Svjetlanaa
Poznat
- Poruka
- 8.053
Nagrada našeg života jeste to da imamo miran san. Mislim da cete se svi složiti. Neki od nas izaberu onaj put da ne dobiju u tu nagradu,jer su zalutali u život i nisu otkrili šta ustvari treba da urade od njega. I sve što doživimo u životu sve se to staloži negde u nekom uglu mozga. Dal je ružna uspomena ili lepa sve se to negde skocka i čeka. Čeka da nekad bude opet na površini. I to se nekad desi.
Ustanemo,doručkujemo,doteramo se,idemo na posao,radimo,vratimo se kući,večeramo,pospremimo kuću,opet legnemo,opet ustanemo i sve tako u krug.
Sve dok ne dođe taj dan kad se ta ružna sečanja vrate,pokucaju nam na vrata. A ta vrata može da bude čak i neko ko lici na nekoga iz prošlosti,dovoljno je samo jedan pogled,jedan osmeh,jedan ton i sve je opet tu,sve je opet oživelo. Ako je lepa sečanja onda mi ljudi kao ljudi čeznemo za ta osečanja,želimo da ih još jednom doživimo. Al ako su ružna, e tad počinje pakao.
Vrate se misli,vrate se ružni snovi,ružne reći,sve što je tada bilo, rana koja je bila malo zazdravela opet krvari,opet je otvorena, opet boli,opet ...
I neznaš izlaz, neželiš da misliš o tome,al ti naviraju sečanja,
setiš se svega što je bilo i ne veruješ da si sve to prošla, da si sve to prebrodila, da si sada opet srećna.
Ali ljudi smo mi, preživimo svacega i opet idemo dalje. Neki olako shvate život,neke se vrte u krug i nikad nemože izaci iz njega. Zavisi kome je bog dao više mozga, a kome nije.Al ipak mislim da treba imati borbenost u sebi da se izdrže takve ružne stvari a da se pri tome ostane još čitav.
To je velika osobina,čestitam onima koje je imaju.
Ustanemo,doručkujemo,doteramo se,idemo na posao,radimo,vratimo se kući,večeramo,pospremimo kuću,opet legnemo,opet ustanemo i sve tako u krug.
Sve dok ne dođe taj dan kad se ta ružna sečanja vrate,pokucaju nam na vrata. A ta vrata može da bude čak i neko ko lici na nekoga iz prošlosti,dovoljno je samo jedan pogled,jedan osmeh,jedan ton i sve je opet tu,sve je opet oživelo. Ako je lepa sečanja onda mi ljudi kao ljudi čeznemo za ta osečanja,želimo da ih još jednom doživimo. Al ako su ružna, e tad počinje pakao.
Vrate se misli,vrate se ružni snovi,ružne reći,sve što je tada bilo, rana koja je bila malo zazdravela opet krvari,opet je otvorena, opet boli,opet ...
I neznaš izlaz, neželiš da misliš o tome,al ti naviraju sečanja,
setiš se svega što je bilo i ne veruješ da si sve to prošla, da si sve to prebrodila, da si sada opet srećna.
Ali ljudi smo mi, preživimo svacega i opet idemo dalje. Neki olako shvate život,neke se vrte u krug i nikad nemože izaci iz njega. Zavisi kome je bog dao više mozga, a kome nije.Al ipak mislim da treba imati borbenost u sebi da se izdrže takve ružne stvari a da se pri tome ostane još čitav.
To je velika osobina,čestitam onima koje je imaju.
