Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[Ненад]

Ово је Павелић потврдио у својој књизи „Хрватска држава живи“ (1949).

Ипак, за нешто мање од три недеље је наступио потпуни слом НДХ, па до реализације Михаиловићевог захтева за слободним пролазом није дошло. Ђукић, Брашић и Андрић су заједно са усташама побегли у иностранство. Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“. После рата је остатак живота провео у избеглиштву у Немачкој где је и умро. Посмрти остаци су му пренети 19. октобра 2002. у завичај и положени у гробници порте Ражанске цркве.


zanimljivo je i to da je i ovaj kao i pavelic bio u buenos airesu

О истинитости Павелића.
Шта Павелић тврди да му је рекао Владимир Предавец, хрватски четник.

Као убеђени Југословен приступио сам четницима...Тако је било до пре неколико мјесеци када се састао конгрес кога је ген. Михаиловић сазвао у својству члана југословенске владе, те му и предсједавао...Након довршеног конгреса, позвао ме је ген. Михаиловић и саобћио ми да се више не води борба за Југославију него само за Краљевину Србију и да се нема више ни након побједе савезника успоставити Југославија него обновити Краљевина Србија. Затим је додао да услед тога престаје и моја функција у његовом главном стожеру као Хрвата...''59)
Итд, итд. Ту ни једна ставка није тачна:
1. конгрес се састао 27.1.1944.
2. председавао је др Живко Топаловић
3. Предавец је учествовао па Дража није морао да му преноси закључке.
4. Закључено је да се обнови југословенска краљевина.
5. Предавец је одлучен да представља Хрвате, јер они једини нису довели никога на Конгрес.
6. Предавец је имао пуну слободу кретања.
7. Предавец није иступио из покрета.

Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији1941-45, 436.

Предавчев одговор.

,Прилика се за то(прелазак) пружила изненада. 15.4. о.год. усташе су у околини Брода изазвале сукоб са одредима ЈВУО који је имао врло тешке последице за домаће становништво. На иницијативу католичког свећеника др Марка из једног села код Дубочца дошло је са мјесним властима до разговора о томе како да се избјегне пролијевање крви и уништавање имовине цивилног становништва до чега нам је нарочито стало јер је пријетила опасност да се поново оживи српско-хрватски сукоб на терену, од чега би наравно само партизани имали користи. У тим разговорима учествовао је и вел. жупан из Брода који није био усташки расположен, др Урурмовић. Разговарао сам са њим изм. осталога и о потреби контакта изм. Д.М. и др Мачека и он је обећао да ће настојати да ми ту везу омогући. Од ген. Михаиловића и ЦНК добио сам тада 16.4. о.год. нове пуномоћи које сам вам већ показао и вратио се у Брод др Урумовићу који је у међувремену разговарао са својим познаницима у Загребу и добио од њих обећање да ће ми омогућити да одем код др Мачека и да са њим разговарам. О писму које носим разуме се да ни тада ни касније усташама нисам ништа рекао.
Упозорен сам од др Урумовића да он не зна тачно преко кога ће та веза ићи али да у том погледу не смем имати никаквих скрупула. Тај сам услов на своју руку прихватио и дао се превести у Загеб где сам на врло фин начин стављен под контролу војног редарства и одведен др Павелићу. Он је већ био о цијелој ствари обавијештен и покушао је увјеравати како се споразум треба са њим правити.''49).
Наставак Предавчевог писма:
Ја у том погледу нисам имао никаквих овлашћења па према томе у те преговоре нисам ни могао ући. Тражио сам од њега само то да одобри контакт са др Мачеком. Он том приликом није дао никакав одговор него ме је вратио опет војном редарству. Након неколико дана поднио сам му у заједници са г. Ранком Брашићем (који је од већ раније био у Загребу) писмен захтјев да нам везу одобри да јући му једно оббразложење са свим могућим обзирима. Негде послије 20.4. он је коначно одобрио да можемо поћи до г. др Мачека. Тада се међутим супротставила једна нова препрека: др Мачек је одбио да нас прими(вјеројатно сумњајући у исправност такве везе.) Након тога није нам преостало ништа него да др Мачеку поново поднесемо писмени меморандум у коме смо настојали да му објаснимо став Д.М. и ЦНК уколико је то било могуће обзиром на чињеницу да је писмо ишло преко потпуно непоузданих људи. Ја сам у међувремену затражио од војног редарства да ме према датој ријечи и обећању од др Урумовића пусти да одем у Љубљану...То је сва истина о неким преговорима са Антом Павелићем. Ко год тврди нешто више од тога или чак иде тако далеко да претпоставља и закључивање неког споразума, чини то или из необавештености или злонамјерности.''

Књижевни лист, 1.12.2007

 

[Koča]

odnos komunista prema ustaskim zlocinima nad Srbima...pa svaka cast gospodo proko i dobro dosli...

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:

"Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.

http://www.znaci.net/00003/495.pdf

- - - - - - - - - -

Ne samo što te navodne izjave nisu ni u kakvoj vezi sa temom nego što je i njemu poznato da su s izuzetkom izjave mučenog Branka Ćopića i Ivana Meštrovića,sve druge izjave izmišljene.Posebno su urnebesno smešne naravno izmišljene izjave dvojice američkih predsenika od kojih jedan verovatno nikad u zivotu nije pomenuo Broza a verovatno nije ni čuo za njega.

komicna je i ova od De Gola

 

[RS92]

О истинитости Павелића.
Шта Павелић тврди да му је рекао Владимир Предавец, хрватски четник.

Као убеђени Југословен приступио сам четницима...Тако је било до пре неколико мјесеци када се састао конгрес кога је ген. Михаиловић сазвао у својству члана југословенске владе, те му и предсједавао...Након довршеног конгреса, позвао ме је ген. Михаиловић и саобћио ми да се више не води борба за Југославију него само за Краљевину Србију и да се нема више ни након побједе савезника успоставити Југославија него обновити Краљевина Србија. Затим је додао да услед тога престаје и моја функција у његовом главном стожеру као Хрвата...''59)
Итд, итд. Ту ни једна ставка није тачна:
1. конгрес се састао 27.1.1944.
2. председавао је др Живко Топаловић
3. Предавец је учествовао па Дража није морао да му преноси закључке.
4. Закључено је да се обнови југословенска краљевина.
5. Предавец је одлучен да представља Хрвате, јер они једини нису довели никога на Конгрес.
6. Предавец је имао пуну слободу кретања.
7. Предавец није иступио из покрета.

Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији1941-45, 436.

Предавчев одговор.

