Slovenske reči u nemačkom jeziku

[Rayela]

Velebit

Cesto sam citala ( zadnjih se godina to izgubilo, a meni se licno bas dopada) da je nesto ( neka situacija, manifestacija,
kuoturna dogodovstina) od velebitnog znacaja. Velesajam!!! Velicanstveno, Vase velicanstvo!!!

 

[Сребрена]

Velebit

Cesto sam citala ( zadnjih se godina to izgubilo, a meni se licno bas dopada) da je nesto ( neka situacija, manifestacija,
kuoturna dogodovstina) od velebitnog znacaja. Velesajam!!! Velicanstveno, Vase velicanstvo!!!

Разговарају два врлочанства, муж (врло) Чан и супруга (врло, врло ) Чана: " Kako si prošla na Vrlobitu? Odlično, bilo je vrlo sajmično "

veLebit postoji na " Petrovoj, Moslavackoj, Pozeskoj i Dilj gori, na Papuku kod Vocina te na otoku Braču, a zanimljivo je da se tako zove jedno brdo u Pirinu u Bugarskoj. ". nije nemoguće da je vrlo bitna njegova bit.

Ali, doći će problem sa Klajnovim tumačenjem vrlo- kao vele-, ako je to jedino tumačenje....Hajduk Veljko (od "velik je Veljko") bio bi Hajduk Vrlo, ili Vrlo je hajduk, više nego što nije ; zatim svih prezimena Veljković .. i da se ne zezam previše, "velelepno" (pošto nije vrlo lepljivo)) je "lepo u velikoj meri"..
Tvoji Torlaci bi Rajela rekli:Godza lep, ili još bolje Godža krasiv.. što, opet, beše ruska češća reč nego srpska za "lepo". Ne kažu "lepotica" (za neku velelepnu žensku pojavu), nego "krasavica" ..ne čuh da postoji " velekrasiv"..(а нет преводилац ми наше леп преводи као руско приятный .).....

а и кад кажу "велелепан", по Клајну у Игоровом посту, они кажу ВЕЛИКОлепиј, а не ВЕЛЕлепиј. Како је наш придев "велик" постао руско "великолепи", па нам се вратио као русизам "велелепни" , а Руси кажу большой кад хоће да одреде величину великог ?
Данас на руском "врло леп " је " очень хороший ", а не видим облик очень леп ..само (по онлајн речницима) је великолепиј превод за величанствен , као придев, а именица /титула Величанство је на руском Величие , док је титула Велечасни= преподобный ..

Словенци би рекли "велелепно" = veľkolepo (лепо у великој мери, велико а лепо ! као светско, а наше))
Црногорци "веЛИлеепан" јунак, вељи од 'ајдука Веља

 

[snoshaj efendija]

Ja ne razumem sta je cilj i svrha ovih baljezgarija, a ako vec na netu ( pa i na guglu) sve lepo postoji i lepo objasnjeno ko je
ko i sta je sta.
Divina je "bozanstveno, bozje", rec se pominje jos kod starih Rimljana u starolatinskom, od kud sada da je diva, divina srpaska rec?
Sta je deus? Preuzeo Vatikan iz srpskog?

Teutonicus
pominju jos istoricari iz vremena pre Hrista, a odnosi se na neka pregermanska plemena .
Lepo je i pohvalno da ovde na ovom topiku troje, cetvoro specjalaca pokusavaju sami sebi da dokazu da je
kao u Deretica svet nastao od Srba srBske kulture i nauke, da su Srbi starijui od ameba nego to nikoga ne zanima.
Takvih pohvala ludosti ima svuda, a najvise medju "nedopravljenim" i iskompleksirenim narodima i narodnostima.

- - - - - - - - - -

θεός

theós
Bog na grckom. Verovatno su i Platon, Sokrat, Homer maznuli rec od Srbadije.

da su srbi narod najstariji. klasican derecitisis chronica.

 

[Rayela]

da su srbi narod najstariji. klasican derecitisis chronica.

