🤧Alergije, uzroci, simptomi i najčešći alergeni

[RužnaKoLopov]

Šta je alergija?​

Alergija je preterana reakcija imunog sistema na inače bezopasne supstance iz okoline. Kod osoba koje pate od alergija, imuni sistem pogrešno prepoznaje te supstance kao opasne i reaguje preterano snažno. Supstance koje izazivaju alergijske reakcije nazivaju se alergeni. Oni se mogu nalaziti u polenu biljaka, otrovu insekata, hrani, lekovima i mnogim drugim materijama.

Simptomi alergije​

Alergije se mogu manifestovati na različite načine, u zavisnosti od vrste alergena i načina kontakta:

• Kožne alergije: svrab, crvenilo, otok, osip ili koprivnjača (quaddeln).
• Respiratorne alergije: kijanje, curenje ili zapušenost nosa, kašalj, otežano disanje.
• Alergije na hranu: osip, problemi sa varenjem, mučnina, umor, pa čak i ozbiljna reakcija poput alergijskog šoka.

Kako nastaje alergija?​

Alergijska reakcija se obično razvija u dve faze:

1. Sensibilizacija (faza upoznavanja) Prvi kontakt sa alergenom ne izaziva simptome, ali imuni sistem "pamti" tu supstancu. Specijalizovane ćelije prepoznaju alergen kao strano telo i pripremaju se za buduću reakciju. Ova faza može trajati neko vreme, a osoba ne zna da je postala alergična.
2. Izazivanje reakcije (faza aktivacije) Prilikom sledećeg kontakta sa istim alergenom, imuni sistem ga prepoznaje kao pretnju i pokreće snažnu odbrambenu reakciju – tada se javljaju simptomi alergije.

Šta su alergeni?​

Alergeni su supstance koje kod osetljivih osoba izazivaju alergijsku reakciju. Iako su često bezopasni za većinu ljudi, kod alergičnih osoba izazivaju preteranu reakciju imunog sistema. Kontakt sa alergenima može biti:

• preko kože (npr. kozmetika, metali),
• putem disajnih puteva (npr. polen, prašina, dlake životinja),
• putem varenja (npr. hrana, lekovi),
• putem injekcije (npr. ubod insekta, ljekovi putem injekcije).

Najčešće su alergeni proteini, ali mogu biti i metali ili hemikalije. Nauka još uvek istražuje tačne mehanizme koji određuju zašto neki ljudi reaguju na određene supstance, dok drugi ne.

Najčešće vrste alergija​

Alergije se često klasifikuju prema načinu na koji alergeni ulaze u telo:

​

Ovo su alergije koje nastaju udisanjem alergena iz vazduha. Najpoznatiji primer je polenska alergija, poznata kao sena groznica ili prolećna kijavica. Alergeni potiču iz polena trava, drveća i drugih biljaka.

Drugi česti aeroalergeni uključuju:

• Spore plesni
• Prašinu iz drveta
• Kućnu prašinu (grinje)
• Isparenja hemikalija
• Sitne čestice iz plastike ili premaza

Udisanjem ovih supstanci može doći do simptoma kao što su kijanje, kašalj, zapušen nos, suzenje očiju i otežano disanje.

​

Potencijalno senzibilizujuće supstance​

Pored poznatih alergena, postoje i druge supstance za koje se sumnja da mogu izazvati alergijsku reakciju, ili su to već učinile u pojedinačnim slučajevima. Nauka još uvek istražuje koje hemikalije, metali ili biološki materijali imaju sposobnost da "sensibilizuju" imuni sistem, tj. da ga pripreme za preteranu reakciju pri sledećem kontaktu.

Injekcioni ​

Injekcioni alergeni ulaze u telo putem injekcije. Tipični primeri su:

• Otrov insekata – kao što su ubodi pčele, bumbara ili ose
• Lekovi koji se ubrizgavaju
• Kontrastna sredstva koja se koriste u medicinskoj dijagnostici

Ove supstance mogu izazvati brze i ozbiljne alergijske reakcije, uključujući i anafilaktički šok.

Alergeni iz hrane​

Alergije na hranu nastaju kada organizam reaguje na određene sastojke u hrani. U Nemačkoj se procenjuje da između 3% i 6% populacije ima neku vrstu alergije na hranu.

