- Poruka
- 41.996
https://rt.rs/opinion/slobodan-antonic-politikolog/101519-desna-vrucina-slobodan-antonic/
Слободан Антонић : Десна врућина
Тако типично за наше грант-штифтунг револуционаре. Воле да су "левичари" и "револуционари", а радника последњи пут видели кад су носили тротинет на поправку. Ништа нису читали, осим ваљда "професора Грухоњића", али зато имају "чврст став" о свему – посебно о геноциду над подунавским дабровима и колубарским фокама...
Getty © Giulio Andreini/UCG/Universal Images
"Ректор угасио клима уређаје у Ректорату, студенти прекинули блокаду због неиздрживих услова", гласи наслов на Грухоњићевом сајту Аутономија инфо. Извесна група студената која себе назива "Студенти против ауторитарне власти (СТАВ)" камповала је у ходнику ректората новосадског Универзитета. Протестовали су због студентских избора на Филозофском факултету у НС, који су наводно под утицајем режима.
СТАВ је иначе организација која себе представља као веома борбену. Њена активисткиња Мила Пајић, студенткиња друге године на Грухоњићевом одсеку за журналистику, а која је већ стигла да буде и суочавачица са сребреничким "геноцидом", најавила је да ће се "студенти за промене борити на улици". А друга СТАВ активисткиња, Вишња Вукајловић, каже да је "добар пример, на који се често угледамо, петооктобарска 'револуција' – комплетна промена друштва захтева много јачи ударац".
И тако, на речима "борба на улици", "револуција", "јаки ударци"... А овамо: "о, не, угасили нам климу, морамо одмах да прекинемо протест"!
Тако типично за наше грант-штифтунг револуционаре. Невољни и да потрче за аутобусом, не престају да причају о "борбама", "улици" и "револуцији". До поднева "на кафиџонки", а после "само блеја" и кукњава по друштвеним мрежама на "Србистан" и "Смрдију"...
Royalty-free / Getty
Проблем је што се већи део наших "револуционара" и "левичара" финансијски ослања на атлантистичке фондације, попут Фондације Роса Луксембург. А то је типична првосветашка левица која, како је до скора стајало на сајту београдске канцеларије ове фондације, првенствено "подржава пројекте који раде на подизању капацитета радника и радница, жена, Рома и LGBTIQ особа". Тако је и у Србији "штифтунг левица" постала тек људскоправашка забава омладинки и омладинаца из средње и више класе који, уз неолибералне "рањиве групе", попут женa, Ромa, LGBTIQ особa, животињa итд., сад само додају још и "раднике и раднице". Наравно да они не разумеју нити стварне проблеме српског друштва, нити су у стању да понуде стварна решења.
Мисаоној дезоријентацији наших младих револуционара својски доприносе и овдашњи компрадорски неолиберали својим моралкама о томе шта је "права" левица. Тако Иван Миленковић подучава да "није капитализам 'природни' непријатељ левице (sic!?), а либерализам је то још мање, већ је непријатељ сва она наплавина која долази с десне стране идеолошког спектра и која данас заузима све што се може дохватити погледом, а што ћемо, у недостатку боље речи, назвати популизмом".
Слободан Антонић : Десна врућина
Тако типично за наше грант-штифтунг револуционаре. Воле да су "левичари" и "револуционари", а радника последњи пут видели кад су носили тротинет на поправку. Ништа нису читали, осим ваљда "професора Грухоњића", али зато имају "чврст став" о свему – посебно о геноциду над подунавским дабровима и колубарским фокама...

Getty © Giulio Andreini/UCG/Universal Images
"Ректор угасио клима уређаје у Ректорату, студенти прекинули блокаду због неиздрживих услова", гласи наслов на Грухоњићевом сајту Аутономија инфо. Извесна група студената која себе назива "Студенти против ауторитарне власти (СТАВ)" камповала је у ходнику ректората новосадског Универзитета. Протестовали су због студентских избора на Филозофском факултету у НС, који су наводно под утицајем режима.
