Сарадња комуниста са усташама и Немцима

Наређења Јосипа Броза и Врха КПЈ да се не напада окупатор већ само четници

ПОЛИТИКА ЈОСИПА БРОЗА ДА НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ОКУПАТОРА


J. B. Tito je uputio Štabu Crnogorsko-sandžačkog partizanskog odreda 14. februara 1942. ovo naređenje, koje predstavlja klasičan primer ratnog zločina, u integralnoj verziji glasi:

"Morate obavezno strijeljati sve one koji su potpomagali četnike i bili naklonjeni njima. Isto tako rasčistite sa labavim i kolebljivim elementima. Pri svemu tome morate biti potpuno energični i bez svakog milosrđa. Strijeljajte masu onih koji su bili prešli iz partizana na stranu četnika. Poslije tog strijeljanja oni koji ostanu neće više pomisliti da tako nešto naprave...
Pored ovog, obavezno morate sprovesti mobilizaciju ljudstva u bjelopoljskom srezu. One koji se ne bi javili strijeljajte...
Upamtite da je sada za nas važnije ubiti i rastjerati četnike nego Talijane."

Ovo naređenje ne samo što nije uništeno, nego je objavljeno u "Sabranim delima" J. B. Tita, tom 8, strane 206-208.

Ovako je reagovao na manji sukob partizana sa šiptarima na jugoistoku Crne Gore, , depešom od 21. oktobra 1943, prekorio svog komandanta Peku Dapčevića:

"Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše snage morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža".

(Zbornik, tom 2, knjiga 10, 397-398.)

Tito, Ranković i Žujović poslali su 29. marta 1943. sledeće pismo sekretaru Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Hercegovinu:

"Sa 6. brigadom, pojačanom sa delovima Majevičkog odreda ili Fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Međeđe na sandžačku stranu i čistite teren od četnka u pravcu Zaborka i Čajniča... Na svome putu, tj. prilikom prebacivanja, ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte nikakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija... Najvažniji naš zadatak sada jeste uništenje četnika Draže Mihailovića i razbiti njegov upravni aparat, koji predstavlja najveću opasnost za dalji tok narodnooslobodilačke borbe."

Telegramom od 14. aprila 1943. godine, Tito naređuje 1. proleterskoj diviziji:

"Za sada nikako ne napadati Goražde, niti dolaziti u sukob sa tim garnizonom, kao ni sa ostalim nemačko-hrvatskim posadama u dolini Drine."

(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 432.)

Svom 1. i 2. korpusu, Tito je 5. septembra 1944. godine objašnjavao cilj "oslobađanja" Srbije:

"Upamtite da je u celokupnoj ovoj operaciji osnovni zadatak likvidacija četnika D. Mihailovića i nedićevaca, kao i njihovog aparata."

(J. B. Tito, Vojno delo, knjiga 1, 273.)

Tito je održavao dobre odnose sa ustašama, što se vidi iz sledećeg dokumenta:

"Prodrli smo u kraj u kojem u selima ima ustaških elemenata (Rakitnica, Bjelemić i Ledići, gde su ustaške straže). S četnicima smo završili u prvom naletu. Stigao je i bataljon koji je doneo hranu petoj brigadi. Naišli smo u šumi na jednog seljaka sa ustaškom kapom. Sela se nalaze na sat i po odavde. Poslali smo im pismo u kojem ih obaveštavamo da nastavljamo svojim putem i da ih nećemo dirati."


(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 368-369, 202.)

O strateskom cilju svoje paravojske, J.B. Tito navodi:

Dok ne likvidirate cetnike, borbe sa Italijanima izbegavati, a primati ih samo onda kada je to nemoguce izbeci ili kada ste sigurni da cete doci do plena u oruzju i materijalu.
 
НЕМАЧКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА О САРАДЊИ СА ПАРТИЗАНИМА...НЕМАЧКА ПОМОЋ У НАБАВЦИ РАЗНИХ СТВАРИ, НПР ЛЕКОВА И УСПОСТАВЉАЊЕ ВЕЗА СА ПАРТИЗАНСКИМ РОЂАЦИМA У ЗАГРЕБУ...ДРУЖЕЊЕ СА ПАРТИЗАНИМА У ПИСАРОВИНИ И СТИЦАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА...СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ ПАРТИЗАНСКИХ ПУНОМОЋНИКА У ЗАГРЕБУ...НЕМАЧКИ ПАРТНЕР ЈЕ МЕДИКАМЕНТИМА И РАЗНИМ ДРУГИМ МАТЕРИЈАЛИМА ПОДСТИЦАО ВЕЗУ


image.jpg

image.jpg

image.jpg

image.jpg
 
Где нађе баш Чачак? Документовано је да су у Чачку комунисти сарађивали са Немцима чак пре љотићеваца...били су једино друштво Немцима у Чачку месецима након окупације и потказивали Немцима своје сународнике

Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.

Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе.

ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ

1941:

Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.)
Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих припадника КП. (МИАЧ, Мемоарска грађа (припадника партизанског покрета), К-1, рег.бр.16, изјава Радмиле Лале Ивковић.)


У сећању је остало да је део чачанских комуниста добро прихватио долазак Немаца у Чачак. Политички слагали смо се са Немцима јер су Стаљин и Хитлер имали пакт о ненападању. Комунисти у Чачку су са весељем гледали у тенкове и немачке топове-скори знак пропадања капиталистичке империје. Раднички клуб „Борац“ одиграо је са Немцима и фудбалску утакмицу. Победили смо их са три према један. Јер су Немци играли у војничким цокулама. (Пуриша Ђорђевић,Филмска прича, „Телеграф“, Београд 15. март 1995.)


Овај податак наводимо јер су на поменутој утакмици (тачан датум непознат, у питању је јун месец 1941) учествовали и неки припадници КП који су касније током устанка и грађанског рата имали кључне улоге. Навешћемо Живорада Давидовића, који је новембра 1941. по избијању сукоба између партизана и четника, био управник партизанског затвора у Чачку, у коме су убијена припадници покрета Д. Михаиловића.

Комунистчки покрет у Чачку своје прве борбене јединице формирају у првој половини јула 1941. године. Прве акције нису биле уперене против окупатора веће против српске жандармерије. Фактички грађански рат у Чачку је почео 9. јула 1941. када је партизанска група, коју је предводио Славко Крупеж, убила два жандарма.

072.jpg
 
Poslednja izmena:
1942:

Крајем марта 1942. године у Горњи Милановац долази једна немачка чета. Командири ове чете су били два поручника, Шуберт и Штибинг Хофман. Са овом четом је била и једна група немачких официра, међу којима је било и фолксдојчера.

За ову групу официра се претпоставља да је сачињавала центар Абвера који је био везан за центар у Краљеву и Врњачкој Бањи.

За АБВЕР је радио и велики број наших држављана који су се пресвлачили у униформе и заједно са нацистима учествовали у акцијама. Претпоставља се да су у почетку они коришћени у борби за откривање четничких организација и функционера, а касније сигурно је да су коришћени и за друге циљеве.

Са овом групом немачких официра је сарађивао је и Рајко Васиљевић, кога су због тога четници убили 1943. године. Он је пред рат од милановачке чаршије сматран за комунисту. Народу је показивао неку окружницу бр. 14. …у коме се говорило да оштрицу борбе против четника треба водити помоћу Немаца. Та “окружница” била је потписата од стране ЦК КПЈ.

Немачки обавештајни центар …успоставио је везу са једним бројем бивших партизана, и то нарочито из села, па је и њих увукао у службу. То су: Пего из Горњег Милановца, Василије Сретеновић и Љубиша Пурић из Врнчана, Јован Чарапић из Шилопаја, Љубиша Глишовић из Доњих Бранетића, Василије Сретеновић из Луњевице и други. Верује се да је овај центар био повезан са четничким обавештајним официром Костом Кошутићем и жандармеријским потпоручником Славком Куртовићем. Егон и Сеп састајали су се са четницима у кући Радишића у Такову. Претпоставља се да је основна мисија ове обавештајне групе била покушај ликвидирања четника Драже Михаиловића, или пак стварања шпијунских упоришта у њиховим редовима, и најзад, превођење четника ДМ у Пећанчеве четнике, чији је Сремско-банатски одред био легализован и налазио се лоциран у Милановцу. Од стране четника ДМ група лица која се ставила у службу “Абверу” била је откривена. Већи број ових лица касније је био од стране четника ликвидиран.

Од априла до краја 1942. године немачке акције су биле уперене против четника ДМ … што је утицало да њихова активност ослаби за неколико месеци. Неки бивши борци и симпатизери партизана склањали су се од власти па и четника све док су Немци поново дошли у град.

Захваљујући овим људима током 1942. године извршена су масовна хапшења присталица генерала Михаиловића у Такову. Тада је у смрт отерано преко 300 душа. Нешто касније су извршена и хапшења четничких симпатизера у Горњем Милановцу, на челу са Стојаном Солујићем, који је имао посебна задужења према Првом равногорском корпусу. Солујић је стрељан у Крагујевцу, а адвокат Лазар Сретеновић и још неки су пуштени касније. Илегални четници су били прогоњени и од стране Недићеве оружане силе. Априла 1942. године једна четничка тројка из Брђана покушала је да ухвати бившег партизана Драгутина Пантелића Дрпу, али су примећени и Дрпина жена их пријављује СДС који хапси ту тројицу четника и спроводи у Крагујевац где је један и стрељан-Слободан Кнежевић

Занимљиво је напоменути да комунисти, кад су дошли на власт, нису наводно знали да су неки њихови људи, и то на функцијама, радили за Немце, и да је захваљујући њима страдао велики број невиних људи. Ту тајну су дуго скривали, али су зато обавили суђења. После рата 1949. године у Окружном суду у Београду је обављено суђење овој групи и тада је на суд изведен и Живорад Пешовић звани Тула, који је у то време био секретар СК СКОЈ-а у Горњем Милановцу. Нова власт своје партијце за сарадњу са нацистима није казнила ликвидацијом, већ робијом. Тула је после рата живео у Београду, а Љубиша Глишовић у свом родном селу Доњим Бранетићима. (Историјски архив Чачак, МГ, К-7, рег.бр.2, Делатност непријатеља-срез таковски, у редакцији Љубише Зарића, стр. 7-10, 186-189.)

