvo.
Vidis, jednost i mnostvo izvedeni su i postoje samo u prostoru. Jedinstvo matematicke tacke jeste jedino jedinstvo koje poznajemo... i koje iscrpljuje taj pojam, sve ostalo je deljiivo...znaci mnostvo. A tacka je deo prostora ..kao sto je i mnostvo pojam koji vazi samo u prostoru.

Ja o kome govorim je svojevrsno .. metafizicko..izvan prostorno.
A kao takvo kao sto mozes videti iz ove rasprave, ipak nama veoma blisko.

Mozemo prizvati iskustvu neku sasvim drugaciju egzistenciju koju smo vodili u snovima a da ono sto zovemo JA bude potpuno isto.

U snovima recimo imas drugacije telo, drugacije okruzenje,ne tada znas nista o svojoj deci recimo, ne znas nista o ovom interentu , o tvojoj imovini, o tvojim sadasnjim raspolozenjima, planovima .

Ali ipak, taj koji sanja i koji je drugaciji i koji o tebi budnom ne zna nista... ipak je bio JA u svakom smislu te reci.

Kontempllirajuci nad ovim mozemo nekako pojmiti da je moguce biti neko drugi, ziveti drugaciji zivot..o ovom ne znati nista.. a opet biti JA.

 

[Hetfield girl]

Od Ozimana se moze puno stvari nauciti...
Steta sto se ljudi malo vise ne skoncentrisu na ovo,mozda bi neko i shvatio.

 

[goldengate]

Od Ozimana se moze puno stvari nauciti...
Steta sto se ljudi malo vise ne skoncentrisu na ovo,mozda bi neko i shvatio.

neko bi sigurno nesto shvatio, ali ne mnogo njih
ja znam sebe i znam, koliko znam naspram prosecnog coveka, a ova tema se nalazi na ivici mog znanja
razlog je to sto generalna populacija nema predstavu sta je to JA
neko ce reci daje JA ego, neko ce reci ad je dusa itd.
JA je ona, prvobitna i neunistljiva, ideja kad si shvatio da postojis i u tom trenutku poceo da stvaras sam sebe i sve oko sebe

 

[wihor]

da,bilo bi dobro kad bi se ovde vise raspravljalo u tom smeru...

 

[wihor]

 

[Hetfield girl]

da,bilo bi dobro kad bi se ovde vise raspravljalo u tom smeru...

Ovu emisiju sam odgledala pre pola godine, nekoliko puta sam je i spominjala na ovom podforumu.
Pre toga mi nikad nije ni palo na pamet da razmisljam u tom smeru.

 

[goldengate]

mnogo puta mozemo cuti kako neko kaze da sve sto vidimo je samo iluzija, tehnicki gledano u pravu je, pa sta je onda stvarnot? kakva je razlika izmedu sna i zivota koji zivimo kad smo takoreci budni?
ako je i jedno i drugo samo iluzija, a JA je u oba slucaja isto, kakva je razlika?

razlika je u tome da kod sna ucestvue samo tvoje JA, kako zamisljas tako te i biti, jer ti si jedini stvaralac te iluzije ili realnosti
kod takozvane stvarnosti, tu ucestvuje milijarde milijardi JA koji su se slozili oko istih stvari, koje stvari cine zakone po kojima ovaj univerzum funkcionise, tako da nemozes raditi sta hotes kao kod sna jer nisi jedini koji stvara ovu stvarnost
po ovome ispada da stvarnost je kad se dva ili vise JA slozi oko iste iluzije

 

[zadovoljavajuc]

Sve je to lepo i tacno, ali kad naletis na krdo identicnih ljudi kojima kad kazes da smo svi Ja, i na to dobijes panicno dokazivanje posebnosti, jedino ostane da ih posaljes natrag na pasnjak sa kog su zalutali.

