Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
bitak ljudskih prava neko bi mogao da okarakteriše kao nasilje ....
Ljudski pravi u srednjem veku.
Pa ti si promasio celu epohu.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
bitak ljudskih prava neko bi mogao da okarakteriše kao nasilje ....
ne pričam ti o terminologiji.... već o pojavi...svako nametanje je nasilje ....Ljudski pravi u srednjem veku.
Pa ti si promasio celu epohu.
Словенска племена, Милинзи (или Мелингои) и Језерити су на Пелопонезу присутни од краја VI вијека. У Византији од VII вијека, од цара Ираклија имали smo процес reхеленизације царства, који би ишао како кад и који би зависио од саме снаге владара и администрације која би стала иза њега.
У словенским подручјима, тзв Склавинијама та хеленизација и није уродила плодом.
Ствари је почео мијењати амбиозни цар Ниćифор I од 802.године, и добро му је ишло док се 811.године код Плиске није оклизнуо о кору од банане.
Он је предузео низ мјера како би "поправио" етнографску слику царства, примијенио је модификован модел из древног Рима, а како пише Георгије Острогорски Историја Византије стр 196
Pogledajte prilog 737626
вршио би пресељење хеленизованог становништа из Анадолије и колонизацију прије свега Склавинија где би колонизатори добили земљу и вршили војну дужност као стратиоти.
У том процесу рехеленизације имали смо више побуна словенски племена, за Пелопонез је свакако кључна она (стр. 197-198 исте књиге)
Pogledajte prilog 737632
из 805.године када су побуњени Словени опсједали и град Патру. Након дугих и тешких борби. Словени су доживјели пораз, након чега бивају потиснути, а рехеленизација ће узети више маха.
То није водило истребљењу, или што би у данашњем времену рекли геноциду, словенске популације, немају више доминантну улогу коју су имали у претхидна два вијека у јужној Грчкој, али и даље су присутни, сачували су народност, а како пише Острогорски, против плеена Мелинга и Језерита и Франци су водили тешке борбе у XIII вијеку. Народност су сачували до времена окупаџције Османлија када су асимиловани.
Није јасно. Постоји више тумачења шта се уопште крије иза појма Склавиније. Тибор Живковић који се Склавинјама доста бавио у књизи Словени и Ромеји (овдје, од стр.82) је става да су у питању политичке територијалне цхелине унутар или иза границе Византије настањене Словенима.Da li su sklavinije bile nezavisne ili su priznavale vrhovnu vlast Vizantije ?
Склавиније су тада у VI-VII вијеку независне политичке цјелине, или са високим степеном самосталности у случају када je ријеч o Словенима настањеним у Хелади, Македонији и Пелопонезу.Митрополит солунски Јован, бележи појам Склавинија који се датира у 586. годину, у време велике словенско-аварске опсаде Солуна.260 Новије издање Чуда, које je приредио и исцрпним тумачењима пропратио П.Лемерл, доноси овај одломак у битно измењеном значењу, тако да смо склонији мишљењу да je овде реч o словенским племенима a не o племенима из Склавинија. Да се овде ради o словенским племенима, a не o Склавинијама,261 у прилог иде и наше напред изречено гледиште да су влашки Словени независни од Авара и да између 586-593. године, стварају снажнију политичку творевину која би се могле назвати Склавинијом. Отуда Чуда у овом одељку и не могу познавати појам Склавинија, који у ово доба, како ми схватамо мора означавати независну политичке целину (или са високим степеном самосталности у случају када je реч o Словенима настањеним у Хелади, Македонији или Пелопонезу) из једноставног разлога што још увек нису образоване. Тако, Теофилакт Симоката, остаје усамљени византијски писац који користи појам Склавинија између 628-638. године, када je писао своју Историју, a сам податак се односи на 602. годину.
Писци Чуда Димитрија солунског I и II овај израз не познају. Тек код Теофана наилазимо на чешћи помен појма Склавинија и могло би се рећи да он у речник византијских писаца улази тек од друге половине VII века.
a da li pre VI veka sklavinije u Eladi i okolini definitivno ne postoje ?Није јасно. Постоји више тумачења шта се уопште крије иза појма Склавиније. Тибор Живковић који се Склавинјама доста бавио у књизи Словени и Ромеји (овдје, од стр.82) је става да су у питању политичке територијалне цхелине унутар или иза границе Византије настањене Словенима.
Исти став као Тибор је заузео 2011.године и Флорин Курта, како су на њега скрвили неки историчари, по мени је у одговору (овдје) заиста добро "одбранио" свој став, може се рећи да их је разбуцао као Панта питу.