Литература:

Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост: историја равногораца чачанског краја. књ. 1, У пламену устанка: ратна 1941. година (Чачак: Народни музеј Чачак: Међуопштински историјски архив; Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја; Краљево: Народни музеј Краљево, 2002), стр. 415.
Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост: историја равногораца чачанског краја. књ. 2. Слепа мржња и крвава освета: окупација и грађански рат 1942-1943. године (Чачак: Народни музеј Чачак: Међуопштински историјски архив; Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја; Краљево: Народни музеј Краљево, 2003), стр. 391.
Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост: иторија равногораца чачанског краја. књ. 3. Агонија и слом: ратне 1944. и 1945. година (Чачак: Међуопштински историјски архив; Краљево: Народни музеј Краљево, 2004) стр. 462.
 
Poslednja izmena:
Документовано је да су у Чачку комунисти сарађивали са Немцима чак пре љотићеваца...били су једино друштво Немцима у Чачку месецима након окупације и терали у смрт своје сународнике потказивајући их Немцима

Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.

Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе.

ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ

1941:

Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.)
Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих припадника КП. (МИАЧ, Мемоарска грађа (припадника партизанског покрета), К-1, рег.бр.16, изјава Радмиле Лале Ивковић.)


У сећању је остало да је део чачанских комуниста добро прихватио долазак Немаца у Чачак. Политички слагали смо се са Немцима јер су Стаљин и Хитлер имали пакт о ненападању. Комунисти у Чачку су са весељем гледали у тенкове и немачке топове-скори знак пропадања капиталистичке империје. Раднички клуб „Борац“ одиграо је са Немцима и фудбалску утакмицу. Победили смо их са три према један. Јер су Немци играли у војничким цокулама. (Пуриша Ђорђевић,Филмска прича, „Телеграф“, Београд 15. март 1995.)


Овај податак наводимо јер су на поменутој утакмици (тачан датум непознат, у питању је јун месец 1941) учествовали и неки припадници КП који су касније током устанка и грађанског рата имали кључне улоге. Навешћемо Живорада Давидовића, који је новембра 1941. по избијању сукоба између партизана и четника, био управник партизанског затвора у Чачку, у коме су убијена припадници покрета Д. Михаиловића.

Комунистчки покрет у Чачку своје прве борбене јединице формирају у првој половини јула 1941. године. Прве акције нису биле уперене против окупатора веће против српске жандармерије. Фактички грађански рат у Чачку је почео 9. јула 1941. када је партизанска група, коју је предводио Славко Крупеж, убила два жандарма.

072.jpg


- - - - - - - - - -

1942:

Крајем марта 1942. године у Горњи Милановац долази једна немачка чета. Командири ове чете су били два поручника, Шуберт и Штибинг Хофман. Са овом четом је била и једна група немачких официра, међу којима је било и фолксдојчера.

За ову групу официра се претпоставља да је сачињавала центар Абвера који је био везан за центар у Краљеву и Врњачкој Бањи.

За АБВЕР је радио и велики број наших држављана који су се пресвлачили у униформе и заједно са нацистима учествовали у акцијама. Претпоставља се да су у почетку они коришћени у борби за откривање четничких организација и функционера, а касније сигурно је да су коришћени и за друге циљеве.

Са овом групом немачких официра је сарађивао је и Рајко Васиљевић, кога су због тога четници убили 1943. године. Он је пред рат од милановачке чаршије сматран за комунисту. Народу је показивао неку окружницу бр. 14. …у коме се говорило да оштрицу борбе против четника треба водити помоћу Немаца. Та “окружница” била је потписата од стране ЦК КПЈ.

Немачки обавештајни центар …успоставио је везу са једним бројем бивших партизана, и то нарочито из села, па је и њих увукао у службу. То су: Пего из Горњег Милановца, Василије Сретеновић и Љубиша Пурић из Врнчана, Јован Чарапић из Шилопаја, Љубиша Глишовић из Доњих Бранетића, Василије Сретеновић из Луњевице и други. Верује се да је овај центар био повезан са четничким обавештајним официром Костом Кошутићем и жандармеријским потпоручником Славком Куртовићем. Егон и Сеп састајали су се са четницима у кући Радишића у Такову. Претпоставља се да је основна мисија ове обавештајне групе била покушај ликвидирања четника Драже Михаиловића, или пак стварања шпијунских упоришта у њиховим редовима, и најзад, превођење четника ДМ у Пећанчеве четнике, чији је Сремско-банатски одред био легализован и налазио се лоциран у Милановцу. Од стране четника ДМ група лица која се ставила у службу “Абверу” била је откривена. Већи број ових лица касније је био од стране четника ликвидиран.

