СФРЈ

[Hellen]

Стараћу се!

 

[lj_950]

Ehem, pa bio sam ja i na ORA a i slet mi nije stran... To su bila vremena...

Bio i ja: Šamac-Sarajevo 77, Autoput 78... sedam udarničkih...

A na ORA Beograd-Bar 72, u naselju na Jabuci, kod Prijepolja, u štabu bila Svetlana-Zlatica Broz... zabavljala se sa komandantom ORA Milanom Žikelićem, udala se za njega, slikao se nekoliko puta 25. maja sa dedom u Belom dvoru... postao zamenik ministra, deda umro, razveo se i oženio onu spikerku Danku, ili Staku... zaboravio sam...

.. ali, naidjoh na lep tekst o Zlatici, i... još dobra riba, jbt...

Svetlana Broz, unuka Josipa Broza Tita, lekar kardiolog, humanistkinja i pisac na dobrovoljnom izgnanstvi u BiH

Opet ćemo svi živeti zajedno u Evropskoj uniji

Ceo prostor zemlje u kojoj sam se rodila, Jugoslavije koja je ubijena pre četrnaest godina u psihološkom smislu je moja zemlja! Taj osećaj mi niko ne može oduzeti, bez obzira koliko granica da se postavi. Najveći deo života provela sam u rodnom Beogradu, a posle NATO bombardovanja otišla sam da živim u Sarajevu jer je taj grad sačuvao dušu

Da li su pisci dobili kardiologa, kardiolozi izgubili pisca, ili pak pisci dobili pisca pokazaće vreme. Svetlana Broz, unuka Josipa Broza Tita, tvorca i dugogodišnjeg predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ćerka Žarka Broza i dr Zlate Jelinek-Broz 1999. objavila je knjigu "Dobri ljudi u vremenu zla", zbirku autentičnih svedočenja o onima koji su, rizikujući sopstveni život, u toku poslednjih ratova na prostoru zemlje koju je stvarao njen deda pomagali pripadnicima druge etničke grupe. Knjiga je doživela već četiri izdanja i prevedena je na nekoliko svetskih jezika...
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2005/02/06/srpski/D05020502.shtml

 

[lj_950]

Nego, nema Vujadina... on se ukenjo kad video temu na displeju...

... ne sme ni da priviri... ček da mu metnem jednog zeta...

... evo i sestra... valjda će da da se javne zbog nje...

Ružno mi, brate, u ovoj priči bez njega...

@bgdeckooo

Izvini što uvodim malo humora u temu... ne valja mnogo zbilje, rasplakaćemo se ko tvoj deda.;-)

 

[Šakal]

Hm, Sava, Ušće kod Kraljeva... i Tito Titpvi gradovi... u Titovoj Mitrovici... auuuuu... tri udarničke...

 

[lj_950]

Udarnička značka pruge Šamac-Sarajevo.Na njoj je napisano omladinska pruga 1947.

Željeznička pruga Bosanski Šamac - Sarajevo izgrađena je neposredno nakon Drugog svjetskog rata, a pustio ju je u pogon lično Josip Broz Tito svojim govorom na otvaranju Nove željezničke stanice u Sarajevu, 1948. godine. Karakterističnost ove pruge je da je ona izgrađena tzv. dobrovoljnim omladinskim radom. Pod parolom "Mi gradimo prugu - pruga gradi nas", stotine hiljada mladih iz cijele bivše Jugoslavije i svijeta vrlo primitivnim alatkama, najčešće lopatama i krampovima, probilo je ovu trasu kroz brdovitu Bosnu. Drugi dio slogana odnosio se na socijalističku izgradnju ličnosti, koja se uglavnom odnosila na moralno političko obrazovanje u duhu marksizma i službeno proklamiranoga bratstva i jedinstva.

Na prvoj radnoj akciji je radilo ukupno 211.370 osoba iz Jugoslavije i inozemstva. Veći objekti na njoj su most na Savi u Bosanskom Šamcu, tunel Vranduk i osam drugih kraćih tunela, ukupne dužine 2.354 metara. Ukupna dužina pruge je 239 km.

