Суштина групних фотографија, а да нису оне ђачке на степеницама или социјалистичке колективне пред улазом у фабрику (или....)
је да прикаже однос међу људима или у групи...
да исприча причу.
Стари фотографи су због техничких ограничења дугих експозиција били условљени да портрете и такве фотографије компонују у неком неутралном положају у ком је могло да се остане дуго...Касније су бржи филмови омогућили више слободе, па су позе из класичног сликарства постале заступљеније, покрет или кретање, то се већ, како би неко школованији већ боље знао, развијало у неколико правца, али да скратимо причу... та грана модерне студиске фотографије се базира на томе да покаже однос и релацију међу људима, кроз говор тела и визуалне водиље кроз кадар...
На првом примеру имаш дијагоналу руке која пресеца кадар, затвара то двоје од оног ко посматра, тиме затвара кадар и одбија поглед... док на другој слици имаш лук њених леђа који води око ка средини кадра, ка загрљају који је отворен и непрекинут, показује блискост међу њима али и отвореност према посматрачу... није онако грчевито и напето као у првој...
други пример показује на физичко расто0јање међу њима али исто тако, њена рука ту ради исто што и његова у првом примеру... а да не поимињемо што јој је ово много ласкавија поза у тој хаљини...
Други део..
слика просто цури... нема равнотеже, неозбиљна је и поглед уместо да се задржи у кадру, на њима, опада низ њу и испада из кадра... неоспорно, ова поред је много озбиљнија и ласкавија обома, боље изгледају, приснији су, озбиљнији и зрелији... она прва приличи деци у обданишту...
другу слику другог дела да не коментаришемо...
Трећи део, прва слика... мање више иста прича као на првој слици првог дела...
плус што много боље изгледају на другој слици...
друга слика... то је већ мало... чипаво... није ми баш јасно шта је писац хтео да каже, алли очигледно да кадар тежи прекрштеним рукама... кроп је несрећан, они су неприродни... док на коригованом кадру њена рука води поглед ка лицима, поза је природнија, опуштенија...
четврти део.,.. ни њега баш не разумем, сем што је она превише агресивна и инвазивна...
пети део је интересантан... прва слика... не само што је неудобна него их и чини грднима с тим згужваним носевима и то никако не може да буде удобно... док друга прича сасвим другачију причу...
другу слику не разумем... осим што је опет затворена, нема куд поглед да оде... нема на чему да се задржи осим на њеном лицу, а оно је тако... без ичега што би га истакло у кадру...
Други покушај ми је једнако тупав али ако ништа, макар има ту вертикалу која мало отвара слику те делује... природније... али опет... ни то није баш нешто славно...