Од априла до краја 1942. године немачке акције су биле уперене против четника ДМ … што је утицало да њихова активност ослаби за неколико месеци. Неки бивши борци и симпатизери партизана склањали су се од власти па и четника све док су Немци поново дошли у град.

Захваљујући овим људима током 1942. године извршена су масовна хапшења присталица генерала Михаиловића у Такову. Тада је у смрт отерано преко 300 душа. Нешто касније су извршена и хапшења четничких симпатизера у Горњем Милановцу, на челу са Стојаном Солујићем, који је имао посебна задужења према Првом равногорском корпусу. Солујић је стрељан у Крагујевцу, а адвокат Лазар Сретеновић и још неки су пуштени касније. Илегални четници су били прогоњени и од стране Недићеве оружане силе. Априла 1942. године једна четничка тројка из Брђана покушала је да ухвати бившег партизана Драгутина Пантелића Дрпу, али су примећени и Дрпина жена их пријављује СДС који хапси ту тројицу четника и спроводи у Крагујевац где је један и стрељан-Слободан Кнежевић

Занимљиво је напоменути да комунисти, кад су дошли на власт, нису наводно знали да су неки њихови људи, и то на функцијама, радили за Немце, и да је захваљујући њима страдао велики број невиних људи. Ту тајну су дуго скривали, али су зато обавили суђења. После рата 1949. године у Окружном суду у Београду је обављено суђење овој групи и тада је на суд изведен и Живорад Пешовић звани Тула, који је у то време био секретар СК СКОЈ-а у Горњем Милановцу. Нова власт своје партијце за сарадњу са нацистима није казнила ликвидацијом, већ робијом. Тула је после рата живео у Београду, а Љубиша Глишовић у свом родном селу Доњим Бранетићима. (Историјски архив Чачак, МГ, К-7, рег.бр.2, Делатност непријатеља-срез таковски, у редакцији Љубише Зарића, стр. 7-10, 186-189.)

Литература:

Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост: историја равногораца чачанског краја. књ. 1, У пламену устанка: ратна 1941. година (Чачак: Народни музеј Чачак: Међуопштински историјски архив; Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја; Краљево: Народни музеј Краљево, 2002), стр. 415.
Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост: историја равногораца чачанског краја. књ. 2. Слепа мржња и крвава освета: окупација и грађански рат 1942-1943. године (Чачак: Народни музеј Чачак: Међуопштински историјски архив; Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја; Краљево: Народни музеј Краљево, 2003), стр. 391.
Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост: иторија равногораца чачанског краја. књ. 3. Агонија и слом: ратне 1944. и 1945. година (Чачак: Међуопштински историјски архив; Краљево: Народни музеј Краљево, 2004) стр. 462.
 
Партизани и усташе удружено чине злочин над Србима, а онда партизани траже заштиту од Срба код усташа...усташе снабедвају партизане оружјем и муницијом за борбу против Срба

Desetodnevni izveštaj komandanta 718. pešadijske divizije generala Fortnera od 26. oktobra 1942:

"Istočno od Rogatice ustaše su nedavnim ubistvima izazvale pravoslavno stanovništvo, na što je došlo do većih sukoba delom između ustanika i antikomunista s jedne strane i ustaša s druge strane. U toku ovih borbi bila je takođe i ozloglašena komunistička banda Muje Hodžića (komandant muslimanskog bataljona u partizanskom Romanijskom odredu - moja prim.) jako pritešnjena od strane ustanika i antikomunista, to je ova potražila zaštitu kod ustaša. Bilo je tako utvrđeno da su ustaše delimično sarađivali s komunističkom bandom Muje Hodžića, pri čemu su se ustaše zauzele i za snabdevanje komunističke bande oružjem i municijom.

Bivši veliki župan Tuzle Ragib Čapljić, koga je već jednom nemački Vermaht bio uhapsio (zbog zločina nad Srbima; poginuo je 1944 - moja prim.) međutim koji je morao biti pušten na slobodu po traženju najviših hrvatskih vladinih nadleštava, održao je u Rogatici, među Muslimanima, zapaljive govore zahtevajući javno da se priključe Muji Hodžiću, čime je pokrenut talas uznemiravanja."

Zbornik, tom 12, knjiga 2, strana 826.
 
