Septembar u meni budi.....

[Ivan015]

Septembar me vuce ka depresijama... Zbog par stvari koje su se desile bas u septembrima obicno tugujem i preispitujem svoje stavove/odnose itd...

 

[Glupachica]

Lep avatar...

 

[Ivan015]

Lep avatar...

hvala

 

[Iw@]

Ledeni bol..
Secanje na kraj...
I tugu koja ostaje...

 

[Da_vidim]

I mene septembar vuče ka depresijama , zato što mi tad počinju ispitni rokovi ... a što je najgore , i oktobarski rok je u septembru , pa me to još više deprimira a i nervira jer mi nije jasno što se oktobarski rok zove "oktobarski" kad je i on u septembru,tacnije polovinom septembra.

 

[Mirođija]

Septembar me asocira na velike troškove .... zimnica, ogrev, hladnoću .... jedva čekam da prođe i jesen i zima pa da što pre dođu proleće i leto ....

 

[david60]

potrebu za spavanjem,,,sanjanjem...

 

[She...she is the one!]

...te tvoje usne opojne jos uvijek sanjam
kako su me ljubile...
...S kime sada putujes
ma sto da bilo nemoj da mi tugujes...

 

[Laida]

nestasni mir

.... ukus kise ispod kisobrana

 

[baby girl 91]

... u meni budi inspiraciju, pustam masti na volju dok hodam stazama uvelog lisca, zaljubljena i voljena, punim plucima udisem miris jeseni i uzivam u izobilju boja, boja koje mirisu na jesen, na bogato sarenilo..

 

[Net & Neta]

СЕПТЕМБАР


Станимо мало, песмо!
Јесмо ли живели, јесмо?

Ти си најлепше сате
- Јаблани кад се злате

У лакој магли, пени -
Однела тужно мени.

 

[mari47]

...sećanja na početak nove školske godine, miris novih još neotvorenih knjiga, belu kragnicu i manžete
na crnoj keceljici, dve mašne u kosi, miris Noninog džema, krizanteme svih boja pod prozorom moje sobe...

 

[*pustinjakinja]

Poslednji ples

Dobra ti noc, Nesanice...
Da nazdravimo, Nesanice,
Noc, Ti i ja...
Cemu, pitas, nazdravljamo?
Cemu...
Septembru, Nesanice...Septembru...
Praznim datumima na kalendaru Sudbine
Pustim drumovima na karti zivota
Pozutelim slikama u albumu secanja
I...ma ima toga...citav niz,
Citav niz, moja Nesanice,
Zato, ne pitaj me nocas nista
Nista ne govori, ne romori
Pusti, neka teku sati
Kroz ovu nocnu tminu
Poput reke ponornice
Cije tok ne vide oci
Ciji sum ne cuju usi,
Samo je osecas, samo je slutis
I zavidis joj na bistrini toka
Kojoj ljudska noga ne mogase prici
Niti ruka zagaditi, zlobom zamutiti.
Cuti, pusti nek' Noc i Secanja
Svoj tango otplesu
Ti sedi tu, tu kraj mene
I naspi case dve,
Sipaj i pij, i nazdravljaj
Za sebe, za secanja, za senke
Nazdravljaj, umesto mene
Umesto svih praznih mesta za stolom
Umesto svih zaboravljenih
I onih koji su zaboravili,
Nazdravi, Nesanice
Dok Noc i Secanja
Svoj zadnji tango plesu.
I cuti, samo cuti.
Nista me ne pitaj.

 

[*pustinjakinja]

"Kad prodje septembar ostavljajuci rastrt cilim po kojem ce
prosetati oktobar, kroz vrata proviruje novembar, cinican, hladan
i pakosno realan, opominjuc i tjerajuci na jasan pogled
kroz tek otskrinuta vrata, jos maglovita, ali prokleto jasna i savrseno
bistra, tjeraju na razum...razum koji izbrise bijeg od sopstva, bijeg od
okovane duse teskim lancima nepreboljenog i prisili da podignem pogled, sirom otvorim oci, razbistrim sjenke potisnutih sjecanja
i skupim krhotine ponizenog bica u dostojanstvenu suzu, jednu, jedinu...najtezu, a najvrijedniju."

 

[*pustinjakinja]

Septembar, ti i ja

Septembar.Spusta se noc.
Polako se pale svjetla
nepoznatog grada.
Ulice pune stranih lica
sumornih poput ove
septembarske veceri.

Hodamo polako, ti i ja,
i nase uspomene
zbog kojih bi zaplakala kao nekad.
Pricas mi nesto,
privlacis u zagrljaj
i ljubis me kao nekad.
Citam ti strast u ocima
i zelju na usnama
i osjecam prve kisne kapi
na mojoj ruci.Ne primjecujes
kako se nebo smracilo i kako je
pocelo da kisi
kao sto ne primjecujes koliko si
usamljen u svojoj zelji.

Htio bi da sam jos tu
ali ja odlazim, a kisa ce
umjesto mene da te prati.
I mozda, dok budes ostavljao iza sebe
svjetla nepoznatog grada
konacno shvatis
da se proslost ne vraca.
Vraca se samo septembar,
pomalo tuzan i umoran
od dugih lutanja.Bas kao sto sam ja
umorna od zivota.

