Словенски језици су прилично конзервативни и деле више сличности него што је случај с језицима многих других језичких породица. Рекао бих да највећу препреку при разумевању писане речи, поред очигледних језичких разлика, представља ортографија, као што је Рајела већ поменула. Пољски карактерише одређен број ортографских посебности које лако могу збунити неупућене српске говорнике, а то важи и за чешки, руски итд.
Кад је реч о говору, рекао бих да је главни проблем различита фонолошка структура језика, која лако може унети пометњу и тамо где су друге језичке разлике минималне.
Ја писани чешки донекле и разумем, пољски, рекао бих, мање. Главна препрека у случају чршког јесте сам језик, док је с пољским проблем и сам начин писања. Наравно, с ортографијом се није тешко упознати, али кад не знаш неки језик, ти детаљи се брзо забораве. Што се тиче говорног језика, не знам ни сам. Све зависи. Ако слушам вести, оба језика су ми чисто онако по звуку некако сличнија нашем него руски, али кад слушам свакодневни пољски, а чешки посебно, не могу да похватам ни оно најосновније. Све ми звучи као једно море сугласника. Руски далеко боље разумем, и писани и говорни. Речи које ми у руском лако 'искачу' у чешком и пољском ми остају ван дохвата, скривене.