Велики Комбинатор
Elita
- Poruka
- 15.200
Удаљили сте се од теме...било би лепо да чујемо друга мишљења мало бољих историчара од Гуслара о племенима Мораваца, Тимочана, Браничеваца...а за Црну Гору све стоји ствар је само угла гледања...
-
- Popularno:
- Liberija izbori pre 100 godina
- Sloveni su stariji od Kelta –...
- Vučićev Ćaci batinaš sa Marakane i...
- Oslobađanje memorijskog prostora
- Beograd je jedini milionski grad u...
- Trampov saradnik Čarli Kirk upucan na...
- Propao posao sa Litijumom, još jedan...
- Милораду Додику забрањен улаз у...
- Čemu služi vojna parada?
- Dodik zabranio predsjednici Slovenije...
Sloveni osim Srba i Hrvata na Balkanu
- Začetnik teme ZabranjeniLegenda
- Datum pokretanja
Perperius
Veoma poznat
- Poruka
- 14.813
Prva masovna migracija Srba u Vojvodinu desila se krajem 15. veka.Не, то су први дођоши.
Perperius
Veoma poznat
- Poruka
- 14.813
To je Kneževina Srbija, rezultat Drugog srpskog ustanka.Ta pokrajina Austrougarske koja je zivjela svega 21 g. i dje su guvernaduri bili Austrogermani, to je tebi osnov moderne Srbije?
Osmanlije su stvarali prvu autonomnu oblast sumadijske Srbije (Srbistan) sa srpskim liderima 1814. godine.
Šumadija je zapravo jedna od teritorija koju se Srbi kasnije kolonizovali sa dinarskih prostora. Crna Gora i Hercegovina su mnogo bitnije istorijski, bar što se tiče dalje istorije.
Велики Комбинатор
Elita
- Poruka
- 15.200
Не сећам се где сам прочитао (да ли Цвијић или Ћоровић) да у Шумадији има 80% досељених породица међутим да су тада породице старинаца веће (зато што су старије) тако да их има значајно више од 20%. Ко су били ти старинци? Има ли међу њима остатака српских племена Морављана или Тимочана? Ја мислим да има...
Perperius
Veoma poznat
- Poruka
- 14.813
Dobro pitanje za ovu temu.
- Poruka
- 7.542
Излазио је некада фељтон под називом "Ко су Шумадинци". Мислим да је то у ствари књига која је у неким новинама објављивана у деловима. Видећу да потражим по нету, давно је то било. Сећам се да има података о породицама и насељавању које је било у неколико таласа. Два-три пута је расељавања. Можда се ту може наћи и нешто о породицама које нису досељавање већ вуку корене пре Сеоба.
- Poruka
- 7.542
Ево линк...
https://www.google.com/url?sa=t&sou...8QFnoECAkQAQ&usg=AOvVaw1rATOw3PXk8tCqU8uii8Hq
Могуће да има интересантних ствари везано за тему.
https://www.google.com/url?sa=t&sou...8QFnoECAkQAQ&usg=AOvVaw1rATOw3PXk8tCqU8uii8Hq
Могуће да има интересантних ствари везано за тему.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.556
Teško je, da ne kažemo možda i skoro nemoguće, pretpostavljati čiji su tačno potomci jerbo prosto nemamo toliko podataka.
Ne znači da je isključeno, ali o predmodernoj istoriji se mora uvek govoriti sa značajnom dozom rezerve.
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.216
Хајде сада да будемо фер, и ако ставимо Павла Ивлича, треба да ставимо и Бења Цонева или барем Стефана Младенова да чујемо другу страну.Грешиш.
Павле Ивић - Српски народ и његов језик, Београд 1986, 44-48
https://www.scribd.com/document/137035224/Српски-народ-и-његов-језик
Па, и не видим никаквог помена о ерозији флексије у овој групи, што је несумњиво чињеница. Ствари нису тако црно-беле.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.764
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.764
Cosmographie in four Books. Containing the chorographie and historie of the whole world, and all the principal kingdoms, provinces, seas, and isles thereof ... With an ... index, etc. (The 5th edition, corrected&inlarged by the author.) [With maps.] MS. notes, Том 2
Peter HEYLYN
Anne Seile; sold, 1668
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.216
Cosmographie in four Books. Containing the chorographie and historie of the whole world, and all the principal kingdoms, provinces, seas, and isles thereof ... With an ... index, etc. (The 5th edition, corrected&inlarged by the author.) [With maps.] MS. notes, Том 2
Peter HEYLYN
Anne Seile; sold, 1668
Не знам да ли мислиш на ово:
"Ову земљу, заједно са Рашком и Склавонијом, покрстили су у веру између 860. и 890. године Ћирило и Методије. Верује се да је Ћирил створио српско писмо, које се не користи само овде (иако потиче одавде) већ и у земљама као што су Рашка, Бугарска, Молдавија, Босна и већи део Русије."
шта је поента?
Nenad1331
Poznat
- Poruka
- 7.420
Kao filologu bilo mi je interesantno pročitati skrinšot iz knjige Ivića i teoriju o nastanku torlačkih govora, tačnije prizrensko-timočkog.
Međutim tu je jako nelogično da ako su to zaista izvorno štokavski govori zašto bi se udaljili od svog izvornog štokavskog i to u doba kada su ti krajevi po prvi put priključeni Srbiji (13. vek), valjda bi tad bilo logično da njihov razvoj teče uporedno sa srpskim.
Šta ako je bilo obrnuto, da su to zapravo bili istočnojužnoslovenski dijalekti koji su pod uticajem srpskog poprimili neke karakteristike štokavskog.
Uostalom ta njihova klasifikacija u štokavske je jako problematična, kako mogu da budu Štokavci oni koji umesto ŠTA kažu KAKVO, 'KVO ili KOE?
Međutim tu je jako nelogično da ako su to zaista izvorno štokavski govori zašto bi se udaljili od svog izvornog štokavskog i to u doba kada su ti krajevi po prvi put priključeni Srbiji (13. vek), valjda bi tad bilo logično da njihov razvoj teče uporedno sa srpskim.
Šta ako je bilo obrnuto, da su to zapravo bili istočnojužnoslovenski dijalekti koji su pod uticajem srpskog poprimili neke karakteristike štokavskog.
Uostalom ta njihova klasifikacija u štokavske je jako problematična, kako mogu da budu Štokavci oni koji umesto ŠTA kažu KAKVO, 'KVO ili KOE?
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.216
Па овде на овом форуму многи не желе да схвате – торлачки говори се у бугарској дијалектологији квалификују као прелазни говори (у-говори). Ови дијалекти имају велике морфолошке и фонетске сличности са осталим бугарским дијалектима. Није логично сврставати ове дијалекте у српске (штокавске) када су у 13. веку већи део данашње Србије, Бугарске и Македоније били заједничка изоглоса са врло малим разликама које је и данас тешко идентификовати.
У лингвистици, а још више у лингвистичкој географији, категоризације језичких елемената и њихове припадности једном или другом језику не врше се ретроградно, већ прогресивно – то јест, анализа узима у обзир прво познато стање и границе дијалекта/језика, и то је увек полазна тачка сваке научне студије.