Tako je, a problem je da Srbi racunaju vreme od devetnaestog veka, sve pre toga je neka terra incognita.
Deretci ne zna da u Francuskoj deca u skolama uce da je Karlo Veliki bio najveci francuski car,
a deca u Nemackoj da je bio najveci nemacki. U danasnjoj Bavarskoj ( Sever) zive Franci, dijalet nemackog jezika kojim govore je franacki, najbolje vino u Nemackoj je iz Vircburga i zove se Frankenwein.
( doduse oko vina ne bih da raspravljam jer je i rizling sa Rajne za neke najbolji na svetu,
ali je ovde rec Franci, franacki merodavan)

Sama rec "nemacki"= " deutsch" ima naravno svoje poreklo, potice jos iz vremena gore navedenog cara koji
se krunusao 800 te godine u Ahenu ( opet danasnja granica Francuske i Nemacke), ali ta rec nema dibiduz nikakve veze
niti bilo kakav koren u nekakvom srpskom ili bilo kom slovenskom jeziku jer je to latinozavana staronemacka rec za pripadnost jednom
narodu.

lingua theodisca“

thiutisk“ (deutsch: „zum Volk gehörig“), und dieses wiederum von dem althochdeutschen Substantiv „thiota“ (deutsch: das Volk) abgeleitet.

I dan danas Skandinavci Nemacku nazivaju Tyskland, a to sigurno nisu naucili od nasih cuvenih Deretica nego je tako vec vise od hiljadu godina.

 

[megatron_sr]

Tako je, a problem je da Srbi racunaju vreme od devetnaestog veka, sve pre toga je neka terra incognita.
Deretci ne zna da u Francuskoj deca u skolama uce da je Karlo Veliki bio najveci francuski car,
a deca u Nemackoj da je bio najveci nemacki. U danasnjoj Bavarskoj ( Sever) zive Franci, dijalet nemackog jezika kojim govore je franacki, najbolje vino u Nemackoj je iz Vircburga i zove se Frankenwein.
( doduse oko vina ne bih da raspravljam jer je i rizling sa Rajne za neke najbolji na svetu,
ali je ovde rec Franci, franacki merodavan)

Sama rec "nemacki"= " deutsch" ima naravno svoje poreklo, potice jos iz vremena gore navedenog cara koji
se krunusao 800 te godine u Ahenu ( opet danasnja granica Francuske i Nemacke), ali ta rec nema dibiduz nikakve veze
niti bilo kakav koren u nekakvom srpskom ili bilo kom slovenskom jeziku jer je to latinozavana staronemacka rec za pripadnost jednom
narodu.

lingua theodisca“

thiutisk“ (deutsch: „zum Volk gehörig“), und dieses wiederum von dem althochdeutschen Substantiv „thiota“ (deutsch: das Volk) abgeleitet.

I dan danas Skandinavci Nemacku nazivaju Tyskland, a to sigurno nisu naucili od nasih cuvenih Deretica nego je tako vec vise od hiljadu godina.

Znaci Srbi nisu imali kalendar prije 19. vijeka?

 

[megatron_sr]

da su srbi narod najstariji. klasican derecitisis chronica.

Cak ni najveci romanticar Deretic ne kaze da su Srbi najstariji narod, vec najstariji kulturni narodu, u smislu jezika, pisma i td.
Citava ta rasprava o srpskoj starini svodi se samo na jedno. Nema tu neke preterane filosofije. Ako su Srbi autohtoni narod na Balkanu onda su najstariji kulturni narod. Jer, tu je Vinca, tu je pismo slicno cirilici, najstarije evropsko pismo, i ne samo to vec stepen razvijenosti tog pisma govori takodje sam za sebe. Dok su razne civilizacije imale ikonopis i ostale jos u potpunosti nerazvijene stadijume pisma, ovi u vinci su imali slovopis.

A Boga mi, ima more dokaza koji govore o autohtonosti Srba na Balkanu, mnogo vise od onih o doseljavanju. Zapravo o doseljavanju ima samo jedan, DAI, koji je sav nekako cudan.

Vodeci italijanski i evropski lingvista, Mario Alinei: "Neka mi neko pokaze makar jedan istorijski ili arheoloski dokaz o seobi Slovena u 7. vijeku".

 

[Пилипенда]

Tako je, a problem je da Srbi racunaju vreme od devetnaestog veka, sve pre toga je neka terra incognita.

Од деветнаестог вијека прије нове ере? Не бих ја ишао тако далеко...

 

[Rayela]

Од деветнаестог вијека прије нове ере? Не бих ја ишао тако далеко...

Boodalo
Nego jel bili vekovi pre Hrista, kolko se ja secam samo neke ihljadarke u godinama, ono 10000 godina pre Hrista i tako to?

 

[Rayela]

A Boga mi, ima more dokaza koji govore o autohtonosti Srba na Balkanu, mnogo vise od onih o doseljavanju. Zapravo o doseljavanju ima samo jedan, DAI, koji je sav nekako cudan.

