Дакле, Сабахудин (звани Динко) Грухоњић, муслиман из БиХ, дође у Србију, тамо добије посао и онда би да у тој истој држави диже револуцију и изазива крвопролиће. Јбт, то, заиста, само може у Србији!
Само се нама Србима могу дешавати такве ствари! Сећа ли се још неко почетка распада СФРЈ када, као случајно, у кључном тренутку за државу, следеће особе заузимају најважније политичке и војне функције у држави:
1) Стипе Месић, Хрват, Председник Председништва,
2) Анте Марковић, Хрват, Премијер тј. Председник СИВа,
3) Будимир Лончар, Хрват, Министар вањских послова,
4) Вељко Кадијевић, полу-Хрват, Начелник ГШ ЈНА,
5) Антон Тус, Хрват, Командант РВ и ПВО,
6) Имре Аготић, шеф безбеднoсти ЈНА
Списак је, наравно, много дужи (и може се пронаћи на интернету укључујући и листу амбасадора у то време у најважнијим државама).
Исти онај Месић (горе под бројем 1) јавно, у Сабору Хрватске, изјави како је извршио свој задатак и како Југославија више не постоји и нико, ама баш нико, од српских политичара у то време а ни касније, чак и не спомене ту Месићеву изјаву а камоли да је Србија бар покушала искористи у политичке сврхе. Добро ми уопште и постојимо какве политичаре имамо.
За оне који никад нису чули шта је рекао Месић, ево линк: