Да не би смо износили субјективне анализе стања из 90. тих и препричавали лична искуства, најбољи паказатељ ће бити званична статистика која каже следеће:
У 1990. години спољни дуг Србије је износио 6,4 милијарде долара, док је бруто домаћи производ износио око 20 милијарди долара, а извоз робе и услуга преко 7 милијарди долара. По критеријуму Светске банке Србија је по основу квантитативног односа спољног дуга и БДП-а и по основу односа дуга и извоза робе и услуга била ниско задужена земља.
Због увођења санкција УН према СРЈ и једностраним прекидом економско-финансијских односа од стране међународних финансијских институција и развијених земаља и системског књижења редовних и затезних камата, спољни дуг Србије је крајем 2000. достигао чак 10,83 милијарди долара.
Међутим то "чак", је данас рајска идила у односу на 33,26 милијарди долара , колико износи спољни дуг Србије у 2010. години.
Спољни дуг Србије достигао је крајем новембра 33,26 милијарди долара, што је за 2,7 одсто више него месец дана раније, а чак за 8,3 осто више у односу на крај 2008. године, изјавио је директор Института за тржишна истаживања "ИЗИТ" Милоје Кањевац.
Кањевац је истакао да се у односу на крај 2000. године спољни дуг Србије увећао чак 3,2 пута, јер је тада био 10,83 милијарди долара.
Дакле, оне пуне торбе хране са пијаце, напуњене за 10 ондашњих дојче марака су данас неостверени сан многих породица којих је сваким даном све више у дугачким редовима пред народним кухињама.
И што рече Рефер, ако смо мењали власт 5. октобра у нади да ће нова донети бољитак и потом схватили да смо преварени, то није разлог да сада лажима уљуљкујемо себе и тврдоглаво тврдимо како је данас живот, на путу ка ЕУ идиличан, када нам он (живот) свакодневно демантује такву идиличност.