Po starom grckom verovanju, Scila (ili Skila) i Haribda bile su dve grozne nemani, koje su potapale ladje i prozdirale mornare.
Scila je imala 12 nogu i, na dugackim vratovima, 6 strasnih glava sa tri niza ostrih zuba. Lajala je kao malo pseto i zivela u pecini ispod jednog visokog morskog grebena, oko cijih su se vrhova vijale vecite magle.
Nasuprot Scili, nedaleko od nje, na domet strele, zivela je jos strasnija neman-Haribda. Ona je triput dnevno, uz zastrasujucu riku, uvlacila u sebe, a zatim izbacivala, ogromne kolicine morske vode, prozdiruci pri tom brodove, mornare i sve drugo sto bi se u vodi i na vodi u tom trenutku naslo.Ko god bi se priblizio Haribdi, postajao je njena zrtva.
Nesretne moreplovce, koje bi put naneo pokraj te nemani, nije mogao spasti ni sam bog mora, Posejdon.
Jedan od retkih junaka koji je uspeo da prodje izmedju Scile i Haribde bio je Odisej.
Legenda o Scili i Haribdi nije nastala bez ikakve veze sa stvarnoscu. Scila i Haribda su dve opasnosti koje su stvarno vrebale pomorce u Sicilijanskom moreuzu kod Mesine (mada ih neki vezuju i za druge geografske prostore, cak i za dalmatinska ostrva). Scila je, u stvari, visoka, strma stena, a Haribda opasan vrtlog naspram nje. Moreplovci koji bi, na svoju nesrecu, naisli na taj vrtlog (Haribdu), bili su bacani na suprotnu stenu (Scilu) i dozivljavali teske brodolome. Za tu opasnost znalo se i u starom veku, pa je tako nastala i legenda.Ona se zadrzala sve do nasih dana, ne samo u Homerovoj "Odiseji" nego i u ustaljenom izrazu (biti) izmedju Scile i Haribde, koji oznacava "polozaj kada opasnost preti i s jedne i s druge strane, kad se dospeva sa zla na gore".
