Ja zapravo i ne zelim savrsenog decka. Za mene je savrsena osoba ona koja je nesavrsena, ali vrlo kreativno i sa stilom mane pretvara u vrline.
Zelim decka koji je andjeo u licu, a u sebi opet nosi nesto delikvenstko, buntovno... Pogled mi je mnogo vazan, mora da me uznemiri... Tako sam se i zaljubila na prvi pogled-nisam sapavala bukvalno tri noci misleci samo na njegove oci... On me je i poljubio kao da me je hipnostisao. Cini mi se, da mi je tad rekao da pocnem da mjaucem, opusteno bih to i uradila.
Volim decacku nestasnost, duhovitost, da bude intelektualan tip, ali da se time ne razmece, vec da se samo njegovo obrazovanje ogleda u bogatom recniku, izrazavanju uopste, diskusijama... Ja sam mnogo razmazene prirode i svidja mi se da mi neko malo protivureci, da udjemo u neki dobrocudni konflikt cisto igr recima radi
Nista me ne pali kao njegov fokus na mene, kada mi govori i pokazuje da sam ja centar njegove paznje i da je najbolje od svoje energije cuvao za mene... I mnogo sam sebicna... Prezirem svaki pogled druge devojke na njemu, ali ljubomoru ne pokazujem, vec konstruktivno pretvaram u salu.
Mislim da savresena osoba nije ona koja ispunjava sve psihofizicke vrline jednog bica (perfektan um i elo, ako to uopste i postoji), vec je to ona osoba sa kojom se osecamo kao da pripadamo... Koja nas izludjuje i odusevlkjava u isto vreme...
Sada posvecujem ovu pemu svom decku, koja je jedna od savrsenih za nasu vezu:
).... Veza u kojoj se ja osjecam dobro je vrijedna ulaganja. Ja rekoh da mi treba inspiracija, a to je kontradiktorno savrsenstvu.
.......