,Прилика се за то(прелазак) пружила изненада. 15.4. о.год. усташе су у околини Брода изазвале сукоб са одредима ЈВУО који је имао врло тешке последице за домаће становништво. На иницијативу католичког свећеника др Марка из једног села код Дубочца дошло је са мјесним властима до разговора о томе како да се избјегне пролијевање крви и уништавање имовине цивилног становништва до чега нам је нарочито стало јер је пријетила опасност да се поново оживи српско-хрватски сукоб на терену, од чега би наравно само партизани имали користи. У тим разговорима учествовао је и вел. жупан из Брода који није био усташки расположен, др Урурмовић. Разговарао сам са њим изм. осталога и о потреби контакта изм. Д.М. и др Мачека и он је обећао да ће настојати да ми ту везу омогући. Од ген. Михаиловића и ЦНК добио сам тада 16.4. о.год. нове пуномоћи које сам вам већ показао и вратио се у Брод др Урумовићу који је у међувремену разговарао са својим познаницима у Загребу и добио од њих обећање да ће ми омогућити да одем код др Мачека и да са њим разговарам. О писму које носим разуме се да ни тада ни касније усташама нисам ништа рекао.
Упозорен сам од др Урумовића да он не зна тачно преко кога ће та веза ићи али да у том погледу не смем имати никаквих скрупула. Тај сам услов на своју руку прихватио и дао се превести у Загеб где сам на врло фин начин стављен под контролу војног редарства и одведен др Павелићу. Он је већ био о цијелој ствари обавијештен и покушао је увјеравати како се споразум треба са њим правити.''49).
Наставак Предавчевог писма:
Ја у том погледу нисам имао никаквих овлашћења па према томе у те преговоре нисам ни могао ући. Тражио сам од њега само то да одобри контакт са др Мачеком. Он том приликом није дао никакав одговор него ме је вратио опет војном редарству. Након неколико дана поднио сам му у заједници са г. Ранком Брашићем (који је од већ раније био у Загребу) писмен захтјев да нам везу одобри да јући му једно оббразложење са свим могућим обзирима. Негде послије 20.4. он је коначно одобрио да можемо поћи до г. др Мачека. Тада се међутим супротставила једна нова препрека: др Мачек је одбио да нас прими(вјеројатно сумњајући у исправност такве везе.) Након тога није нам преостало ништа него да др Мачеку поново поднесемо писмени меморандум у коме смо настојали да му објаснимо став Д.М. и ЦНК уколико је то било могуће обзиром на чињеницу да је писмо ишло преко потпуно непоузданих људи. Ја сам у међувремену затражио од војног редарства да ме према датој ријечи и обећању од др Урумовића пусти да одем у Љубљану...То је сва истина о неким преговорима са Антом Павелићем. Ко год тврди нешто више од тога или чак иде тако далеко да претпоставља и закључивање неког споразума, чини то или из необавештености или злонамјерности.''

Књижевни лист, 1.12.2007

Половином априла 1945. Ђукић се срео са Дражом Михаиловићем који му је наложио да се сретне са поглавником Независне Државе Хрватске Антом Павелићем.[2] Ђукићу је наложено да затражи од Павелића безбедан пролазак четницима кроз хрватску територију, као и помоћ у храни и муницији. У Загреб је стигао 17. априла. Са њим је ишао и инжењер Владимир Предавац, син потпредседника ХСС Јосипа Предавца.

Ови преговори су били искучиво вођени између четника Драже Михаиловића и хрватских државника, без учешћа представника нацистичке Немачке. Првог дана Ђукић и Предавац су имали састанак са Павелићем и Андријом Артуковићем. Другог дана Ђукићу су се придружили мајор Жика Андрић и Михаиловићев представник Ранко Брашић[3], док су уместо Артуковића разговорима присуствовали генерали Ђорђе Грујић и Макс Лубурић. Трећи и последњи састанак је одржан 22. априла, пошто је Лубурић отпутовао за Босну, где су војници НДХ у то време масакрирали заробљене четнике Павла Ђуришића. После последњег састанка, Павелић је пристао на Ђукићеве захтеве. Ово је Павелић потврдио у својој књизи „Хрватска држава живи“ (1949).

Ипак, за нешто мање од три недеље је наступио потпуни слом НДХ, па до реализације Михаиловићевог захтева за слободним пролазом није дошло. Ђукић, Брашић и Андрић су заједно са усташама побегли у иностранство. Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“.

- - - - - - - - - -

odnos komunista prema ustaskim zlocinima nad Srbima...dokaz iz prve ruke da su komunisti podrzavali ustaske zlocine, navijali za njih, a videli smo ranije i ucestvovali u njima...

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:

"Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

(Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.)

http://www.znaci.net/00003/495.pdf

Pogledajte prilog 377401

sve jasno !

 

[Ненад]

Половином априла 1945. Ђукић се срео са Дражом Михаиловићем који му је наложио да се сретне са поглавником Независне Државе Хрватске Антом Павелићем.[2] Ђукићу је наложено да затражи од Павелића безбедан пролазак четницима кроз хрватску територију, као и помоћ у храни и муницији. У Загреб је стигао 17. априла. Са њим је ишао и инжењер Владимир Предавац, син потпредседника ХСС Јосипа Предавца.

Ови преговори су били искучиво вођени између четника Драже Михаиловића и хрватских државника, без учешћа представника нацистичке Немачке. Првог дана Ђукић и Предавац су имали састанак са Павелићем и Андријом Артуковићем. Другог дана Ђукићу су се придружили мајор Жика Андрић и Михаиловићев представник Ранко Брашић[3], док су уместо Артуковића разговорима присуствовали генерали Ђорђе Грујић и Макс Лубурић. Трећи и последњи састанак је одржан 22. априла, пошто је Лубурић отпутовао за Босну, где су војници НДХ у то време масакрирали заробљене четнике Павла Ђуришића. После последњег састанка, Павелић је пристао на Ђукићеве захтеве. Ово је Павелић потврдио у својој књизи „Хрватска држава живи“ (1949).

Ипак, за нешто мање од три недеље је наступио потпуни слом НДХ, па до реализације Михаиловићевог захтева за слободним пролазом није дошло. Ђукић, Брашић и Андрић су заједно са усташама побегли у иностранство. Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“.

О Ђукићевим мемоарима.

Што се тиче генерала Ђукића, он је био на лошем гласу. Примера ради, ево шта је писао начелник штаба Северних покрајина Петра Чолак-Антић:,,...Болесно амбициозан, смешан и опасан, проба на свим странама само да замаже прљљаве трагове из рата...Даје врло ружну слику о целом покрету...Молим одредите га само и искључиво за бугарско питање на место Драшкића(пензионисани генерал Панта Драшкић) а даље од народа и пара, те разрешити свих садањих и видети за њега картотаку Жаркову за 1942.(потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, водио досије о генералу Ђукићу).'' 62) Постоји још неколико сличних дијаграма, па је зато исти коришћен само за питање бугарских велчевиста и касније мачековаца.
Генерал Ђукић је објавио 2 чланка у Буенос Аиресу, под насловима ,,Из шуме у емиграцију.'' Љотићевски историчар Карапанџић их је цитирао, али је прескочио део који каже да се генерал Ђукић изненадио када је код Павелића видео Брашића, јер тако Карапанџићева и комунистичка прича о делегатима за преговоре са Павелићем не важе. Наиме, љотићевци тврде да је Брашић био стална веза Драже и Павелића, а да су Предавец и Ђукић послати за преговоре, док су према комунистима делегати за преговоре били Брашић и Ђукић. То је запазио др Радоје Вукчевић па је написао:,, За Михаиловићеву судбину Ђукићеви наводи нису важни, јер су обелодањени годинама после суђења и извршења смртне казне. Али су важни у једној чињеници која из темеља обара комунистичкје доказе о 2 делегата за преговоре са Павелићем. Кад би било који од делегата заиста долазио од Михаиловића с његовим овлашћењем, они се не би могли чудити откуд овај други, кад сусе код Павелића срели, јер би знали да су двојица, те би ту заједно и дошли или би им то Михаиловић саопштио ради усклађивања и мандата мисије''64)
Ђукић каже како му је Дража поверио да ухвати везу са Савезницима и да уз пут пролазећи кроз Загреб испита могућност сарадње са Павелићевим јединицама. Међутим, касније када набраја задатке каже да му је задатак бр. 1 био да обезбеди пролазак четника кроз НДХ. 65) Опет, та верзија не иде ни комунистима у прилог јер се они у њиховој верзији заробљавања Драже хвале да су већ тада убедили Дражу да остане у земљи уместо да иде у иностранство(а Дража како знамо, није ни намеравао да иде у иностранство). Све у свему, због тих противречности и контрадикција, (типа како прво наводи да му је Дража наредио да ухвати истовремено везу и са Савезницима и са усташама, а онда касније говори како му је први задатак био да обезбеди пролаз Дражиним јединицама), као и због докумената из раније периода, његови записи се не могу узети за озбиљно.

