Secret garden.

Troja:
Smokvo :lol: Jel si mogla da udjes na vrata?
Kliknite za proširenje...

jel znas ti da sam se ja u devetom mesecu skidala gola pred ogledalom i rekla muzu,jaoooo kako sam lepa
a on jadnicko,rep mu se uvukao medju noge,oborio glavu...kao klima ,da ,da...
i sad se to prepricava
ja sam bila tako sretna trudnica i stvarno sam sebi bila prelepa,ja te kile uopste nisam videla.sad kad vidim sliku malo mi frka,al onda...:zaljubljena:
 
ozbiljna sam bila, nemam nijednu jedinu sliku iz prve trudnoće. bilo ih je dve, tri, koje su uslikane bez mog znanja i pristanka i pocepala sam ih čim sam videla. ja nisam bila srećna ko smokva, samo debela :lol:

- - - - - - - - - -

lažem, lažem, pa udala sam se u 8. mesecu trudnoće, imam nekoliko slika, samo da ih skeniram kod kuće!
 
Kvinsi:
ozbiljna sam bila, nemam nijednu jedinu sliku iz prve trudnoće. bilo ih je dve, tri, koje su uslikane bez mog znanja i pristanka i pocepala sam ih čim sam videla. ja nisam bila srećna ko smokva, samo debela :lol:

- - - - - - - - - -

lažem, lažem, pa udala sam se u 8. mesecu trudnoće, imam nekoliko slika, samo da ih skeniram kod kuće!
Kliknite za proširenje...

muz je isao na siguricu, prvo oplodnja pa svadba :))))
 
Alisa u zemlji čuda:
Nikad mi nije bilo jasno šta znači "suvopičasta". A to sam čula samo ovde, na Forumu.
Elem, u pravu si Juliane, nije nikakva ljubavna priča u pitanju, ali je opet cela priča superiška. :D

I da dodam, sanjala sam te noćas Juliane. Ti si poznati glumac, dolaziš u moj grad, imaš glavnu ulogu (naravno) u predstavi, a ja potežem sve moguće veze ne bih li dobila mesto u trećem-četvrtom redu, baš na sredini, u visini tvojih očiju, da gledaš u mene svaki put kad se okreneš publici. :lol:
Naravno, to sam radila par puta, kada je dolazio Nikola Đuričko, ja bih kao omađijana blenula u njega i zamišljala da samo mene vidi od cele publike i da celu predstavu glumi samo za mene. :zcepanje: Kokoška, al' srećna kokoška. :andjeo:
I eto, imam najnoviju omiljenu poznatu ličnost. :heart: I sa radošću čekam sledeću predstavu. :ceka:
Kliknite za proširenje...

Ah, moja Eli, da me profesori nisu mrzeli, moglo je da se desi da me omađijano gledaš na daskama Srpskog narodnog pozorišta. Naime...

... Oduvek sam voleo film. A nisam voleo školu. Sve filmove koji su predstavljali repertoar beogradskih bioskopa sam odgledao bežeći od škole, a ne mogavši da budem kod kuće, razumljivo.
Međutim, nije mi padalo na pamet da sebe vidim delom stvaralačke priče; samo sam gledao, poistovećivao se i uživao.

Čak i kada je profesoru srpskog palo na pamet da učenici završne godine naprave pozorišnu predstavu, nisam se video kao neko ko bi mogao da zauzme mesto u tome, a verujem da ni drugima nisam padao na pamet.

Ali, primetio sam da ovi koji spremaju predstavu po ceo dan odsustvuju sa nastave. Tu sam se nakačio onom drugaru koji je režirao predstavu, pominjao sam ga nedavno kao budućeg studenta kamere, da me nekako ubaci, da makar budem dekorater, sigurno nemaju dekoratera, scenskog radnika, treba im neko da prinese-odnese, prava sam osoba za to, samo da ne sedim na časovima.

I tako on mene ubaci u projekat. Ma milina jedna, po ceo dan sedim i gledam šta rade, aktivno se uključim ponekom opservacijom, kažem kako bih ja to ako me pitaju, misim nisam baš totalni tutumrak, razumem se pomalo. Sedim za nekim stolićem odmah ispod bine i gledam ih šta rade, komentarišem, ustanem da prinesem kad i šta treba, razmestim scenu i to.