Poslednja izmena:
Инструкција ПК КПЈ за Србију од 9. јула 1941. да сви комунисти који знају немачки језик, ако нису до сада, ступе у службу окупатора у што већем броју

Окружница бр. 9 намењена комунистима на територији окупиране Србије

"Другови и другарице који знају немачки језик, уколико већ нису ступили, треба да ступе у што већем броју у службу окупатора, како код полицијских тако и код војних власти као тумачи и за друге подесне, а за нас корисне дужности. Овде радити тачно по инструкцијама датим у окружници ЦК КПЈ број 4"


Из Архиве бивше Београдске специјалне полиције
 
Крајем новембра 1943. године водио је Станко-Ћаница Опачић, члан партизанског Главног штаба за Хрватску, преговоре са фолксдојчером Паским, који је био главни политички саветник при загребачком Гестапоу. Предмет преговора био је пропуштање немачких трупа преко Кордуна за Босну где су требале да буду употребљене против четника. Као противуслугу Опачић је тражио од Немаца већу количину оружја, муниције и војничке спреме, соли и хране. Посебно је тражио слободну размену робе између партизанске зоне и усташке. Паски је на све то пристајао осим последњег, којеј е било у надлежности Берлина.

из АБСП
 
Poslednja izmena:
Врло је интересантан био и облик сарадње Момчила Марковића са фолксдојчером Бауманом, који је био политички референт при Крајс-командатури у Пожаревцу. Марковић је био члан ПК КПЈ за Србију, који је на овом простору радио под именом "Чора" и "Иво". У току 1942. и 1943. године Марковић је био политички комесар Главног штаба за Србију. Марковић је преко својих људи, одржавао редовну везу са Бауманом да партизани не ометају искоришћавање Борских рудник аи коришћење Хомољских шума као и да не нападају немачке транспорте. Марковић је обавештавао Баумена о кретању националних одреда на терену, а Бауман је био себи задржао право да само он може да хапси лица која су осумњичена због комунизма. Под Баумановом заштитом стајао је и др Светислав Адамовић, лекар у Кучеву, који је био председник комунистичког НОО

Из АБСП
 
У Лесковцу, радио је као тумач у Крајс-командатури професор Јакетић, познати комуниста пре рата. И он је денунцирао националисте и помагао да буду одвођени у концлагере. После доласка партизана на власт био је шеф ОЗНЕ за Лесковац. Заједно са њим радила је и студенткиња Мица Јешић, која је била пријатељица разних немачких функционера, а нарочито Гестаповца Шварца од кога је добијала обавештења о намерама према партизанима.

Из АБСП
 
Pogledajte prilog 476351

Из књиге "Немачка обавештајна служба" аутор је Б.Божовић, која је изашла у издању Управе Државне Безбедности - УДБ-е, 1958 године

Бесконачно је сличних случајева који се спомињу у наведеној књизи...нпр

absp.jpg

Из АБСП
 
Poslednja izmena:
Vladimir Nazor, hrvatski pesnik, pevao je himne Paveliću,
otišao je zatim partizanima, gde je pevao himne Titu. Vajar Avgustinčić
izvajao je sa mnogo zanosa bistu Ante Pavelića, da bi kasnije sa
istim zanosom vajao bistu Josipa Broza Tita. Zarobljeni hrvatski
ustaški odred pod komandom Marka Mesića Sovjeti nisu likvidirali,
nego su od tih ljudi stvorili „jugoslovensku diviziju" pod Mesićevom
komandom koja je, 1944. godine, došla kao okupator u Srbiju; jugoslovenski
komunisti nisu ga uzimali na odgovornost. Vjekoslav Križanić,
Pavelićev general, dva puta odlikovan od Pavelića, postao je
partizanski general. Jakov Makijedo, Pavelićev general, koji je bio
komandant ustaških snaga u Mostaru, postaje Titov general. Njegov
brat, izraziti ustaša, bio je primljen u diplomatsku službu. Pukovnik
Pire, komandant Pavelićevog vazduhoplovstva, prešao je komunistima.
Bilo bi pogrešno verovati da je ovo bilo slučajno: još 1936. godine
sklopljen je u Sremskoj Mitrovici, na robiji, sporazum između komunista
i ustaša o saradnji. Sklapali su ga dr Mile Budak i Moša
P ijade. . . Kapetan Čukalović, jugoslovenski aktivni oficir, zarobljen
1941. godine, vratio se iz zarobljeništva pošto je izjavio da je Bugarin.
Stupio je u bugarsku vojsku kao Čukalov i bio okupatorski oficir u
Srbiji. Posle rata bio je komunistički vojni ataše u Londonu sa imenom
Čukalovski.

Interesi okupatora i jugoslovenskih komunista u odnosu na Srbe,
podudarali su se: cilj je bio uništavanje otpornosti srpskog naroda.
Tito i Aleksandar Ranković, u ime CK KPJ, izdali su, 14. decembra
1941. godine, instrukciju članovima partije za Srbiju. U njoj, pored
ostaloga, stoji: „Jasno je da se na taj način okuplja jedan reakcionarni
velikosrpski centar, koji će odigrati vodeću kontrarevolucionarnu
ulogu na Balkanu. Nema sumnje da je najodlučnija borba protiv
toga centra glavni politički zadatak naše Partije"
46).

