Не знам, али да знаш да ми тако и делујеш!
Особа која, по сопственој причи, у време поста прави специјалитете који су далеко од уздржаности и скромности (али поента је да храна није мрсна!
), која своје ближње назива крезубима и грбавима, и која с гађењем гледа на своје суграђане/сународнике кад му се омакне да уђе у градски бус, и не може бити нешто друго до - приучени верник.
То је то круто држање до правила, а несхватање суштине.
Сурка, Рифкица је модеран човек.
Данас је мода ићи у цркву.
Кад одем на литургију и у првим редовима угледам најокорелије комуњаре које су се до јуче исмевале над Богом и црквом, све је јасно.
Јако је мало искрено верујућих људи.
Моја рођака има мужа војног генерала. Човек је рођен 1946. год. Значи, на академију је дошао задојен комунизмом, а како је био технички официр (академија у Загребу), мош' мислити како је као Србин морао бити велики Југословен да би се комуно-усташком кору додворио.
Све у свему, човек од пре 15-ак година слави славу. И веома је искрен по питању свог става према свему томе.
Скоро ми је причао о својој првој служби у Плашком (Лика, 1969.год.), па каже са све шумадијским акцентом: ''А ја тад био комуњара до коске...''.
Ја се сита исмејем.
Мада, реално, наш народ је потпуно ускраћен за прави приступ вери. Црвена јерес је и међу свештеницима у потпуности узела данак.
Тако да, онај ко се пита зашто свештеници узимају народу новац безочно, зашто све гледају кроз новац, недостатак адекватног односа према пастви...па то су унуци и деца таквих попут мог рођака генерала.
Вера је лепа традиција. А ми смо са традицијом раскрстили због црвених.
Зато је најлакше деци из мешовитих бракова да буду неверници и ЈугослАвени. Наравно, није правило.