E onda mom drugu padne na pamet da oneobiči predstavu. Da napravi interakciju sa publikom ubacivši lik van svakog konteksta, tj. mene.
Na premijeri sam sedeo za istim tim stolićem tik ispod bine, obučen u plavi radni mantil i iscvoljanu trenerku, sa nekom idiotski nameštenom frizurom. Ustajao sam i penjao se na binu u toku predstave da odnesem stolicu, donesem čiviluk, vraćao se na mesto, komentarisao replike, govorio glumcima šta treba da kažu ili urade kada se zbune.

Lepo je to bilo od publike prihvaćeno. Bilo im je simpa i smešno.
A onda, na pauzi između činova, nisam znao šta da radim, našao sam se u glupoj situaciji. Glumci su otišli sa bine, a publika ostala i ćuteći gledala u mene kako sedim za onim stolom. Pa sam im se obratio. Počeo sam da pričam. Počeo sam da pričam iz uloge školskog domara koji se tu zatekao da pomogne oko organizovanja predstave. Mislim, pričao sam iz te neke filozifije, ali na razne teme. Napravio sam stend ap šou od petnaestak minuta. Ovi iza zavese su mi kasnije pričali da nisu znali šta se dešava, čemu žamor i smeh. Mislili su da nešto nije u redu sa onim što su do tada prikazali, da je otud reakcija.

Predstava je doživela uspeh. Odigrali smo je dvadesetak puta do kraja školske godine. Ljudi su dolazili na nju kao u pravo pozorište, omladina iz drugih škola i mator svet, svečana sala Gimnazije je uvek bila puna. Ja sam postao mala lokalna zvezda i pomalo ljubimac devojčica, čekalo se tih mojih petnaestak minuta i sprdačine koje sam pričao.
Prilazili su mi posle predstava ozbiljni ljudi da mi čestitaju, neki kojima je pozorište profesija, govorili da bih možda mogao da razmislim da se oprobam ozbiljnije u tome. Tako su mi po prvi put ubacili rovca i ideju o tome.

Dve devojke iz te generacije su kasnije postale glumice, jedan momak je upisao režiju u Pragu, onaj drug je kao što rekoh završio kameru, dečko koji je radio muziku i bio zadužen za tonske efekte je posle uspešne muzičke karijere postao najveći medijski magnat u regionu. A ja sam, ne zaostajući za njima, postao vrhunski domar.

Ovo je fotka iz svečane sale naše gimnazije, nastala na probi. Stavljao sam je ranije na temi, doduše bez propratne priče, ali je svejedno izbrisana sa imageshackom:

scan80.jpg



Godinama posle toga, ne znajući šta ću sa sobom, a imajući onog rovca u glavi, naposletku sam odlučio da pokušam da upišem glumu. Ma makar da sebi ne prebacujem celog života da sam mogao eh samo da sam pokušao.
Tako sam se okušao i na novosadskoj akademiji. Znači prijaviš se na dva mesta, za svaki slučaj. Naravno da nisam prošao, jer da jesam sada ne bih ovde mrsio sa vama nego bih karo Moniku Beluči.
Ovo je fotka iz prijave. Brci su otud da se uđe u lik poručnika Tasića iz drame Sveti Georgije ubiva aždahu:

scan81.jpg
 
Ja iz prve trudnoće imam fotke na svakih nedelju dana, a prvu polovinu trudnoće, znači 4-5 meseci, nisam mogla da dočekam da počne da mi raste stomak. I onda za nedelju dana iskočio.
Evo fotke, 10-ak dana pred prvi porođaj. Tu fotku sam već stavljala, ali vidim da niko nema muda pa ću opet ja biti najveće muško. :cool:
Imam obzira prema vama pa nisam stavila fotku sa otkrivenim stomakom. :D
stomak-2-nedelje-pred-po-1.jpg


- - - - - - - - - -

Odmah osetila Juliane da zvezda čuči u tebi. :aha:
 
Alisa u zemlji čuda:
Ja iz prve trudnoće imam fotke na svakih nedelju dana, a prvu polovinu trudnoće, znači 4-5 meseci, nisam mogla da dočekam da počne da mi raste stomak. I onda za nedelju dana iskočio.
Evo fotke, 10-ak dana pred prvi porođaj. Tu fotku sam već stavljala, ali vidim da niko nema muda pa ću opet ja biti najveće muško. :cool:
Imam obzira prema vama pa nisam stavila fotku sa otkrivenim stomakom. :D
stomak-2-nedelje-pred-po-1.jpg


