Добар дан, Тандури, ексклузивне податке дајеш, као и обично
Drži, kušo, da ga zapjevamo,
Evo ima sto godina dana,
Da ga skupo zapjevali njesmo.
Sve pijemo, jer ga ne pjevamo.
Nije ovo vino ukradeno,
Nit je njega koza bara dala,
Ni svoijem rogom uskopala,
Neg motika i pleća junačka.
Pleći dale, pleći i popile.
Prostite nam, draga braćo naša,
Dok bi svakom pjesmu pripjevali,
Njesmo vami na krštenju bili,
Na krštenju niti na znamenju.
Dvije glave, Bog vam dao zdravlje.
Pobro Niko, moja mila diko,
Uzgor glavu, Bog te veselio.
Kume Đuro, moja mudra glavo,
Što si mrke potočio brke,
Štimala te braća i družina.
Esortazione amorosa, 1729.
Kako sad ovo, majku mu? Ovi nece da budu Srbi.
Добро је да си кренуо од Грабовца, иако у време Битке за Сињ још није приступио фрањевцима..Али јесте једини савременик битке, ако се погледа списак фрањеваца Босне Сребрене.
http://www.bosnasrebrena.ba/v2010/povijest-provincije/znamenitiji-likovi-bosne-srebrene.html
Песмица Грабовчева је фантастична и заслужује дубљу пажњу.........мада је јадничак изгубио због ње службу..и допао затвора у коме је и умро..
http://sr.wikipedia.org/sr/Филип_Грабовац
Изгледа да је у песми претерао са подсмехом тим "харватским великашима" оличеним у Антуну из Каштела, који је миљеник венецијанске управе.
Мени се допала пре свега због тако типичног српског десетерца (4+6) истим као што је поздравна песмица у овом посту, потекла из савремене традиције "бенковачког гумна", блиских предела самом фра Филипу Грабовцу, који, видећеш, потиче из србске обитељи.
То што је католик (и фрањевац), стицај је околности, зар не?
......о околностима прво у крају око Сиња.........
Зна се да је од 1534. на снази наредба Млетака да се православни
ритус може вршити само по одобрењу латинског бискупа..сачуван је текст Бена Винковића из 1673. који јасно потврђује да су Срби у Истри,Винодолу итд.. уз католичку веру почели да примају и хрватско име..У јулу 1688. надбискуп Еванђелиста Парцаги тражи католичке мисионаре за задарску околину да покрсти (новопристгих) 10 000 Срба........ католичка пропаганда посебно узима маха од 1699-1703..посебно је агилан у унијаћењу и католичењу Срба Вићентије Змајевић из Пераста, који је имао многе "акције против српства и православних"...Тај Вићентије, чији су се преци доселили у Пераст из Његуша око 1513.г. био је барски (од 1701.г.) а потом и задарски надбискуп (од 1713.)..Истичем га јер је савременик битке 1715, а и због цитата који даје одговор о националности у случају промене религије.
.
Да су покатоличавали овај православни народ, свједочи и фра Батинић, који пише, да, за Кандијског рата фрањевци нису престајали ширити краљевство истине и радити на вјерском сједињењу са сљедбеницима грчко-источног обреда. Фарлати наводи, између многобројног народа, које су фрањевци тад превјерили, и народ града Книна 1648. године.........По Далмацији фратри су успјели, да покатоличе много Срба досељеника. Фратри казују, да су покатолочили око 25.000 православних.(oko 1680)
Љетописи казују, да је у другој половини XVI в. дакле, кад је Антонио Ђустиниано подносио свој извјештај млетачкој влади, у континенту Далматинском, који под Турцима био, владала мал'не искључиво православна вјера, те да је тад Срба православне вјере скоро све било у Котарима, Буковици, Крајини книнској, Петровом Пољу, Косову Пољу, Спљетском Загорју, Цетинском Пољу, Сињском Пољу све до Неретве. Сви су они постали млетачки поданици, то су они Сервиани о којима говори 1719. латински млетачки архиепископ ди Боди, који му народ толико бриге задаје, а против кога римска црква подиже дрвље и камење, да га уништи. Сам бискуп Змајевић наводи, како је придошло много православних Срба из Босне и Херцеговине, који су за католике и Републику прави отров.
http://sr.wikisource.org/sr/Книнска_крајина
Фра Качић (1704-1760) напр., према географском мерилу је истицао да постоји „Далматин, Личанин, Рват, Бошњак..., који су сви Словинци“.
