Slava im

[LKJUOIJHY]

ВЈЕЧНА ИМ СЛАВА И ХВАЛА! БОГ ИМ ДАО У РАЈУ НАСЕЉЕ!

 

[trucker22]

slava svim zrtvama genocida nad srbima iz 1999.


neka im bog da pokoj dusama, a nama ostalima da ih nikada ne zaboravimo.

 

[Плазма]

Слава им и хвала!

Ево неких херојских акција! http://serbia.vavok.net/page/tajna-misija-pilota-napad-na-nato-avijaciju/

 

[velikiistrebljivac]

Umro je Ngujen Đap.
Slava velikom generalu.

 

[jevdokan]

Slava mu!
Covek je razvio potpuno novu doktrinu ratovanja primerenu mogucnostima njegovog naroda i uz maksimalno koristenje terena i prirode porazio najvecu vojnu silu tih vremena.

 

[paja1408]

prodje jos jedna godina-slava vam..

 

[Владан]

Последње речи пилота хероја: Нећете ви да гинете, ја ћу!

Петнаест година прошло је од погибије потпуковника Миленка Павловића, команданта 204. ловачко авијацијског пука, који се жртвовао како би спасао млађег колегу сигурне смрти која га је чекала у неравноправној борби са НАТО ловцима.


Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита Миг-а 29 који се спремао да полети са аеродрома Батајница.

„Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!”, урлао је Павловић док је извлачио колегу из кабине, да би потом у полуисправном авиону кренуо ка Ваљеву, родном крају, у сусрет десетинама НАТО ловаца и бомбардера.

Дванаест минута касније, његове колеге у оперативном центру чуле су само: “Имају ме!”. Његовавион нестао је са радара, а делови МиГ-29 којим је пилотирао пали су на земљу у близини села Петница.

Павловић се није катапултирао. Шансе да преживи овај неравноправан сукоб нису постојале. Одмах по самом полетању, отказао му је генератор наизменичне струје, чиме је практично остао “слеп”, јер му није радио радар.

Чак и да му је радар био исправа, његов домет био је упола мањи од домета радара којим су били опремљени НАТО ловци.

НАТО ракете имале су три пута већи домет од његових. Зато холандски пилоти у својим Ф-16 нису ни морали да уђу у југословенски ваздушни простор, већ су из рејона Тузле лансирали три ракете које су погодиле Павловићев МиГ-29.

Непосредно пре обарања, на питање из оперативног центра да ли види непријатељски авион одговорио је: „Видим их, али виде и они мене!”

Убрзо је његов авион погођен.

Миленко Павловић је рођен 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву. Завршио је војну гимназију „ Маршал Тито” у Мостару, апотом Ваздухопловну академију у Задру. Командант 204 ловачко авијацијског пука постао је 1998. Иза њега су остали супруга и два сина.

Био је то последњи Миленков лет, али и последњи лет југословенске авијације до краја НАТО агресије. Био је то и последњи од 11 уништених МиГ-ова 29 (шест у ваздуху и пет на земљи).

Првог дана бомбардовања катапултирала су се из погођених авиона два пилота. Два дана касније, 26. марта изнад Бијељине погинуо је мајор Зоран Радосављевић.

Потом, по наређењу Команде ратног ваздухопловства у сусрет непријатељским формацијама полетео је само један МиГ 29.

Павловић је сахрањен 6. маја на Бежанијском гробљу. За своја дела никада није проглашен херојем. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

Сваке године 4. маја у знак сећања на Миленка Павловића родбина и поштоваоци положе венце на споменике у Ваљеву и селу Бујачић где је пао његов авион, пише РТС.

Србин.инфо




http://srbin.info/2014/05/04/poslednje-reci-pilota-heroja-necete-vi-da-ginete-ja-cu/

 

[proka]

ЗНАО САМ ДА ЋЕШ ДОЋИ..

КОСМЕТ, пролеће 1999. године

Један од најкрвавијих дана у рату...
Војник је приметио да му је најбољи пријатељ пао на земљу. Били су под непријатељском ватром која им није дозвољавала ни секунду да подигну своје главе изнад ровова.
Војник је дотрчао до пуковника и рекао:
„Господине пуковниче, могу ли на брзину отићи и покупити пријатеља“?
Комадант га је оштро погледао и рекао:
„Јеси ли полудео?! Зар вреди отићи? Пријатељ ти је тешко рањен. Вероватно је до сада већ умро. Зашто да рескираш свој живот?“
Али пошто је војник био упоран, комадант рече:
„Добро, можеш ићи.“
Чудо у које се тешко може поверовати. Војник је под невероватном ватром стигао до свог пријатеља. Ставио га је на леђа и трчећи се вратио назад. Заједно се срушише у свој ров.
Пуковник је прегледао крвавог војника. Онда се окренуо према војнику:
„Рекао сам ти да не вреди. Пријатељ ти је већ преминуо“. „Вредело је господине пуковниче“.
„Како је вредело, па зар није умро“?
„Да, али вредело је, јер кад сам стигао до њега, још је био жив, а његове последње речи вреде читав свет“.
Затим је плачући поновио речи свог мртвог пријатеља:
„Брате... Знао сам да ћеш доћи!“
У срцима носимо чудо које се зове пријатељство! Не приметите како почне и како се ствара. Али сте свесни овога поклона. Заиста су пријатељи ретки бисери. Њихов осмех је довољан да вам да снагу за успех. Они вас слушају и отварају вам срце. Покажите и ви пријатељима колико вам је стало до њих.

 

[bakonja]

Neka je Vecna Slava i hvala svim palim na braniku nase Otadzbine .

 

[Tigershark]

Svim nasim palim junacima neka je vecna slava!

 

[Milan Djurkovic CG]

Neka im večna slava