Noc postaje sve gusca.
U daljini trepere svjetla
dok kisa pada tiho, tiho
poput sna.
Sutra ce vec sve biti juce.
I ti, i ja, i ovo vece.
Mi smo bili.Samo septembar
opet ce biti.

Septembar i kise uvijek se vracaju.

N.

 

[vecic]

Септембар

Станимо мало, песмо!
Јесмо ли живели, јесмо?

Ти си најлепше сате
- Јаблани кад се злате

У лакој магли, пени -
Однела тужно мени.

- Stevan Raičković -

 

[Mister]

Бранко Миљковић: ЉУБАВ У СЕПТЕМБРУ
Ноћ се звезда у зени...
Месец пасе над реком
таму. Нежност у мени
хтео бих дати неком

Вру жеље ко млада вина
Љубав крв нежно таласа...
Сања крај мене тишина
драгање њеног гласа.

Хтео бих поглед јој зелен
ко бојен ведрином далеком.
Месец сребрни јелен
пасе таму над реком.

 

[*pustinjakinja]

Septembarske kise

Vracaju se odnoseci dio mene
dolaze da opet odu i da se vrate
da me sjecaju
odnesu neki trag
slucajno zaostao
isperu rijeci
izgubljenog lista
istrgnutog iz romana zivota.

I padaju.Padaju dugo
bez prestanka dobujuci
po umornoj dusi
mijesajuci se sa
zatomljenim suzama
srtaha
ocaja
predaje
ostavljajuci za sobom
poplavu koju ne drze
pokidane brane .

Septembar prolazi,
proci ce i njegove kise
ostace mokre ulice
nevidljivih koraka
opustosenog srca
koje luta septembarskim
pejzazom naslikanim bojama
umiruceg ljeta,
oslikano suzama nebeskih slikara
u odorama bijelih Andjela.

 

[Vexy]

Sta se dogadja sa vasim emocijama u septembru? Ova sumorna kisa koja vec nekoliko dana pada,nekako u meni budi osecaj tuge,sunca i puno nasmejanih lica nema,svi su nekako zamisljeni.Kakav osecaj septembar u Vama budi?

Sećanje na detinjstvo i mirisi,mirisi...

 

[cizmice]

Sjecanje na grupu September iz Ljubljane.

 

[*pustinjakinja]

"Septembar je, pocinje sezona ...kisa."

Svi moji Septembri

Svi moji septembri kad se zbroje,
Sve dodje ...na Tvoje,
Sve se u...kisu...slije,
Sve sto bilo ...nije,
Sve u kap stane, kap koja
Ni kad kise stanu, ne prestane.

Svi moji septembri kad se zborije
Sve dodje, sve sto ne prodje...a proslo je,
Sve sto postoji...a ne postoji
U septembre se zbroji
U kise slije
Sve sto bilo je...a bilo nije
Sve sto jeste, a ne postoji
Sve sto odlazi, da se ne vrati.

Svi moji septembri kad se zbroje
U sebi tkaju zlatnim tkanjem
Ime od Imena,
Zaborav od nezaborava.
Sutra bez jutra
Danas bez juce
Zlatnom predjom vredna tkalja tka
Zlatnom predjom, zlatna slova
Po pokrovu umrlih snova,
Zlatna slova, srebren pokrov
Septembar elegiju tka,
Elegiju tka, epitaf srice,
Epitaf kao zbir svih mojih kisa,
Svih zaboravljenih nezaborava
Od septembarskih koraka,
Pa...sve tamo do...do...do...
Do nicega.

Svi moji septembri kad se zbroje,
Sve dodje ...na Tvoje,
Septembar cilim od zlata tka
Za korake duge godine,
Godine pocinju septembrima,
Godine zavrsavaju septembrima
I svi moji septembri kad se zbroje
Sve...sve od kisa pa do...pa do...
Imena od Imena...Imena od svega
Imena od nicega...po zlatnom cilimu
Septembar korak prosuo
Elegiju u zlatni pehar nasuo
Po srebrnom pokrovu
Zlatnim nitima
Epitaf, sam sebi, za vecnost, utkao.

Svi moji septembri kad se zbroje
Sve dodje na Tvoje
Sve mirise mirom nespojivo spojivog
Sve odise spokojem nespokoja
Sve spava snom budnih sanjara
Sve se pise i sve brise
Nevidljivim slovima s potpisom Andjela
Dok septembar vristi tisinom
Nebeska zvona neka zazvone sto jace
Neka zvone dok septembar koraca
U mimohodu pognutih breza
Alejom umrlih Pesnika.

Neka zvone, neka ne prestaju
Mesec Nebeskih zvona -
Citav mesec za jedan minut,
Samo jedan minut Zemaljske Tisine.
Jedan minut...za...sve moje septembre.
Jedan minut za...Ime od Imena...Tebe, mene...
Jedan minut, samo jedan minut - Tisine.
Jedan minut - za sve Septembre
Septembre sabrane u elegiju - Tisine.

nn

 

[Branko Lori]

 

[Snowflake]

Tuga, praznina, očaj, depresija.
Sećanje na jedan događaj i loše iskustvo iz prošlosti.

 

[Svjetlanaa]

 

[*pustinjakinja]