Vrednost nekog dela, pojedinačnog ili čitavog opusa, trebalo bi da bude jedino svojstvo koje pisca kvalifikuje
za nošenje lovorovog venca. Međutim, svedoci smo da to baš i nije tako i da na dodele književnih nagrada
utiču mnogi neknjiževni faktori.
U Srbiji se godišnje dodeli oko 300 književnih nagrada. Neko zlurad bi rekao: ni manje zemlje ni više nagrada,
a neko ozbiljno maliciozan bi na to dodao: više nagrada nego pravih pisaca.
Ovo su samo neke od pomenutih 300 (ne mešati sa Leonidinim hrabrim ratnicima):
Bilo je primera da su pisci odbijali i vraćali nagrade – kako u svetu, tako i kod nas.
Vilijam Sarojan je 1939. odbio Pulicerovu nagradu za dramu uz obrazloženje da trgovina ne bi trebalo da procenjuje
umetnost.
Nobelovu nagradu su vratila dva pisca – Pasternak 1958. i Sartr 1964.
Prvi je, zapravo, najpre rado prihvatio nagradu, a onda je nakon nekoliko dana vratio pod uticajem vis major.
Sartrovi razlozi su bili moralne prirode; bilo je poznato da ne prima nagrade, a Nobelovu je odbio uz obrazloženje da:
„pisac ne bi smeo sebi da dozvoli da se pretvori u instituciju“.
I kod nas su se nagrade odbijale i vraćale iz raznih razloga.
Svakako je najpoznatiji slučaj Danila Kiša koji je vratio NIN-ovu nagradu bez obrazloženja ali iz veoma dobro poznatih
razloga. Nagrada mu je dodeljena 1972. za roman Peščanik, a on ju je vratio 1978. nakon neviđenog medijskog i
akademskog linča koji je izvršen nad njim pod optužbom da je plagirao Grobnicu za Borisa Davidoviča. Tim povodom
pisac je izrazio: „bojazan da književne nagrade neće sprečiti usamljeničku i slučajnu sudbinu nagrađene knjige, koja
će svakako živeti u osami, progutana stravičnom tišinom, izazvanom mehanizmom tržišta i indiferentnosti”. Doduše,
Kiš "napadačima" nije ostao dužan; vratio im je na pravi način – perom i knjigom Čas anatomije.
Osim Danila Kiša, NIN-ovu nagradu je vratio i Milisav Savić koji je nagrađen 1991. za roman Hleb i strah. Savić je
vratio nagradu 1992., a u pismu glavnom uredniku i kolegijumu Nina između ostalog je pisalo: „ U vašem listu br. 2145
od 7. februara 1992. godine pojavio se poduži pamflet ’Strava’ koji je dobrim delom i meni posvećen. U ime odbrane
dostojanstva spisateljskog poziva, prinuđen sam da vam vratim NIN-ovu nagradu za roman godine koju ste mi pre
desetak dana uručili. Mogu samo da žalim što se ’oslobođeni’ Nin drži najgore tradicije ’neoslobođenog’: piščeve glave
ukrasi lovorovim vencem, a onda bi da ih odseče ili bar pridavi.“
I nagrada Milan Rakić jednom je bila vraćena. To je učinio pesnik Miloš Janković, autor četrdesetak pesničkih knjiga,
jedan od troje ravnopravnih dobitnika za 2010. godinu za knjigu Manastirnik. Nagradu nije želeo da primi, a svoju odluku
obrazložio je pismeno, podsećajući na Pravilnik o ustanovljenju i dodeljivanju književne nagrade.
Kome, zašto i kako se dodeljuju književne nagrade?
Čemu one služe?
Jesu li potrebne?
Imaju li ikakave veze sa književnošću?
Uz uvod u novu temu, prilažem ova dva zanimljiva članka: Pohvala licemerju (o književnoj sceni, nagradnim
konkursima, esnafskoj bratiji) i O Nagradama i nagrađivanju
za nošenje lovorovog venca. Međutim, svedoci smo da to baš i nije tako i da na dodele književnih nagrada
utiču mnogi neknjiževni faktori.
U Srbiji se godišnje dodeli oko 300 književnih nagrada. Neko zlurad bi rekao: ni manje zemlje ni više nagrada,
a neko ozbiljno maliciozan bi na to dodao: više nagrada nego pravih pisaca.