Тако да можемо рећи да је то то, иако постоје и другачији ставови.
Е сад, њихова самосталност зависи од времена до времена, Први их помиње Теофилакт Симоката, и како пише Тибор (стр..87-88 Склавиније су тада у VI-VII вијеку независне политичке цјелине, или са високим степеном самосталности у случају када je ријеч o Словенима настањеним у Хелади, Македонији и Пелопонезу.
Од краја VII вијека па до отприлике године 758. појам Склавиније се не јавља код византијских писаца, до времена када je Константин V (741-775), покорио македонске Склавиније a остале присилио да признају његову власт, тако да су по свој прилици тада Склавиније присаједињене Царству, што би водило губитку самосталности.
То је питање за другу тему. Да ли су словенске политичке територијалне цјелине (ма како их звали други или сами Словени) на Балкану постојале прије VI вијека?a da li pre VI veka sklavinije u Eladi i okolini definitivno ne postoje ?
dobro , i šta bi ti uradila povodom toga ? Koji bi bio tvoj sledeći korak nakon toga što su grci uradili ?
Zavisi kako se posmatra, sad da trazis od Grcke da odgovara za nesto sto se desilo 806. godine bice malo tesko.... drugo na bogumilskom saboru u San Feliksu koji je održan 1167 godine u Felix de Caraman dvorcu, videlo se da su Milnzi povezani sa svojim saveznicima u Lomabradiji, Aziji, Francuskoj, sa delom bugara, sa plemenom Dragovići, sa Kataloncima, i drugima .... dakle imali su saveznike na koje su se i oslanjali ... ne verujem da su bili ostavljeni ni kad im se car Dusan priblizio kad je srpsko Carstvo doslo do Korintskog zaliva ... verovatno bi Dusan usao na Peloponez da su Milinzi bili normalni. Inace Dusan je i pred kraj vladavine usao u Bosnu gde je vladala tkz crkva bosanska, pa bi verovatno da je imao vremena usao i u Peloponez gde je vladala ista ta crkva bogumilska kod Milinga. E sad u vreme cara Dušana nisu Peloponezom vladali Vizantijci... to je bila kneževina Ahaja ... koja je potpomognuta upravo od Katalonaca vodila borbe protiv grka .... Verujem da bi Dušan da je imalo smisla upao na Peloponez, ali ako on nije hteo, zašto bi ti sad posle 700 godina upadala u izmirenje nekakve pravde ....Имам неки чудан осећај да су ови Словени са Пелепонеза били остављени сами да се изборе са Грцима ,да не кажем ИЗДАТИ .. можда су тражили неку помоћ од осталих Словена , пре свега од Јужних Словена , али она није дошла ..Немогуће је да су били сами цело време .
Много тога недостаје у вези њих , много непознаница ..
А шта бих ја урадила данас по овом питању ..сигурна сам да их још има , то бар ДНК показује ..нашла бих их и од Грчке тражила да ОДГОВАРА за овај геноцид
Ипак ови Словени су нама јужним Словенима били генетички најближи , рођена браћа
da, zakon jačeg .... samo što smo se mi srbi i mnogo rasrbili ... fakti mii Srbi smo tokom vremena pretopili mnoge narode i plemena,nista cudno...
Potpuno tacno..da, zakon jačeg .... samo što smo se mi srbi i mnogo rasrbili ... fakt
Ово су благо речено глупе измишљотине. Шта треба Грци да кажу за Цара Душана који их је окупирао. Они су прешли преко тога, тако и треба, Грци су Србима најдражи пријатељи, да је Грчка суперсила и Србија бих то сигурно исто била. Кина и Русија су пријатељске, али ни приближно колико Грчка. У Русији навијачи углавном једини су (пар генерала и официра у Руској армији такођер) исто толико пријатељски према Србима као већина Грка, иначе већина Руса уопште не интересује Србија. Путин је велеиздајник који не доставља модерно оружје Русима у источној Украјини, Руси у источној Украјини зато имају велике губитке. Путин је слуга Израела то је и јавно рекао да никад Израелу не бих могао нанети штету, а ИзраелЖивот Словена на простор овог полуострва Пелопонеза и њихов живот у миру све док их нису напали Грци и насилно покушали хеленизирати , укидајући словенски језик у црквама , уништавајући црквене књиге на старословенском језику , укудајући словенске школе и културу ..
све ово је истинито сведочанство о бруталном Грчком обрачуну са Словенима у средњовековнom текстu "Хроника Монемвасије"
Готово сви словени су убијени на бруталан начин и протерани , осим два словенска племена Милинзи и Језерци који су населили прелепи предео планине Тајгет и тиме
се склонили од Грчке насилне Хеленизације , убиства и прогона ..
