SKUPŠTINSKA KAFANA 11

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Strah je malogradjanska emocija. Strah je najgora ljudska emocija.

Bol nije malogradjanska emocija, to je luzerska emocija.

Ljubav je pokretacka, aktivna emocija.

Bes je reaktivna emocija, mesavina pokretacke i luzerske.

грешиш Ками. страх није малограђанска емоција, страх је најнижа могућа емоција.
 
Ne bi da rusim romanticne pretpostavke stiha engleskog gospodina kmeta al iz duha tog vremena meni taj zavrsetak vise vuce aluziju na "da je bar yebanja, zeno svuc se" nego neku dublju ljubavnu emociju.Apostrof je na atmosferi teskog zivota koji ga pritiska, okretanje bogu za spasenje kao znak nemoci i onda ajd bar malo relaksacije opa cupa pa sutra opet da archim u polju, nek kisa padne inace nista od zetve ima Lord i zenu da mi yebe za kaznu ne samo mene.Cest motiv spominje se uvek tu i neka zena al samo kao pichka kad zafali votke da ima covek cime da se ugreje.Druga najbolja stvar.

Тако млад а циничан :( Он пева о љубави које више нема, не о јебању - зато каже опет у мом наручју, а то није ствар чекања до вечери. Ни то обраћање Христу није молитвено, поготово не у таквој једној профаној песми - попови би му уши извукли - него је узвик разочарања и незадовољства.

- - - - - - - - - -

његов цинизам је само одбрамбени механизам. он је емотивац, а не искрени циник као колега Победоносцев.

Ах, колега, сваки циник је само увређени романтичар, попут либерала који постаје расиста кад му црнци украду новчаник ;)
 
његов цинизам је само одбрамбени механизам. он је емотивац, а не искрени циник као колега Победоносцев.

Мишљења сам да је цинизам увек одбрамбени механизам.
Што је емоција дубља, а страх од ње већи, цинизам је израженији.

Победоносцев је емотиван прилично и ако делује као човек код кога се све разматра на интелектуално-рационалној равни без икаквог уплива емоција.
 
Мишљења сам да је цинизам увек одбрамбени механизам.
Што је емоција дубља, а страх од ње већи, цинизам је израженији.

Победоносцев је емотиван прилично и ако делује као човек код кога се све разматра на интелектуално-рационалној равни без икаквог уплива емоција.

''оној због које сунце свако јутро излази'', да ли знаш одакле је тај стих, или боље рећи посвета?
 
Doduse, i to Ducicevo lupetanje o Hrvatima je pevanje o bolu.
Није "лупетање", већ нормална и природна реакција на усташке злочине.

На страну, што та песма нема уметничку снагу као неке друге Дучићеве песме, али од ње се то ни не тражи.

И, да подсетим неке, кад је већ о Дучићу реч: "Верујем у Бога и српство" никада није Дучић сам објавио као књигу. То је компилација његових дела, настала први пут 90их прошлога века...
 
strah je otsustvo energije
a najniža emocija je apatija
pohlepa,gnev, požuda, mržnja su emocije dovele u stanje anestezije i oborile njihovu vrednost

страх и апатија су на истом нивоу, с тим што је апатија пасивна емоција, а страх активна.

- - - - - - - - - -


то је написао Рамзес Велики на храму који је посветио својој супрузи Нефертари.
 
Другари, уместо баналног трачања којем опет навигате, окренимо се узвишеном царству поезије и кукумавкама старога века.

Катул, 8, својој непрежаљеној љубави, неверној Клодији...

'Заиста, дани сласти некада свиташе.
Она више неће. Слабићу, не пожели ни ти!
Не трчи за њом, не живи у болу.
Стегни срце. Трпи. Издржи.
Збогом, мала! Гле, Катул је јак.
Ако ти нећеш, он те не зове.
Биће ти жао кад те нико не буде хтео.
О каква те тешка судба чека!
Ко ће ти доћи? Коме бићеш лепа?
Кога ћеш волети? Чијом ће те звати?
Кога ћеш љубити? Коме усне гристи?
А ти, мој Катуле, држи се чврсто.'
 
Другари, уместо баналног трачања којем опет навигате, окренимо се узвишеном царству поезије и кукумавкама старога века.

Катул, 8, својој непрежаљеној љубави, неверној Клодији...

'Заиста, дани сласти некада свиташе.
Она више неће. Слабићу, не пожели ни ти!
Не трчи за њом, не живи у болу.
Стегни срце. Трпи. Издржи.
Збогом, мала! Гле, Катул је јак.
Ако ти нећеш, он те не зове.
Биће ти жао кад те нико не буде хтео.
О каква те тешка судба чека!
Ко ће ти доћи? Коме бићеш лепа?
Кога ћеш волети? Чијом ће те звати?
Кога ћеш љубити? Коме усне гристи?
А ти, мој Катуле, држи се чврсто.'

Какав патетичан лик беше.
 
ако ти кажем, освојићем си срце. а то је онда опасно за мене, јер си ти немилосрдна :D

- - - - - - - - - -



па геј популација се и ложи та треш емоције.

hoćeš da kažeš da se gay intelektualci, naučnici, književnici itd lože na treš emocije ( to "treš" ima sepski izraz?)

страх и апатија су на истом нивоу, с тим што је апатија пасивна емоција, а страх активна.

- - - - - - - - - -

ovo je tačno

то је написао Рамзес Велики на храму који је посветио својој супрузи Нефертари.

a u pitanju je Aurora?
 
ево нешто о болу и патњи, емоцијама које малограђани воле да купују као јефтину робу

Хајде, краљу лакедемонски

Није пристајала Кратексилеја
да је свет види како плаче и јадикује;
достојанствено је корачала и ћутала.
Ништа од њеног једа и њене муке
није одавао њен неузнемирен изглед.
Ипак, за тренутак, није издржала:
и пре но што је на злосрећни брод ступила да иде у Александрију,
поведе свог сина у храм Посејдонов,
и кад су се нашли сами, загрли га
љубећи га, њега ''страшно узбуђеног'', каже
Плутарх, ''и у великом болу''.
Ипак је њен моћни карактер надвадао;
дошавши себи, та чудесна жена
рече Клеомену ''Хајде краљу
лакедемонски, да, кад напољу
будемо, нико не види како плачемо
нити како ишта недостојно Спарте
радимо. Јер то једино од нас зависи;
наше ће се судбе, како бог одреди, збити.''

И у брод уђе, идући ка том ''одреди''.

(Константин Кавафи)
 
hoćeš da kažeš da se gay intelektualci, naučnici, književnici itd lože na treš emocije ( to "treš" ima sepski izraz?)

a u pitanju je Aurora?

ја сам рекао како се малограђани ложе на бол и патњу у књижевности, и уопште у уметности. ти си онда поменула геј популацију као некакав контраст, а не видим шта си тиме хтела рећи.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top