62. ВА, ЧА, К-277, рег.бр.2/1
64. Исто као 53.
65. Исто као 59, 437-8

 

[Ненад]

1.jado,zar ja nisam juce rekao da procitas

Dragoje Lukic: RAT I DJECA KOZARE

2.da li znas koliko ima ulica i spomenika partizanima po RS ?

Партизани су држали 2 планине у Босни, четници најмање 10...

 

[Ненад]

partizani su bili brojniji na teritoriji tzv.NDH od cetnika

После капитулације Италије да, пре капитулације Италије не...

 

[Koča]

Prva upotreba partizana u Srbiji, 1941. Partizani pomazu Nemcima da prenesu puskomitraljez

 

[paketije]

Saradnja komunista i Nemaca u čačanskom kraju 1941. i 1942. godine

Tokom 1942. godine po spiskovima koje su im dali komunisti Nemci su u Takovu uhapsili i potom ubili “300 pristalica Draže Mihailovića“. Kako je ovo bilo opšte poznato, neki od tih komunista su kasnije, 1949, morali da se izvedu pred sud, ali kazne su bile blage

PIŠE: Goran DAVIDOVIĆ

Laži sa stranice "U ime naroda represija u Srbiji 44-53" koju verovatno vodi poznati revizionista Srđan Cvetković. Admini te stranice se pozivaju na nebuloze poznatog antikomuniste i člana LDP - reditelja Puriše Đorđevića o navodnoj saradnji komunista i Nemaca i to "argumentuju" lažima da su komunisti organizovali fudbalsku utakmicu sa nemačkim vojnicima u Čačku uoči otpočinjanja ustanka. Skoro ništa od toga nije tačno - sve je izmislila Purišina bujna mašta. Šta je istina? Đorđević tvrdi da je utakmicu sa Nemcima odigrao radnički klub "Borac", koji tada nije ni postojao pod tim imenom. Ko je od čačanskih komunista igrao fudbalsku utakmicu sa Nemcima "svedok" Đorđević ne navodi. On tada nije bio član KPJ niti član SKOJ-a, već je u SKOJ primljen neku godinu posle rata, a laže da je tada bio komunista. Nije sporno da je u Čačku igrana utakmica sa okupatorskim vojnicima, ali tu utakmicu nisu organizovali pripadnici KPJ, niti SKOJ-a. Organizovanjem te utakmice Nemce su počastile kvislinške vlasti Čačka tako što su od bivših fudbalera iz više čačanskih klubova dobrovoljno prikupili igrače. Zbog odigravanja ove utakmice skojevska organizacija Čačka oštro je reagovala. U tom cilju član Mesnog komiteta SKOJ-a Slavko Jovančević napisao je više plakata koje su rasturene po gradu. Na taj način je protestovano što je ova utakmica odigrana. Pored ostalog, u tim plakatama je pisalo: "Zar se bezbrižni zabavljaju, dok najbolji sinovi padaju, dok okupator trebi srpski narod." Isticanje ovih plakata bilo je razlog da su u toku odigravanja utakmice okupatorski vojnici blokirali stadion i izvršili pretres gledalaca, jer su očekivali da među pristalicama ima naoružanih lica. Tvrdnje da su Nemci i komunisti u Čačku i okolini bili u "dobrim odnosima" uoči izbijanja ustanka je najobičniji istorijski falsifikat. Nemci i žandarmi su 1. maja 1941. u Preljini kod Čačka uhapsili Dragana Bojovića, člana KPJ, i Dragića Bojovića, a istog dana zapalili su jednu zgradu Miljku Bojoviću, Draganovom ocu. Drugog dana su nastavili hapšenje i paljenje kuća u Preljini i Rakovi. Zapaljene su radionica Dragutina Jovanovića i po jedna zgrada Dragoljubu Iliću u Preljini i Milovanu Krupežu u Rakovi. Uhapšeni su: Novica Ilić, Radovan Jovanović i Miloš Jovašević iz Preljine i Slavko Krupež iz Rakove, članovi KPJ, i sprovedeni u nemački zatvor u Čačku. Šestog i sedmog juna 1941. u Čačku, u kući inženjera Ivkovića, održan je prošireni plenum Okružnog komiteta KPJ, na kome su razrađeni zaključci Majskog savetovanja KPJ. U vezi sa njima utvrćeni su zadaci Partije. Donet je zaključak o neophodnoj borbi protiv okupatora. U tom cilju treba pristupiti, kao prvoj meri, organizovanju bojkota i sabotaža, neodazivanja na poziv vlasti; uz to ne odazivati se na rad u radionice koje rade za okupatore, skrivati poljoprivredne proizvode, skupljati oružje, formirati borbene desetine, organizovati kurseve za pružanje prve pomoći. Živorad Davidović koga pominju umro je 1948. od posledica višestrukog ranjavanja u ratu. Bio je partizan od prvog dana.

Izvor: http://www.znaci.net/00001/38.htm

Ovakve i slične laži, poput navedenih nebuloza Puriše Đorđevića, izmišljaju se kako bi se prikrila istina da su komunisti jula 1941. započeli oružanu borbu protiv Nemaca u čačanskom kraju i celoj Srbiji dok su dražinovci sedeli na Ravnoj gori i gledali u pasulj. Četnici u čačanskom kraju započinju napade na Nemce tek septembra 1941. a krajem novembra prelaze na stranu okupatora.

