Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.901
Сад видим да је и наслов теме полатиничен; чему то? Коме смета ћирилица и ијекавица?
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
- Bila je anđeo Aušvica
- Miša telefonom srušio nadstrešnicu
- Vojna neutralnost Srbije nije održiva...
- Dobre noge ili lepe grudi ?
- Aerodrom na Zlatiboru
- Marinika Tepić - SNS treba da bude...
- Putinovo energetsko carstvo u krizi:...
- Da li su Prvi i Drugi Srpski ustanak...
Сјеверна Далмација
- Začetnik teme Берекин
- Datum pokretanja
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.855
Било би пристојно да неко врати наслов у ијекавски и ћириличан ако га је већ тако постављач теме написао. Нимало ми не смета екавица (ни латиница, уз нека ограничења), али кад мени неко почне „исправљати” ијекавицу... наслуша се свих оних ријечи које почињу с тим Ј...
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.124
Код Срба из Лике, Баније, Кордуна, сјеверне Далмације и већине Срба из Б. Крајине се заправо ради о јекавици.
Дакле врјеме, бјело, љепо, сњег, сјено, звјезда, рјеч, гњездо, рјека итд, а не вријеме, бијело, лијепо, снијег, сијено, звијезда, ријеч, гнијездо, ријека. Ијекавица је у источној Босни, источној Херцеговини, Црној Гори, некад у западној Србији, и у неким крајевима Босанске Крајине доминира над јекавицом (Поткозарје, Лијевче Поље). Генерално код крајишких Срба (а то су сви западно од Врбаса) јекавизам је знатно доминантнији од ијекавизма. Моја матер кад је ишла у школу имала је проблем с тим кад дође ЈЕ а кад ИЈЕ, њој је долазило да свуда пише ЈЕ што наравно није било по стандарду ондашње (и)јекавске варијанте "српскохрватског" језика.
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.855
Моја бака чак није говорила ни Њемци него Љемци. 
Сад је све то неважно док се не врати наслов онакав какав је био постављен.
Сад је све то неважно док се не врати наслов онакав какав је био постављен.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Да ли се сазнало ко је променио назив теме из ијекавице у екавицу, из ћирилице у латиницу?
Безобразије, уистину.
Безобразије, уистину.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
То је као кад Северина крсти сина Александра од оца Србина православне вере у католичкој цркви, без питања. Затим, када отац одлуком суда добије дете због њеног несавесног и непримерног понашања, она пласира причу како је садашњи патријарх крстио дете док је био митрополит, иако је отац рекао да је крстио његово треће дете (а то није Северинин син). Северинин син је крштен у православној цркви у Вршцу пре седам година, а његов отац је касније сазнао да је она крстила дете у католичкој цркви, дакле без дозволе, без знања, што је грех.
Поред свих гадости Севка шаље, најблаже речено, неприкладне поруке патријарху, пишући како се дружи с криминалцима, мислећи на бившег мужа. Ако јој је бивши муж криминалац, то је знала и онда, али јој није сметало да с њим легне у кревет... . Иронија је, а и лицемерје, што је њено порекло српско (католичко) и што су и њени преци били прекрштени (били су православни). Наравно, она то зна, али фрустрације и комплекси раде своје. Лоша традиција се наставља, зло је семе посејано.
Каже наш народ: има и поштених курви. Но када је то део карактера...
Распуштена Северина у ЦГ певала Томпсонове песме и претила другим народима!
... и онда се Хрвати љуте када неки Срби кажу: од свих Срба, најгори су Хрвати. Наравно, то се не односи на цели народ.
Руданка рече да је Северина најпознатија Хрватица свих времена. Можда. Мада мислим да то није на понос хрватском народу. Добро је што Северина није Српкиња.
Поред свих гадости Севка шаље, најблаже речено, неприкладне поруке патријарху, пишући како се дружи с криминалцима, мислећи на бившег мужа. Ако јој је бивши муж криминалац, то је знала и онда, али јој није сметало да с њим легне у кревет... . Иронија је, а и лицемерје, што је њено порекло српско (католичко) и што су и њени преци били прекрштени (били су православни). Наравно, она то зна, али фрустрације и комплекси раде своје. Лоша традиција се наставља, зло је семе посејано.
Каже наш народ: има и поштених курви. Но када је то део карактера...
