Slikari svedoci svog vremena

[Khal Drogo]

Породица краљице Викторије, Лауритс Туксен, слика из 1887. године

Игра у башти Бакингемске палате 28. јуна 1897, Лауритс Туксен, слика из 1897-1900. године

 

[Khal Drogo]

Дански краљ Кристијан IX са породицом, Лауритс Туксен, слика из 1886.године

Вјенчање Џорџа, војводе од Јорка и принцезе Мери, Лауритс Туксен, слика из 1904. године

 

[Khal Drogo]

Крунисање Николаја II и Александре Феодоровне, Лауритс Туксен, слика из 1898. године

Вjенчање цара Николаја II, Лауритс Туксен,слика из 1895. године

 

[Khal Drogo]

Вјенчање принцезе Мауд од Велса са данским принцом Чарлсом 22. јула 1896.године. Лауритс Туксен, слика из 1896-97.године

4 генерације краљева Глуксбург - с лијева на десно: краљ Фредерик VIII, краљ Кристијан IX, краљ Фредерик IX као беба, краљ КристиЈан X,
Лауритс Туксен, слика из 1899.године

 

[Poli46]

Louise Élisabeth d'Orléans

 

[Poli46]

Jan van Kessel-Portrait of Maria Anna of Neuburg

 

[Poli46]

Sir Anthony Fitzherbert 1470 1538

 

[Poli46]

Knez Mihajlo Obrenović

Danas omiljeni srpski knez, a u svoje vreme ne tako voljen prosvećeni apsolutista,
uprkos tome što je bio reformator i donosilac renesanse, Mihailo M. Obrenović III
ubijen je u Košutnjaku 29. maja 1868. (po novom kalendaru 10. juna) kada se
izvezao u šetnju sa Katarinom i Ankom Konstantinović i Tomanijom Obrenović.
Knez Mihailo Obrenović (rođen 16. septembra 1823. godine u Kragujevcu)
vladao je Srbijom u dva navrata od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine,
a ubijen je u atentatu u Košutnjaku 11. juna po starom, odnosno 29. maja 1868.
godine po novom kalendaru.

Atentat u Košutnjaku
Knez Mihailo je uložio veliki trud uspostavljajući institucije kulture, prosvete i nauke.
Od ključnog značaja za srpsko prosvetiteljstvo bila je njegova nesebična podrška
Vuku Karadžiću, Đuri Daničiću, Branku Radičeviću...Mihailo je jedan od prvih velikih reformatora one male Srbije i čovek koji je u to vreme shvatio gde se Srbija nalazi,
onakva kakva je bila posle 500 godina otomanske vladavine, koji je Srbiju okrenuo
na pravu stranu i pokušao da je osavremeni ali koji nije bio shvaćen od svog naroda.

 

[Poli46]

Henry VIII national portrait gallery

 

[Poli46]

Portrait of Jane, Countess of Winchester 1632.

 

[Poli46]

Pierre Désiré GUILLEMET (1827-1878) Sultan Abdülaziz 1866

Abdul Aziz (Istanbul, 8. februara 1830. - Istanbul, 4. juna 1876.)

Abdul Aziz ( عبد العزيز) postaje sultan 25. juna 1861. godine posle prerane smrti brata Abdul Medžida I. Jednostavno govoreći on je sultan laganog propadanja. Tokom njegove vladavine Osmansko Carstvo se svake godine sve više zadužuje do trenutka kada dolazi do proglašenja državnog bankrota 1875. godine. Nemiri koji tada zahvataju državnu tvorevinu rezultiraju pobunom u Bosni i Hercegovini.

Opštenarodno nezadovoljstvo inflacijom koja nastupa posle bankrota dovodi do zavere koja svrgava sultana 30. maja1876. godine. Nekoliko dana posle Abdul Aziz navodno izvršava samoubojstvo.
Vijest o smrti Istanbul dočekuje s oduševljenjem. Pučisti su na čelo države doveli Murata V. sina sultana Abdul Medžida I.

 

[Poli46]

Katarina II Velika-Carica cele Rusije

Bila je jedna od najvećih vladarki u istoriji. Carica Katarina Velika (1729. - 1796.) vladala je
Rusijom čak 34 godine, što istoričari nazivaju "zlatnim dobom Ruskog Carstva". Međutim,
uzbudljiv život te žene je ono što privlači pažnju mnogih.
Rođena je kao Sofi Augusta Frederike von Anhalt-Zerbst u današnjoj Poljskoj, a bila je kći
siromašnog pruskog kneza. Kad je imala 15 godina, sa majkom je otputovala na dvor
ruske carice Elizabete, koja je u mladoj Nemici videla idealnu ženu za svog nećaka,
prestolonasljednika Petra. Lepa, inteligentna i ambiciozna, Frederike se svidela carici.

Brzo je naučila ruski i prešla u pravoslavlje, prihvativši novo ime Katarina. Ali njen brak
otpočetka je bio nesretan. Godinu dana stariji Petar nije pokazivao interes za Katarinu,
a njihov brak sedam godina nije bio konzumiran. U nesretnom braku rođeno je četvoro
dece, ali neki istoričari smatraju kako je Petar bio neplodan i da su deca bila plod brojnih
Katarininih vanbračnih veza.
Uvela je Rusiju u "zlatno doba"

 

[Poli46]

Claire Clémence de Maillé

 

[Poli46]

Maria Teresa d Austria

Marija Terezija(13. maj 1717 - 29. novembar 1780) je bila jedini ženski vladar svih habsburških posjeda i posljednji član dinastije Habsburg. Vladala je kao nadvojvotkinja Austrije, kraljica Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, kao vojvotkinja Mantove, Milana, Parme, Piacenze i Guastalle, te kao vladarica Austrijske Holandije i brojnih grofovija. Brakom je bila carica Svetog Rimskog Carstva Njemačkog Naroda, njemačka kraljica, velika vojvotkinja Toskane i kratko vojvotkinja Lotaringije.