Iz Arhiva bivše Beogradske specijalne policije
 
Iskrcavanje angloamerikanaca ? Ono što je draža priželjkivao, od čega su nemci strahovali krajem rata , i ono što komunisti nisu želeli zbog pretpostavke da saveznici pogotovo usa podrže četnike. Od tog ne bi ništa. Kombinacije. Još jedan primer tog prljavog rata u našem regionu, đe je ledeni kumrovčanin i draža u korist svoju, trgovali s okupatorom. Ledeni ćopo lukavi je podržavao i pogrom ustaša u početku jer im je odgovaralo što to srbe navodi u zbeg i prilaz partizanima pošto su mu oni predstavljali ogromnu većinu. Tako mu ni saveznici nisu odgovarali, bar do jeseni 1944 kad je Čerčil pritisnuo onog nesretnika od kralja koji je izdo svoje pripadnike koji su se u njega kleli.


Saveznici tj zapad je takodje imao svojeračunice, koje su se pri kraju pokazale loše po srpski rod, jer tom naredbom kralja su definitivno pokazali da su na prokatoličkoj strani i da kreće ostvarivanje posla onog što je bio zadatak ledenog ćope i titotista. Abolicija rvata i odrođivanje srpskog roda.

Kombinacije jebene. Kod čestitih ljudi nema kombinacija sa okupatorom. Da je draža opalio po okupatoru bez uzdržavanja, da nije bilo nedića kojem su nemci dali da formira vladu po predlogu ljotića, da ne bi ni tog naciste srpskog i još podosta srpskih hajduka pećanca i raznih lokalnih buntovnika koji su videli neku svoju korist, đe bi nam kraj bio... Lako bi se crvenima reklo, možete se pridružiti u borbama ali pod komandama regularne srpske vojske. Posle rata biće izbori pa nek narod odluči. U suprotnom ih uništiti u samom startu kada je broj bio mnogo manji. Desilo se suprotno, kombinacije, podeljenost mejdu četnicima, saradnje s fašistom... To je guralo mnoge ljude dalje od njih , u partizane...

Sami smo sebi krivi. Ebale nas kombinacije, izdaje. Sve te kombinacije su izdaje. U I sv ratu nije bilo toga. Napao švabo, zna se ko je okupator i zdravo. Srbi i kompletna vlada s kraljem pod jednu kapu i pravac albanska golgota, pa solunski front pa oslobađanje srbije. Nisu oni mislili sad na to šta će biti kada odu, jer će okupator da se sveti. Jbg rat je, ako ostanu i podguzno mu se neki stave na raspolaganje opet će švabo potpomognut ustašama muslimanima bugarima da ubija...

Nisu kontali o toboz nedićevoj ulozi u sprečavanju okupatorove odmazde. Jbg biće odmazde, rat je, okupacija. Nema podguznih radnji i izdaje.
Zato ne seri.te ovde mnogo o opravdanjima. Niko to opravdati neće. Razlika je što nismo imali vođu ko u I sv ratu! Tu je problem! Onda smo imali kralja petra a ne jebivetra!
Kad nemamo pravog vođu onda dolazi do izražaja naše srpsko prokletstvo, pokazano iz daleke istorije od Nemanjića, koji su se od deset vladara, čak njih osam medjusobno tukli, otac sin, stric sinovac, brat na brata sve do nejakog Uroša kojeg razjebaše GLAVAŠI srpski koji su raskomadali zemlju zarad svojih ******...
TAKO I 1941 BEŠE TIH GLAVAŠA U SRBIJI KOLKO OĆEŠ A NE BI KRALJA PETRA I ONDA KAD MAČKE NEMA MIŠEVI KOLO VODE!!!
Srpsko prokletstvo, je i tu odigralo ulogu, podelili se glavaši u korist svoje guzice, mejdusobno se raskomadaše i to je okupator a posebno ledeni ćopo iz kumrovca iskoristio!


Zato kočo nesretni i priglupi prestani da sve partizane nazivaš sektašima jer to svi srbi u partizanima svakako nisu i prestani da mimoilaziš naše greške. Sami sebi smo krivi!!!
 
Iskrcavanje angloamerikanaca ? Ono što je draža priželjkivao, od čega su nemci strahovali krajem rata , i ono što komunisti nisu želeli zbog pretpostavke da saveznici pogotovo usa podrže četnike. Od tog ne bi ništa. Kombinacije. Još jedan primer tog prljavog rata u našem regionu, đe je ledeni kumrovčanin i draža u korist svoju, trgovali s okupatorom. Ledeni ćopo lukavi je podržavao i pogrom ustaša u početku jer im je odgovaralo što to srbe navodi u zbeg i prilaz partizanima pošto su mu oni predstavljali ogromnu većinu. Tako mu ni saveznici nisu odgovarali, bar do jeseni 1944 kad je Čerčil pritisnuo onog nesretnika od kralja koji je izdo svoje pripadnike koji su se u njega kleli.


