Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Црне тројке у стратегији ратовања ЈВО
473.pdf (znaci.org)
„Црни вођа" и његове ,,црне тројке"
Освануо би дан, а комшија би сазнао да му нема суседа. О злочину би се брзо вест шапатом пренисила. Кољаш Радојко Јеремић Крмела је и у песму ушао: „Заклала га црна тројка, Црна тројка, Крмеле Радојка ".
„Заклала га црна тројка,
Црна тројка, Крмеле Радојка "..
У „шталу смрти" довођени су људи са ширег подручја од оног којег је покривао Раковићев корпус, а које је било у Бранковој надлежности. У том грозоморном губилишту ноћу је стално шкиљила светлост фењера и петролејске лампе. Око штале била је удвојена стража. Штали нико није смео прићи без Бојанове дозволе.
По Бојановом доласку, априла 1943. године, Раковић га поставља за начелника обавештајне службе свога корпуса. Убрзо потом, команда Корпуса оснива у Ракови затвор, у којем су затварани бивши иартизаии, припадници НОП-а и њихови симпатизери. Ту је заседао Преки суд Другог равногорског корпуса, који је готово све затворенике осудио на смрт клањем. Пресуду су извршавали припадници „црних тројки", са шефом Бојаном Ристановићем. Затвор се, шапатом од уха до уха, прочуо као грозно мучилиште бораца за слободу.
Најмрачнија страна четничког обрачунавања са припадницима НОП-а свакако је увођење метода осуде на смрт - стављање под слово „3". Ова сурова замисао потекла је од Драже Михаиловића. На судском процесу оптужница о мистериозном слову „3" утврдила је: „Осуђене на смрт ставаљао је (Михаиловић) под слово „3" (слово „3" је почетно слово речи заклати, а лице стављено под слово „3" морало је бити заклано). Михаиловић је дао директиву да свака његова бригада формира „црне тројке" које су конспиративно радиле. Те тројке носиле су детелину са четири листа израђену од сивог картона, као знак распознавања.
Обавештавајући председника југословнеске владе у ЈТондону о примени слова „3", Дража Михаиловић у депеши бр. 116 од 27. јуна 1942. године пише: „Сада треба прилазити обазриво с преда, а обрнуто прилазити с леђа. Слово „3" треба да прате тројке".
У „црне тројке" бирани су кроволочни људи, са патолошком мржњом према партизанима и њиховим сарадницима. Ступајући у „црну тројку" његови припадници су преузимали обавезу да изврше свако наређење без поговора. Ко би једном у њу ступио, никада се више није могао ослободити преузете обавезе. Приликом ступања у „црну тројку" саопштено је да ће у случају неизвршења наређења бити стрељан.
Спроводећи масовно клање и убијање припадника НОП-а, извршиоци злочина забрањивали су да се убијани сахрањују на гробљима. Нису дозвољавали родбини да своје најдрже страдалнике ожале кукањем или плакањем, ниги да приређују икакве церемоније. Без дозволе четничких власти, убијене нису смели ни сахрањивати. А кад и то дозволе, строго су мотрили ко долази на испраћај убијених.
Стравичан биланс покланих у Ракови никада се неће тачно сазнати. Људи су довођени са стране. Њихови најближи нису знали куда су одведени и где су страдали. Сахрањивани су тајно.
Према утврђеним подацима, зна ее да су црнотројкаши на територији коју је покривао Раковићев корпус, клањем убили 128 лица од којих 33 у срезу Љубићком, 73 у Трнавском и 22 у Чачку.
Милоје Ракановић из Горње Горевнице казивао је да су у Среском народноослободилачком одбору за Љубић 1945. године, на основу изајава саслушаних четника, установили да је 138 припадника НОП-а заклано у Ракови..
Мученици над којима је вршен свиреп чин умирали су у грозним мукама, не сагињући кичме и своје поносите главе, пркосећи језивој смрти и ништавилу злочинаца чији су помућени умови сејали смрт.
************************************************
Тако су радили четници - црнотројкаши који су масовно и на свиреп начин убијали српке родољубе и недужне цивиле.
Данас постоје (не)људи па чак и некакве организације који, не само да оправдавају већ и величају четнички покрет Драже Михаиловића а омаловажавају НОП који је истински и стварни покрет који је у укупном салду рата учетвовао против окупатора и ослобођењу државе од истих.
Они који данас бране поступке четничког покрета су такође по вокацији злочинци. И они би се у датом тренутку ставили на страну окупатора.