Dobrovoljni omladinski rad bio je na početku prisilan, da bi s razvojem socijalizma on sve više postajao lijep oblik zajedničkog druženja mladih ljudi. Tako je druga radna akcija Šamac - Sarajevo, koja je počela u ljeto 1976. godine, organizirana u svrhu probijanja paralelnog željezničkog kolosijeka, bila lijep oblik omladinske zabave. Mladići i djevojke nekadašnje Jugoslavije su dali svoj doprinos, ali najteže poslove je obavljala profesionalna građevinska operativa. Zapovjednici ove radne akcije bili su Bogić Bogićević i Filip Vuković. Omladinske radne akcije u drugoj fazi samoupravnog socijalizma bile su lijepa mjesta druženja i nezaboravnih susreta.

Ja sam bio sa brigadom jaseničkih veterana 1977, u Zavidovićima... lepo bilo, majku mu...

 

[lj_950]

Imao je stari šmeka za dobru ribu...

Jovanka Budisavljević, rođena 7. decembra 1922, partizanka iz Šeste ličke divizije, najmlađa žena sa činom oficira (major JNA), prema svedočenju bivšeg generala JNA Marjana Kranjca, već 1945. dodeljena je Maršalatu kao higijeničarka, zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Posle smrti Davorjanke Paunović, Titove prethodne velike ljubavi, Jovanka je 1946. godine postala njegova lična sekretarica. "Tako je od 1946. spadala u najuži krug fizičke zaštite opšteg bezbednosnog sistema oko Tita. Pre toga je u svakom slučaju morala da potpiše obavezu o tajnoj saradnji sa Službom državne bezbednosti. Takav je bio ‘zakon’", objašnjavao je general Kranjc.

Prema svedočenju Milovana Đilasa (Druženje s Titom), za Jovanku je to bio mučan odnos. "Nigde i nikad se nije pojavljivala izvan kruga Titove lične pratnje. Mnogo puta smo je viđali kako satima dežura u nekom predsoblju, dok on ne pođe na počinak. Stoga je surevnjivost i nepoverenje osoblja prema njoj bilo gotovo neizbežno. Njena bliskost s Titom mogla se tumačiti na sto načina, nijedan povoljan za nju: karijerizam, udvorištvo, podmukla ženska raskalašnost, zloupotreba Titove usamljenosti, koristoljublje...", pisao je Đilas.

I tako šest godina, dok iz statusa lične sekretarice nije prešla u status supruge. "Tito je za nju bio partijsko i ratno božanstvo, kome su svi bili dužni sve da žrtvuju. A ona je bila i žena koja je spoznavala Tita kao muškarca i sve se predanije zaljubljivala u njega. Rešena, ako treba, da sagori i svene, neznana i nepriznata, kraj božanstva o kome je sanjala i kome je jedino mogla pripadati, kad ju je već odabrao", veruje Đilas.

Venčali su se 1952. godine i tako se, kako kaže Đilas, "rodila Jovanka iz protokola", bogato odevena i nakićena, prenaglašeno nasmejana. Jugoslovenska javnost, uz izuzetke čija brojnost tada nije najavljivala poplavu "disidenata" nastalu posle Titove smrti, njega je obožavala, a nju ogovarala. Tvrdilo se da se za prepričavanje anegdote o Jovanki Broz dobijala robija, ali se Ivi Eteroviću, koji je, zahvaljujući monografiji o Brozovima Njihovi dani, dobio epitet "dvorskog fotografa", to nije desilo. Prisećajući se kako mu je, razgledajući knjigu u pripremi, Jovanka 1977. zahvalila što na slikama ne izgleda debelo, Eterović se seća i njenog glasnog smeha koji je izazvao odgovor: "Drugarice Jovanka, ko kaže da ste vi debeli, taj je državni neprijatelj!"