... и онда се Хрвати љуте када неки Срби кажу: од свих Срба, најгори су Хрвати. Наравно, то се не односи на цели народ.
Руданка рече да је Северина најпознатија Хрватица свих времена. Можда. Мада мислим да то није на понос хрватском народу. Добро је што Северина није Српкиња.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.901
Сјеверна Далмација 
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.855
Е тако, сад може даље с темом...
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.124
И моја исто, и такође Љемачка за Њемачку. Код ње није љепше него љешве.Моја бака чак није говорила ни Њемци него Љемци.
Сад је све то неважно док се не врати наслов онакав какав је био постављен.
u vezi prethodno rečenog evo verske slike dalmacije u vreme turske uprave...1572. citat posta tandiori mašala:
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Snoudene, meni jedino pada na pamet opis Jakova Foscarinija pročitan na sjednici Senata 1572. godine.
U njemu se opisuje stanovništvo Cetinske (Sinj, Vrlika), Podgorske (Drniš, Muć, trogirsko i šibensko zaleđe) i Prikokrčke (sve preko Krke, prema Strmici) vojvodine.
U svim trima ima oko 150 sela sa oko 6860 dimova: 560 turskih i 6300 kršćanskih. Kršćansko stanovništvo je pravoslavne vjere (fede serviana); malo je čudno što ne spominje detaljnije rimokatoličko stanovništvo, jer imamo podatke o njima od splitskog nadbiskupa tridesetak godina kasnije.
Ovo je Grgićev prijevod toga spisa:
Ivan Grgić, Opis Kliškog sandžaka s ove strane Velebita i Dinare godine 1572, Zadarska revija, 4, 1956, str. 260.
Teško da je točan i vjerodostojan taj navodni izvještaj Jakova Foscarinija iz 1572. godine o vjeri Dalmatinske zagore. Pitanje je veliko da li je on uopće to pisao. Čak da je on to zaista napisao ne znači ni blizu da je bio u pravu, pogotovo ako znamo da postoji dokument iz 1527. godine Cetingradska povelja u kojoj se među hrvatskim plemićima, velikašima, knezovima spominje kninski biskup Andrija Tuškanić. Od kud kninski biskup u srcu Dalmatinske zagore u 16. stoljeću ako tobože tada tamo žive samo pravoslavci i muslimani ? Imamo i izvještaj splitskog nadbiskupa Marka Antuna de Dominisa iz 1605. godine gdje on piše da biskupija obuhvaća Omiš, susjedne otoke, nekoliko sela, i da se proteže do teritorija di vladaju Turci, regije Cetine, Livno, Krajina itd. Piše o rimskim obredima i franjevcima tamo. Piše da pravoslavci žive sa katolicima pod turskom vlašću.
Poslednja izmena od moderatora:
Naziv koji su Turci dali Dalmatinskoj zagori kada su je okupirali u 16. stoljeću Vijalet Hrvati nije bio nikakav geografski pojam nego nacionalni po narodu koji je tamo živio. Hrvati su nacija. Geografski pojmovi su Dalmatinci, Ličani, Istrijani, Slavonci, Zagorci, Međimurci, Podravci Hercegovci, Bosanci itd. Uostalom i Mlečani kada su u 15. stoljeću okupirali Dalmaciju, vojnike koje su regrutirali uglavnom iz dalmatinskog zaleđa su zvali Croati a cavallo ili Hrvatsko konjaništvo. Osim toga kod Knina i Sinja stoljećima postoje mjesta koja se zovu Biskupija i Hrvace. Da su tamo živjeli pravoslavci i Srbi zvalo bi se Episkopija i Srbace. Pametnom dovoljno.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.901
Јбг, сваки потфорум има свог Џегера.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Одакле јапански митрополит, ако тобоже тамо живе само...?
https://www.orthodoxjapan.jp/
Дакле да се не правимо блесави, богата црква, као што је католичка може да има бискупа и на Антарктику. Тај податак, да је Папа негде имао бискупа, сам по себи није довољан да би се одредио удео католичког становништва
Poslednja izmena:
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.124
Hrvace ne mora nužno imati veze sa hrvatskim etnonimom. Možda je nastalo od "hrvati se" odnosno "rvati se", dakle od glagola.
