СФРЈ

Amerikanci obnovili Titovu pećinu

Slavna pećina gdje je 1944. boravio Tito, a koja će se otvoriti 25. svibnja, na dan njemačkog desanta na Drvar i maršalov rođendan, prvi je korak u obnovi Muzeja 25. maj

1


... Točno u podne, 25. svibnja svečano će se otvoriti obnovljeni kompleks drvarskog Muzeja 25. maj u sklopu kojega se nalazi poznata Titova pećina. Obnova jednoga od nekada poznatijih turističkih destinacija na području bivše Jugoslavije rezultat je inicijative udruge Drvarska drenjina, Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID ) i lokalnih vlasti u Drvaru. “Ovdje se ne radi o obnovi i restauraciji komunstičke ideologije već o reafirmaciji turizma. Ova lokacija predstavljala je nezaobilazni dio mnogih đačkih izleta i turističkih tura kroz Jugoslaviju. Stoga ona, pored povijesnog značenja ima i turističko- promotivni značaj. Veliki broj turista koji su prolazili u blizini ovoga područja dolazili su kako bi vidjeli Titovu pećinu.

Njena obnova označava početak revitalizacije kulturno-povijesnih spomenika i prirodnih atrakcija u svrhu ponovnog razvoja tranzitnog turizma na ovome području”, kazao je Zoran Pećenac, predsjednik udruge Drvarska drenjina. Njegova udruga, koja se inače bavi promicanjem proizvodnje zdrave hrane, zaštite okoliša i razvoja ekološkog turizma, bila je inicijator i implementator projekta dok je financijski dio u vrijednosti 45 tisuća konvertibilnih maraka pokrio USAID. Pećanac smatra da će najbrojnije grupe posjetioca biti jugonostalgičari, Slovenci, đaci, zaljubljenici u planinski turizam te članovi SUBNOR-a. Datum otvorenja nije slučajno odabran, jer je to dan njemačkoga desanta na Drvar 1944. godine u kojem su njemačke elitne snage pokušale eliminirati Tita...
http://www.nacional.hr/articles/view/25338/

I, znaš šta, bgdeckooooooooo... ima na Netu jedna virtuelna stvarčica koja se zove
logo.gif
... link: http://www.google.com/

Ispod ovih šarenih slova ima jedan pravougaonik... E, vidiš... u taj pravougaonik ukucaš ono što hoćeš da saznaš... i javi ti se...

Ja znam da bi ti voleo "žive" priče... al nema se para više za njih, deckoooooooooooo........
 
не. овако, пошто сам ја био сад после овог рата, па да питам како је град изгледао за време комунизма
 
Romantizovanje prošlosti, stvarnost prelazi u mit i sve se to poveže sa nostalgijom.
Bora Stanković je to opisao kao ''žal za mladost''.
U njgeovim delima imaš ljude koji sanjaju prohujalo ''pusto tursko'' vreme kada su oni bili , hadžije, bogati trgovci
i gde se znalo ko je ko.
Novo vreme, nova vlast donosi neke nove ljude, nove gazde, nove bogataše,nove adete nove socijalne i ekonomske prilike.
Ali u centru je ipak ''žal za mladost'' jer se ona sigurno nikad neće vratiti.
I ne može se kupiti svim parama ovoga sveta.

Ponekad razmišlam, šta bi bilo da su Staljin i Čerčil malo drukčije ''bacali kockice'', da je umesto
Crvene Armije u Srbiju ušla neka druga vojska, da su se neki drugi sakrili pod oreolom oslobodioca....(kao u Grčkoj)
Možda ne bi bilo ratova,sankcija, danas bi bili u EU....
Ali to je sve ''šta bi bilo kad bi bilo'' i istorija to ne priznaje, niti je reč ''možda'' relevantna za donošenje nekih stavova i zaključaka......
Skupiš hrabrost, kažeš ''ko zna zašto je sve dobro, što se ovako izdešavalo'' i nastaviš dalje......jer mladost prolazi, a život ne čeka.
 
bgdeckooo:
не. овако, пошто сам ја био сад после овог рата, па да питам како је град изгледао за време комунизма
Kliknite za proširenje...

Барем се знао ред. Прво, није било монопола као данас. Могао си да се обучеш у Вартексу, Бетексу, Јумку, Клузу, Беку (нека никакве везе са Миланом Беком), 1. Мај - Пирот, Рашица...
А сад целу Кнез Михаилову држи један човек из Крушевца.