Kod dece i mladih najčešći alergeni su:

• Kravlje mleko
• Jaja
• Kikiriki
• Pšenica
• Orašasti plodovi

Kod odraslih su česte tzv. unakrsne reakcije, posebno kod osoba koje su već alergične na polen. One mogu reagovati i na:

• Jabuke i drugo voće
• Orašaste plodove
• Soju
• Celer
• Šargarepu

Takođe, neki odrasli imaju alergije na:

• Pšenicu
• Kikiriki
• Ribu
• Školjke i rakove

Važno je razlikovati alergije od netolerancija, kao što je intolerancija na laktozu, gde telo ne može da svari laktozu, ali bez učešća imunog sistema.

Kontaktni alergeni​

Kontaktni alergeni izazivaju reakcije kada dođu u dodir sa kožom. Često su to:

• Industrijske hemikalije
• Prirodni mirisi
• Metali, posebno nikl

Procene pokazuju da oko 11% ljudi u Evropi ima alergijsku reakciju na nikl. Osim njega, i drugi metali mogu izazvati kontaktne ekceme:

• Kobalt
• Hrom
• Paladijum

Takođe, mnoge nemetalne hemikalije kao što su:

• Mirisi
• Boje
• Konzervansimogu izazvati alergijske reakcije na koži.

 

[RužnaKoLopov]

Tipovi ​

U medicini se alergijske reakcije dele prema mehanizmima koji učestvuju u imunološkom odgovoru. Postoje četiri glavna tipa:

Tip I – „Brzi tip“ ​

• Najčešći oblik alergije.
• Reakcija se javlja veoma brzo, u roku od nekoliko sekundi do minuta nakon kontakta sa alergenom.
• Učestvuju IgE antitela koja aktiviraju ćelije da luče histamin i druge signalne supstance.
• Ove supstance izazivaju simptome u različitim organima.
• Primeri: polenska alergija, alergija na insektni otrov, alergije na hranu.
• Mogu dovesti do anafilaktičkog šoka, koji je potencijalno životno ugrožavajući.

Tip II – Citotoksična reakcija​

• Reakcija se javlja 6 do 12 sati nakon kontakta sa alergenom.
• Imuni sistem stvara antitela protiv sopstvenih ćelijskih komponenti.
• Primeri: odbijanje transplantata, nekompatibilnost krvnih grupa.

Tip III – Imunokompleksna reakcija

• Antitela se vezuju za alergene i formiraju komplekse.
• Ako se ne razgrade, talože se u tkivima i krvnim sudovima, izazivajući upalu.
• Primer: serumska bolest – reakcija na serume životinjskog porekla, npr. nakon ujeda zmije i primene seruma iz konja.

Tip IV – Kasni tip

• Reakcija se razvija 12 do 72 sata nakon kontakta.
• Učestvuju T-ćelije, koje se razvijaju u timusu (deo limfnog sistema).
• Aktivirane T-ćelije izazivaju upalu.
• Primeri: kontaktni dermatitis, reakcije na lekove.

 

[RužnaKoLopov]

Dodatni mehanizmi alergijskih reakcija​

Pored klasičnih imunoloških mehanizama, na razvoj alergije mogu uticati i drugi faktori, kao što su:

• Oštećena kožna barijera, npr. usled kontakta sa sredstvima za čišćenje
• Upalni metabolički procesi u organizmu
• Direktna interakcija hemikalija sa imunim ćelijama

Ovi faktori mogu povećati osetljivost tela na alergene i doprineti razvoju alergijskih simptoma.

Koji su simptomi alergije?​

Simptomi alergije mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe. Zavise od:

• Načina ulaska alergena u telo (udisanje, kontakt sa kožom, konzumacija hrane, injekcija)
• Količine alergena
• Individualne osetljivosti osobe

Lokalni simptomi​

Pojavljuju se direktno na mestu kontakta sa alergenom, npr. osip na koži, svrab, crvenilo.

Sistematski simptomi​

Mogu zahvatiti ceo organizam, bez obzira na mesto kontakta. Primeri uključuju:

• Kijanje, curenje nosa, suzenje očiju (npr. kod polenske alergije)
• Astma, otežano disanje
• Problemi sa varenjem, mučnina, bolovi u stomaku
• Umor, glavobolja

Vreme reakcije​

• Kod brzih alergija (npr. anafilaksija), simptomi se javljaju odmah nakon kontakta sa alergenom.
• Kod kasnih alergija (npr. kontaktni dermatitis), simptomi se mogu razvijati tokom više dana.

Anafilaktička reakcija​

• Vrlo brza i ozbiljna alergijska reakcija.
• Može zahvatiti ceo organizam.
• Najteži oblik je anafilaktički šok, koji je životno ugrožavajući.