 

[oziman]

mnogo puta mozemo cuti kako neko kaze da sve sto vidimo je samo iluzija, tehnicki gledano u pravu je, pa sta je onda stvarnot? kakva je razlika izmedu sna i zivota koji zivimo kad smo takoreci budni?
ako je i jedno i drugo samo iluzija, a JA je u oba slucaja isto, kakva je razlika?

razlika je u tome da kod sna ucestvue samo tvoje JA, kako zamisljas tako te i biti, jer ti si jedini stvaralac te iluzije ili realnosti
kod takozvane stvarnosti, tu ucestvuje milijarde milijardi JA koji su se slozili oko istih stvari, koje stvari cine zakone po kojima ovaj univerzum funkcionise, tako da nemozes raditi sta hotes kao kod sna jer nisi jedini koji stvara ovu stvarnost
po ovome ispada da stvarnost je kad se dva ili vise JA slozi oko iste iluzije

I zivot i snovi su objektivacije transcendentne volje ili stvari po sebi. Oni su tvorevine naseg razuma koji sa svojim formama opazanja, prostorom i kauzalitetom, formira slike snova, kao i slike ovog "realnog sveta". Razlika je samo u nacinu na koji se transcendentna volja (ili stvar po sebi) objektivise. U snovima forme opazanja razuma nisu toliko striktne. Kauzalitet popusta svoje stege tako da se i inteligibilna sloboda moze objektivisati na jasniji nacin nego kada razum u potpunosti upregne svoje forme i pocne stavrati opazaje ovog budnog stanja.

Iz toga mozemo videti da su snovi blizi sustini svega i da se u snovima zapravo arhetipi duha objektivisu na najasniji nacin. U realnosti su oni isuvise zaprljani velom MAJE ili formama opazanja naseg razuma.
Animu u svoj svojoj numinoznosti mozemo sresti samo u snovima, dok je u zivotu ona izdeljena medju milijardama zenskih bica a koja su sva u svojoj sustini Anime ali Anime zaroblljene u okove ovoga sveta ili u forme opazanja naseg razuma... drugacije receno.
Ali sta je Anima po sebi, videcemo tek kada se u potpunosti probudimo.

Senke na zidu Platonove pecine jesu i snovi i zivot.. a pravi svet je ono sto senke baca ili sunce iza ledja nas svezanih u pecini.

 

[*BILJA*]

Iskreno mislim da postoji neka neotrkivena strana zivota, u vidu nekog proceas koji ne mozemo da vidimo ali mozemo da osetimo. Mislim, da intuicijom osecamo da postoji nesto izvan naseg domasaja, od cega se plasimo, i licno, rado bih da tako i ostane sve i da imam neki nacin da to (bilo sta da je) spoznam.

Mada, po senzibilitetu nisam kukavica, ali nisam dovoljno ni dovoljno hrabra. Osecaj izgubljenosti me najcesce blokira, ali ja nisam od onih koji u toj izgubljenosti ne umeju da izvuku i nesto korisno. Potisnem, ali ne zaboravim, pobegnem ali se vracam.. Znam da je san koji sanjam (konkretni san) moja projekcija, odnsono projekcija mojih misli, ne usudjem se da mislim da je nesto vise, tek..ukratko cu..

Ujaka sam volela vise od oca, bio je covek koji se retko radja, koliko je bio dragocen i divan, reci ce cinjenica da njegov pas koji je voleo da mu stavi njusku na noge dok bi on sedeo na bastenskoj stolici, od njegove smrti (4. meseca) NIJE ZALAJAO, ali nijednom, od casa kad je umro, pas je zanemeo...Da nisam videla svojim ocima ne bih nikome poverovala kad bi mi tako nesto ispricao...

Moj san: Spavam, i snu cak znam da su sva svetla pogasena, da u kuci osim mene nema nikoga (?) ali "znam" da nekoga ima u dnevnoj sobi i to me muci, plasi, ali moram da ustanem...Pokusavam prvo da upalim svetlo u spavacoj sobi (kao i u svakom snu- ne pali se) svejedno izlazim i vidim da u pretsoblju gori, u dnevnoj sobi takodje, a i u snu znam da sam ostavila pogasena. Ulazim u dnevnu sobu, na stolici sedi moja pokojna baka i osmehuje se i...znate ono,...znas ne znas, nestvarno...ali mi kaze: Imas pred vratima nekoga jos!

Ja otvarm ulazna vrata i na stepenistu stoji moj ujko u pizami, mrsav, bled (pred smrt je tako izgledao) i sa STAPOM na koji se oslanja, iako ga nikad nije nosio..Gleda u mene izmucenim izrazom lica ali to lice koje je vecito bilo osmehnuto, osmeh je bio njegov zastitni znak, iliti lajt motiv, nema ga, i ja se cudim, i ja sam uplasena, i zovem ga da udje, on me gleda i imam utisak da je ljut na mene...

Sutradan (i inace cesto idem)odem na grob, upalim svecu, ostavim cvece i.. " pitam" ga, STA, sta nije u redu, ujko, reci mi, molim te reci mi...