Vodeci italijanski i evropski lingvista, Mario Alinei: "Neka mi neko pokaze makar jedan istorijski ili arheoloski dokaz o seobi Slovena u 7. vijeku".

Ovaj tvoj "vodeci" gori je i od Deretica jer on tvrdi da su Sloveni barem 10.000 godihna tu gde jesu i da pre njih nije bilo nista, ili barem niko.

 

[ИгарЈ]

Vodeci italijanski i evropski lingvista, Mario Alinei: "Neka mi neko pokaze makar jedan istorijski ili arheoloski dokaz o seobi Slovena u 7. vijeku".

У стручним круговима се нико и нигдје не позива на његове несувислости.

 

[Mrkalj]

У стручним круговима се нико и нигдје не позива на његове несувислости.

Da li je "u stručnim krugovima" neko rekao da je Alinei "nesuvisao" ili taj posao prepuštaju marginalnim psima? S kojim pravom etiketiraš stručnjaka? Jesi li pročitao neki njegov rad i koji?


- - - - - - - - - -

Ma on sluzi za podyebavanje, neka vrsta glupog Avgusta.
Mislim na Italijana iz Utrechta, ne na naseg forumasa, naseg niko i ne cita.

Otkud sad ta potreba da se baviš nečim o čemu namaš dovoljno informacija?

 

[Сребрена]

Што се тиче Мариа Алинеиа:

Његова теорија одавно је прихваћена на универзитетима у Холандији, Италији и Шпанији. ..Тезом да се Јужни Словени налазе у Подунављу још од палеолита, Алинеи је практично срушио званичну индоевропску теорију...Алинеи сматра да је јужнословенска група најстарија, тј. да „не постоји никакав северни словенски језик већ су се западни и источни словенски језици независно развили из јужнословенских. Примогеност јужнословенских језика налази у доказима да они лингвистички обухватају и источне и западне, те тако представљају заједнички именитељ свих словенских језика“.

Насупрот ранијим теоријама о примогености германских народа, Алинеи децидирано каже да су они у ствари прихватили тековине неолитске културе Балкана, па тако и део језичке културе Јужних Словена.
http://narodno.me/mario-alinei-balk...ija-arheologija-i-genetika-nesporno-dokazane/

 

[vučko]

Englesko lake, odnosno ProtoGermansko lako, Ancient Greek lakkos dolazi od slovenskog/srpskog mlaka, to jest bara.
https://en.wiktionary.org/wiki/lake

lake (n.1)
"body of water," early 12c., from Old French lack and directly from Latin lacus "pond, lake," also "basin, tank," related to lacuna "hole, pit," from PIE *laku- (cognates: Greek lakkos "pit, tank, pond," Old Church Slavonic loky "pool, puddle, cistern," Old Irish loch "lake, pond"). The common notion is "basin." There was a Germanic form of the word, which yielded cognate Old Norse lögr "sea flood, water," Old English lacu "stream," lagu "sea flood, water," leccan "to moisten" (see leak (v.)). In Middle English, lake, as a descendant of the Old English word, also could mean "stream; river gully; ditch; marsh; grave; pit of hell," and this might have influenced the form of the borrowed word. The North American Great Lakes so called from 1660s.
http://www.etymonline.com/index.php?term=lake

Kao što možemo da vidimo "prvobitno" latinsko lacus, ancient greek lakkos odnosno PIE *laku značilo je ribnjak, odnosno mlaka/bara; znači mala površina vode, da bi se kasnije proširilo na veču površinu vode - jezero. Međutim u slovenskim jezicima ostalo je ime mlaka - kao manja površina stajače vode.

Niko izgleda da se seti slovenačkog naziva mlaka, a mlaka jeste mlaka, topla.

 

[Карлос Шакал]

Не мучи се безвезе, латинско Lacus, енглеско Lake и келтско-шкотско Loch су парњаци са словенским Локва.

Постоје и глаголи Локати, Лучити итд.

 

[vučko]

Не мучи се безвезе, латинско Lacus, енглеско Lake и келтско-шкотско Loch су парњаци са словенским Локва.

Постоје и глаголи Локати, Лучити итд.

Znam to, ali ovde hoću da ukažem na slovenačko ime mlaka - sa početnim slovom M, kojeg nema u drugim jezicima. A to bitno menja "stvar", jer onda izraz mlaka nešto znači - pridev mlako. A bara, odnosno ribnjak jeste mlak, jer je za razliku od jezera mnogo manji, odnosno ima manju površinu vode i zato se lakše ugreje. Etimološko objašnjenje dakle bare, ribjaka, odnosno mlake PIE *laku-.