 

[Koča]

Laži sa stranice "U ime naroda represija u Srbiji 44-53" koju verovatno vodi poznati revizionista Srđan Cvetković. Admini te stranice se pozivaju na nebuloze poznatog antikomuniste i člana LDP - reditelja Puriše Đorđevića o navodnoj saradnji komunista i Nemaca i to "argumentuju" lažima da su komunisti organizovali fudbalsku utakmicu sa nemačkim vojnicima u Čačku uoči otpočinjanja ustanka. Skoro ništa od toga nije tačno - sve je izmislila Purišina bujna mašta. Šta je istina? Đorđević tvrdi da je utakmicu sa Nemcima odigrao radnički klub "Borac", koji tada nije ni postojao pod tim imenom. Ko je od čačanskih komunista igrao fudbalsku utakmicu sa Nemcima "svedok" Đorđević ne navodi. On tada nije bio član KPJ niti član SKOJ-a, već je u SKOJ primljen neku godinu posle rata, a laže da je tada bio komunista. Nije sporno da je u Čačku igrana utakmica sa okupatorskim vojnicima, ali tu utakmicu nisu organizovali pripadnici KPJ, niti SKOJ-a. Organizovanjem te utakmice Nemce su počastile kvislinške vlasti Čačka tako što su od bivših fudbalera iz više čačanskih klubova dobrovoljno prikupili igrače. Zbog odigravanja ove utakmice skojevska organizacija Čačka oštro je reagovala. U tom cilju član Mesnog komiteta SKOJ-a Slavko Jovančević napisao je više plakata koje su rasturene po gradu. Na taj način je protestovano što je ova utakmica odigrana. Pored ostalog, u tim plakatama je pisalo: "Zar se bezbrižni zabavljaju, dok najbolji sinovi padaju, dok okupator trebi srpski narod." Isticanje ovih plakata bilo je razlog da su u toku odigravanja utakmice okupatorski vojnici blokirali stadion i izvršili pretres gledalaca, jer su očekivali da među pristalicama ima naoružanih lica. Tvrdnje da su Nemci i komunisti u Čačku i okolini bili u "dobrim odnosima" uoči izbijanja ustanka je najobičniji istorijski falsifikat. Nemci i žandarmi su 1. maja 1941. u Preljini kod Čačka uhapsili Dragana Bojovića, člana KPJ, i Dragića Bojovića, a istog dana zapalili su jednu zgradu Miljku Bojoviću, Draganovom ocu. Drugog dana su nastavili hapšenje i paljenje kuća u Preljini i Rakovi. Zapaljene su radionica Dragutina Jovanovića i po jedna zgrada Dragoljubu Iliću u Preljini i Milovanu Krupežu u Rakovi. Uhapšeni su: Novica Ilić, Radovan Jovanović i Miloš Jovašević iz Preljine i Slavko Krupež iz Rakove, članovi KPJ, i sprovedeni u nemački zatvor u Čačku. Šestog i sedmog juna 1941. u Čačku, u kući inženjera Ivkovića, održan je prošireni plenum Okružnog komiteta KPJ, na kome su razrađeni zaključci Majskog savetovanja KPJ. U vezi sa njima utvrćeni su zadaci Partije. Donet je zaključak o neophodnoj borbi protiv okupatora. U tom cilju treba pristupiti, kao prvoj meri, organizovanju bojkota i sabotaža, neodazivanja na poziv vlasti; uz to ne odazivati se na rad u radionice koje rade za okupatore, skrivati poljoprivredne proizvode, skupljati oružje, formirati borbene desetine, organizovati kurseve za pružanje prve pomoći. Živorad Davidović koga pominju umro je 1948. od posledica višestrukog ranjavanja u ratu. Bio je partizan od prvog dana.

Izvor: http://www.znaci.net/00001/38.htm

Ovakve i slične laži, poput navedenih nebuloza Puriše Đorđevića, izmišljaju se kako bi se prikrila istina da su komunisti jula 1941. započeli oružanu borbu protiv Nemaca u čačanskom kraju i celoj Srbiji dok su dražinovci sedeli na Ravnoj gori i gledali u pasulj. Četnici u čačanskom kraju započinju napade na Nemce tek septembra 1941. a krajem novembra prelaze na stranu okupatora.

kiseljko cemu ovo sve, kada smo ovo prosli nebrojeno puta i isto toliko puta si ispadao dokazani lazov, falsifikator, manipulator, klovn...ljudi mogu da vide ko si i sta si na pocetnim stranicama ove teme, kada si slike i dokumenta iz perioda "Martovskih pregovora" nazivao cetnickim i Samardzicem falsifkatima mukica, nisi jos znao u to vreme za knjigu Mise Lekovica i da je objavljena upravo na Znacima

O slici fudbalske utakmice sve se zna i sve se nalazi u muzeju u Cacku...nikog ne zanimaju naknadne propagandne komunisticke knjizice i tragikomicna objasnjena i pojasnjenja koja vredjaju osnovnu ljudsku pamet...kasno je za to

 

[Koča]

Fotografija se nalazi u Narodnom muzeju u Cacku i tamo pise

Nemci iz lokalnog garnizona i komunisti iz lokalnog Mesnog odbora, u vreme saradnje komunista i Nemaca

Predstavili su je i u svojoj knjizi ''Zatamnjena prošlost'', G. Davidovića i M. Timotijevića, čačanski istoričari, a izdavači su muzeji Čačka Kraljeva i G. Milanovca.

deo iz intervjua sa autorima knjige

Prvi meseci okupacije nisu doneli progone komunista. Stavise, oni su uzivali vecu slobodu nego pre okupacije. Tako su slobodno i proslavili 1. maj na planini Jelici, bez prismotre policije iako je zemlja bila okupirana, uz pesmu, bacanje kamena s ramena i bogatu zakusku. Oruzane akcije tada kod komunista nisu predlagane i tako je bilo sve do napada na SSSR, 22. juna. Po izvestajima lokalne organizacije ZBOR-a (organizacije Dimitrija Ljotica) u Cacku, u prvim danima okupacije cacanski komunisti su bili jedino drustvo nemackim vojnicima.
Po jednom sacuvanom secanju, partijskog radnika iz Cacka, bila je izdata cak i direktiva da clanovi ostvare kontakt sa Nemcima. Veliki deo cacanskih komunista je dosta dobro prihvatio dolazak Nemaca u grad, pa su cak u junu odigrali i fudbalsku utakmicu sa nemackim garnizonom. Dosta dobro su se kotirali kod okupatora, sto su veoma vesto koristili u borbi protiv politickih protivnika.

NO SLIKA NIJE JEDINI DOKAZ OVE SARADNJE...TU SU I DOKUMENTA...EVO I KONKRETNIH DOKAZA O LAZIMA KOJE IZNOSI KISELI U GORNJEM POSTU...