Da li to moja podsvest mene kori sto toliko tugujem, sto sam skoro svaki drug dan na groblju, sto placem, patim, sto ne mogu da prodjem pored nejgovog golubarnika i zanemelog psa, da obidjem dedu, a da ne zaurlam od tuge, da ne udarim psa (inace ih volim i imam dva) samo da se javi, samo da se javi?

Da li mi on kao deo te moje podsvesti u "liku" koji "vidim" u snu BEZ OSMEHA, urapvo govori da on NE BI ZELEO da bude tako, da je on bio onaj koji je nama pomagao, stitiio nas, ulivao nam snagu kad nam je bila potrebna, a sad je gubimo upravo ZBOG NJEGA? On to sigurno ne bi voleo, sve-samo ne to...Da li ga JA OPTERECUJEM svojom prevelikom tugom za njim?

Sta je od ovoga tacno, ako se san s vremena na vreme ponavlja, uvek isti, ili uveliko slican, a ja ne znam kako, ne znam sta, ne mogu da pomognem sebi, izgled ni njemu, samo odmazeme...

Ne znam...Samo znam da boli, i znam da je malo smesno (opet to podvlacim) na ovako jakoj i strucnoj diskusiji (temi) pisati skoro banalne stvari, ali, vec sam se izvinila, i sto rece moj prijatelj (nadam se da dozvoljava) kroz pesmu umem da kazem, zato cu pokusati u pesmi da pitam, da kazem, da molim, da se bar reci sazale na me i Njega, i druge-slicne nama..

 

[oziman]

Taj san je za tebe veoma znacajan i pun afekata i rizikujem da nesto pogresim ako ga analiziram ali mislim da prepoznajem arhetipske poruke koje nosi u sebi i pokusacu da ti ih prenesem :

Spavam, i snu cak znam da su sva svetla pogasena, da u kuci osim mene nema nikoga (?) ali "znam" da nekoga ima u dnevnoj sobi i to me muci, plasi, ali moram da ustanem..

Kuća je simbol ovoga sveta i tvoj razum zna da u tom svetu vise nema onih koji su iz njega otisli.
Ipak, tu postoji jos jedno znanje, ili intuitivno znanje koje je veoma svesno da je ono sto intelekt "zna" zapravo apsurd, i da supstancija ne nestaje vec uvek jeste. Oni koji su bili zivi i dalje su zivi na nacin koji je nama nepojmljiv ali oni su i dalje nešto. Oni nisu nestali..jer pojmovi nepostojanje i "nista" nemaju znacenja.
Vidis , filozofija je to privela znanju tek u proslom veku, ali i pored toga, svako je intuitivno svestan da nepostojanja NEMA. Zato i tvoja intuicija isto znanje pretace i u tvoj san. Jer iako znas da nema nikog..zapravo ima i toga si svesna u snu.

Pokusavam prvo da upalim svetlo u spavacoj sobi (kao i u svakom snu- ne pali se) svejedno izlazim i vidim da u pretsoblju gori, u dnevnoj sobi takodje, a i u snu znam da sam ostavila pogasena.

Ovde pokusavas da u oblast intuicije preneses svetlo intelekta, ali to ne uspevas jer kako kaze Bergson.: "Od intuicije mozemo ici ka inteligenciji ali obrnuto nije moguce". Znaci, na tom putu svetlo intelekta vise ne vazi. San ti to govori time sto nisi mogla upaliti svetlo, da si zasla na teren nepoznatog. Na teren transcendentnog...na teren naseg unutrasanjeg sopstva.

Ulazim u dnevnu sobu, na stolici sedi moja pokojna baka i osmehuje se i...znate ono,...znas ne znas, nestvarno...ali mi kaze: Imas pred vratima nekoga jos!

Ovo je veoma vazna scena koja se cesto dogadja u snovima i ima ahetipski karakter.Ona ti daje vaznu poruku koja vazi za sve nas a koja postoji i u bibliji.

„Zašto tražite živoga medju mrtvima?” (Luka 24,6)

"Zasto trazis zivog medju mrrtvima.." .. "Pogledaj imas pred vratima jos nekog".
Ali to su vrata koja vode izvan kuce..Izvan prostora., izvan ovoga sveta. To je oblast koju nas razum ne moze da osvetli.