Za Srb u Lici koji je imao apsolutnu srpsku većinu vi Hrvati govorite da sa srpskim etnonimom nema nikakve veze, i da ime potiče od starog hrvatskog glagola "srbati." Ako Srb nema veze sa Srbima i potiče od glagola onda možemo to reći i za Hrvace u vezi Hrvata. Vaša istoriografija je puna duplih aršina, anahronizama, falsifikata, fabrikata, laži, polu-istina, mitomanije i drugih gadosti.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.901
„Музика Ивана Галеба“: Непознате партитуре Владана Деснице откривене пола века после смрти
29.10.202.видео
Владимир Судар
У Народној библиотеци Србије одржан је концерт „Музика Ивана Галеба“ на коме су премијерно пред публиком у Србији изведене камерне композиције књижевника Владана Деснице, на основу необјављених и до сада јавности непознатих музичких партитура из његове заоставштине, после више од пола века од смрти великог писца.
Студенати Факултета музичке уметности у Београду – сопран Сара Ристић, мецосопран Анђела Симић, тенор Ђорђе Петровић, виолинисткиња Јана Чокић и пијанисткиња Ружица Стаменковић извели су композиције Владана Деснице: „A se stesso“, по стиховима Ђакома Леопардија, „Еј, пусто море“, по стиховима Лазе Костића, „На ноћишту“, „Вечерњи напјев“, „Бубица“, „Успаванка“, „Златна рибица“ и „Allegro capriccioso“.
Посетиоци су имали прилику и да погледају изложбу „Владан Десница (1905-1967)“ ауторке Олге Красић Марјановић, која је оригинално приказана 2005. године у Библиотеци града Београда поводом обележавања стогодишњице рођења писца. Поставка ће за јавност бити доступна до 27. новембра.
Владан Десница био је истакнути романописац, аутор 34 приче, једне песничке збирке и једне драме, као и врсни естетичар који се бавио и теоријом филма. Као велики поклоник музике, школовао је глас и свирао виолину, као и главни јунак у његовом чувеном роману „Прољеће Ивана Галеба“.
Како су после 50 година од смрти откривене ноте Владана Деснице
Унука Владана Деснице Ксенија Шкарић која је присуствовала концерту истакла је да није било непознато да су у архиви великог писца постојале ноте, али се до пре неколико година нико њима није позабавио.https://www.grammarly.com/?utm_sour...CBykb8ZFFdb8QROYcMBj1QcmyD67j4ouNyF4ouBtdmVAQ
Након што се њен муж посветио композицијама Владана Деснице, пијанисткиња Власта Ђура и певачица Јосипа Билић снимиле су три композиције које су емитоване 2017. године на отварању изложбе посвећене Владану Десници у Кули Јанковића, у Исламу Грчком.
„Изложба се звала 'Пишчев студио' и на њој су били изложени портрети којих има доста, више је цртежа и графика али постоји и неколико уља на платну, као и његове личне ствари. Дакле, рестаурирали смо његов студио – његову писаћу машину, обавезне цигарете и кафу и онда смо на отварању пустили та три снимка“, каже за Спутњик унука Владана Деснице.
После тога, композиције Владана Деснице су изведене пред публиком у Загребу 2019. године, а након синоћне београдске премијере у плану је да се изведу у библиотекама у Новом Саду и Бањалуци.
Музеј Владана Деснице у Кули Јанковића
Владан Десница по мајчиној линији је потомак Јанковић Стојана, вође српских котарских ускока у 17. веку. Кула Јанковића у Исламу Грчком данас је у власништву породице Десница, али је оштећена у рату. По речима Ксеније Шкарић, Кула је данас у великој мери обновљена, а грађевински радови су скоро завршени.Следећи корак требало би да буде уређење просторија на адекватан начин да би се изложиле уметничке збирке икона, старих фотографија, скулптура, архивске грађе... Етнолошка и археолошка збирка су већ изложене, а сваког лета Српско културно друштво „Просвјета“ из Загреба у Кули Јанковића организује представе, изложбе и књижевне сусрете.
„Смисао је да један део Куле Јанковића буде стално отворен, као стални музеј, а један спрат би био Музеј Владана Деснице, то је део плана и већ се ради на томе“, истиче Ксенија Шкарић и додаје да не зна кад би Десничин музеј могао бити отворен јер то зависи од финансија, безбедносних услова, а највећа препрека његовом отварању је то што по хрватском закону не може постојати музеј без кустоса.
