Сматрам да је овај аниме веома лаган, али ја не видим ту фамозну ''мистериозност''. Од како је Отац нестао тако се догодио напад, очигледно је да он има везе с тим и, наравно, клише прича која прати главног лика који је к'о бајаги посебан.
Шта се подразумева као клише када је реч о уметничким делима?
- Главни лик пати од ма какве форме амнезије.
- Главни лик поседује мрачну тајну коју носи у себи.
- Главни лик одједном решава ствари својим мистериозним моћима.
- Главни лик има зајебаног Бог'оца који је геније у служби више силе али игром околности је паћеник.
- Главни лик поседује к'о бајаги Love Interest тету која га прати од детињства.
С обзиром да је ово практично сваки аниме лик када је реч о Shounen-има, шта то оставља на плану Шингеки но Кјоуђин-а? Нисам читао мангу, али јесам гледао аниме и приметио сам велике грешке на плану приче.
Прво
- Непостојаност упознавања ликова, њихових страхова, жеља, личности. Ликови су практично празни, чак и након пар епизода о детињству, односно о војној обуци ''кадета''. То доводи до апсолутне
досаде када год се главни лик појави. У ствари, производи ''шоња'' ефекат и више се навија за далеко способније, имућније и агилније непријатеље који су, највероватније, прави хероји у целој збрци.
Више се обраћа пажња на свет пре него ли на јунаке, односно људе, а ту постоји контра-ефекат од онога због чега се аниме посматра. Ако је свет интересантнији од главних ликова који су скоро стално у кадру, негде се погрешило.
- Нелогичност одбране - Због чега људи, у случају напада титана, немају ископају дубоке пролазе и направе праву подземну мрежу? Ово уопште не делује тешко имајући у виду одличну конструкцију самих кућа, у ствари зграда за које је дефинитивно потребно много труда, одржавања и тако даље. Где су те фабрике црепова, где су каменоломи, где је та реална слика једног Dark Grim Fantasy света? ако је нема, у том случају се потенцира дијалог или ситуације, дешавања. Али која је вредност тога ако се константно скакуће са једне приче на тотално десету и онда пет епизода се ни не помиње било шта из пређашњег дела који, дефинитивно, није завршен? То је као да се насапуњаш у кади, почнеш да се тушираш и одједном сада треба да попијеш кафу са министром Уганде тако полу-истуширан без икаквог објашњења како и зашто, али, ето, причај с министром. Причај још мало. И још мало причај с министром. Тако.
Дакле, неки од дијалога на које се троши ПРЕВИШЕ времена су апсолутно небитни како по саму причу, тако и по дешавање у анимеу. Немају никакве везе с везом, ту су само да ти продуже агонију ишчекивања да се
нешто деси, а то се не дешава. Или, ако се којим случајем и догоди, више није битно, зато што се дешава нешто сасвим десето које ће, поново, постати апсолутно небитно у наредне три епизоде зато што ће се поново догодити нешто што ће целу перспективу о једном стабилном одвијању приче уништавати константне и нагле промене.
То ти је као да пустиш CD с музиком коју волиш, а онда дође неки мајмун па ти мења песме пред рефрен, а све време током слушања музике ти појачава и смањује тон. Овакав ефекат производе и Филери.
- Немогућност реализације концепта Акција - Дијалог - Монолог. дакле, аниме се свађа с самим собом око тога шта би требало да се дешава. Након веома одличне акције и масовног cliffhanger-а, ето ти 50 сати дијалога и монолога. Па ни рођеданске седељке нису толико досадне нити убијају у појам. Проблем је што нема никакве, али буквално никакве филозофске вредности у датим дијалозима и монолозима. Само пука једноставност. Није чак ни акварел концепт, само празан папир. Осим ако кромпир и генерал Пикшис-у немају веома јако скривено значење с обзиром да је кромпир ћелав, али и његова глава такође, онда се предајем.
- Време. дакле, време у анимеу није уједначено. Превише се скреће с пута и прави велики проблем да се прати прича, још мање да се па у општем смислу интересује за њу имајући у виду то да се од приче ништа не добија осим константних (и млаких, морам рећи) cliffhanger-а. Да постоји неки дубљи концепт па да им човек опрости, али тога нема нити се појављује. Време лети како им дуне те и оно МАЛО воље да се прати прича веома брзо нестаје без обзира што већ увелико читав концепт стоји на веома климавим ножицама.
Ово је велики проблем с обзиром да је првих пар епизода покушало да успостави концепт тога како се даље функционише, али то се одједном прекида, креће војска и ту негде од пете епизоде постоји нада да ће бити добрих аркова, да ће се ствари дешавати по некој предвиђеној (и провереној) рецептури, али на неке од епизода све што се дешава је празна прича. Хеј!
Ипак, читајући овде коментаре познаваоца манге који су имали довољно снаге и смелости да се упусте у праћење исте, видим да и манга губи своју чар, а то је увек лош знак.
Оно што не могу лоше да кажем јесте то да аниме, а и манга колико сам видео, не изгледају лоше, напротив. Анимације су одличне, цртежи такође, чак и однос висине између ликова који би требало да представљају европски тип људи. Али досадна прича, нагли прекиди добрих момената, скакутање тамо-амо убијају доживљај, а анимација и ''добра графика'' то не могу спасити ма како да се окрене.
Ово је одмах требало да се рализује као Multiplayer видео-игра, а не аниме. Ту би било успешније. Није да мрзим овај аниме, али постоје
велике грешке.
Такође, хтео сам и ово да поставим.
[/spoiler]