gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Pre svega, u hrišćanstvu je Krst, ili Časni Krst kako se naziva u pravoslavlju, simbol raspeća Hristovog, i njegove pobede nad smrću. Prva predstava krsta datira iz 134. godine nove ere, nađena je u Palmiri, pored natpisa "Onome čije je Ime blagoslovljeno u večnosti, napravljen od Salomna, za njegov spas i spas njegove dece."
Krst je postao još značajniji u vreme cara Konstantina, od bitke na Milivijskom mostu, a tada najraširenija predtsva krsta bila je ona sa Svetog Groba u Jerusalimu, gde je krst okružen vencima zvezda, a sa vrha krsta anđeli uvode Hristosa Pantokratora u Crastvo Nebesko.Bliže našim prostorima, bitan je krst nađen u Vinivi, u Makedoniji, na ikoni sa tekstom "Hristov Krst pobeđuje kroz Hristovu krsnu smrt". Ova ikona je veoma bitna, jer pokazuje da hrišćanstvo nije odvojilo krst od Vaskrsenja, pa samim tim ni Ovaploćenje od Oboženja.
Da bi se razumeo Krst i njegova simbolika, potrebno je imati određeno teološko razumevanje, što pagani i neznabošci nisu imali. Tako su pagani i neznabošci imali veliki problem sa prihvatanjem Krsta, jer je za njih bilo nepojmljivo da bog može da umre na krstu, kao i da bude umoren i pokopan, te su u Krstu videli simbol mučenja i smrti, a to pre svega što nisu bili sposobni da shvate eshatološki i teološki aspekt i simbolizam Krsta. Oni su videli samo prizemni značaj Krsta, bez razumevanja kosmičkog i univerzalnog simbolizma Krsta. Naime, Krste se sastoji od horizontalne i vertikalne crte; horizontalna označava odnos čovek-čovek, i upućuje na ljubav prema svom bližnjem i smrtnu sudbinu čovečiju, dok vertikalna upućuje na odnos čoveka prema B_gu i čovekovo uspenje ka Njemu u vidu Vaskrsenja.
Isto tako, Hristos koji umire na Krstu znači da je čovek, a Hristos koji vaskrsava znači da je on B_g i samim tim, u Krstu se spajaju vremensko i raspadljivo i smrtno, sa večnim i neraspadljivim, te je tako Krst oružje protiv smrti, prolaznosti i vremena, kao sredstvo spasenja.
Postoji i paralela između Adama i njegovog pada i Krsta; i Hristosa i Njegovog Vaskrsenja, jer Adam simboliše pad čoveka u beslovesnu telesnost i greh, a Hristosovo vaskrsenje uzlet u bezgrešnost i spasenje, odnosno lično Vaskrsenje svakog čoveka, u kojem stari, telesni čovek umire da bi se rodio novi, duhovni čovek oslobođen greha. "Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno".
Krst je isto tako i veoma ličan simbol za svakog hrišćanina, jer simbolizuje i lični krst koji se nosi kroz ceo život, kao i raskrsnicu na kojoj se donose odluke od kojih zavisi da li će neko prihvatiti krst samo kao simbol smrti i mučenja ili sredstvo pomoću kojeg, kroz mučenje i teškoće, dostižemo spasenje.
Krst, kao znak Hristov (Mt 24:30) je i znak svakog čoveka.
"Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана.Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: "Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији." Онда их је он поново упитао: "Чега се од свега тога највише бојите?" И одговорили су му: "Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину."Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст, крштење и божанско причешће.
Krst je postao još značajniji u vreme cara Konstantina, od bitke na Milivijskom mostu, a tada najraširenija predtsva krsta bila je ona sa Svetog Groba u Jerusalimu, gde je krst okružen vencima zvezda, a sa vrha krsta anđeli uvode Hristosa Pantokratora u Crastvo Nebesko.Bliže našim prostorima, bitan je krst nađen u Vinivi, u Makedoniji, na ikoni sa tekstom "Hristov Krst pobeđuje kroz Hristovu krsnu smrt". Ova ikona je veoma bitna, jer pokazuje da hrišćanstvo nije odvojilo krst od Vaskrsenja, pa samim tim ni Ovaploćenje od Oboženja.
Da bi se razumeo Krst i njegova simbolika, potrebno je imati određeno teološko razumevanje, što pagani i neznabošci nisu imali. Tako su pagani i neznabošci imali veliki problem sa prihvatanjem Krsta, jer je za njih bilo nepojmljivo da bog može da umre na krstu, kao i da bude umoren i pokopan, te su u Krstu videli simbol mučenja i smrti, a to pre svega što nisu bili sposobni da shvate eshatološki i teološki aspekt i simbolizam Krsta. Oni su videli samo prizemni značaj Krsta, bez razumevanja kosmičkog i univerzalnog simbolizma Krsta. Naime, Krste se sastoji od horizontalne i vertikalne crte; horizontalna označava odnos čovek-čovek, i upućuje na ljubav prema svom bližnjem i smrtnu sudbinu čovečiju, dok vertikalna upućuje na odnos čoveka prema B_gu i čovekovo uspenje ka Njemu u vidu Vaskrsenja.
Isto tako, Hristos koji umire na Krstu znači da je čovek, a Hristos koji vaskrsava znači da je on B_g i samim tim, u Krstu se spajaju vremensko i raspadljivo i smrtno, sa večnim i neraspadljivim, te je tako Krst oružje protiv smrti, prolaznosti i vremena, kao sredstvo spasenja.
Postoji i paralela između Adama i njegovog pada i Krsta; i Hristosa i Njegovog Vaskrsenja, jer Adam simboliše pad čoveka u beslovesnu telesnost i greh, a Hristosovo vaskrsenje uzlet u bezgrešnost i spasenje, odnosno lično Vaskrsenje svakog čoveka, u kojem stari, telesni čovek umire da bi se rodio novi, duhovni čovek oslobođen greha. "Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno".
Krst je isto tako i veoma ličan simbol za svakog hrišćanina, jer simbolizuje i lični krst koji se nosi kroz ceo život, kao i raskrsnicu na kojoj se donose odluke od kojih zavisi da li će neko prihvatiti krst samo kao simbol smrti i mučenja ili sredstvo pomoću kojeg, kroz mučenje i teškoće, dostižemo spasenje.
Krst, kao znak Hristov (Mt 24:30) je i znak svakog čoveka.
"Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана.Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: "Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији." Онда их је он поново упитао: "Чега се од свега тога највише бојите?" И одговорили су му: "Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину."Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст, крштење и божанско причешће.