473.pdf (znaci.org)
„Црни вођа" и његове ,,црне тројке"
Освануо би дан, а комшија би сазнао да му нема суседа. О злочину би се брзо вест шапатом пренисила. Кољаш Радојко Јеремић Крмела је и у песму ушао: „Заклала га црна тројка, Црна тројка, Крмеле Радојка ".
„Заклала га црна тројка,
Црна тројка, Крмеле Радојка "..
У „шталу смрти" довођени су људи са ширег подручја од оног којег је покривао Раковићев корпус, а које је било у Бранковој надлежности. У том грозоморном губилишту ноћу је стално шкиљила светлост фењера и петролејске лампе. Око штале била је удвојена стража. Штали нико није смео прићи без Бојанове дозволе.
По Бојановом доласку, априла 1943. године, Раковић га поставља за начелника обавештајне службе свога корпуса. Убрзо потом, команда Корпуса оснива у Ракови затвор, у којем су затварани бивши иартизаии, припадници НОП-а и њихови симпатизери. Ту је заседао Преки суд Другог равногорског корпуса, који је готово све затворенике осудио на смрт клањем. Пресуду су извршавали припадници „црних тројки", са шефом Бојаном Ристановићем. Затвор се, шапатом од уха до уха, прочуо као грозно мучилиште бораца за слободу.
Најмрачнија страна четничког обрачунавања са припадницима НОП-а свакако је увођење метода осуде на смрт - стављање под слово „3". Ова сурова замисао потекла је од Драже Михаиловића. На судском процесу оптужница о мистериозном слову „3" утврдила је: „Осуђене на смрт ставаљао је (Михаиловић) под слово „3" (слово „3" је почетно слово речи заклати, а лице стављено под слово „3" морало је бити заклано). Михаиловић је дао директиву да свака његова бригада формира „црне тројке" које су конспиративно радиле. Те тројке носиле су детелину са четири листа израђену од сивог картона, као знак распознавања.
Обавештавајући председника југословнеске владе у ЈТондону о примени слова „3", Дража Михаиловић у депеши бр. 116 од 27. јуна 1942. године пише: „Сада треба прилазити обазриво с преда, а обрнуто прилазити с леђа. Слово „3" треба да прате тројке".
У „црне тројке" бирани су кроволочни људи, са патолошком мржњом према партизанима и њиховим сарадницима. Ступајући у „црну тројку" његови припадници су преузимали обавезу да изврше свако наређење без поговора. Ко би једном у њу ступио, никада се више није могао ослободити преузете обавезе. Приликом ступања у „црну тројку" саопштено је да ће у случају неизвршења наређења бити стрељан.
Спроводећи масовно клање и убијање припадника НОП-а, извршиоци злочина забрањивали су да се убијани сахрањују на гробљима. Нису дозвољавали родбини да своје најдрже страдалнике ожале кукањем или плакањем, ниги да приређују икакве церемоније. Без дозволе четничких власти, убијене нису смели ни сахрањивати. А кад и то дозволе, строго су мотрили ко долази на испраћај убијених.
Стравичан биланс покланих у Ракови никада се неће тачно сазнати. Људи су довођени са стране. Њихови најближи нису знали куда су одведени и где су страдали. Сахрањивани су тајно.
Према утврђеним подацима, зна ее да су црнотројкаши на територији коју је покривао Раковићев корпус, клањем убили 128 лица од којих 33 у срезу Љубићком, 73 у Трнавском и 22 у Чачку.
Милоје Ракановић из Горње Горевнице казивао је да су у Среском народноослободилачком одбору за Љубић 1945. године, на основу изајава саслушаних четника, установили да је 138 припадника НОП-а заклано у Ракови..
Мученици над којима је вршен свиреп чин умирали су у грозним мукама, не сагињући кичме и своје поносите главе, пркосећи језивој смрти и ништавилу злочинаца чији су помућени умови сејали смрт.
************************************************
Тако су радили четници - црнотројкаши који су масовно и на свиреп начин убијали српке родољубе и недужне цивиле.
Данас постоје (не)људи па чак и некакве организације који, не само да оправдавају већ и величају четнички покрет Драже Михаиловића а омаловажавају НОП који је истински и стварни покрет који је у укупном салду рата учетвовао против окупатора и ослобођењу државе од истих.
Они који данас бране поступке четничког покрета су такође по вокацији злочинци. И они би се у датом тренутку ставили на страну окупатора.