Ja otvaram ulazna vrata i na stepenistu stoji moj ujko u pizami, mrsav, bled (pred smrt je tako izgledao) i sa STAPOM na koji se oslanja, iako ga nikad nije nosio..Gleda u mene izmucenim izrazom lica ali to lice koje je vecito bilo osmehnuto, osmeh je bio njegov zastitni znak, iliti lajt motiv, nema ga, i ja se cudim, i ja sam uplasena, i zovem ga da udje, on me gleda i imam utisak da je ljut na mene...

U snovima , narocito ovakvim, objektivisu se arhetipi. Numinozna bica. Nesto vise od individualnog. Ne mogu ti reci da je to sto si videla u snu ideja tvog ujaka ...jer izvan prostora nema vise pravila koje vaze ovde. NEMA VISE MNOSTVA, niti individualnosti. Na vratima je Sopstvo samo... ono sto obuhvata sve nas, pa i tvog ujaka.

Njegov izmuceni izraz upravo je slika Isusa .. objektivacije samog sopstva..koje je unutrasnja sustina svih nas.

Ono ne moze biti nasmejano jer je u nevolji. Ono je kralj koji poziva u pomoc.

Atalanta fugiens - Kralj u nevolji.. alhemicarska slika

Tako da ne moras toliko afektivno dozivljavati taj san. Ono sto ti san porucuje jeste poruka tebi kao i svima nama a ujedno i zivotni cilj svih nas.
Spoznati svoje sopstvo i dostici spasenje!

Jer nasa unutrasnja sustina upravo je to sopstvo. To smo svi mi ....metafizicki jedno.

 

[louiskrstic]

postoji nesto izvan naseg domasaja, od cega se plasimo, i licno, rado bih da tako i ostane sve i da imam neki nacin da to (bilo sta da je) spoznam.

Mada, po senzibilitetu nisam kukavica, ali nisam dovoljno ni dovoljno hrabra. Osecaj izgubljenosti me najcesce blokira, ali ja nisam od onih koji u toj izgubljenosti ne umeju da izvuku i nesto korisno. Potisnem, ali ne zaboravim, pobegnem ali se vracam.

Moj san: Spavam, i snu cak znam da su sva svetla pogasena, da u kuci osim mene nema nikoga (?) ali "znam" da nekoga ima u dnevnoj sobi i to me muci, plasi, ali moram da ustanem...Pokusavam prvo da upalim svetlo u spavacoj sobi (kao i u svakom snu- ne pali se) svejedno izlazim i vidim da u pretsoblju gori, u dnevnoj sobi takodje, a i u snu znam da sam ostavila pogasena. Ulazim u dnevnu sobu, na stolici sedi moja pokojna baka i osmehuje se i...znate ono,...znas ne znas, nestvarno...ali mi kaze: Imas pred vratima nekoga jos!

Ja otvarm ulazna vrata i na stepenistu stoji moj ujko u pizami, mrsav, bled (pred smrt je tako izgledao) i sa STAPOM na koji se oslanja, iako ga nikad nije nosio..Gleda u mene izmucenim izrazom lica ali to lice koje je vecito bilo osmehnuto, osmeh je bio njegov zastitni znak, i ja se cudim, i ja sam uplasena, i zovem ga da udje, on me gleda i imam utisak da je ljut na mene...

Mali broj snova je nastavak naših razmišljana budući da je onostrana realnost samo druga strana iste medalje - ovostrana realnost je jedna strana.
Ovaj san očigledno nije projekcija niti nastavak tvojih misli.
Kuća u snovima predstavlja nas same ili naše stanje svesti. Ti samo misliš da su sva svetla u tvom životu pogašena pa i nastojiš da se povučeš u duhovnu pospanost i izbegneš suočenje sa realnošću - da oko nas u životu ništa nije stalno i nepromenljivo i da svako sa ovog sveta jednom mora otići pa i oni koje najviše volimo.

Ljudi koji se pojavljuju u našim snovima obično opisuju naše tenutno stanje koje moramo nadrasti. Podvukao sam braon bojom tvoj opis ličnog stanja a tvoj ujak, za života vedar i nasmejan, upravo je izgledao onako kako si opisala sebe i svoje stanje.
Stanje koje nije nimalo prirodno i koje se mora nadrasti.
Ujak je u generacije iza sebe ugradjivao ono najbolje što je imao i mogao, nesebično dajući od sebe i normalno je da očekuje da tako nastave oni koji su ostali iza njega. Zapravo, da li on stvarno to i očekuje ili ne nebitno je već je to poruka Tebe same kao Duše tvom nižem ili budnom svesnom - kojeg metafizičari znaju zvati nižim ja ili nižim svesnim odnosno ego svesnim.
Svako od nas mora izaći iz ljušture tuge i očaja i prigrliti život. Pravo i najispravnije bi bilo kada bismo mogli zapevati posle nečijeg napustanja ovog sveta.
Uostalom, ako želiš ti možeš i potpuno svesno na višem svetu sresti svog ujaka i popričati sa njim.
To je potpuno moguće i to mnogi svesno čine što pomaže da se odagna tuga i uvede radost i optimizam u svoje srce.

Filozofija je nagadjanje a ti kažeš da želiš istinu. Pa izvoli probaj: Pre spavanja pevuši tebi svetu reč koja će te opustiti i relaksirati a sebi čvrsto daj komandu: "Noćas ću svesno posetiti i razgovarati sa svojim ujakom."...
Ti i samo ti možeš suditi šta je tu realno.
Ukoliko probaš nekoliko večeri za redom i ako stvarno jako i sa ljubavlju očekuješ taj susret on će se i dogoditi.
Svakako, ako nadrasteš strahoe o kojima si pisala na početku... Za stvaran i realna život svima nama treba mnogo hrabrosti...

Na kraju, Izvinjavam se Ozimanu-u! Ovim nisam hteo preusmeriti temu. Tema zaslužuje mnogo veće širine nego što je čovek (mi) obično voljan da sagleda.

 

[wihor]

sta sanja onaj koji je slep od rodjenja?pretpostavljam da su snovi kombinacija reflekcije i podsvesnog?

dali je negiranje "realnosti" put u halucinaciju?

 

[gost 202584]

sta sanja onaj koji je slep od rodjenja?pretpostavljam da su snovi kombinacija reflekcije i podsvesnog?

dali je negiranje "realnosti" put u halucinaciju?

кад би било једноставно озиман би искомпликово...
негирање реалности је лудило, луд је свако ко се ослања искључиво на чула.

 

[louiskrstic]

sta sanja onaj koji je slep od rodjenja?pretpostavljam da su snovi kombinacija reflekcije i podsvesnog?

dali je negiranje "realnosti" put u halucinaciju?

Mi kao duhovno biće, Duša, nikada ne možemo biti ni slepi ni gluvi ali ni bolesni. To znači da dok naše telo spava mi na višim svetovima nastavljamo život potpuno onako kako ga žive svi oni čija fizička tela nemaju nikakav defekt sa sluhom, vidom....
Snovi, odnosno doživljaji na višim svetovima budu transkribovani u našem umu i dobijamo ih najčešće kroz simbologiju u ovodnevnu svest. Onaj ko ima zdrav vid može primiti to transkribovanje zato što sa ove strane postoji obilna "biblioteka" svih mogućih simbola. Onaj ko od rodjenja ne vidi nema datkvu "biblioteku" i ne može dobijati tu simbologiju - ovostrani um je ne može "dešifrovati." (Kod osobe sa zdravim vidom informacije idu obostrano preko mozga a onda i preko uma. Slepa osoba sa ove strane ne može slati takve informacije ali i nema razvijen sistem slika, pokreta i simbola koji bi bili iskoriščeni za prevodjenje onostranih poruka u razumljivi "jezik.") Ono što mogu dobiti, pretpostavljam da su samo svetlija ili tamnija polja kao i unutarnji emotivni ili intuitivni osećaji.

Negiranje bilo koje realnosti pojedinca ili zacementira u odredjeno stanje svesti ili, još gore, sužava ili snižava njegovu svest. Halucinacije su ipak nešto drugo.

 

[~Ateh~]

Naisla sam skoro na jednu knjigu, autor je Rudolf Stajner, ne znam kako bih ga nazvala, nije naucnik , niti filozof,ali govori o tim vec poznatim temama, o realnosti, svesti, duhovnom svetu,
Pominje i on mitove i drevnu tradiciju, kao na primer majin veo, kao iluziju prirode
Zanimljiv je ovaj citat o snovima:


"Pre nekoliko hiljada godina ljudi su dragacije dozivljavali ta naizmenicna stanja izmedju spavanja i bdenja. Spavanje nije bilo kao danas toliko besvesno, bdenje nije bilo toliko svesno. U spavanju je covek opazao raznolike mocne talasasto-satkane slike i bio je medju stvarnim bicima kada je zaspivao.
Tek s daljim razvitkom covecanstva spavanje postaje besvesno. No zato, pre nekoliko hiljada godina budni zivot nije bio tako jasan, tako osvetljen kao danas. Stvari nisu imale cvrste granice. bile su kao rasplinute, nejasne. Bila je vidljiva njihova duhovna aura. Nije jos postojao tako jasan prelaz izmedju spavanja i bdenja, ali moglo se razlikovati, i nazivalo se otprilike recju Apsu - sve ono u cemu se zivelo u bdenju tadasnjeg doba. To je bio svet bdenja. Covek je nazivao ono talasasto tkanje u kome je bio kada je zaspivao recju Tiamaat.....