Saveznici tj zapad je takodje imao svojeračunice, koje su se pri kraju pokazale loše po srpski rod, jer tom naredbom kralja su definitivno pokazali da su na prokatoličkoj strani i da kreće ostvarivanje posla onog što je bio zadatak ledenog ćope i titotista. Abolicija rvata i odrođivanje srpskog roda.

Kombinacije jebene. Kod čestitih ljudi nema kombinacija sa okupatorom. Da je draža opalio po okupatoru bez uzdržavanja, da nije bilo nedića kojem su nemci dali da formira vladu po predlogu ljotića, da ne bi ni tog naciste srpskog i još podosta srpskih hajduka pećanca i raznih lokalnih buntovnika koji su videli neku svoju korist, đe bi nam kraj bio... Lako bi se crvenima reklo, možete se pridružiti u borbama ali pod komandama regularne srpske vojske. Posle rata biće izbori pa nek narod odluči. U suprotnom ih uništiti u samom startu kada je broj bio mnogo manji. Desilo se suprotno, kombinacije, podeljenost mejdu četnicima, saradnje s fašistom... To je guralo mnoge ljude dalje od njih , u partizane...

Sami smo sebi krivi. Ebale nas kombinacije, izdaje. Sve te kombinacije su izdaje. U I sv ratu nije bilo toga. Napao švabo, zna se ko je okupator i zdravo. Srbi i kompletna vlada s kraljem pod jednu kapu i pravac albanska golgota, pa solunski front pa oslobađanje srbije. Nisu oni mislili sad na to šta će biti kada odu, jer će okupator da se sveti. Jbg rat je, ako ostanu i podguzno mu se neki stave na raspolaganje opet će švabo potpomognut ustašama muslimanima bugarima da ubija...

Nisu kontali o toboz nedićevoj ulozi u sprečavanju okupatorove odmazde. Jbg biće odmazde, rat je, okupacija. Nema podguznih radnji i izdaje.
Zato ne seri.te ovde mnogo o opravdanjima. Niko to opravdati neće. Razlika je što nismo imali vođu ko u I sv ratu! Tu je problem! Onda smo imali kralja petra a ne jebivetra!
Kad nemamo pravog vođu onda dolazi do izražaja naše srpsko prokletstvo, pokazano iz daleke istorije od Nemanjića, koji su se od deset vladara, čak njih osam medjusobno tukli, otac sin, stric sinovac, brat na brata sve do nejakog Uroša kojeg razjebaše GLAVAŠI srpski koji su raskomadali zemlju zarad svojih ******...
TAKO I 1941 BEŠE TIH GLAVAŠA U SRBIJI KOLKO OĆEŠ A NE BI KRALJA PETRA I ONDA KAD MAČKE NEMA MIŠEVI KOLO VODE!!!
Srpsko prokletstvo, je i tu odigralo ulogu, podelili se glavaši u korist svoje guzice, mejdusobno se raskomadaše i to je okupator a posebno ledeni ćopo iz kumrovca iskoristio!


Zato kočo nesretni i priglupi prestani da sve partizane nazivaš sektašima jer to svi srbi u partizanima svakako nisu i prestani da mimoilaziš naše greške. Sami sebi smo krivi!!!


ајде кисели, хрватино, престани да се фолираш...изваљен си

стварно мислиш да ће овде проћи ове црвено-усташке сплачине које пласираш?
 
Pažnju analitičara mora privući i odluka (1928) - teško uklopljiva u rasuđivanje zdravog razuma - da Srbin ne može biti generalni sekretar KPJ, pa su se neki vodeći Srbi - komunisti prekrštavali u Hrvate (Parović, Čopić...), kao kasnije u kvislinškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, proizvodu rasističkih pogleda na svet, prisutnih i u ovoj odluci Kongresa KPJ. Značajna je u tom kontekstu i činjenica da iz tog vremena datira i »Otvoreno pismo« Kl i pojava »zagrebačke«, Titove antifrakcijske frakcije koja će, kao »Titovo rukovodstvo« preuzeti (1937-1939) rukovodstvo KPJ.

Iz te staljinističko-kominternovske, antijugoslovenske i antisrpske političke doktrine (o čemu jasno govori jednostavno ignorisanje postojanja Srba!) proizaći će i ugovor koji su potpisali 17. aprila 1941. godine Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić (Antun Rob) u ime komunista, a Mile Budak i Lorković u ime ustaške NDH, o stvaranju Komunističke partije Nezavisne Države Hrvatske - pod uslovom da ona neće voditi nikakve akcije protiv ustaške vlasti2 - što predstavlja priznanje hrvatskih komunista da je »božija tvorevina« NDH, ostvarenje sna hrvatskog naroda kroz hiljadu godina, kako je izjavio Andrija Hebrang, 13. juna 1941. godine

Otvoreno Pismo Vladimira Dedijera Petru Stamboliću, od 27. IV 1987. g., lična arhiva, Zabeleške, str. 2003, »Duga« br. 350, »Književna reč« br. 276.