Po čitavom slovenskom svetu, od juga prema severu imaš i danas toponime kao što su Mlaka, Mlakva,...iako se u svim tim zemljama bara, ribnjak više ne zove tako - bar je meni poznato tako.

 

[vučko]

Koliko sam samo puta razmišljao o reči land i njenom etimološkom objašnjenu:

land (n.) Look up land at Dictionary.com
Old English land, lond, "ground, soil," also "definite portion of the earth's surface, home region of a person or a people, territory marked by political boundaries," from Proto-Germanic *landom (cognates: Old Norse, Old Frisian Dutch, Gothic land, German Land), from PIE *lendh- "land, heath" (cognates: Old Irish land, Middle Welsh llan "an open space," Welsh llan "enclosure, church," Breton lann "heath," source of French lande; Old Church Slavonic ledina "waste land, heath," Czech lada "fallow land").

 

[vučko]

Reči se redaju...

Müller Sm std. (11. Jh.), mhd. mülnære, mülner, spahd. mulināri, spas. mulineri Entlehnung. Wie anord. mylnari vermutlich entlehnt aus l. molīnārius "Müller"; eine erst germanische Ableitung zu dem Wort für "Mühle" ist aber nicht ganz ausgeschlossen. Ebenso nndl. molenaar, mulder, ne. miller, nfrz. meunier, nschw. mjölnare, nisl. malari.
✎ Röhrich 2 (1992), 1057;
LM 6 (1993), 885-891. lateinisch l.



Dakle, 39.5% su slovenska prezimena, jer ovo nemačko mülner [milner] dolazi metatezom od srpskog mlinar.

 

[Mrkalj]

Jošte: plug (plow) i draga (drag) u značenju puta, druma.

I mađarski: dereglija reg. zast. riječno plovilo, služi za prijevoz tereta, bez svojega je pogona, ravna dna, uzvodno se tegli; teglenica

✧ mađ. dereglye


drag (v.)
mid-15c., from Old Norse draga, or a dialectal variant of Old English dragan "to draw," both from Proto-Germanic *dragan "to draw, pull," from PIE root*dhragh- "to draw, drag on the ground" (cognates: Sanskrit dhrajati "pulls, slides in," Russian drogi "wagon;" but not considered to be directly the source of Latin trahere).

Original postavio Bastiani

Original postavio Rayela
Fi(j)aker
Izraz je preuzet iz francuskog, ali postoji samo u Nemackoj, Austriji, Srbiji i Ceskoj ( i valjda i Francuskoj

)
U 16. veku je u ulici Rue de Saint Fiacre u Parizu bilo mesto gde su ljudi iznamljivali fijakere, dodje mu kao
prava taksi stanica

Onda je izraz fiaker usao u nemacki i austrijski pa preko njih i kod nas, U Nemackoj se recd fiaker koristi
samo u Bavarskoj, a u ostalim delovima je izraz Droschke , a sto je pa opet u 18 veku preuzeto iz carske Rusije. drožki“ (дрожки)
U ruskom su to i saonice koje vuku konji.

Што ваљда долази од руске и уопште шире словенске речи дорог, друм, пут.

 

[ИгарЈ]

- реч млин није словенскога порекла
- њен старији облик је *mŭlinŭ (упоредити мълинъ, malin, melin)

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2003, 181-182.

Александар Лома - Топонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, Београд, 2013, 148.

Руско дрожки није изведено од дорога, но од дрога.

Словенски облици попут сх. драга, пољ. droga и рус. дорога потичу од прасловенскога *dorga. Изворни положај самогласника јасан је из превоја самогласникâ у нпр. рус. дёргать, укр. дергати, белр. дзергаць (< прсл. *dьrgati) у којима је вокализован полуглас. Такође треба упоредити литванске когнате dìrginti и dìrgti (у балтичким језицима чувају се гласови од којих су у прасловенском настали полугласи).

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013

 

[Mrkalj]

- реч млин није словенскога порекла
- њен старији облик је *mŭlinŭ (упоредити мълинъ, malin, melin)

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2003, 181-182.

Александар Лома - Топонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, Београд, 2013, 148.

Netačno. Reč mlin (мълин) je slovenskog porekla i potiče od glagola mleti. Budući onomatopejni, glagol mleti javlja se u više oblika - mleti, meljati, mlaviti. Odatle oblici Meljnik i Mjelnik, Miljacka (meljati (sa jatom) - > Mjeljatska > Miljatska), Mljet etc.

