Sloboda?

[Kosmarac]

Na stanovistu sam kompatibilizma libertijanizma i determinizma. Odnosno, sloboda se moze ostvariti samo u saglasju sa svescu o nuznostima. Osim prirodnih preduslova, svakako se moze navesti gomila primera drustvenog determinizma koji ogranicava da se slobodna volja shvati pezorativno kao neobuzdano pravo coveka bez obzira na moralni zakon (to je opet pitanje za sebe da li mu je imanentan ili nametnut).


A ovo stanoviste: sloboda u okviru nuznosti jeste najcesce stanoviste u filozofiji, sociologiji, psihologiji, tako da je kompatibilizam najpriblizniji i mom shvatanju slobodne volje. Sa-pripadnost, prilagodjavanje, uslovljenost obicajnoscu...moze biti cak i vanvremensko, dakle arhetip jedne civilizacije ili pak njenih delova rasutih kroz vreme. Gde je tacka pocetka odredjenja slobodne volje, moze da bude pitanje samo u okviru ovog determinizma, pri cemu su razlike i drugosti karakteristike ljudske adaptibilnosti za koje treba pronadji simbole i znakove odredjenog vremena.

poz svima

 

[avesic]

ovaj što je u zatvoru verovatno ima veoma široko shvatanje slobode kada je tamo završio??? ,,,

 

[csaba]

Negde sam citao: Biti slobodan ne znaci da cinim ono sto zelim, nego zelim ono sto mogu uciniti! Znam da zvuci jako filozofsko, ali ako covek razmisli, nije ni tako glupa ova recenica. Sta mislite?

 

[S_K_V_O]

kosmarac covece ima nas ovde i totalnih laika...mislim ipak da te prilicno kapiram i slazem se da je to o cemu pricas apsolutna sloboda u najuzem znacenju te reci...uze i preciznije definisana od onoga kako sam je ja do tvoje pojave u mom zivotu shvatala...

 

[Kosmarac]

Pa..evo, S_K_V_O: sloboda u okviru nuznosti genetskog porekla jasno nije isto sto i sloboda u okviru bilo koje drustvene okolnosti (nema ipak mesta raspravi za naucni determinizam).

'Goli' libertijanizam bi se kretao u rasponu izmedju stvarnosnih, 'opstih' uslova za mogucnost slobode (totalitarna ili demokratska drzava), ali bi kranja konsekvenca ipak bila otvorena mogucnost za 'biti slobodan' bez obzira na okolnosti. Determinizam bi, pak, za sve 'krivio' drzavu, tj postavio coveka krajnje uslovljenog simbolima (bilo koje) zajednice. Ono sto je 'izmedju', a jeste taj kompatibilizam, jeste pravo iskustveno ispitivanje snage simbola kojima se prilagodjavamo. Zapravo, to je podela u politickoj i drustvenoj teoriji danas. Na jednoj ravni, mozda cak samo pesimizam ili optimizam. A ovaj nas 'srednji' put, bio bi pocetak nove naucne razgradnje proslosti i savremenog (sta je to sto nam je potrebno da iskoracimo u svoju slobodu).

Raznoliki pristup koji se moze sreci u savremenim tekstovima konotira raspon od krajnje skepticizma, preko 'benevolentnosti' do optimizma, otvara nas za izbor. To je ta 'veza' nase slobode i opsteg, a koja zeli slobodu bez obzira na okolnosti. Sto je zapravo i nasa humanisticka obaveza, njeno pronalazenje.

 

[AntunTun]

slobodan?....pheh....nego mrzi me da pishem....a slike zauzimaju mesto...