Razlaz se odvijao etapno. Tokom 1975. Jovanka je izostala sa nekih putovanja. Govorilo se da se supružnici svađaju i rastaju, pa se ponovo sastaju. Aprila te iste godine, Tito je napustio Užičku 15 i preselio se u Beli dvor. Formalnog razvoda, međutim, nije bilo – bila je to tajna koju su svi znali, ali se o njoj javno nije govorilo. Javna tajna bila je i da se tokom poslednje tri godine njegovog života nisu videli. A onda je, samo nekoliko nedelja posle njegove smrti, 27. jula 1980. Jovanka Broz uz premetačinu i pretnje izbačena iz Užičke 15 i preseljena u Bulevar mira 75. U decembru 1985, u otvorenom pismu poslanicima Savezne skupštine, opisala je kako se sve dešavalo: "Ta mučna premetačina je trajala od jedanaest sati pre podne do duboko u noć. Ujutru su sve to nekud odneli. Ništa nisu pomogla uveravanja da su to moja lična pisma, računi, dokumenti. Bila sam sama u kući, sve osoblje koje je tu radilo nekud je poslato. Bila sam sa deset nepoznatih ljudi i bojala sam se. Bojala sam se čak i za svoj život. Kad su počeli obijati vrata, pozvala sam svoju sestru Nadu da dođe. Ona je prisustvovala celoj toj mučnoj situaciji čišćenja. Pri odlasku, prišao mi je taj Nikolić i zapretio da će ‘ako Nada bude govorila šta je tog dana videla, to i glavom platiti’."

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=451714

 

[Svabov]

е сад сте ме баш убили.изгледа да је истина она пословица која нам је свуда испред очију а ми је не видимо, има је чак и на грбу-Само Слога Србина Спашава. мислим да је тад владала слога и да смо(сте-ја нисам био жив) били срећни због ње, исправите ме ако грешим. сад ми је дошао деда у госте и показивао сам му клипове са youtube-a о старој југославији само су му се очи напуниле сузама неописиво ми је било жао. зато вас молим причајте ми што више о тој држави о свему лепом у њој-о покојнику све најбоље, а она је покојна

iako sam tada bio prilicno klinac, odlicno se secam nekih stvair...
znam da je bila najnormalnija stvar da se spakujemo i odemo u neku od dve kuce u lici koje su na pljunomet od mora...pa onda krstaris jadranskim primorjem, ides od mesta do mesta, dodjes negde i kazes "e ovde je dosadno, ajmo u novi vinodolski"....autostopera na drumu kolko hoces, putnici na motorima, sa kamp prikolicama, ma ludnica....
za to vreme me stvarno vezu vrlo prijatna secanja....

 

[crni lepotan]

ja sam bio mali kad se SFRJ raspala (5god), ali ono cega se secam je da sam bio jedno vrlo srecno da kazem predskolsko dete, jeo sam sve vrste slatkisa, posle vise nisam cuo za njih a ne jeo, isao po nekoliko puta godisnje na more (zajebavali me krajnici pa sam isao i zimi i leti), imao gomilu igracaka
interesantno je da onu frazu, mogao si da se odmoris gde god si hteo i niko te nije dirao, ponavljaju mnogi ljudi koje znam
sad nemam vremena al kasnije cu da napisem nesto sto nije cisto zapazanje petogodisnjaka, nego vise ekonomski, ne bas pozitivno, cisto da ne bude sve pozitivno

 

[bgdeckooo]

да ли је неко од вас чуо за град дрвар тада се звао титив дрвар у западној босни, и да ли је неко можда био тамо?

 

[bgdeckooo]

шта мислите 92 дали је још постојала сфрј? мало сам у дилми у којој сам држави рођен. пази ово ја са 15 година преживео 2 рата, не знам у којој сам држави рођен, и до сад сам живео у 3 (ср југославију, сцг, и ево сад србија) а да се нисам померио из бг-а, и шта рећи томе?

 

[bgdeckooo]

Nego, nema Vujadina... on se ukenjo kad video temu na displeju...

... ne sme ni da priviri... ček da mu metnem jednog zeta...

... evo i sestra... valjda će da da se javne zbog nje...

Ružno mi, brate, u ovoj priči bez njega...

@bgdeckooo

Izvini što uvodim malo humora u temu... ne valja mnogo zbilje, rasplakaćemo se ko tvoj deda.;-)

ма опуштено удри бригу на весеље

 

[Svabov]

sad nemam vremena al kasnije cu da napisem nesto sto nije cisto zapazanje petogodisnjaka, nego vise ekonomski, ne bas pozitivno, cisto da ne bude sve pozitivno

nemoj, ovako je bolje

 

[vujadin]

У то време нисам био тамо и о томе не могу сведочити. Могу причати о последицама које је проузроковао тај период, али то може и много других. Има једна француска пословица која каже да је све добро што заврши добро.