....Ali nastupile su promene u Tiamaatu tokom vremena. Tako su i ucili ucenici misterija. Iz onog talasanja zivih slika pojavili su se demonski oblici, oblici slicni konju sa ljudskom glavom, oblici slicni lavu sa andjeoskom glavom. Oni su postali iz tkanja Tiamata. To sto je tu zivelo kao demonski oblici postalo je neprijateljsko coveku..."

 

[kiKiriku]

Zanimljiva tema na kojoj bih ja ostavila samo ova dva citatata, a dalje bih je pratila s nesmanjenim interesovanjem, ali kao posmatrač :

"Spavam i sanjam da sam leptir
koji spava i sanja da je čovjek
koji spava i sanja da je leptir."
Čuang Ce

"U snu uvek
valja znati da ti nisi ti i da si daleko
od sebe. Zapostavljen jer si pažžnju poklonio
avetima u telu. Ne vezuj se ni bolom
ni radošću na prikaze jave
da i ti ne bi postao kao one."
Svetislav Basara

 

[sanja*]

Jednom sam nekako dosao do snovidjenja i usred sna zapitao sam sebe da li je ovaj svet oko mene realan, Da li je obojen..i obratio sam paznju na boje. I da. Snovi jesu obojeni ! Nase secanje na snove je crno belo i nejasno,

grešiš.
praviš generalizaciju na osnovu jednog sna.
ja sam često lucidna u snovima (pratim to - u poslednjih deset dana imala sam šest lucida).
Snovi su nekada u boji, nekada crno-beli.
Nekada je jedna oblast sna obojena, a druga sivo-crno-bela.
Zavisi od sna do sna.
U lucidima su najčešće žive i jasne boje, ali zna biti izuzetaka.
Obojenost je vezana i za sadržaj, ne samo z svesnost u snu.

Potpuno razliciti zivoti nekoga u snu i nas ovde...a OPET I ONAJ U SNU JESAM "JA" u svakom smislu te reci... iako je telo drugacije, zivotni prostor drugaciji, secanja drugacija... pre i posle drugacije.

I ne samo to.
Mislim da bi potpunije bilo reći - SVE u mom snu JESAM JA.

 

[oziman]

grešiš.
praviš generalizaciju na osnovu jednog sna.
ja sam često lucidna u snovima (pratim to - u poslednjih deset dana imala sam šest lucida).
Snovi su nekada u boji, nekada crno-beli.
Nekada je jedna oblast sna obojena, a druga sivo-crno-bela.
Zavisi od sna do sna.
U lucidima su najčešće žive i jasne boje, ali zna biti izuzetaka.
Obojenost je vezana i za sadržaj, ne samo z svesnost u snu.

Hteo sam reci da kada govorimo o snovima imamo na raspolaganju secanje na san a ne sam san.
A to secanje je uvek nejasno ..ali nejasno je i secanje na prosli minut ove tkz."realnosti"..sto ne znaci da je tako bilo i dok smo san ili ovu relanost dozivljavali neposredno.

I ne samo to.
Mislim da bi potpunije bilo reći - SVE u mom snu JESAM JA.

Govorimo o individulanom a ne o metafizickom JA koje obuhvata sve. Entiteti snova su objektivacije realnih, autonomnih bica duha..arhetipa.
Bas kao i u ovom budnom snu.

S tim da se u snovam oni objektivsu mnogo blize svojoj sustini nego u budnosti kada inelekt primeni sve svoje forme opazanja ili prostor i kauzlitet.