 

[Mrkalj]

Ne znam samo kako odlučuješ kada ćeš koji etimološki leksikon da uotrebiš budući da se međusobno u dobrom procentu rekonstrukcija i teza razlikuju...

Руско дрожки није изведено од дорога, но од дрога.

Словенски облици попут сх. драга, пољ. droga и рус. дорога потичу од прасловенскога *dorga. Изворни положај самогласника јасан је из превоја самогласникâ у нпр. рус. дёргать, укр. дергати, белр. дзергаць (< прсл. *dьrgati) у којима је вокализован полуглас. Такође треба упоредити литванске когнате dìrginti и dìrgti (у балтичким језицима чувају се гласови од којих су у прасловенском настали полугласи).

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013

Nije tačno. Reč **dorga nikada nije postojala, osim u glavama indogermaniše jugenda.

Eto primera gde im konstrukcija pada u vodu (nema germanskog "nemetateziranog orižinala"). Ali, oni kad se sapletu o istinu, pokupe se i teraju dalje kao da se ništa nije desilo: "... and therefore cannot be related either."

Sve se drži na praznoj istoriografskoj dogmi o navodnom doseljavanju Slovena na jug u 6-7 veku. Međutim, lingvistički i genetsko-genealoški argumenti ukazuju da su Sloveni na Slovenskom Jugu hiljadama godina pre Hrista.

Kod Mađara (mađ. dereglye; dereglija - vuče se po vodi) javlja se isto što i kod Rusa i Ukrajinaca jer se radi o istom, uralskom jezičkom uticaju:

Duša moja igra dereglija stara
bez katarke strašnim morem bez obala.

 

[ИгарЈ]

Ништа слично тим тврдњама не постоји у стручној литератури. Лингвистика заправо побија замисао о словенском староседелаштву на Балкану.

Глагол млети у прасловенском гласио је *melti (упоредити лит. malti. гот. malan, стрир. meilid, јерм. malem ) и истога је корена као и мољ(ац) и мел (превоји самогланикâ). Узгред, реч *mlinъ (нулти превој) очито је постојала у прасловенском, али њено значење беше 'палачинка'.

Мађарско dereglye изведеница је од derék.

"Уралски утицаји" на ист. слов. језике, какве спомињеш, не постоје, нпр. словенски топоними у финском језику немају ничега сличнога пуногласју, дочим је та промена спроведена у финским топонимима у руском језику.

Опет немаш доказе за своја наклапања која представљаш као доказане чињенице.

Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga druga, uredili akademici Mirko Deanović i Ljudevit Jonke, JAZU, Zagreb 1912

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

 

[Mrkalj]

Ништа лично тим тврдњама не постоји у стручној литератури. Лингвистика заправо побија замисао о словенском староседелаштву на Балкану.

Глагол млети у прасловенском гласио је *melti (упоредити лит. malti. гот. malan, стрир. meilid, јерм. malem ) и истога је корена као и мољ(ац) и мел (превоји самогланикâ). Узгред, реч *mlinъ (нулти превој) очито је постојала у прасловенском, али њено значење беше 'палачинка'.

Мађарско dereglye изведеница је од derék.

"Уралски утицаји" на ист. слов. језике, какве спомињеш, не постоје, нпр. словенски топоними у финском језику немају ничега сличнога пуногласју, дочим је та промена спроведена у финским топонимима у руском језику.

Опет немаш доказе за своја наклапања која представљаш као доказане чињенице.

Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga druga, uredili akademici Mirko Deanović i Ljudevit Jonke, JAZU, Zagreb 1912

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Nije palačinka nego pogača.

Indogermaniše šule zaista se trudi da "побија замисао о словенском староседелаштву на Балкану."

 

[ИгарЈ]

Ајме, опет непоткрепљене параноичне и комплексашке приче о завери против јадних Срба. Поново бих те замолио да не изврћеш моје речи. Речи млинъ и мълинъ нису истоветне, прва је словенскога порекла и корена наслеђенога из пие. језика, потоња је посуђеница. Блин! Ты, правда, ничего не знаешь о славянских языках и словах? https://ru.wikipedia.org/wiki/Блины

 

[Mrkalj]

Речи млинъ и мълинъ нису истоветне, прва је словенскога порекла и корена наслеђенога из пие. језика, потоња је посуђеница.

Vrh, batice!

- - - - - - - - - -

Блины — одно из самых древнейших изделий русской кухни, появившееся ещё до

I mi imamo oblik sa B: *Mlinja > Blinja.

Mislim da je odatle Petar Kralj i otac Seke Sablić.