Ovo su samo neke od pomenutih 300 (ne mešati sa Leonidinim hrabrim ratnicima):
Književnost
- Andrićeva nagrada - za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku
- Zlatni suncokret- Vitalova nagrada - Vrbas
- Zlatni prsten Despota Stefana Lazarevića - Bagdala - Kruševac
- "Zlatno pero“- Požarevac
- Zmajeva nagrada - Matica srpska, Novi Sad
- Međunarodna nagrada „Arka” - književna nagrada - Izdavačka kuća „Arka” Smederevo
- Međunarodna nagrada „Novi Sad“ - književna nagrada - Društvo književnika Vojvodine
- Nagrada Branko Miljković - za poeziju - Niš
- Nagrada Branko Ćopić - za poeziju i prozu - Beograd
- Nagrada „Borisav Stanković“ - književna nagrada - Vranje
- Nagrada Borislav Pekić
- Nagrada „Vasko Popa“ - Vršac
- Nagrada „Veljkova Golubica“ - Sombor
- Nagrada „Desimir Tošić“ -za publicistiku - „Službeni glasnik“ - Beograd
- Nagrada „Dimitrije Mitrinović“ - za roman
- Nagrada "Dositejevo pero"
- Nagrada Dositejev štap
- Nagrada Drvo života
- Nagrada „Dragojlo Dudić“ - nagrada Fondacije Dragojlo Dudić
- Nagrada „Dušan Vasiljev“ - književna nagrada - Kikinda
- Nagrada „Đorđe Jovanović“ - Beograd
- Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine
- Nagrada „Zlatni Orfej“- Jagodina
- Nagrada „Žensko pero“ - dodeljuje časopis „Bazar“ - Beograd
- Nagrada „Izviiskra Njegoševa“ - Nagrada Eperhije budimljansko-nikšićke
- Nagrada „Jelena Balšić“
- Nagrada Iskre kulture Vojvodine
- Nagrada „Isidorinim stazama“ - književnost - Beograd
- Nagrada Isidora Sekulić - književnost -Opština Vračar, Beograd
- Nagrada „Kneginja Milica“ - za doprinos srpskoj književnosti, kulturi, duhovnosti, kao i za negovanje humanizma, čovekoljublja i očuvanje pravoslavne tradicije
- Nagrada „Kočićeva knjiga“ - književnost - Banjaluka-Beograd
- Nagrada «Knjiga godine» - Beograd
- Nagrada „Laza K. Lazarević“ - za najbolju neobjavljenu srpsku pripovetku - Šabac
- Nagrada Lazar Vučković
- Nagrada „Lazar Komarčić“ - naučna fantastika
- Nagrada Laza Kostić
- Nagrada „Ljubomir Damnjanović“ - naučna fantastika
- Nagrada „Meša Selimović“ - za roman
- Nagrada Mikina čaša - dodeljuje Književna kolonija Sićevo
- Nagrada „Milan Bogdanović“ - za književnu kritiku, Beograd
- Nagrada Milovan Glišić - za pripovetku, Valjevo
- Nagrada Miloš Crnjanski - Beograd
- Nagrada „Mića Popović“ - za stvaralaštvo
- Nagrada „Minerva“ - Toronto
- Nagrada Momo Kapor, za likovnu umetnost i književnost, Beograd
- Nagrada Najbolje iz Banata- Udruženje književnika Banata
- Književna nagrada Neven
- Nagrada „Nikola Milošević“ - za teoriju književnosti i umetnosti - Beograd
- Nagrada „Oskar Davičo“ za najbolju knjigu prvi put objavljenu u prethodnoj godini, dodeljuju novine „Borba“
- Nagrada Pesnička hrisovulja - Paraćin
- Nagrada „PEČAT KNEZA LAZARA” - Prilipac
- Nagrada Politikinog Zabavnika - književnost za mlade - Beograd
- Nagrada Ravaničanin - Paraćin
- Nagrada Rade Drainac - Prokuplje
- Nagrada Rade Obrenović - za najbolji roman za decu, dodeljuju Zmajeve dečje igre
- Nagrada „Radoje Domanović“ - satira
- Nagrada Ramonda Serbika - dodeljuje Književna kolonija Sićevo
- Nagrada „Račanska povelja“ - Manastir Rača
- Nagrada „Srboljub Mitić“ - Malo Crniće
- Nagrada “Stevan Pešić”, za prozu, poeziju, esej, putopis i dramu - gradska biblioteka Novog Sada i Savet Mesne zajednice Kovilj
- Nagrada Stevan Sremac za novinsku priču - Niš, ne dodeljuje se od 1996
- Nagrada „Stevan Sremac“ - za roman ili knjigu priča, Niš
- Nagrada „Stojan Novaković“ - Bibliotekarsko društvo Srbije
- Nagrada srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ - za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen prošle godine
- Nagrada „Timočka lira“ - Knjaževac
- Nagrada „Todor Manojlović“
- Nagrada „dr Špiro Matijević“ nagrada industrije mesa „Matijević“
- NIN-ova nagrada (književna nagrada kritike za najbolji roman godine)
- Nolitova nagrada
- Plaketa Udruženja književnika Srbije - Udruženje književnika Srbije, Beograd
- Povelja „Zlatna srpska književnost“ - Naučni fond Aleksandra Arnautovića - Katedra za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu
- Povelja Zmajevih dečjih igara - književnost za decu
- "Povelja Karađorđe“ - za životno delo - Mladenovac
- Povelja Udruženja književnika Srbije za životno delo - Udruženje književnika Srbije, Beograd