Izvestaji Zbora

BR. 117, IZVEŠTAJ ZBORAŠA DA SU KOMUNISTI U ČAČKU JEDINO DRUŠTVO NEMCIMA, 6. JUN 1941.
Glavnom tajniku J.N.P. “Zbora”
BEOGRAD
U vezi usmenog izveštaja po predmetu o kome sam Vam govorio, dobivši od Vas nalog da istu stvar lično proverim, i da Vas o tome izvestim, dostavljam Vam sledeći izveštaj: Proverivši lično stvar o kome je govorio u sveš.kanc. jedan od kolega o slučaju koji se je desio u kući jedne gospođe u Ljubiću, utvrđeno je da tu nema nimalo istine, iza ove tendenciozne smišljene verzije krije se jedna od običnih komunističkih parola, sa kojima unose pometnju u narod izlažući ga kroz ovo opasnosti nepotrebnoj i nekorisnoj. Istina je pak samo ovo; da je na sam dan pokreta Nemačkih trupa bila potera za nekim od vojnika kojih nije bilo na licu mesta. Ove potere patrola bile su sastavljene i od samih podoficira. Ovo je lično video sveš. o kome sam Vam govorio. Uzrok otsustva ovih vojnika ostao nam je nepoznat. I ovog puta napominjem da su komunisti u Čačku jedino društvo Nemačkim vojnicima66, bez sumnje da oni i neslute koja su i kakva lica s njima u društvu. Obaveštavamo Vas: juče na kupatilu Moravskom odigrao se jedan nemio slučaj, na ime: jedna grupa komunista napala je na jednog našeg omladinca fizički. Povod za ovaj njihov akt bio je: diskutovanje o jevrejima kao rasi koja je najveće nesreće donela čovečanstvu. Ovu je tezu zastupao naš drug. Na ovo, sledio je masovni napad sa poklicima: ”vama ljotićevcima i Ljotiću daćemo mi uskoro gvozdeni krst”. Napadači su mi za sada nepoznati, jer ih ovaj drug nepoznaje pošto nije iz ovog mesta. Učinio sam sve sa svoje strane da doznam njihova imena, pa ću Vas o tome naknadno obavestiti. Danas je bio kod mene d.r. Vasilije Kostić, jeromonah i prof. bogoslovije, i umolio nas je da obavestimo druga pretsednika o sledećem:
1. U Bitolju svu crkvenu vlast preuzeo je neki prota Aleksandar Jeftimović, i odmah je naredio da se zatvore Crkve: Blagoveštenje, Sv.Naum, i Sv. Petka. Ove dve poslednje svetinje podigao je Preosvećeni Ep. Nikolaj, a ovu prvu on je obnovio i otvorio;
2. Isti prota igra ulogu nekog episkopa kao: davanje parohija i drugo.
3. U Kosovskoj Mitrovici t.j. od Leška pa tamo do Kačanika, dužnost organa vlasti obavljaju Arnauti sa raznim uniformama i fesovima na glavi, od kojih mnogi imaju i naše vojničke uniforme. Isto tako u Kos. Mitrovici sve su firme ispisane na Arnautskom jeziku;
4. U Pirotu i okolnim selima Bugari su smenili sve naše opštinsko osoblje i postavili su svoje ljude t.j. Bugare. Na Đurđev-dan zabranili su sveštenicima svećenje vodice. Naredili su da se odmah završi škol. godina, a potom su proterali naše prosvetne radnike;
5. U vozu za Bitolj čuo je razgovor dvojice bugarskih oficira, kako će oni sve Srbe istrebiti. U Bitolju su izdali naredbu za popunjavanje lista, o rođenju, poreklu i nacionalnosti. Mnogi ljudi su stavili da su Srbi, ili Grci ili Makedonci a najmanje Bugari. Onda su oni vratili ove liste i naredili im, da mora svaki staviti da je Bugarin. U Bitolju su uhvatili jednog Grka trgovca koji se zove Donabaš, celu su ga noć bili i isekli mu ruku, traživši od njega da im da 40.000 din. pa da ga puste. Ovo su učinili zato što je on kako oni kažu mučio i pljačkao Bugare a pomagao Srbe. Noću između 4. i 5. dogodila se krađa u čačanskom vojno-tehničkom zavodu, izgleda da su lopovi uhvaćeni i što je najglavnije pripadaju frontu “proletera”. Posle ovog slučaja ovde je nastupio dosta oštar kurs. Danas sam doznao da je ovd. komandant naredio da se izvrši opravka stare pošte koja će koštati oko 25.000.din. zatim je naredio, da mu se ili rekvirira jedan nameštaj za spavanje ili kupi nov. Bez sumnje da je on u pravu s obzirom da su oni gospodari a mi robovi.

Dostavljajući Vam prednji izveštaj molim Vas, da ga podnesete drugu pretsedniku.
Pozdravljam Vas sa iskrenim drugarskim pozdravom sa verom u Boga napred do pobede. 6. juni 1941.g. Pretsednik mesne organizacije,
Čačak MP S.Mitrović, s.r.
Sekretar,
Sveš. Drag.Bulić, prof. s.r.
“P.S.” Predmet-pismo, o kome je bilo reči za vreme ručka kod druga pretsednika, nismo Vam mogli poslati jer je pre našeg povratka u Čačak uništeno.
Pov.br. 42, 15.jun 1941.
S. Mitrović.
(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.17)

BR. 119, “KOMUNISTI SE ODLIČNO KOTIRAJU KOD NEMACA” - IZVEŠTAJ D. BULIĆA, 16. JUN 1941.

Poštovani i dragi mi druže pretsedniče, Kada sam prekjuče 14.ov.m. bio u Beogradu, nisam mogao lično sa Vama razgovarati, jer ste tek bili došli iz Smedereva a video sam da ste tog istog dana trebali da održite sastanak sa meni nepoznatim licem. Verujem da Vam glava buči od prevelikih briga. Znam i to: da se Vi lično nalazite, više nego iko drugi na golgoti, preživljujući i stradajući zajedno sa celim narodom.- Ali, stvari koje se ovamo zbivaju tako su ozbiljnog karaktera da sam prinuđen uputiti Vam ovo pismo, sa izveštajem:
1) Politika, odnosno rad, današnjih komesara nastavak je stare pesme, a ta pesma ni manje ni više, godi, hrani, podržava i pojačava komunistički rad. Ja nemam reči da Vam prikažem aktivnu i razornu akciju koju komunisti vode na terenu, a s druge strane pak, podvukli su se Nemcima pod kožu, i tako jednim potezom čine što oni hoće. Rećićete, pa dobro šta čine, evo samo jedne male slike:
a) Postigli su, da se odlično kotiraju kod Nemaca a i u svima nadleštvima, njihova reč je presudna;
b) Juče 15.ov.m. kao neku svoju krilaticu, pustili su na Moravi jednu skroz crvenu lađicu-barku;
v) U dvorištu-odnosno avliji (bašti) mog komšije prof. Koje Mihailovića (koga Vi lično znate iz Smedereva, a koga sam ja tražio od druga Lenca da bude postavljen za direktora II meš. gimn. Jer je mnogo crvena ) nađene su dve granate, a to je više nego sigurno komunističko podmetanje, i to onda, kad on nije bio kod kuće već u Smederevu. Pretpostavljam da je to bilo namenjeno meni, ali podmetači su možda pogrešili i ubacili ih u njegovu baštu, pošto se ona graniči sa mojim dvorištem;
g) Danas mi reče drug Pera Jokanović, ovo: da je njegov sin pouzdano doznao od njegovih drugova (koji ga neznaju kao zboraša) komunista, da oni, održavaju vezu sa četnicima koji krstare oko našeg mesta, i da su im predali i neke
spiskove lica, koja treba da budu poubijana. Dakle, oni rade svim silama, da četnike upregnu u svoja kola;
d) Jedan policijski pisar (inače naš oprobani prijatelj u danima progonstva) reče mi, da komesari banske ispostave u Užicu g. Čađević, održava intimne veze sa vođom komunista ovog kraja Aleksandrom Ćurčićem, advokatem ovd. i da je on stalno sa njim u kontaktu. Za ovo ima mesta verovanju, jer sam ga ja, kada god dođe u Čačak, video sa pomenutim advokatem;
đ) U II gimn. komunisti prof. orgijaju i razvijaju svoju akciju u punoj meri kod učenika. Dok se sve ovo zbiva, mi smo apsolutno nemoćni da ma šta konkretno preduzmemo sa strane jer šefovi nadleštava neznam, dali svesno ili nesvesno vuku židovsko-masonska komunistička kola. Mi smo u dva maha dostavili drugu Lencu naše predloge, šta bi trebalo učiniti, pa da se osujeti ova neman koja iz dana u dan postaje sve opasnija, ali od toga i po tome nije bilo ništa. Dostavljajući Vam ovo pismo, ja Vas preklinjem, učinite sve što možete i to odmah, da se ovom zlu stane na put. Ja Vas lično obaveštavam, da, ako se u roku od 10-dana od danas sa ovim ne bude likvidiralo i zlu stalo na put, tražiću odmah premeštaj iz Čačka i sa bolom u duši napustitit ovu sredinu i onu omladinu koja mi je uvek i vazda davala podrške, ili ću pak, ako ne uspem u premeštaju, obratiti se komandantu mesta i reći mu da sam prinuđen od onog što komunisti pripremaju, odbeći u goru, jer neželim da mi jeftino i džabe mrse creva ti koji su i njihovi i naši zakleti neprijatelji. Svako dobro želim Vam i pomoć od Gospoda Boga, iskreni i odani Vam Vaš,