Шта се са ова два племена касније десило ?
Једино су Срби задржали звери које су их вековима мучили на најгоре начине, шиптари остављени уместо протерани, потурице остављени уместо протерани, сви други су побили и протерали који су их окупирали, Грци своје потурице, Шпанци своје итд. Једино од Срба чујем сви смо људи у смислу и звери које желе истребити Србе задржати а не побити. Нека хвала на малоумним аргументима како су Срби чинили недела, једино по Србији се данас шетају слободно антисрпске звери, чак и током рата 90их, Срби су од Грка добили Босну. Антисрпска лажна историја је за ђубре и ништа друго.i mii Srbi smo tokom vremena pretopili mnoge narode i plemena,nista cudno...
Тражиш надокнаду за геноцид који није почињен. Како је ишло са накнадом за геноцидом који је доказано почињен, хрвати су заједно са потурицама починили најгори геноцид у историји човечанства над Србима? Како су Срби казнили хрвате после геноцида који су починили над Србима у првом светском рату? Ништа. Како су Срби казнили аустријанце који су починили један од најгорих геноцида над Србима? Ништа, пустили их да оду натраг за Аустрију уместо да их побију. Проклети су ти који једу г'вна како Срби треба да праштају и не протерују окупаторе. Срби су дефинитивно међу највећим жртвама.Имам неки чудан осећај да су ови Словени са Пелепонеза били остављени сами да се изборе са Грцима ,да не кажем ИЗДАТИ .. можда су тражили неку помоћ од осталих Словена , пре свега од Јужних Словена , али она није дошла ..Немогуће је да су били сами цело време .
Много тога недостаје у вези њих , много непознаница ..
А шта бих ја урадила данас по овом питању ..сигурна сам да их још има , то бар ДНК показује ..нашла бих их и од Грчке тражила да ОДГОВАРА за овај геноцид
Ипак ови Словени су нама јужним Словенима били генетички најближи , рођена браћа
Srebrena, u tom istom periodu postoje Srbi koji brane Solun, oni koji su u vizantijskom sistemu i ziveli su u centralnoj grckoj. Ti Srbi su vodili citave oblasti, teme, bili vrhovni cinovnici. Oni su ucestvovali u politickim previranjima na dvoru, oni su dali patrijarha, oni su dali cara.Један од првих по имену познатих словенских вођа био је старешина Драговића, кога грчки извори помињу као Хацон (Χάτζων), што је вероватно хеленизована варијанта словенског имена Хотимир. Он се у грчким изворима помиње са титулом егзарха (έξαρχος Σκλαβίνων, "егзарх словенски")[5][6], а у латинским са титулом краља (Rex Hacon или Rex Hatson). Ромејски извор под називом "Чуда Светог Димитрија" сведочи о томе да су словенска племена кренули у велики заједнички напад на један од главних ромејских центара - Солун.[6] То нам указује да је повод за овај заједнички поход највероватније био заштита од грчког утицаја и војних упада.
![]()
У другој књизи "Чуда Светог Димитрија", помиње се извесни Пребонд (Прѣбѫдъ), као краљ Ринхина (ὀ τῶν Ῥυγχίνων ρῆξ). Према "Чудима", 675. године Пребонд је привукао пажњу ромејског архонта града Солуна, будући да је наводно био непријатељски настројен према Царству и планирао напад на Солун. Чувши то, цар Константин IV наредио је да се Пребонд ухапси. Током цареве посете Солуну, Пребонд је на превару ухваћен, стављен у окове и послат у Цариград. Ринхини и Струмљани послали су своје поклисаре цару, тражећи да пусте њиховог господара, и Константин је обећао да ће њихове молбе услишити чим оконча рат са Арапима.[28]
У међувремену, Пребонд се током свог ропства спријатељио са једним царским писаром, који га је наговарао да побегне. Будући да је течно говорио грчки, Пребонд се прерушио у Ромеја и једноставно изашао из Цариграда кроз капије Влахерне. Након овога, сакрио се у писареву кућу код града Визе у данашњој Турској. Разрајен, цар је послао своје људе у потеру за њим, и обавестио Солуњане да ће град вероватно убрзо бити нападнут. Потрага је завршена након 40 дана, када је писарева жена разоткривена када је носила храну у Пребондово склониште.[28] Читава писарева породица је убијена, док је Пребонд одведен на испитивање. Након што је поново пробао да побегне, а његова жеља да све Словене подигне против Ромејског царства постала очигледна, и он је погубљен.[28] Сазнавши да им је владар убијен, Словени су кренули на Солун и поново га опсели, 677. године.