PAVLE JAKŠIĆ, NAD USPOMENAMA I, Rad, Beograd, 1990, str. 62
 
Poslednja izmena:
Не знам да ли је био постављен већ овај тјуб, ако јесте, јавите ми.
Ради се о емисији РСрпске из 2014.године, у којој гостује Перо Симић:


..на нету нађох транскрипт разговора водитеља и Симића, део разговора о Титовом споразуму са Немцима, почев од 25.58

Синиша Михаиловић, водитељ:

„Јасно, али гледајте, постоје људи који су и данас живи, који су били у том рату, који су се борили, који су били у партизанима, и који су били у КПЈ, који ће рећи да је то била борба против фашизма и да ништа од овога о чему ви пречате није истина?“

Перо Симић:

„Не, апсолутно, ја могу ако, ако се неко може, а ја мислим да је дужност човека просто да буде отворен према чињеницама. То је по мом мишљењу смисао нашег боравка на овом свету, да будемо отворени према чињеницама, да би могли превазилазити трауме из прошлости и остввљати својим потомцима историјско искуство које ће их ипак, омогућити им, да не понављају грешке својих предходника. Дакле, ако смо отворени за чињенице, онда молим вас шта значи реченица изговорена у наредби коју Тито шаље својим командантима у Босни и Херцеговини и Црној Гори почетком 1942. године да:
„избегавају борбу са усташама“,
буквално цитирам, односно да, навод:
„Сву оштрицу свога оружја морају окомити на ликвидирање четничких снага“.

Шта је то него ширење грађанског рата! За кога је комунистичка историографија окривила само четнике.
Молим вас, за један атако велики крупан грађански рат који ће прогутати 3 четвртине укупних жртава у II светском рату пашће у грађанском рату, а не у борби против окупатора. Било је потребно ипак бар двоје! Не може бити један само!

Синиша Михаиловић, водитељ:
„Добро, можде је овде у ствари био обрачун са оном владом краља, са том идеологијом и демократијом која је била пре рата успостављена“?

Перо Симић:

„Али шта је последица тога? Шта је последица тога? Нису случајно немци слали депеше, кад је Тито преговарао преко својих најближих сарадника, о примирју марта 1943. године, са немачким изасланицима у Сарајевуи и у Загребу. А Титове интересе су заступали члан Политбироа Милован Ђилас, командант I пролетерске, дакле ударне најелитније јединице, Коча Поповић, и Титов најбољи обавештајац Владимир Велебит.

Кад су немци, пратећи те преговоре и слушајући Титове преговараче, који кажу, „да су они спремни, да се у случају искрцавања западних савезника на Јадран, боре против западних савезника“!? Па шта је то него да „ћемо учинити заиста све, изневерити чак и своје западне савезнике у борби против фашизма! Зашто?
Да би дошли на власт, јер би искрцавање западних савезника можда би повећало шансе доласка Драже Михаиловића на власт. У тим преговорима, иде се дотле, да немци, то њихове депеше које шаљу у Берлин показују… Иде се дотле, да немци кажу да њима одговара, и нису они случајно подстицали него намерно подстицали те анимозитете и мржњу између четника и партизана, јер је то заправо њима одговарало! Шта значи податак да Титови преговарачи нуде немцима у Загребу, и команди 717-те немачке дивизије која се тада налазила у Сарајеву, нуде споразум у којима неће бити сукобљавања немаца и партизана, него ће партизани сву своју снагу искористити за обрачун са четницима! Нудећи чак и опцију, и Тито ће ту опцију искористити, јер ће послати наредбу главном штабу Хрватске , да се зауставе диверзије на прузи Београд – Загреб! Ево, задржимо пажњу на том податку.

Шта значи обустављање диверзија, са наредбом да се обустави диверзија, и то је трајала наредба, на снази неколико месеци, на прузи Београд – Загреб. Том пругом немци шаљу своје војнике на источни фронт, и феноменално им одговара. Том пругом они извлаче из румунских налазишта нафту, и снабдевају своје јединице на западном фронту. Али зашто то одговара и усташама? А одговара! Зашто? Зато што се поред пруге налази Јасеновац! Значи неће их узнемиравати!

То је један од најтежих биографских података о комунистичком руководству у II светском рату! Он говори нашта је све, тај сами врх КПЈ… Опет фокусирам на сам врх, не оптужујући обичне чланове партије који о томе ништа нису знали. Нити борце који такође ни данас то можда не знају, многи од њих. Нашта је све био спреман (врх КПЈ на челу са Титом) само да би дошао на власт. На све буквално! Заиста све!…“
 
Poslednja izmena:

Back
Top