Č. 16-VI-941.

Drug-sveštenik
Dragutin Bulić

(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.1

 

[Лекизан]

kiseljko cemu ovo sve, kada smo ovo prosli nebrojeno puta i isto toliko puta si ispadao dokazani lazov, falsifikator, manipulator, klovn...ljudi mogu da vide ko si i sta si na pocetnim stranicama ove teme, kada si slike i dokumenta iz perioda "Martovskih pregovora" nazivao cetnickim i Samardzicem falsifkatima mukica, nisi jos znao u to vreme za knjigu Mise Lekovica i da je objavljena upravo na Znacima

O slici fudbalske utakmice sve se zna i sve se nalazi u muzeju u Cacku...nikog ne zanimaju naknadne propagandne komunisticke knjizice i tragikomicna objasnjena i pojasnjenja koja vredjaju osnovnu ljudsku pamet...kasno je za to

Чим је изашло ово у јавност комунисти су се потрудили да поново ретуширају и надограде недостатке предходне верзије.

 

[Koča]

Чим је изашло ово у јавност комунисти су се потрудили да поново ретуширају и надограде недостатке предходне верзије.

komicno

 

[Koča]

 

[Koča]

Nevesinje, 1943. godine. Partizani (medju njima komesar i komandant) sa nemackim oruzjem (automati Styer Solothurn MP34, specjalno pravljeni za SS i policijske jedinice), opremom i uniformom, poziraju nemackom oficiru. Naoruzani od strane Nemaca, najverovatnije po dogovoru za zajednicku borbu protiv saveznika, do cijeg iskrcavanja na Balkan ipak nije doslo, zbog cega je i ova saradnja propala.

 

[paketije]

Nevesinje, 1943. godine. Partizani (medju njima komesar i komandant) sa nemackim oruzjem (automati Styer Solothurn MP34, specjalno pravljeni za SS i policijske jedinice), opremom i uniformom, poziraju nemackom oficiru. Naoruzani od strane Nemaca, najverovatnije po dogovoru za zajednicku borbu protiv saveznika, do cijeg iskrcavanja na Balkan ipak nije doslo, zbog cega je i ova saradnja propala.

Pretpostavljam da sigurno znas broj kamena, i ime nemackog oficira...jedino fali crvena zvezda na kapi (koja je u ovom slucaju sajkaca, toliko karakteristicno za cetojke...)

 

[Koča]

Pretpostavljam da sigurno znas broj kamena, i ime nemackog oficira...jedino fali crvena zvezda na kapi (koja je u ovom slucaju sajkaca, toliko karakteristicno za cetojke...)

imas nesto pametno da kazes ili nemas? nemas, kao i uvek, samo mlacenje prazne slame

samo su cetnici nosili sajkace, ne i partizani??? jel su to tvoji argumenti

a, narocito su za "cetojke" bili karakteristicni komesari

sigurno znam imena partizana na slici, kao sto pise na poledjini, ali to ti je promaklo....slika je iz albuma nemackog oficira, sada u vlasnistvu Baneta Gajica...tako da apsolutno nema nikakve sumnje ko je na slici i ko je slikao

ne znas ko je Risto Rasevic, u sredini, broj 1
Hercegovina u NOB
http://www.znaci.net/00003/465.htm

kao sto vise nije ni tajna da su partizani nudili Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika u slucaju iskrcavanja...pa vrlo moguce da je ovde o tome rec ili ko zna...mozda neki drugi slucaj naoruzavanja...uglavnom, krucijalni dokaz kolaboracije i ko zna koliko je ovoga jos bilo, niste uspeli da unistite sve dokaze za decenije vladavine, i tek ce se otkrivati...zao mi je

 

[paketije]

imas nesto pametno da kazes ili nemas? nemas, kao i uvek, samo mlacenje prazne slame

samo su cetnici nosili sajkace, ne i partizani??? jel su to tvoji argumenti

a, narocito su za "cetojke" bili karakteristicni komesari

sigurno znam imena partizana na slici, kao sto pise na poledjini, ali to ti je promaklo....slika je iz albuma nemackog oficira, sada u vlasnistvu Baneta Gajica...tako da apsolutno nema nikakve sumnje ko je na slici i ko je slikao


kao sto vise nije ni tajna da su partizani nudili Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika u slucaju iskrcavanja...pa vrlo moguce da je ovde o tome rec ili ko zna...mozda neki drugi slucaj naoruzavanja...uglavnom, krucijalni dokaz kolaboracije i ko zna koliko je ovoga jos bilo, niste uspeli da unistite sve dokaze za decenije vladavine, i tek ce se otkrivati...zao mi je


1.Nemci su upotrebljavali izraz "partizanen" i za pripadnike seoskih straza.Partizani obavezno imaju crvenu na kapi, a tvoja cetojka objasnjenja slike ne znaci da su istinita
2.Martovski pregovori su kompletno poznati.Za razliku od cetnickih u Divcima, 1941, kada je glavna cetojka trazila municiju i snabdevanje da se bori protiv komunista.

 

[Koča]

imas nesto pametno da kazes ili nemas? nemas, kao i uvek, samo mlacenje prazne slame

samo su cetnici nosili sajkace, ne i partizani??? jel su to tvoji argumenti

a, narocito su za "cetojke" bili karakteristicni komesari

sigurno znam imena partizana na slici, kao sto pise na poledjini, ali to ti je promaklo....slika je iz albuma nemackog oficira, sada u vlasnistvu Baneta Gajica...tako da apsolutno nema nikakve sumnje ko je na slici i ko je slikao


kao sto vise nije ni tajna da su partizani nudili Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika u slucaju iskrcavanja...pa vrlo moguce da je ovde o tome rec ili ko zna...mozda neki drugi slucaj naoruzavanja...uglavnom, krucijalni dokaz kolaboracije i ko zna koliko je ovoga jos bilo, niste uspeli da unistite sve dokaze za decenije vladavine, i tek ce se otkrivati...zao mi je


1.Nemci su upotrebljavali izraz "partizanen" i za pripadnike seoskih straza.Partizani obavezno imaju crvenu na kapi, a tvoja cetojka objasnjenja slike ne znaci da su istinita
2.Martovski pregovori su kompletno poznati.Za razliku od cetnickih u Divcima, 1941, kada je glavna cetojka trazila municiju i snabdevanje da se bori protiv komunista.