СТАВ је иначе организација која себе представља као веома борбену. Њена активисткиња Мила Пајић, студенткиња друге године на Грухоњићевом одсеку за журналистику, а која је већ стигла да буде и суочавачица са сребреничким "геноцидом", најавила је да ће се "студенти за промене борити на улици". А друга СТАВ активисткиња, Вишња Вукајловић, каже да је "добар пример, на који се често угледамо, петооктобарска 'револуција' – комплетна промена друштва захтева много јачи ударац".
И тако, на речима "борба на улици", "револуција", "јаки ударци"... А овамо: "о, не, угасили нам климу, морамо одмах да прекинемо протест"!
Тако типично за наше грант-штифтунг револуционаре. Невољни и да потрче за аутобусом, не престају да причају о "борбама", "улици" и "револуцији". До поднева "на кафиџонки", а после "само блеја" и кукњава по друштвеним мрежама на "Србистан" и "Смрдију"...
Њихов живот, а посебно њихови профили на друштвеним мрежама, препуни су знакова дистинкције у односу на остатак друштва – украјинске заставе, Коча, дугине боје, антифа, #MeToo, тротинети, веганство, ветропаркови, летовање у Хрватској... Таква "револуционарност" наравно да је за систем безопасна, поготово у земљама периферног капитализма где је ипак главни друштвени задатак ослобођење од империјалног и колонијалног тлачења.Воле да су "левичари" и "револуционари", а радника последњи пут видели кад су носили тротинет на поправку. Ништа нису читали, осим ваљда "професора Грухоњића", али зато имају "чврст став" о свему – посебно о геноциду над подунавским дабровима и колубарским фокама...

Royalty-free / Getty
Када је 2020. дошло до великих, спонтаних, правих народних демонстрација у Београду против лудила ковид затварања, због чега нас је паметнији део света буквално славио, Маркс 21 је огорчено констатовао да "екстремна десница гнев каналише у протесте против признања независности Косова" (!?). Какав злочин!У Србији изгледа што више да радите за Вашингтон и Брисел, било непосредно, било као корисни идиот, то гласније вичете да сте "револуционар" и "левичар". Тако, револуционарна социјалистичка организација "Маркс 21" тврди да је "Србија окупирала Kосово 1912. године", те да је "главна карактеристика српске политике нетрпељивост у одбијању права Kосова на формирање независне државе". Наравно, исто "право" не припада и Републици Српској која је, како читамо на сајту Маркс 21, тек "простор 'ослобођен' од Бошњака, Хрвата и комуниста", који "у великој мјери представља испуњење повијесних амбиција четничког покрета".
Проблем је што се већи део наших "револуционара" и "левичара" финансијски ослања на атлантистичке фондације, попут Фондације Роса Луксембург. А то је типична првосветашка левица која, како је до скора стајало на сајту београдске канцеларије ове фондације, првенствено "подржава пројекте који раде на подизању капацитета радника и радница, жена, Рома и LGBTIQ особа". Тако је и у Србији "штифтунг левица" постала тек људскоправашка забава омладинки и омладинаца из средње и више класе који, уз неолибералне "рањиве групе", попут женa, Ромa, LGBTIQ особa, животињa итд., сад само додају још и "раднике и раднице". Наравно да они не разумеју нити стварне проблеме српског друштва, нити су у стању да понуде стварна решења.
Мисаоној дезоријентацији наших младих револуционара својски доприносе и овдашњи компрадорски неолиберали својим моралкама о томе шта је "права" левица. Тако Иван Миленковић подучава да "није капитализам 'природни' непријатељ левице (sic!?), а либерализам је то још мање, већ је непријатељ сва она наплавина која долази с десне стране идеолошког спектра и која данас заузима све што се може дохватити погледом, а што ћемо, у недостатку боље речи, назвати популизмом".
Признајте, да сте јуче умрли не бисте знали да права левица не само да нема ништа против капитализма, већ да је заправо њен главни непријатељ популизам – због чега Хилари Клинтон, Клаус Шваб и сва остала плутократска чудовишта могу мирне душе да кажу како су управо они прави левичари.