Inetekt je kaleidoskop

Primer sa mog bloga:

Што се пак тиче онога објективног карактера таквог естетичног посматрања, дакле (платонске) идеје; она се може приказати као нешто што бисмо ми имали пред собом, када би време, тај формални и субјективни услов нашег сазнавања, било уклоњено, као стакло из колеидоскопа. Ми гледамо, на пример, развитак пупољка, цвета и плода, и дивимо се како она сила, која то ради и никада се не замара, тај процес стално понавља. A тога дивљења не би било када бисмо могли сазнати, да je пред нама, при свима оним променама, ипак само једна и непромењљива идеја биљке, само што je ми не можемо посматрати као јединство пупољка, цвета и плода, него je морамо сазнавати помоћу форме времена у оним сукцесивним стањима, и само тим путем идеја нам бива изложена.
Sopenhauer Parerga i paralipomena 2

Kroz kaleidoskop (ili forme opazanja razuma) videcemo od ideje jabuke ovo:
Slika kao da je stvorena za Sopenhaurovu analogiju

Cvet vidjen kroz kaleidoskop

Zamislimo da su na ovoj slici ne samo cvetovi, vec i pupoljci, seme, i ne samo to.. vec sve ono in infinitum sto je prethodilo i sto apirori zamisljamo kao nuzne antecedense (prethodnike) koji su na nacin smene uzroka i posledice uzrokavali i pojavu biljke.
Sada, ako ostavimo kaleidoskop na stranu, sa njim ostavljamo i njegovu sliku...sve objekte koje smo opazili a samim tim i mogucnost sukcesije stanja objekata, koja je moguca samo u pojavi. Ono sto nam tada ostaje jeste ono sto se pojavljivalo," stvar po sebi" ali o njoj ne mozemo znati nista.. ona je transcendentna. Ali mozemo znati da stvar po sebi nije objekat, pojava, i da samim tim zakon kauzaliteta za nju nema vazenja. Sto znaci da tu imamo slobodu.. u smislu nepotpadanja pod nuznost.
Ako sada opet uzmemo svoj kaleidskop(forme opazanja razuma) stvar po sebi pokazuje se opet kao smena uzroka i posledica objekata , smena stanja a sve na nuzan nacin.

 

[JA KOJI JESAM]

Zdravo svima!

Prije nego li se upustim u dijalog hoću da naglasim da sam pročitao šta ste pričali gore ali neću da se vraćam na početak diskusije već ću da nastavim ovdje gdje ste i vi stali:

U mnogo čemu što oziman govori ima Istine. Jednino što, po meni, nije nigdje naglašeno jeste da se svako Iskustvo, pa i Iskustvo sna dešava kroz razum. Razum je dakle, projektor svih projekcija. Da bi se razumjelo postojanje snova mora se razumjeti i postojanje razuma i njegova uloga u procesu doživljaja Sebe, dakle, doživljaja onog Sebe (JA) o kojem govorimo. Ja JESTE Biće koje kontroliše iskustva dok Iskustva sama po Sebi ne mogu da postoje ukoliko ne postoji mehanizam kroz koji ta Iskustva nastaju.

Ukratko, taj mehanizam je RAZUM.
Razum kao takav je podijeljen na podgrupe koje svaka ponaosob imaju određene funkcije a koje su takođe spojene u jenu cjelinu.
Kao cjelina, taj razum predstavlja UNIVERZALNI mehanizam, dakle, dio SVIJESTI koji je prva projekcija Sebe a koji kao takav služi svim drugim projekcijama da kroz njega i dožive Sebe.
Iz toga slijedi: postoji samo JEDAN RAZUM (univerzalni) koji u Sebi sadrži podgrupe.

Univerzalni razum možemo podijeliti na najjednostavniju podjelu:

1. Svjesni razum
2. POD-Svjesni razum
3. NE-Svjesni razum

Dakle ova podjela se odnosi na komletni Univerzum, te i sam Univerzum kao IZRAZ (iskustvo) Bića koje JESAM, podliježe sopstvenoj hijerarhiji.

Doduše u ovoj hijerarhiji Biće-univerzum je KRUNA i kolijevka svih drugih Iskustava.