- - - - - - - - - -

Odmah osetila Juliane da zvezda čuči u tebi. :aha:
Kliknite za proširenje...

to sestro,smesak i stomak :lol:
 
Alisa u zemlji čuda:
Ja iz prve trudnoće imam fotke na svakih nedelju dana, a prvu polovinu trudnoće, znači 4-5 meseci, nisam mogla da dočekam da počne da mi raste stomak. I onda za nedelju dana iskočio.
Evo fotke, 10-ak dana pred prvi porođaj. Tu fotku sam već stavljala, ali vidim da niko nema muda pa ću opet ja biti najveće muško. :cool:
Imam obzira prema vama pa nisam stavila fotku sa otkrivenim stomakom. :D
stomak-2-nedelje-pred-po-1.jpg


- - - - - - - - - -

Odmah osetila Juliane da zvezda čuči u tebi. :aha:
Kliknite za proširenje...

Emocija:
Trenutno je ovo najlepša tema na forumu.:D :heart:



Obično ili nemam fotoaparat,ili mi nisu tu fotografije.
Jedina koja je već uslikana,moji dvogodišnji pilići:


Pogledajte prilog 347474
Kliknite za proširenje...

pti ber:
Evo sestre i mene, mozda sam i postavljao ovu, ne sjecam se
Pogledajte prilog 347389
Kliknite za proširenje...

Borac za prava zivotinja:
Sviđa mi se Julianov pristup temi. :)
----------------------------------------------------------

Pogledajte prilog 347370

Ovu fotografiju sam dugo smatrala kompromitujućom.
Bile su vesele osamdesete, i u modi frizura a la Rod Stjuard. Te nesimetrične pramenčiće na vrh glave nosili su i mladići i devojke. Svi iz mog okruženja izuzev mene. Moja frizura je godinama bila ista, vrlo jednostavna: dugačka kosa, ravna, šiške. Kada je trebalo skratiti kosu, to je radila moja keva, i ne više nego 1-2 cm.
Pred odlazak na put, drugarica me ubedi da mi kosu skrati profesionalac: frizerka, njena rođaka. Morala sam da se slikam za pasoš, pa sam pomislila kako je, možda, stvarno bolje da me neko stručno sredi.
Odem kod te frizerke, objasnim joj da hoću SAMO skraćivanje. Trebalo je da mi odmah bude jasno – po njenoj frizuri – da to neće izaći na dobro. :mrgreen:
Dakle, prepustim se blagougodnom pranju kose (znate onaj fini osećaj kad vas neko čačka po glavi), makazama i feniranju i, dok sam se opasuljila, nestalo je dobrih tridesetak cm moje kose ... a napred i više, jer sam dobila „paž“ koji nisam želela. A na vrhu neki čudan ježurak, ukrućen tonom gela.
Otrčak kući da operem kosu, ali pomoći nije bilo. Skrušeno sam otišla kod fotografa koji je, međutim, očigledno smatrao da je moja fotka veoma uspela, jer ju je čitavu deceniju držao u izlogu radnje, preko puta moje zgrade – podsećajući me, godinama kasnije, na to kako sam postala žrtva mode.
Mislim da sam samo još jednom otišla kod frizera, ali sam kasnije imala sličnu epizodu sa "pramenčićima", kada je moj šestogodišnji sestrić, dok sam spavala, rešio da mi napravi frizuru.

E, ali sada mi slika ne izgleda toliko kompromitujuće koliko tužno. Lepo vidim da na slici nisam ozbiljna zbog toga što je to fotka za pasoš, već zato što sam bila duboko zabrinuta činjenicom da će biti potrebne godine i godine da povratim nekadašnji imidž grivaste buntovnice.


:mrgreen:
No, I don't.
Kliknite za proširenje...

Dobar vam ovaj spomenar. :)
 
U medjuvremenu je Dacha pokvario komsijin skener, pa se krije od istog, a sto kaze Di Lajt ostade gro fotki po albumima. Pogledacu ima li sta od tenkova sto nije kaceno, a sto je na hard disku. :) A do tad uzivamo u vasim fotkicama. :zag: :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top