 

[bgdeckooo]

значи нико није чуо за град дрвар од вас, тамо је снимљен и један филм можда сте га одгледали зове се десант на дрвар

 

[Mille Dragic]

I Tvrdilo se da se za prepričavanje anegdote o Jovanki Broz dobijala robija, ali se Ivi Eteroviću, koji je, zahvaljujući monografiji o Brozovima Njihovi dani, dobio epitet "dvorskog fotografa", to nije desilo. Prisećajući se kako mu je, razgledajući knjigu u pripremi, Jovanka 1977. zahvalila što na slikama ne izgleda debelo, Eterović se seća i njenog glasnog smeha koji je izazvao odgovor: "Drugarice Jovanka, ko kaže da ste vi debeli, taj je državni neprijatelj!"

Само да се похвалим да је и мене сликао Иво Етеровић за календар. :razz:

 

[Hellen]

значи нико није чуо за град дрвар од вас, тамо је снимљен и један филм можда сте га одгледали зове се десант на дрвар

Дете, бре, немој да нас засмејаваш!!!

''Нико није чуо за Дрвар''???!!!

Ма, нико није могао завршити основну школу а да није знао свих 7 офанзива до детаља, да није знао све одлуке Првог и Другог заседања АВНОЈ-а, да није знао све о Ужичкој републици, о Фочанским прописима, о Саветовању у Столицама, да није знао датуме почетка устанка у свим републикама...(теби ово све звучи ко шпанска села, зар не? )

Па већ у нижим разредима основне школе разбијали смо Други светски рат боље него данашњи средњошколци! А да не споменем такмичење ТИТО-РЕВОЛУЦИЈА-МИР, и пионирске и омладинске политичке школе које смо масовно похађали!

''Исто су нам текли школски дани,
на исте филмске пројекције заједно смо вођени,
од истих болести сви пелцовани...''

Неће ми замерити баба Деса.... али ''Козара'', ''Сутјеска'', 'Неретва'', ''Врхови Зеленгоре'', ''Десант на Дрвар'', ''Ужичка република'', ''Партизанска ескадрила'', ''Велики транспорт'', ''Славица'', ''Игмански марш'', ''Саша'', ''Повратак отписаних''...па напамет смо знали све те филмове!!!

 

[Hellen]

шта мислите 92 дали је још постојала сфрј? мало сам у дилми у којој сам држави рођен. пази ово ја са 15 година преживео 2 рата, не знам у којој сам држави рођен, и до сад сам живео у 3 (ср југославију, сцг, и ево сад србија) а да се нисам померио из бг-а, и шта рећи томе?

Ма, како ти се то потрефило, мајку му? И то само теби?


Рупа на саксији.:wink:

 

[bgdeckooo]

није само мени него и свима из моје генерације. па може ли неко да ми раујасни у кој сам држави рођен. не звуче ме баш ти појмови ко шпанска села мада је тачно то да ви период другог светског рата много боље знате од мене

 

[Šakal]

Дете, бре, немој да нас засмејаваш!!!

''Нико није чуо за Дрвар''???!!!

Ма, нико није могао завршити основну школу а да није знао свих 7 офанзива до детаља, да није знао све одлуке Првог и Другог заседања АВНОЈ-а, да није знао све о Ужичкој републици, о Фочанским прописима, о Саветовању у Столицама, да није знао датуме почетка устанка у свим републикама...(теби ово све звучи ко шпанска села, зар не? )

Па већ у нижим разредима основне школе разбијали смо Други светски рат боље него данашњи средњошколци! А да не споменем такмичење ТИТО-РЕВОЛУЦИЈА-МИР, и пионирске и омладинске политичке школе које смо масовно похађали!

''Исто су нам текли школски дани,
на исте филмске пројекције заједно смо вођени,
од истих болести сви пелцовани...''