Словенци су правили белу технику и скупо је продавали осталим братским народима, Хрвати се бавили туризмом, Црногорци живели од земљотреса, Македонци тутуноберачите, Срби су производили јефтину храну...
Ма милина божија...
 
Dikan:
Romantizovanje prošlosti, stvarnost prelazi u mit i sve se to poveže sa nostalgijom.
Bora Stanković je to opisao kao ''žal za mladost''.
U njgeovim delima imaš ljude koji sanjaju prohujalo ''pusto tursko'' vreme kada su oni bili , hadžije, bogati trgovci
i gde se znalo ko je ko.
Novo vreme, nova vlast donosi neke nove ljude, nove gazde, nove bogataše,nove adete nove socijalne i ekonomske prilike.
Ali u centru je ipak ''žal za mladost'' jer se ona sigurno nikad neće vratiti.
I ne može se kupiti svim parama ovoga sveta.

Ponekad razmišlam, šta bi bilo da su Staljin i Čerčil malo drukčije ''bacali kockice'', da je umesto
Crvene Armije u Srbiju ušla neka druga vojska, da su se neki drugi sakrili pod oreolom oslobodioca....(kao u Grčkoj)
Možda ne bi bilo ratova,sankcija, danas bi bili u EU....
Ali to je sve ''šta bi bilo kad bi bilo'' i istorija to ne priznaje, niti je reč ''možda'' relevantna za donošenje nekih stavova i zaključaka......
Skupiš hrabrost, kažeš ''ko zna zašto je sve dobro, što se ovako izdešavalo'' i nastaviš dalje......jer mladost prolazi, a život ne čeka.
Kliknite za proširenje...

па ипак шта би више волео да и даље живиш у онаквој југославији или у садашњој србији?
 
Ја бих више волела да је остала она Југа и да смо, место у ратове, почетком деведесетих ушли у Европску унију као прва од бивших социјалистичких земаља....
 
верујете ли да би се понов могла вратити југославија онако цела са свим бившим републикама
 
bgdeckooooooo...

... sve republike nisu nikada bile ujedinjene... Ja sam, a verujem i ostali, pričao o jednom vremenu koje su doneli odnosi u svetu, hladni rat, neprestano nadmetanje SAD i SSSR u svemu i svačemu, od širenja i jačanja uticaja na zemlji, do lansiranja kučića i ljudi u svemir...

... a onda se Tito dosetio, i sa Nehruom i Naserom, udenuo izmedju te dve svetske sile i njihovih blokova – nesvrstane, kao "faktor stabilnosti u svetu".

Tako su počele da se slivaju pare u Jugu, pre svega američki dolari... Misliš li da smo naši roditelji i mi koji smo malo zakačili od tog vremena zaradjivali pare koje smo dobijali? Ne, daleko je to bilo od zaradjenog...

Evo ti samo kako se govorilo: idem na posao (umesto: idem da radim), dobio sam toliku i toliku platu, dobio sam stan, dobio sam kredit, dobio sam more, dobio sam banju...
 
Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 1946. godine predstavljao je zapravo ustavnopravno izražavanje tekovina komunističke revolucije u zemlji. Donet je 31. januara 1946. godine, na zajedničkoj sednici oba doma (Savezne skupštine i Skupštine naroda) Ustavotvorne skupštine.

Potpuni prekid sa Kraljevinom Jugoslavijom ostvaren je proglašavanjem federalnog uređenja i šest novih republika i dve autonomne oblasti. Napuštena je doktrina troplemenog naroda i status nacije dat je Makedoncima, Crnogorcima i bosanskim Muslimanima.

Drugo bitno obeležje je ugledanje na Ustav SSSR-a 1936.godine (tzv.Staljinov ustav). Ustav je sadržao odredbe o dominantnom položaju državne svojine, organizaciji vlasti na načelu jedinstva vlasti i dihotomnu podelu svih državnih organa na organe državne vlasti i organe državne uprave.

Podela nadležnosti postojala je između savezne države, republika članica, teritorijalne samouprave i lokalne samouprave. Na istom nivou vlasti postojalo je načelo jedinstva vlasti, a vertikalno uređenje bilo je bazirano na načelu tzv.demokratskog centralizma, koji je definisao vodeći ustavotvorac tog vremena Edvard Kardelj. To je zapravo značilo uvođenje etatističkog društvenog i centralističkog državnog uređenja i pored nominalnog federalizma. Ideološki, politički i drugi oblici pluralizma bili su isključeni.