Inhalacioni alergeni​

Alergeni koji se unose putem disajnih puteva mogu izazvati:

• Sezonski ili celogodišnji alergijski rinitis (poznat kao „sena groznica“)
• Astmu
• Upale plućnih alveola
• Srčano-krvne kolapse u teškim slučajevima

Injekcioni alergeni​

Supstance koje ulaze u telo putem injekcije (npr. lekovi, otrovi insekata) mogu izazvati:

• Anafilaktički šok
• Teške kožne reakcije

 

[RužnaKoLopov]

Kako se dijagnostikuju alergije?​

Dijagnoza alergije zavisi od vrste alergijske reakcije i uključuje više koraka:

1. Anamneza (medicinska istorija)​

Prvi korak u dijagnostici alergije jeste razgovor sa lekarom o:

• Simptomima koje pacijent ima
• Porodičnoj istoriji alergija
• Okolnostima u kojima se simptomi javljaju (sezonski, nakon konzumacije hrane, kontakta sa životinjama itd.)

2. Testovi za senzibilizaciju​

​

• Na unutrašnju stranu podlaktice nanose se kapljice test-substanci koje sadrže različite alergene.
• Koža se zatim blago zareže (pikne), kako bi alergen mogao da stupi u kontakt sa kožom.
• Nakon 15–30 minuta, posmatra se reakcija kože.
• Pojava otoka (quaddeln) ukazuje na alergiju na određeni alergen, a veličina otoka na intenzitet reakcije.

IgE test iz krvi​

• Uzima se uzorak krvi kako bi se utvrdilo prisustvo specifičnih IgE antitela.
• Ova antitela reaguju na određene alergene i ukazuju na senzibilizaciju organizma.

Važno: Prisustvo IgE antitela ili pozitivni kožni test ne znači nužno da će osoba imati simptome u svakodnevnom životu.

3. Provokacioni testovi​

Koriste se kada prethodni testovi nisu dovoljni za potvrdu alergije, posebno kod alergija na hranu.

• Pacijent se pod medicinskim nadzorom izlaže malim količinama alergena:
  
  • putem udisanja
  • nanošenjem na sluzokožu nosa
  • konzumiranjem hrane

Ovi testovi pomažu da se utvrdi da li kontakt sa alergenom zaista izaziva simptome.

4. Epikutani test (Patch-Test)​

Koristi se za dijagnostiku kontaktnih alergija:

• Test-substance se nanose na kožu leđa pomoću posebnih flastera.
• Flasteri ostaju na koži 48 sati.
• Nakon toga se procenjuje da li je došlo do lokalne reakcije (crvenilo, svrab, osip).

 

[RužnaKoLopov]

Šta ukrštene alergije?​

Krosalergija nastaje kada osoba koja već ima alergiju na jednu supstancu razvije alergijsku reakciju na drugu, hemijski sličnu supstancu. Na primer:

• Osoba koja ima alergiju na polen breze može početi da reaguje i na jabuke, lešnike ili celer.
• Imuni sistem ne pravi razliku između sličnih struktura, pa ista antitela ili T-ćelije reaguju na oba alergena.

Uloga polena​

Polen ima posebnu ulogu u ukrštenim alergijama jer proteini u polenu često liče na proteine u hrani. Zbog toga dolazi do unakrsnih reakcija između:

• Polena i voća/povrća
• Grinja iz kućne prašine i morskih plodova (npr. škampi)
• Metala, kao što su nikl i paladijum

​

Zašto neki ljudi razvijaju alergije, a drugi ne?​

Iako se tačni uzroci alergija još uvek istražuju, poznati su neki faktori koji povećavaju rizik:

Genetika​

• Ako oba roditelja imaju alergije, veća je verovatnoća da će i dete razviti alergiju.
• Genetske varijante mogu izazvati oštećenu kožnu barijeru, što olakšava razvoj kontaktnih alergija.

Životna sredina​

• Nedostatak kontakta sa mikroorganizmima u ranom detinjstvu može povećati rizik.
• Zagađenje vazduha, kontakt sa hemikalijama (npr. deterdženti), duvanski dim – svi mogu doprineti razvoju alergija.