Јурај (Ћуро) Крижанић(1618-1683) је докторирао 1642.г. на Collegium graecum .Податак да је Крижанић докторирао у тој установи говори да је био православац, тврди др.Никола Жутић...исто он пише да је назив Грабовчеве књиге "Czuijt razgouora naroda i jezika Illirickoga alliti Aruackoga" очигледан фалсификат урађен током 19. века.
И такође код др.Жутића нађох да су "Grabovčevi preci došli u pokatoličenu Vrliku iz srpskih Ravnih kotara (selo Međari)
што dovoljno svedoči o Grabovčevom srpskom poreklu."..
http://www.svevlad.org.rs/srbistika/zutic_vatikanisrpski.html
.............о пореклу породице Грабовац...........
Шта сам још могла да нађем овог јутра о српском пореклу фра Филипа Грабовца из Врлике?
Porodice Grabovac su zabeležene kao pravoslavne, sa slavom Jovanjdan, u okolini Sarajeva i u nekoliko drugih mesta u Bosni, a kao pokatoličene u Hercegovini. Istraživač hercegovačkih prezimena R. Milićević smatra da je prezime nastalo prema zavičajnom selu Grab kod Ljubuškog, što bi moglo biti jedno od stajališta ka središnjoj Bosni.
Drugo tumačenje bi bilo, po Miljanićima, da su oni bili, zapravo, Grabovljani, poreklom iz Graba u crnogorskom plemenu Cuce.
http://www.vesti-online.com/Riznica/Poreklo-porodica/69732/PERISIC
GRABOVAC - ...'Grabovci' (se) spominju prvotno
u okolici Rame, gdje za vrijeme turske vladavine susrećemo dva prezimena Grabovac - Kopčić, odakle iz jedne obitelji 'Grabovac' jedan brat prolazi islamizaciju postaje 'beg Kopčić', te predstavlja moćnu, uglednu i respektabilnu instituciju onoga vremena,
drugi zadržava prezime Grabovac, (u njegovoj lozi se rađa i čuvena svetica i djevica - Diva Grabovčeva) koji je zbog nenamjernih sukoba s turskom vlasti, prisiljen na odlazak, za vrijeme opčće seobe (1687 god.) u Dalmaciju (okolica Visovca), odatle, vjerojatno u Sinj i okolicu, pa onda u Proložac - Imotski, zatim u susjedno mjesto Grabovac, odakle se opet neke obitelji sele u Grabovicu, gdje ih biskupski popis evidentira 1743.g., kao vrlo brojnu obitelj. Da bi opet odatle, po drugoj teoriji, dio jedne obitelji se selila i neko vrijeme boravila u Mišima, te napokon, se naselili u današnjem mjestu boravka - Vržeralima (1817.g.) .
http://www.relax-livno.com/zanimljivosti/Li-prezimena.htm
Слична су презимена
Граовац у Далмацији у породицама које још увек славе Св.Стефана, Луку и Георгија (Граовац-Штиково, Дрниш, Вариводе, Смоковић, Бргуд, Бенковац, Запужане, Задар, Смилчић, Корлат, Церање доње, Мирање горње ) и
Грбавац у Херцеговини (ГРБАВАЦ, настањени у Грабу, Витини и Шиповачи (Љубушки). Претпоставља се да су били православне вере, јер по Дедијеру Грбавци су причали да су пореклом од „Стипана Високог“ и да су род са кућом Петровића из Црне Горе.)
Grabovčev životni put započinje u Podosoju pokraj Vrlike krajem 1697. ili početkom 1698. godine kamo se poslije prodora osmanlija , iz Ravnih Kotara doselio njegov otac Mate...SELO MEĐARE
http://vrlika.hr/podstranice/kultura.html
Jedna od rijetkih starih mapa na kojoj se jasno vidi natpis BUCCOVIZZA. ...Kartu je izradio Pietro Santini, 1780. Takodje bakrorez , 62 x 47 cm .
Uočljiv je natpis COTAR SUPERIOR , COSSOVO i POLAZZA. čak se mogu viditi i
Medjare (Megiare) , manastir Krka označen kao S.Arcangel itd.
https://picasaweb.google.com/BurnaStrana/StareMapeBUCCOVIZZABLOG#5269228316762536418
P.S. dodatak
, a neki novi klinci Njofrin rođendan ?
pametnome je dosta...ili što bi rekli.Za pametnog je i komarac muzika..