Postala je vladarica po smrti svoga oca, cara Karla VI, u oktobru 1740. godine. Otac joj je Pragmatičkom sankcijom iz 1713. godine omogućio da naslijedi njegove teritorije koje su se inače mogle naslijeđivati samo po muškoj liniji i od strane muškaraca. Po njegovoj smrti, Saksonija, Pruska, Bavarska i Francuska, koje su Karlu VI obećale da će podržati Mariju Tereziju pri nasljeđivanju njegovih kruna, povukle su svoja obećanja. Pruska je napala Austriju, što je izazvalo osam godina dug sukob poznat kao Rat za austrijsko naslijeđe.

Marija Terezija je poticala i provodila raznovrsne i mnogobrojne reforme uz pomoć svojih ministara. Reformisala je obrazovanje i finansiranje, poticala trgovinu i razvoj agrikulture, što je značajno ojačalo Austriju. Ipak, nije dopustila vjersku toleranciju, a putopisci iz 18. stoljeća njen su režim smatrali netolerantnim i praznovjernim.

Iako se od nje očekivalo da vlast prepusti mužu Franji, a kasnije sinu Josipu, koji su formalno bili njeni savladari u Austriji i Češkoj, Marija Terezija je bila apsolutni vladar svojih posjeda. Kritikovala je i nije odobravala mnoge Josipove odluke. Opirala se podjeli Poljske, ali je bila prisiljena odobriti je. Imala je šesnaestero djece među kojima su bili francuska kraljica, napuljska kraljica, parmska vojvotkinja, i dva cara Svetog Rimskog Carstva. Marija Terezija nije posjedovala intelekt svojih sinova, ali su je ipak karakterisale osobine cijenjene kod monarha: dobrodušnost, razumnost, odlučnost, te, najvažnije od svega, spremnost da prizna svoju grešku i mentalnu superiornost svojih savjetnika. Kao mlada vladarica koja je morala voditi dva dinastička rata, vjerovala je da njen interes mora biti interes njenih podanika; kao iskusna vladarica shvatila je da interes njenih podanika mora biti njen interes.

 

[Poli46]

Sofonisba Anguissola-Alessandro Farnese-National Gallery of Ireland

 

[Poli46]

Olympia Mancini Countess of Soissons

 

[Poli46]

Sofonisba Anguissola-Portrait Giuliano II Cesarini-aged14

Duke Giuliano Cesarini , poznat kao Giuliano II Cesarinikroz ( Rim , rujan 1572. - Rim , 4. siječnja, 1613. ), bio je talijanski plemić , prvi vojvoda od Civitanova Marche i prvih markiza
od Civita Lavinia .
Giuliano Cesarini bio je ekscentrik: visok i krupan, posvetio se podvalama i neobičnostima, toliko da ga je Pizzirani smatrao jednim od modela " Marchese del Grillo " , a njegov zet Giannantonio Orsini nazvao ga je "mudrim čovekom koji želi izgledati ludo" . Primer, na karnevalu 1612. organizirao je predstavu u sobi svoje palate čiji je pod bio poduprt. Giuliano je hteo ukloniti rekvizite, kad je bio
puno ljudi, "da vidi pustoš"; srećom vlasti su ga zaustavile na vreme .

Giuliano je započeo izgradnju palate Cesarini , obiteljske letnje rezidencije u Genzanu ,
proširivanjem primitivnog zamka iz 12. stoleća , koji je čuvao jezero Nemi , nakon kupnje
okolnih kuća i zemljišta

 

[Poli46]

Sir Luke Fildes-King GeorgeV-1911g

 

[Poli46]

Portrait of Marchesa Brigida Spinola-Doria-Peter Paul Rubens

Marchesa Brigida Spinola Doria bila je mlada Đenovljanka iz jedne od vodećih patricijskih
porodica, nedavno udata i stara 22 godine u trenutku kada je posao završen. Impozantno
okruženje i veličanstven izgled Marchese ne ostavljaju nikakve sumnje da je ona osoba
bogatstva i statusa. Smer njenog pogleda i perspektiva arhitekture ukazuju na to da je
slika trebala biti obešena visoko - znatno iznad gledatelja.
Glava dame izlazi poput lotosa iz središta elegantnog rufa nalik pladnju. Sjajni saten, čipka
i dragulji krenuli su s njenog zakržljanog i napuderisanog lica, naglašenog lepršavom
crvenom draperijom i složenim ukrasom za kosu koji kruniše njene pažljivo uvijene
pramenove. Bogati tonovi mramornog i kamenog zdanja pred kojim stoji, verovatno je
njena porodična palata, dodaju osećaj neograničenog luksuza.

 

[Poli46]

Van Dyck- Paolina Adorno Brignole Sale

 

[Branko Lori]

(Portrait of Catherine II of Russia) Fyodor Rokotov, c. 1780

 

[Poli46]

Napoleon I on his Imperial Throne-Jean Auguste Dominique Ingres

 

[Poli46]

Ender, Johann-Nepomuk

 

[Poli46]

Clouet, Francois (1510-1572)Henri II kralj Francuske

 

[Poli46]

Gheeraerts (The Younger), Marcus (1561-1635)-Kraljica Elizabeta I