- Carica Teodora - za poeziju - Niš
- Disova nagrada - za „pesnički rukopis“ - Čačak
- Žička hrisovulja - pesnička nagrada, Kraljevo - Žiča
- Zlatni ključ Smedereva - za životno delo pesnika iz celog sveta - Smederevo
- Instelova nagrada - za poeziju
- Nagrada „Branko Radičević“ - novoustanovljena nagrada (od 2006)
- Nagrada Društva književnika Vojvodine „Brankova nagrada“ - za pesnike do 29 godina
- Književna nagrada „Gospođin vir“ - za roman, esej, za poeziju, zbirku pripovedaka - Požarevac
- Nagrada Vasko Popa - za najbolju knjigu na srpskom jeziku - Vršac
- Nagrada „Vojislav Ilić Mlađi“ - za sonet
- Nagrada „Desanka Maksimović“ - Brankovina
- Nagrada „Drainac“ - Prokuplje
- Nagrada Đura Jakšić - za najbolju zbirku poezije u prošloj godini - Srpska Crnja
- Nagrada „Zaplanjski Orfej“ - za poeziju - Gadžin Han
- Nagrada „Zlatna Struna“ - za poeziju - Smederevo
- Nagrada Zlatni ključić - za dečju poeziju - Smederevo
- Nagrada „Matićev šal“
- Nagrada književnog kluba „Moravski tokovi“ - za poeziju o vinu
- Nagrada Lenkin prsten - za najlepšu ljubavnu pesmu u prošloj godini - Srbobran
- Nagrada Milan Rakić - Udruženje književnika Srbije, Beograd
- Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću“ - za savremeno rodoljubivo pesništvo, Orašac
Prevodilaštvo
- Nagrada „Dr Jovan Maksimović“ - za najbolji prevod ruske proze
- Nagrada Ljubiša Rajić - za prvi prevod proze i poezije sa bilo kog jezika
- Nagrada „Miloš N. Đurić“ - za prevodilaštvo
- Nagrada „Mihajlo Đorđević“ za prevod sa engleskog jezika
- Nagrada Udruženja književnih prevodilaca za životno delo
Bilo je primera da su pisci odbijali i vraćali nagrade – kako u svetu, tako i kod nas.
Vilijam Sarojan je 1939. odbio Pulicerovu nagradu za dramu uz obrazloženje da trgovina ne bi trebalo da procenjuje
umetnost.
Nobelovu nagradu su vratila dva pisca – Pasternak 1958. i Sartr 1964.
Prvi je, zapravo, najpre rado prihvatio nagradu, a onda je nakon nekoliko dana vratio pod uticajem vis major.
Sartrovi razlozi su bili moralne prirode; bilo je poznato da ne prima nagrade, a Nobelovu je odbio uz obrazloženje da:
„pisac ne bi smeo sebi da dozvoli da se pretvori u instituciju“.
I kod nas su se nagrade odbijale i vraćale iz raznih razloga.
Svakako je najpoznatiji slučaj Danila Kiša koji je vratio NIN-ovu nagradu bez obrazloženja ali iz veoma dobro poznatih
razloga. Nagrada mu je dodeljena 1972. za roman Peščanik, a on ju je vratio 1978. nakon neviđenog medijskog i
akademskog linča koji je izvršen nad njim pod optužbom da je plagirao Grobnicu za Borisa Davidoviča. Tim povodom
pisac je izrazio: „bojazan da književne nagrade neće sprečiti usamljeničku i slučajnu sudbinu nagrađene knjige, koja
će svakako živeti u osami, progutana stravičnom tišinom, izazvanom mehanizmom tržišta i indiferentnosti”. Doduše,
Kiš "napadačima" nije ostao dužan; vratio im je na pravi način – perom i knjigom Čas anatomije.
Osim Danila Kiša, NIN-ovu nagradu je vratio i Milisav Savić koji je nagrađen 1991. za roman Hleb i strah. Savić je
vratio nagradu 1992., a u pismu glavnom uredniku i kolegijumu Nina između ostalog je pisalo: „ U vašem listu br. 2145
od 7. februara 1992. godine pojavio se poduži pamflet ’Strava’ koji je dobrim delom i meni posvećen. U ime odbrane
dostojanstva spisateljskog poziva, prinuđen sam da vam vratim NIN-ovu nagradu za roman godine koju ste mi pre
desetak dana uručili. Mogu samo da žalim što se ’oslobođeni’ Nin drži najgore tradicije ’neoslobođenog’: piščeve glave
ukrasi lovorovim vencem, a onda bi da ih odseče ili bar pridavi.“
I nagrada Milan Rakić jednom je bila vraćena. To je učinio pesnik Miloš Janković, autor četrdesetak pesničkih knjiga,
jedan od troje ravnopravnih dobitnika za 2010. godinu za knjigu Manastirnik. Nagradu nije želeo da primi, a svoju odluku
obrazložio je pismeno, podsećajući na Pravilnik o ustanovljenju i dodeljivanju književne nagrade.
Kome, zašto i kako se dodeljuju književne nagrade?
Čemu one služe?
Jesu li potrebne?
Imaju li ikakave veze sa književnošću?
Uz uvod u novu temu, prilažem ova dva zanimljiva članka: Pohvala licemerju (o književnoj sceni, nagradnim
konkursima, esnafskoj bratiji) i O Nagradama i nagrađivanju
Poslednja izmena:
