Slikari svedoci svog vremena

Thomas-Gainsborough-Queen-Charlotte.jpg

Thomas Gainsborough-Queen Charlotte
 
Miloš Obrenović bio je knez Srbije od 1817 godine. Vladao je u dva navrata. Pamtimo ga
kao autokratskog vladara, vođu Drugog srpskog ustanka, jednog od najimućnijih ljudi tog
vremena na Balkanu. Umro je 1860. godine.
mo.jpg

Knez Miloš bio je nepismen, a njegova pisma diktirao je pisaru, koga je uvek vodio sa sobom.
Ipak, tokom njegove prve vladavine osnovane su 82 škole, 2 polugimnazije, 1 gimnazija i
Liceum Knjažestva serbskog, koji predstavlja temelj visokog obrazovanja.
Knez-Milos-Obrenovic.jpg


Miloš se nalazio u Beogradu i sa zaprepašćenjem ugledao glavu Stanoja Glavaša
nabijenu na kolac,
ispred Sulejman-pašinog saraja, nakon čega se jedan od ubica
obratio Milošu: E, biva, sada je na tvoju red! Ovo će Milošu biti lični motiv za događaje
koji će ubrzo uslediti.
 
Najvoljenija vladarka svog naroda-Kraljica Marija Karađorđević
8978a3a711b8ec91c09d5d5d8edd3afa paja jovanović.jpg

Ovekovečena na platnu slikara Paje Jovanovića

Rođena je kao treće dete rumunskog kralja Ferdinanda. Bila je imenjakinja sa svojom majkom, ali je ubrzo dobila nadimak Minjon. Neki kažu da je to zbog toga što je bila “slatka kao minjon”. Drugi kažu da je nadimak dobila po nazivu opere koju je njena majka gledala neposredno pre nego što ju je rodila.
Kako bilo, “Minjon” Marija je uskoro je postala jedna od najlepših princeza Evrope.

“Ja vam od srca blagodarim!”
Osim lepote, reč je bila o veoma obrazovanoj dami – školovala se po najprestižnijim školama,
a osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik.
Uskoro je progovorila i srpski jezik. Udala se za jugoslovenskog kralja ‘ujedinitelja’ – Aleksandra Karađorđevića.
Kažu da je omiljenost u narodu počela da stiče i pre samog venčanja, kada je sa balkona Starog dvora, nakon što je prvi put došla u svoju novu domovinu, okupljene pozdravila rekavši: “Ja vam od srca blagodarim!”
Kralj+Aleksandar+i+kraljica+Marija+Karađorđević.jpg

Kralj Aleksandar i kraljica Marija Karađorđević

Sreću kraljice Marije pomutila su dva događaja. Prvi se dogodio jednog oktobarskog dana 1934. godine kada je u atentatu u Marseju ubijen kralj Aleksandar.
Kraljica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol postavši sa 34 godine udovica sa tri sina,
od kojih je najstariji imao 11 i trebalo je da postane kralj.
Kraljica je sklopila oči i uzdahnula. Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapljica za smirenje, odlučno je rekla: “Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je on dostojan”
 
Marie Antoinette
imarie antoinetta.jpg

Francuska je kraljicu kao tinejdžera prigrlila 1770. godine. Dvadeset i tri godine kasnije,
izgubila je glavu od giljotine. (Ali nikad nije rekla: "Neka jedu kolače")
800px-marie_antoinette_young2.jpg

Potaknuta društvenim i političkim uraganom, Marie Antoinette, biograf Stefan Zweig napisao je 1930-ih, bila je"možda najznačajniji primer u povjesti načina na koji će sudbina ponekad iščupati osrednje ljudsko biće iz neznanja i, zapovednom rukom, prisiliti dotičnog muškarca ili ženu da pređu granice osrednjosti. " U konačnici, čak je i sama Marija Antoaneta shvatila kako joj patnja daje snagu.
"Nevolja prvo natera čoveka da shvati što je", napisala je kraljica
u avgustu 1791. godine, ubrzo nakon neuspelog pokušaja bega kraljevske obitelji iz pritvora u Parizu.
 

Back
Top