Risto Rasevic je cetnik???
Hercegovina u NOB
http://www.znaci.net/00003/465.htm

cetnici su imali komesare???

nema nikakvo "moje objasnjenje slika" vec potpisane slike od strane Nemaca...sve kristalno cisto i jasno...zato, ne izigravaj budalu, ako nemas nista konkretno...

tako je, o "martovskim pregovorima" se sada sve zna i ako se dugo krilo...mozda najsramnija kolaboracija u Drugom sv. ratu na ovim prostorima...ti si nesretnice tvrdio za pola dokumenata vezanih za "martovske pregovore" da su cetnicki i Samardzicevi falsifikati (sto govori koliko je i tebe samog iznenadila ova saradnja), nisi imao pojma da su dokumenta objavljena u knjizi Mise Lekovica i da se nalaze na Znacima...a sada pises "sve se zna" a ako se o necemu zna onda su to Divci, i tu nema mesta za tvoje manipulacije...

ajd zavuci se u tu rupu iz koje svako malo izmislis i ne brukaj se...

 

[Koča]

bilo je tu raznih vrsta kolaboracije...

Kolaboracija NOVJ i nemačkih vojnih vlasti, 1943. godina.
Iz knjige "Nemačka obaveštajna služba" autor B.Božović, izdanje Uprava Državne Bezbednosti, Beograd 1958.

 

[Marko Mare Jaric]

Više od 40 godina titini komunisti su fizički uništavali materijalne dokaze i fizički likvidirali svedoke njihovih zločina.Često su i sami vlasnici istih,te dokaze uništavali iz straha od odmazde!Uvek sam se pitao koliko bi samo tona materijala bilo da to nije rađeno.To bi trebalo i svi zločinci da znaju,istina je kao voda uvek nađe svoj neki put da izađe na površinu i Bogu hvala da je tako!

 

[Koča]

Više od 40 godina titini komunisti su fizički uništavali materijalne dokaze i fizički likvidirali svedoke njihovih zločina.Često su i sami vlasnici istih,te dokaze uništavali iz straha od odmazde!Uvek sam se pitao koliko bi samo tona materijala bilo da to nije rađeno.To bi trebalo i svi zločinci da znaju,istina je kao voda uvek nađe svoj neki put da izađe na površinu i Bogu hvala da je tako!

ko zna koliko je unisteno dokaza, slika saradnje hrvatskih komunista, partizana sa ustasama...ali i pored toga postoje cvrsti dokazi ove saradnje...za razliku od saradnje sa Nemcima, ta saradnja je bila iskrena, bratska...

 

[Ненад]

Ако се неко сећа ове Грубанове поруке киселом.

Kiseli pokazuješ jasne znake ili znakove nervnog rastrojstva.Prošetaj se do psihijatra.Nije strašno a možda ti i pomogne.

• 
  http://forum.krstarica.com/showthread.php/284957-Dragoljub-Draža-Mihailović/page45

 

[paketije]

bilo je tu raznih vrsta kolaboracije...

Kolaboracija NOVJ i nemačkih vojnih vlasti, 1943. godina.
Iz knjige "Nemačka obaveštajna služba" autor B.Božović, izdanje Uprava Državne Bezbednosti, Beograd 1958.

...........nemas osecaj da si pomesao nekoliko knjiga, i stavio ih pod jednim naslovom...?

 

[Koča]

Paktiranje s Nemcima i ustašama
Pero Simić | 29. april 2016. 16:48 | Komentara: 7
Za vreme primirja, marta 1943, Tito je Nemcima poručivao da su njegovi borci spremni da sa oružjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu, pa i protiv Engleza

U NEKIM proklamacijama s prvog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, održanog krajem 1942. u Bihaću, teško je naći bar zrno principijelnosti u Titovom odnosu prema Srbima i Hrvatima. AVNOJ je tada pozvao Hrvate da ustanu "protiv četnika, ustaša i okupatora", a Srbe da "odlučno, snažno i složno udare protiv fašističkih osvajača, protiv četničkih i ustaških izdajica".

Da ova formulacija nije bila slučajna, vidi se i iz Titovog poziva Srbima i Hrvatima iz februara 1943, da još više rasplamsavaju građanski rat u zemlji. Srbima je tada poručivao da "uništavaju četnike, jer se u njihovim rukama nalazi ustaški nož", a Hrvatima da se bore protiv "okupatora i četnika", a tek na trećem mestu i protiv ustaša.

MESEC kasnije, marta 1943, Tito je saradnju s Hitlerovim i Pavelićevim zvaničnicima o razmeni zarobljenika, započetu u drugoj polovini 1942, uzdigao na viši nivo. Razgovori su obuhvatali ne samo razmenu zarobljenika, već i privremeno primirje u većem delu Bosne i Hercegovine i duž pruge Zagreb-Beograd, koja je prolazila pored Jasenovca. U prvoj polovini marta te godine Tito je nacističkim izaslanicima u NDH, a preko njih i režimu Ante Pavelića, pismeno ponudio primirje, koje bi on iskoristio da se "u obostranom interesu" obračuna sa svojim "glavnim neprijateljima" - četnicima.

Za protivuslugu, Tito od Nemaca nije zahtevao ništa. Jedino je molio Nemce da vlastima NDH nalože da mu iz zatvora puste predratnu ljubavnicu Hertu Has, inače majku njegovog mlađeg sina Miše, i nekoliko drugih pristalica. Za tu uslugu ponudio je da oslobodi 25 zarobljenih nemačkih vojnika, jednog nemačkog majora, sve zarobljene jugoslovenske Nemce folksdojčere, a Paveliću je ponudio oslobađanje posade jednog ustaškog aviona i oko stotinu oficira, podoficira i službenika NDH, a Italijanima 615 Musolinijevih vojnika, podoficira i oficira.

TITOVU delegaciju u ovim superpoverljivim razgovorima s Nemcima i predstavnicima NDH, organizovanim u Gornjem Vakufu, sačinjavali su član Politbiroa CK KPJ Milovan Đilas, komandant Prve proleterske divizije Koča Popović i vodeći partizanski obaveštajac Vladimir Velebit, a pored Hitlerovih izaslanika, pregovorima o primirju povremeno je prisustvovao i Pavelićev izaslanik, inspektor Čermak. Nemci su razgovorima pridavali toliki značaj da je zbog njih u zabit Gornji Vakuf doleteo čak i general Aleksandar fon Ler, koji je 6. aprila 1941. komandovao nemačkim razaranjem Beograda.