Ovaj Ustav će omogućiti učvršćavanje nove vlasti u zemlji, ali će ubrzo krenuti proces njegovog menjanja usled sukoba sa SSSR-om, doskorašnjim saveznikom i uzorom. Jugoslovenski put u socijalizam otpočeće ustavnim promenama 1950. i 1952. godine, a suštinska promene uslediće Ustavnim zakonom o osnovama društvenog i političkog uređenja FNRJ i saveznim organima vlasti, 1953. godine.
Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 1946. godine predstavljao je zapravo ustavnopravno izražavanje tekovina komunističke revolucije u zemlji. Donet je 31. januara 1946. godine, na zajedničkoj sednici oba doma (Savezne skupštine i Skupštine naroda) Ustavotvorne skupštine.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Устав_Југославије_од_1946._године
 
Ustavni zakon 1953.

Donet je kao veliki paket izmena Ustava Jugoslavije od 1946. godine, sa ciljem uvođenja pojma samoupravljanja u ustavnu materiju Jugoslavije. Ustav od 1946. godine sa ovim izmenama biće na snazi do Ustava Jugoslavije od 1963. godine.

Osnovama političkog i društvenog uređenja proglašene su društvena svojina na sredstvima za proizvodnju, samoupravljanje proizvođača u privredi, samoupravljanje radnog naroda u opštini, gradu i srezu i samoupravljanje radnog naroda u oblasti prosvete, kulture i socijalnih službi.

Jugoslavija je proglašena socijalističkom, demokratskom saveznom državom suverenih i ravnopravnih naroda. Sva vlast u zemlji je pripadala radnom narodu preko predstavnika u raznim telima, kao i neposredno - izborima, opozivom predstavnika, zborovima, savetima i drugim oblicima samoupravljanja, koje je proglašeno za osnov čitavog uređenja.

Na polju predstavničkog tela ovo se ogledalo u uvođenju Veća proivođača, kao doma predstavnika profesija, pored političkog doma. Napušten je princip dihotomne podele vlasti, a Savezna narodna skupština proglašena je za vrhovnog predstavnika narodnog suvereniteta i najviči organ vlasti federacije.

Do tada postojeći najviči izvršni organi, Prezidijum Narodne skupštine FNRJ i Vlada FNRJ zamenjeni su sa dva izvršna organa Savezne narodne skupštine - Predsednikom republike i Saveznim izvršnim većem (poznatim kao SIV), koji su skupštini bili odgovorni za rad, barem na papiru. Predsednik republike bio je ujedno i predsednik SIV-a.

Takođe je napušten i demokratski centralizam, povećana su prava republika i autonomnih oblasti,a u opštini, gradu i srezu uvedeno je samoupravljanje.

Je l se pominju ovde negde republike... ali to je tek priprema...
 
Ustav SFRJ od 1963. godine

Nastao je kao rezultat uverenja vladajućih struktura Jugoslavije da su samoupravni odnosi u dovoljnoj meri prevladali u društvu da zavređuju novo i konačno ustavnopravno definisanje i ustoličavanje.

Definiciju države karakteriše ne samo odredba da je to savezna država, već i socijalistička demokratska zajednica, što je trebalo da označi težnju ka marksističkom idealu o odumiranju države.

Osnovima ekonomskog uređenja proglašeni su društvena svojina, samoupravljanje i samoorganizovanje radnih ljudi na mikro i makro planu.

Pravo na društveno samoupravljanje proglašeno je neprikosnovenim, a teritorijalne jedinice u državi (opština, srez, autonomne pokrajine Srbije, socijalističke republike i sama federacija) proglašene su društveno-političkim zajednicama. U odredbi nezabeleženoj u ustavnom pravu, ukinuta je hijerarhija između ovih jedinica i uveden sistem međusobnih prava i obaveza.

Skupština je proglašena najvišim organom vlasti i društvenog samoupravljanja, a u saveznu i republičke skupštine su pored opštepolitičkog veća uvedena i veća radih zajednica - privredno, prosvetno-kulturno, socijalno-zdravstveno i organizaciono-političko. Skupštine autonomnih pokrajina mogle su imati i više.

Predsednik republike postao je nezavisan od SIV-a i samostalni organ federacije. Uveden je Ustavni sud Jugoslavije i ustavni sudovi republika članica.

Na ovaj ustav doneto je 42 amandmana do donošenja novog Ustava Jugoslavije od 1974. godine. Ovo pokazuje da stabilnost institucija nije bila postignuta na duži rok. Novi amandmani ojačali su položaj autonomnih pokrajina, uveli nove oblasti samoupravljanja a dotadašnji savezni organi postali su zajednički, a ne više nadređeni.
 
Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (poznat i kao Kardeljev ustav), donet februara 1974. godine, izvršio je značajne promene u društvenom i ekonomskom uređenju zemlje. Po Ustavu, sva vlast pripada "radničkoj klasi i radnim ljudima".

U društvenom uređenju, pokrajine u sastavu SR Srbije (Vojvodina, Kosovo i Metohija) dobile su još veća prava nego što su imala ranije. Pokrajine su imale svoja državna i partijska Predsedništva. Njihova teritorija nije se mogla menjati bez odluke pokrajinske Skupštine. Josip Broz Tito, predsednik SFRJ, proglašen je za doživotnog predsednika Jugoslavije, i njegovo ime je ušlo u tekst Ustava.

Srbija je bila najviše oštećena ovim Ustavom. Ona je podeljena na tri dela: Socijalistička autonomna pokrajina Vojvodina, uža Srbija i Socijalistička autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Ovom odlukom nastavljeno je dalje jačanje separatističkih snaga u obe pokrajine. SFRJ je još više federalizovana, ali je vlast i dalje imao Tito.

1989. godine Skupština Srbije je oduzela pokrajinama elemente republičke državnosti.

I onda su zapucale puške, topovi...
 
Posto vidim da je tema jako posjecena dobijam osjecaj da jos uvijek narod zali za SFRJ ali mnogi to ne priznaju. Naravno onakvu istu zemlju kakva je bila SFRJ je tesko opet napraviti (cak nemoguce) ali sve ljepe stvari koje nas vezu za taj period ne treba prepustiti zaboravu.
Da bi se to postiglo potrebno je ostaviti svjedocenja o tom vremenu a internet je najbolji medij za to.
Svima koji zele da se upoznaju ili podsjete prijasnjeg zivota preporucio bih sljedece adrese na internetu:
www.vuksfrj.se
http://www.konzulatsfrj.com/
http://www.sfrj.ch
http://nasa-zemlja.com
http://bilten-ora-sfrj.com/public_html/

Naravno ima jos takvih stranica ali to drugom prilikom.

Pozdrav Vuk.
 
lj:
a onda se Tito dosetio, i sa Nehruom i Naserom, udenuo izmedju te dve svetske sile i njihovih blokova – nesvrstane, kao "faktor stabilnosti u svetu".

Tako su počele da se slivaju pare u Jugu, pre svega američki dolari
Kliknite za proširenje...

Da :roll: baš zbog toga su počeli dolari da se slivaju u Jugu. ;)

nije nego...

Jugoslavija je u periodu od sredine 50ih do sredine 60ih godina imala 10x veću poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju nego u periodu pre II sv. rata.
Građeno je veštački ali se i o tome razmišljalo.
Primarni i sekundarni sektor u Srbiji, C.Gori, Makedoniji i Bosni.
Tercijarni i kvadrarni u Sloveniji i Hrvatskoj (naravno, more).
U Jugoslaviji se gradilo i radilo. Iako smo bili neka socijalistička (doduše "kvazi" socijalistička jer smo imali privatnike i u nekim oblastima privrede i ne tako gvozdeni ustav) parirali smo čak i zemljama koje su već ušle u "priču".
Tek od sredine 70ih, ali se to osetilo mnogo kasnije, počelo propadanje. Početak od Ustava a kulminacija krajem 80ih.
Rast proizvodnje počeo je da stagnira pa da se smanjuje.

Sve u svemu Jugoslavija je 90ih godina imala manji spoljni dug nego što to ima danas samo Hrvatska.
Samo je trebalo malo pametnije da se transformišemo i zajednički uđemo u tranziciju koja bi trajala 5-6 meseci (i naravno, bila pozitivan rekord a ne negativan koga drže Ukrajina i Srbija).

Dakako je moglo zajedno i dalje, da smo prihvatili koncept zajedničkog ulaska u tržišnu ekonomiju i koncept koji su tada nudile zemlje Zapada ali i zagovarale Slovenija pa i Hrvatska.

Postavlja se drugo pitanje na koje ne mogu da dam odgovor. Da li su zemlje Zapadne Evrope pa i USA stvarno želele da nas privuku ili im se ipak nije dopadalo da budemo lideri u Istočnoj Evropi pa su rešili prvo da nas razbiju a onda uvedu u tranziciju i Evropske ekonomske i društvene tokove.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Учешће УСА у ратовима за сецесију из СФРЈ у последњој декади XXога Века
Odgovora
0
Pregleda
132
AleksaJ
AleksaJ

Back
Top