Iz toga slijedi:

1. Svjesni razum služi Biću da ČITA stvarnost, onako kako se ona odvija. (ovaj dio razuma je najniži u hijerarhiji razuma.)
2. Pod-Svjesni razum predstavlja mehanizam stvaranja MOGUĆNOSTI. Kada se mogućnosti stvore u Pod-Svjesnom razumu, Biće, svojim Svjesnim razumom, BIRA jednu od njih (u ljudskom slučaju) te je doživljava kao svoju realnost u sada. Sada postaje SUDBINA (dakle ono što je namjereno i što se manifestuje) dok samim tim iskustvom stvorene mogućnosti (dakle načinjenim IZBOROM) Svjesni razum nalaže Pod-Svjesnom razumu šta dalje da STVARA, dakle, kakve mogućnosti. Pod-Svjesni razum će, kao odgovor tom zahtjevu da stvori bezbroj matematičkih kombinacija koje mogu ali i ne moraju da postanu budući IZBOR Svjesnog razuma, dakle izbor sledećeg SADA. I proces teče dalje...smijer je uvijek isti: iz jednog manifestovanog SADA šalje se naredba (impuls) za stvaranje bezbroj MOGUĆNOSTI iz kojih će Svjesni razum da izabere drugo SADA u istom maniru (ovo će biti veoma važno u objašnjenju postojanja SNOVA i razlozima njihove manifestacije). Pod-Svjesni razum je, dakle, FABRIKA mogućnosti koja snabdijeva Svjesni razum 'proizvodima' da iz njih BIRA željena Iskustva.
Da bi Pod-Svjesni razum mogao da stvori mogućnost koju će Svjesni razum da izabere...on mora da ima i sirovinu iz koje 'fabrikuje' mogućnosti.Tu sirovinu Pod-Svjesni razum crpi (uvozi) iz NE-Svjesnog razuma.

3. NE-Svjesni razum u Sebi sadrži sirovine u obliku INFORMACIJA.
Informacije su neminovne da bi se njihovim 'UKRŠTANJEM' stvorila logička mogućanost željenog iskustva.

.

Sada, ako se vratimo na stvarnost koju našim Svjesnim razumom čitamo kao ‘budno’ stanje...šta zaključujemo?

Zaključujemo da je stvarnost ‘budnog’ stanja manifestacija samo jedne od beskrajnih mogućnosti svorenih u svakom jednom SADA, u našem Pod-Svjesnom razumu kojoj uvijek predhodi IZBOR načinjen onom manifestacijom koja se trenutno ČITA, odvija.

Zašto je ovo važno da se zna?

Jednostavno zato, što je Pod-Svjesni razum onaj dio razuma kojeg Biće DIJELI i u ovoj, svojoj takozvanoj 'budnoj' realnosti (dakle u kontiniumu kontiniuma) kako i u SNU.

Svjesni razum istog Bića u 'budnom' stanju se razlikuje od Svjesnog razuma Bića koje se doživljava u SNU po zakonima koje Biće određuje te zato i manifestacija iskustava ima i drugačiji ishod.

Pa zašto onda Biće stvara dva različita Svjesna razuma koji su povezani JEDNIM Pod-Svjesnim?

Zato da bi, kako već rekoh, oslobođeno od ZAKONA projekcije Svjesnog razuma 'budnog' stanja Biće moglo da doživi i one mogućnosti svoje realnosti koje su stvorene u Pod-Svjesnom razumu a u realnosti 'budnog' stanja nikada neće biti proživljane, manifestovane...jer nisu i neće nikada biti IZABRANE kao takve.

 

[JA KOJI JESAM]

Šta to onda znači 'sanjati'?

To znači 'šetati se' kroz realnost ne ostvarenih mogućnosti pokrenutih izabranom realnošću manifestujuće 'budne' realnosti. Energija je stvorena...mora i da se utroši.

 

[sanja*]

Prije nego li se upustim u dijalog hoću da naglasim da sam pročitao šta ste pričali gore ali neću da se vraćam na početak diskusije već ću da nastavim ovdje gdje ste i vi stali:

.. meni ne izgleda tako ..
(.. ni da si pročitao .. ni da nastavljaš gde smo mi stali ..)

 

[JA KOJI JESAM]

.. meni ne izgleda tako ..
(.. ni da si pročitao .. ni da nastavljaš gde smo mi stali ..)

Definitivno se isam nastavio na tvoj komentar, ali sam rekao već u svom da se slažem sa mnogim stvarima što kaže oziman...jedino sam htio, prije nego li se upustim u dalju raspravu, da na njegove komentare dodam dio koji je veoma važan, da bi moji naredni komentari na ovoj temi imali nekakvu vezu sa onim što će uvijek biti prisutno u njihovoj podlozi.

 

[ristob]

U mnogo čemu što oziman govori ima Istine.

Isto važi i za tebe.

Šta misliš o mojoj tvrdnji da: Bog zajedno sa ljudima živi njihove živote? Ili: Ljudi samo misle (stvaraju misaone tvorevine) a Bog realizuje (materijalizuje) te njihove misli?