Ubeđujući prisutne u svoje iskrene namere, Titovi emisari su izjavili da se NOVJ "ne bori protiv hrvatske države (NDH) i ni u kom slučaju protiv Nemaca, već isključivo protiv četnika". Precizirali su da su se partizani borili protiv Nemaca "samo kada su nas nemačke snage napadale".

PREKO svojih emisara, Tito je hitlerovcima ponudio i otvorenu kolaboraciju:

- Partizani su spremni da sa oružjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja (na Jadransko more).

- Molimo da se sve ovo drži u tajnosti.

Kad su se uverili u ozbiljnost Titovih namera, Nemci su predložili da se pregovori podignu na viši nivo. Tito je to prihvatio, pa su Đilasa i Velebita avionom prebacili u Zagreb, na višednevne razgovore s Hitlerovim poslanikom u NDH Zigfridom Kašeom i s nacističkim generalom Glezom fon Horstenauom.

U razgovorima upriličenim krajem marta 1943, uz prisustvo italijanskih i ustaških predstavnika, Titovi pregovarači su rekli da Titova vojska "nema više nikakvog povoda da se bori protiv nemačke vojske, niti da nanosi štete nemačkim interesima u čitavoj zemlji". I da je "spremna da bez ikakvih protivusluga" obustavi neprijateljstva u Slavoniji i istočnoj Bosni.

AUTOMATSKI, to je značilo obustavu neprijateljstava ne samo prema Nemcima, već i prema NDH, jer su obe ove oblasti bile u sastavu NDH.

Da bi dokazao da misli ozbiljno, Tito je 29. marta svom partijskom povereniku za Bosnu i Hercegovinu, Srbinu Isi Jovanoviću, naredio da se partizani istočne Bosne "ne sukobljavaju s Nemcima" i da protiv njih "ne preduzimaju ma kakve akcije", već da se bore samo protiv "četnika Draže Mihailovića".

Pre nego što ga je u pratnji jednog nemačkog oficira predao šefu komunista BiH, Velebit je sa ovim Titovim naređenjem upoznao oficire Obaveštajnog odeljenja 718. nemačke divizije u Sarajevu!

Pretposlednjeg martovskog dana 1943. Tito je i Štabu bosanskog korpusa, najjače svoje jedinice u BiH, naredio da ne sme "praviti nikakve akcije" ne samo protiv Nemaca, već ni protiv domobrana i ustaša NDH. I da "svu svoju borbu upotrebi protiv četnika", a da se bore protiv ustaša samo ukoliko ih napadnu.

U ISTO vreme, Koča Popović je jednoj svojoj brigadi naredio da se "nipošto ne sukobljava s nemačkim trupama", a petnaestak dana kasnije Tito je Popoviću javio da se i dalje "ni po koju cijenu" ne upušta u borbu s Nemcima.

Tih dana Tito je partizanskim formacijama u Slavoniji naložio da svojim diverzantskim grupama "s mjesta narede da ne vrše diverzije na prugama, a osobito ne na pruzi Beograd-Zagreb".

To je odgovaralo Nemcima zbog slanja vojske i oružja na sovjetski front, a ustašama zbog zaštite njihovih logora u Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Tek 23. maja 1943, Tito je svojim jedinicama u Slavoniji dozvolio da mogu ponovo da vrše diverzije na pruzi Beograd-Zagreb.

TAKTIZIRANjA u borbi protiv ustaša bilo je i godinu ranije, kada je Tito partizanima u istočnoj Bosni naredio da zbog obračuna s Mihailovićem "izbegavaju borbu sa ustašama".

Čak i septembra 1943, pola godine posle pregovora u Gornjem Vakufu i Zagrebu, Tito je glavnom štabu svojih snaga u Hrvatskoj poručivao:

- Neke jače borbe s Nijemcima izbjegavati dok ne dođe do jače demoralizacije kod njih.

To je automatski značilo i da njegove snage u Hrvatskoj obustave neprijateljstva i prema 39.000 Hrvata dobrovoljaca koji su kao borci 330, 373. i jedne Hitlerove SS divizije nosili nemačke uniforme.


SRBI STUB ANTIFAŠIZMA U HRVATSKOJ

Koliko su Titovi pozivi Hrvatima da se najpre bore protiv četnika, a tek potom protiv ustaša i okupatora širile građanski rat među Srbima u Hrvatskoj, a išli naruku i ustašama, pokazuje i nacionalna struktura partizana u Hrvatskoj.

Krajem 1941. među Titovim partizanima u Hrvatskoj nalazilo se 5.400 Srba, a samo 800 Hrvata, a u oružanim snagama NDH, Hrvata je bilo dve stotine puta više nego u partizanima! Krajem 1942, među partizanima je bilo 15.100 Srba, a 5.280 Hrvata, a krajem leta 1943, pred kapitulaciju Italije, odnos je bio 19.500 Srba i 10.500 Hrvata. I krajem 1943, kad je Tito maštao da bi, posle masovnog prelaska domobrana na njegovu stranu, "procenat Hrvata u našim jedinicama u Hrvatskoj mogao uskoro nadmašiti Srbe", Srba je među partizanima bilo znatno više nego Hrvata. Odnos se promenio tek krajem 1944, posle savezničkog iskrcavanja u Normandiju, kada je u Titovoj vojsci u Hrvatskoj bilo 73.327 Hrvata, a Srba 34.753, ali pošto su Srbi tada predstavljali tek šestinu stanovništva Hrvatske, onda je njihovo učešće i dalje bilo nekoliko puta veće od hrvatskog.

U Bosni i Hercegovini, Srbi su i pred kraj rata, u proleće 1944, činili "ogromnu većinu partizana" u odnosu na Hrvate i muslimane zajedno.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:603036-Paktiranje-s-Nemcima-i-ustasama

 

[Koča]

BITKA ZA ISTOČNU BOSNU

Pero Simić | 02. maj 2016

Nemački generala Paul Bader je 20. marta 1942. svojim pretpostavljenim javljao kako su Pavelićeve ustaše i Titovi borci sprečili pokušaj majora Jezdimira Dangića, četničkog komandanta istočne Bosne, pripadnika revolucionarne organizacije Mlade Bosne, da istočnu Bosnu oslobodi od NDH i pripoji je Srbiji:

- Između hrvatskih komunista, ustaša i nastupajućih delova proleterske brigade iz Crne Gore, izgleda da je sklopljen sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih.

Deset dana kasnije, izveštaj je bio još konkretniji:

- Ustaše, domaći partizani i na kraju nastupajuće bande iz Crne Gore bore se ovde rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangićevom komandom.

Deset dana posle ovog izveštaja, Bader je svoje pretpostavljene obavestio da je okončana ustaško-partizanska ofanziva na Dangićeve borce:

- Izgleda da je četnička grupa Dangića teško razbijena u borbama s hrvatskim oružanim snagama i ustašama, u sadejstvu s komunistima, tako da Dangić, po svoj prilici, nije u stanju da postigne više od lokalnih uspeha.

A 20. aprila 1942. Bader javlja da se "na srpsko-hrvatskoj granici (na Drini) partizani ne bore protiv ustaša već samo protiv Dangićevih pristalica".

Za vreme borbi protiv Dangića "ustaše su dva puta isporučile municiju partizanima".

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:603343-Nemci-protiv-ustaskih-zlocina