​

Radno okruženje​

Određene profesije imaju veći rizik zbog čestog kontakta sa alergenima:

• Frizeri
• Radnici u industriji plastike i metala
• Čistači

Može li se alergija sprečiti?​

U većini slučajeva nije moguće potpuno sprečiti razvoj alergije, posebno kada su u pitanju rašireni alergeni iz okoline. Ipak, postoje načini da se rizik smanji:

• Deca koja odrastaju na selu ređe razvijaju astmu i alergije.
• Rauchfrei i čist vazduh smanjuju rizik.
• Na radnom mestu:
  
  • Korišćenje zaštitne opreme (rukavice, maske, odeća)
  • Tehnička rešenja kao što su sistemi za ventilaciju i usisavanje čestica

 

[maybell]

nikako da uradim alergo test, a imam koznu alergiju, prasina verovatno, grinje...to se smanjuje kad prodje leto!

 

[RužnaKoLopov]

Kako se zaštititi od alergijskih reakcija i kako ih lečiti?​

Ako je alergija dijagnostikovana, najvažniji korak je izbegavanje kontakta sa alergenom – kada god je to moguće. To može značiti:

• Izbegavanje određenih namirnica
• Neupotreba kozmetike koja sadrži problematične sastojke
• Promena radnih ili životnih navika

Međutim, to je moguće samo ako je alergen tačno identifikovan, što nije uvek slučaj – naročito u složenim radnim okruženjima.

Lečenje alergija​

Postoje dva glavna pristupa:

​

• Korišćenje krema, masti, sprejeva za nos, kapi za oči
• Cilj je olakšanje tegoba, ali ne rešava uzrok alergije

​

• Postepeno izlaganje organizma malim dozama alergena, obično putem injekcija
• Doza se vremenom povećava, kako bi se imuni sistem „navikao“
• Ako terapija uspe, tolerancija se povećava, pa se reakcije smanjuju ili potpuno nestaju

Ova terapija se najčešće koristi za:

• Inhalacione alergene (npr. polen, grinje, insektni otrov)

Za druge vrste alergija, terapije su još u fazi razvoja. Efikasnost varira od osobe do osobe.

Razlika između alergije i intolerancije na hranu​

​

• Imuni sistem reaguje na određene proteine u hrani (npr. orasi, soja, mleko, jaja)
• Reakcije mogu biti brze i ozbiljne, uključujući osip, otok, pa čak i anafilaktički šok

​

• Imuni sistem nije uključen
• Uzrok je najčešće nedostatak enzima
• Primer: intolerancija na laktozu – telo ne može da svari mlečni šećer, što izaziva nadimanje, grčeve i dijareju

Obe se često nazivaju nahrambene nepodnošljivosti, ali je važno razlikovati ih zbog različitih pristupa lečenju.

Da li alergeni iz hrane moraju biti označeni na proizvodima u Nemačkoj i EU?​

U Evropskoj uniji, prema Uredbi o informisanju potrošača o hrani, obavezno je označavanje 14 najčešćih supstanci ili proizvoda koji mogu izazvati alergije ili netolerancije, ukoliko se koriste kao sastojci u prehrambenim proizvodima.

Radi se o sledećim supstancama i proizvodima koji od njih potiču:

• Žitarice koje sadrže gluten (posebno pšenica kao što su spelta i Khorasan-pšenica, raž, ječam, ovas ili hibridne sorte)
• Rakovski plodovi (npr. škampi, jastog)
• Jaja
• Riba
• Kikiriki
• Soja
• Mleko
• Orašasti plodovi (konkretno: bademi, lešnici, orasi, indijski orah, pekan orah, brazilski orah, pistaći, makadamija i Queensland orah)
• Celer
• Senf
• Susam
• Sumpor-dioksid i sulfiti (u količini od 10 mg/kg ili l i više)
• Lupina
• Mekušci (npr. puževi, školjke, ostrige, lignje)

Ove informacije moraju biti jasno istaknute na ambalaži proizvoda, kako bi potrošači sa alergijama mogli da izbegnu potencijalno opasne sastojke

Neželjeni tragovi alergena u hrani​

Alergeni koji nenamerno dospeju u prehrambene proizvode ne moraju biti obavezno označeni. Oznake poput „Može sadržati tragove…“ su dobrovoljne i proizvođači ih često koriste iz predostrožnosti.

Zbog toga osobe sa alergijama ne mogu sa sigurnošću znati da li proizvod sadrži alergen, niti u kojoj količini, samo na osnovu prisustva ili odsustva takve oznake.

U okviru EU i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) trenutno se razmatra mogućnost da označavanje nenamernih tragova alergena postane obavezno.

 

[RužnaKoLopov]

da li ste alergichni ili imate intolerancije na hranu ?

ja na prashinu