Потомци Владана Деснице
Потомци Владана Деснице су син и три кћерке, седморо унука и четири праунука. Одрасли по потомци су по занимању физичари, научници, лекари, правници...
Владан Десница
© Фото : Из архиве Владана Деснице
„Завршила сам Ликовну академију и једина сам отишла на ту уметничку страну. Али добро, постоји млађа генерација за коју још не знамо на коју ће страну отићи. Завршила сам вајарство, академски сам вајар, по занимању рестауратор и конзерватор“, каже Ксенија Шкарић.
Не сећа се деде јер је Владан Десница умро кад је имала годину дана, али поседује једну заједничку фотографију.
Пиштало: Геније раван Андрићу, човек склада и хармоније
В.д. директора Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало истиче да је Владана Десницу одувек сматрао генијем, „једним од највећих ког смо произвели у литератури“, по квалитету, ако не по ширини опуса, равним Андрићу. Додаје да се зна да је Десница имао одличан глас, али га је упропастио са три пакле цигарета дневно.„Оно у чему су ме утврдиле ове соло песме је то да је пре свега био човек склада и хармоније. Ви осећате овде склад, има скоро једну шопенску љубав за мелодију, за лепу мелодију, за леп израз. Он није био човек дисонанце и ако га код нас људи некад не разумеју, то је можда зато што постоји једна тенденција у нашој култури која каже: Све што је складно, мене не не занима. А Владан Десница је био човек склада и хармоније што потврђују и ове дивне соло песме“, сматра Пиштало.
На питање да ли би Владан Десница био једнако добар као композитор да се својевремено определио за музику уместо књижевности, Пиштало је одговорио да не може да суди о томе, али је истакао да без књижевног опуса Владана Деснице не може да замислим нашу књижевност.
Što će u 16. stoljeću biskup u Kninu i Splitska nadbiskupija do Cetine i Livna ako su tobože tada na tim teritorijama živjeli samo pravoslavci i muslimani a katolika nije bilo ? Možda to nije dovoljno da odredimo udio katoličkog stanovništva ali je ipak dovoljno da znamo da je katolika bilo.
To ti je neozbiljna teza. Pa nisu valjda stanovnici Hrvaca svi se bavili hrvanjem i išli na Olimpijske igre pa zato dobili to ime ? Sama činjenica da danas tamo žive Hrvati i da je još od srednjeg vijeka u dokumentima to područje opisivano kao hrvatska zemlja i država je dokaz da je misto ipak dobilo ime po narodu.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Можда јесте, али можда и није. Католичка црква је довољно богата да себи може то да допусти:
"is there a catholic church оn Аntarctica"
Imati biskupije i nadbiskupije na teritorijama gdje nema katolika bi bilo besmisleno i nepotrebno trošenje novca i resursa.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Када је то део политике окупације онда није нимало бесмислено.
Koja okupacija ? Pa nisu biskupi i nadbiskupi naoružana vojska pa da mogu nekog okupirati.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Па нисам ни рекао ратна окупација, већ окупација. Што се ти сад правиш као да не знаш да се територија или народ не морају увек окупирати искључиво на силу...
Kako okupacija može postojati ako nije ratna i ako nije na silu ?Па нисам ни рекао ратна окупација, већ окупација. Што се ти сад правиш као да не знаш да се територија или народ не морају увек окупирати искључиво на силу...
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Сад већ постављаш дечија питања. Па да не може постојати онда не би постојала синтагма ратна окупација, јер би то био плеоназам.
mentalna okupacija. duhovna. religija se prenosi propagandom. i uvek mora biti neka prva crkva, prva biskupija/prva episkopija i tako to.
pre pojave katoličkog otpadništva to je platon ovako definisao: ne možeš biti slobodan ako nisi slobodan u glavi.
stoga se vladanje ljudima po pravilu najlakše ostvaruje tako što ostvariš duhovnu vlast nad nekom zajednicom. to je okupacija bez upotrebe sile.
e kad se izvrši mentalna okupacija njeno održanje se najlakše izvodi strategijom zavadi pa vladaj.
kad sve posmatraš s distance ne znaš ko je pobedio. pontije pilat ili hrist ili oni jevrejski fariseji što su ga osudili.
ali kad razumeš znaš ko ne može pobediti.
