- Poruka
- 393.699
Simonida Nemanjić, najmlađa srpska kraljica na dvoru Nemanjića, rodila se kao princeza Simonida Paleolog u Konstantinopolju, u Vizantiji, 1294. godine. Bila je jedina ćerka vizantijskog cara Andronika Drugog i carice Irine Monferatske, i četvrta supruga srpskog kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića.
Simonida (1294-1345) imala je samo pet godina kada je njen otac vizantijski car Andronik Paleolog poslao na srpski dvor. Maloletna princeza bila je zalog mira kralju Milutinu, koji je tada imao 50, nekoliko brakova iza sebe i odraslu decu. Istina je da je njen otac u početku planirao da Milutinu ponudi brak sa svojom sestrom Evdokijom, ali je ona već bila udavana i nije htela drugi brak.
Vizantijska Crkva protivila se sklapanju ovog braka ali je car bio odlučan u svojoj nameri. Takođe i srpski kralj je rado pristao na brak, čak se i razveo od svoje treće žene, ćerke bugarskog cara.
Venčanje je obavio ohridski arhiepiskop Makarije u proleće 1299, a Simonida je tako postala Srpkinja i četvrta žena više od 40 godina starijeg kralja Milutina uprkos tome što je na dvoru Nemanjića i u crkvenim krugovima postojao jak otpor prema braku s vizantijskom princezom pre svega zbog ogromne razlike u godinama.
Pred smrt, da li zbog želje da odobrovolji kraljicu koja je svoj život žrtvovala zarad mira i dobrih odnosa svoga oca i svoga muža, naredio je da se u njenu čast izgradi crkva koja nosi ime Bogorodica Ljeviška i nalazi se u Prizrenu. Milutin je u svoje ime i ime svoje žene i sina Stefana izgradio manastir Gračanica, u kome su sačuvani portreti kralja i kraljice, ali oni ne stoje zajedno, već su naslikani na dva odvojena stuba. Simonidina freska u Gračanici je jedna od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva. Freska je delimično upropašćena, pa tako na slici Simonida nema oči.
Kralj Milutin je imao poseban odnos prema ženama. Obožavao ih je, a Simonida je bila tek malo dete. Prilikom njihovog prvog susreta, Milutin je, što je bilo potpuno neuobičajeno, sišao s konja i svoju novu kraljicu dočekao sa zemlje, kao kakvu gospodaricu, a ne svoju suprugu. Pa ipak, iako ju je sa najvećom počašću dočekao, prema nekim pisanjima, ženskaroš, strasan i nagao, Milutin nije sačekao da od devojčice postane žena, nego, kako je zabeleženo u vizantijskim hronikama, Simonidu je povredio i učinio doživotno nerotkinjom. Trpela ga je cele dve decenije. Osim činjenice da je još kao dete poslata mnogo starijem čoveku da mu bude nevesta, ni kasniji njen život nije bio manje težak. Ni svekrva - čuvena Jelena Anžujska, nije joj olakšavala, nije je volela jer je bila Vizantijka. Razumevanje nije našla ni kod rođene majke carice Irine, koja je pokušavala da njen položaj iskoristi da bi sinovima Dimitriju ili Teodoru obezbedila nasleđe na srpskom prestolu. I od sveg života u Srbiji, punog svile i brokata, svetkovina, kraljevskih gošćenja i lepih jela, proslava, dvorova, ostali su joj samo trpljenje i skrivena seta.
Simonida je maštala da se zamonaši. Sanjala je beg od starog života i dugo vrebala priliku koju je dobila kada joj je majka umrla. Otišla je na sahranu u Carigrad rešena da se više ne vraća. Kako bi sprečila da njen otac podnese krivicu za njeno bekstvo, Simonida je smislila nov način da izbegne povratak mužu. Pre granice, u gradu Seru, odlučila je da se zamonaši, obukla je kaluđersku odeću i tako se pojavila pred vratima dvora.
Gnev Milutina kada ju je video takvu prekinuo je njen polubrat despot Konstantin Paleolog, koji joj je strgao monašku odeću, naterao je da obuče svetovnu odeždu i predao je srpskom poslanstvu i pored Simonidinog opiranja i suza. Iako ožalošćena, vratila se zajedničkom životu s Milutinom, koji se nakon toga razboleo, a dobra i uvek poslušna Simonida, uprkos ukradenom detinjstvu i mladosti, vodila je brigu i negovala bolesnog muža. Istoričari smatraju da je to dokaz da, uprkos svemu, nije bilo mržnje prema mužu. Milutin je umro 1321, a Simonida je tada imala 27 godina.
Simonidina životna želja da obuče monašku rizu ispunila se nakon Milutinove smrti. Zamonašila se u manastiru Svetog Andreje u Carigardu. Iako se zamonašila, Simonida je nastavila da živi na carskom dvoru. Ne postoje zapisi o Simonidinom monaškom imenu. Umrla posle 1345. kao monahinja. Pesnik Milan Rakić je najmlađoj srpskoj kraljici posvetio pesmu „Simonida“, a Milutin Bojić je napisao dramu „Kraljeva jesen“. Asteroid 1675 - Simonida, koji je otkrio astronom Milorad B. Protić, dobio je ime po Simonidi Nemanjić.
(autor: J. Jokanović i wikipedija)