Неће ми замерити баба Деса.... али ''Козара'', ''Сутјеска'', 'Неретва'', ''Врхови Зеленгоре'', ''Десант на Дрвар'', ''Ужичка република'', ''Партизанска ескадрила'', ''Велики транспорт'', ''Славица'', ''Игмански марш'', ''Саша'', ''Повратак отписаних''...па напамет смо знали све те филмове!!!

Hm, ybt. ja još uvek znam... cccccc...:shock:

 

[Hellen]

Како ми се само омаче да заборавим да поменем најгледанији филм на свету:

''Валтер брани Сарајево''?! :wink:

 

[Hellen]

Кад си тачно рођен?

Колико знам, СФРЈ је и званично престала да постоји онда када је проглашена СРЈ; а то је било или крајем 92. или почетком 93.

 

[Hellen]

Има овде оних који знају тачан датум....ја заборавила.

 

[lj_950]

Има овде оних који знају тачан датум....ја заборавила.

Ima...

SR Jugoslavija - Srbija i Crna Gora

SR Jugoslavija - Srbija i Crna Gora prostire se na 102.173 kvadratna kilometra u središtu jugoistočne Evrope, tj. Balkanskog poluostrva;
Ima oko 10,8 miliona stanovnika;
SRJ je proglašena 27. aprila 1992. godine. Izraz je volje naroda dveju njenih članica - Srbije i Crne Gore - da i posle Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i protivustavnog otcepljenja njenih dotadašnjih republika - Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, nastave da žive zajedno;
U tom smislu, SR Jugoslavija predstavlja kontinuitet prethodne države i medjunarodnog subjektiviteta Srbije i Crne Gore, priznatog na Berlinskom kongresu 1878. godine i inkorporiranog u prvu državu južnih Slovena - Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, stvorenu 1. decembra 1918. godine, nakon završetka Prvog svetskog rata;
Prilikom svečanog čina proglašenja SRJ u zdanju savezne narodne skupštine, kojem su, pored ostalih zvaničnika, prisustvovali i predstavnici 52 zemlje sveta, usvojena je Deklaracija narodnih predstavnika Srbije i Crne Gore u kojoj se podvlači da ce Jugoslavija poštovati sve obaveze prethodne države, da će se temeljiti na principima parlamentarne demokratije, tržišne privrede, poštovanja ljudskih prava i nacionalnih manjina, da je striktno opredeljena za mirno razrešenje jugoslovenske krize, da je zainteresovana za obnovu privrednih, saobraćajnih, energetskih i drugih veza i tokova na prostoru bivše SFRJ i da nema teritorijalnih pretenzija ni prema kome u svom okruženju
Prema Ustavu SR Jugoslavije, proglašenom 27. aprila 1992. godine, organizacija države temelji se na principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku;
Zakonodavna vlast poverena je Saveznoj skupštini, izvršna vlast predsedniku republike i Saveznoj vladi, a sudska pravosudnim organima - saveznom državnom tužiocu i Saveznom sudu zaštiti ustavnosti i zakonitosti brine Savezni ustavni sud, a monetarna vlast je poverena Narodnoj banci Jugoslavije;
U prvom članu Ustava stoji da je SRJ suverena država, zasnovana na ravnopravnosti gradjana i republika;
U Saveznoj Republici Jugoslaviji u službenoj upotrebi je srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi, u skladu sa ustavom i zakonom;
Na područjima Savezne Republike Jugoslavije gde žive nacionalne manjine u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa zakonom;
Zastava SRJ je plavo-belo-crvena trobojka, horizontalno postavljena;
Himna je pesma "Hej Sloveni";
Grb Jugoslavije je beli dvoglavi orao na crvenoj pozadini;
Glavni grad SRJ i Republike Srbije je Beograd, Republike Crne Gore - Podgorica, a AP Vojvodine - Novi Sad;
Dužina granice: 2 585,894 km [dužina obale: 294 km];
Platežno sredstvo u SRJ je dinar.
http://www.ssinf.sv.gov.yu/default.php?id=11

 

[bgdeckooo]

ја сам 09.01.1992. значи из исте смо државе, земљаци хехе

 

[bgdeckooo]

да није неко био можда тамо у дрвару?