Septembar u meni budi.....

[Manastirka]

Želju za putovanjima.

 

[Lada]

Himnu srca

 

[Branko Lori]

https://s12.****************/images/200902/djqrzxg8.jpg
https://s12.****************/images/200902/lpx2qoba.jpg

 

[Branko Lori]

Jer i ja imam čaroliju, ...
Kad jedno veliko leto napušta ove ulice
I ostavlja za sobom žute pečate lišća
Po trotoarima
U krošnjama
I u sećanju.
~ Miroslav Antić

 

[*pustinjakinja]

" Sutra, sutra ću biti ko zna gde.
Vrata moja širom otvorena
čekaju da kročim u jesen
lakim korakom kao da lebdim
da ne zgazim nečiju rastrtu dušu
duž aleje kestenova.

Sutra, sutra neću biti tu
ali ako možda odnekud svratiš
na stolu te čeka mala kutija
najlepših želja i jedan osmeh
zaostao u mirisu parfema.

Sutra, sutra ću biti ko zna gde
ni tragovi ostati za mnom neće
ali to ne sprečava ruke moje
da ti ostave pregršt sreće.

Ako odnekud slučajno svratiš
kad pokupiš želje i snove
i kreneš dalje putem nekim dalekim
ostavi sve tuge i zatvori vrata za sobom.

Sutra, sutra ću otići u jesenji dan
i ne znam da li ću i kad vratiti se opet
ali, to me sprečiti svakako neće
da te zagrlim mirisom čiste sreće. "

nn

 

[*pustinjakinja]

Zaleđene dubine


Tvoje oči plave i moje smeđe
jedne kao more druge kao noć
i koje su dubine dublje
u kojim očima lakše se potone
ni ti ni ja ne možemo o tome.

Oboje smo, ili možda i nismo,
utonuli i potonuli još onomad
kad nas je prvi put srelo proljeće
i mirisom bagrema iz našeg vrta
opilo i napilo svim svojim nektarima.

Ljeta su smjenjivala proljeća
i dok su mirisale ulice na divlji kesten
jesen je uz kapi crvenog vina
utirala put studeni i zimama,
hladni su vjetovi mrzli dubine u očima.

Ko se i kad i koliko duboko zaledio
ni ljudi ni mi, čini mi se, reći ne bi znali,
od pogleda do pogleda, od mora do noći
ne osta ni jedan trag da bile su to
ljubavlju ispunjene i šarenice i zjenice.

Ne smjenjuju se više proljeća i zime
ne pominjemo jedno drugom ime
bagrem iz vrta posječen je davno
drugo je voće i druge su oči
tuđa su danas mora i bez zvijezda su noći.

Ne pričaju nam usne i ne kucaju srca
u istom taktu i istom jačinom
i možda jedno od nas traži razlog
da nikad se led ne otopi i zima otopli
no, uprkos ledu i zimama, sve u meni te voli.

nn

 

[jabajagi]

 

[Mister]

Čekam septembar da uplovi…
Otvaram vrata i prozore,
Pozdravljam ptice selice
Rumene listove dok vjetrićem vijore.
.
U septembru sve mi započinje i zavrašava.
Tuga il’ radost, zavisno od godina…
Za njim žudim kroz cijelu godinu
Žalost il’ radost stvaraju neku promjenu.
.
Znam da će septembar biti
I posljednji mjesec zemnog života….
Nada u početak vječnosti kod Gospoda
Glavna mi je pokretačka osovina.
Septembar je moje drugo ime
Gospode obraduj me, pozovi me!

Milka Vukic

 

[Sebastian6]

Septembar u meni budi setu i tugu za proslim vremenima kad sam kao dete isao kod pokojnog dede na selu i mesao čvarke u kazanu za vreme svinjoklja
Secam se kako smo kao deca bili srecni kad deda izvadi masinu i pocne da puni kobasice prepune belog luka i bibera ((

 

[Tea]

Približava se jesen. Dani sve kraći. Koraci teži.
A ti još uvek u mom srcu. Čuvaš proleće...
Nena Šahbazović

 

[jabajagi]

Хладно је, рече Земља.
Лишће је покри, и тако се родио Септембар.

 

[jabajagi]

 

[Tea]

 

[Tea]

 

[Tea]

Jesen je, ali je i dalje zelena svuda. Vrijeme je da se oprostimo od zelenih na otvorenom kao što obećava da će se vratiti u proljeće, a sada će prelijepo zlato, narandže i crvene jeseni biti ovdje svakog dana!

 

[Tea]

 

[jabajagi]

 

[jabajagi]

 

[jabajagi]

 

[jabajagi]

Zamislimo da sam malena

 

[Tea]

 

[gost 359182]

 

[gost 359182]

 

[jabajagi]

И тамо пада лишће одакле си ти, и тамо одакле сам ја; свуда пада лишће, то хоћеш да кажеш?
Знам, знам, чујем падање лишћа са свих страна, и свугде ми је душа где год сам јесеновала.
Пролеће се воли, јесен се памти.

 

[Branko Lori]