Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[Koča]

partizani i Ustaše?

da, da decko...i to iz partizanskih i ustaskih izvora

BR. 53
DESETODNEVNI IZVEŠTAJ KOMANDUJUĆEG GENERALA
I KOMANDANTA U SRBIJI OD 10. APRILA 1942. KOMANDANTU ORUŽANIH SNAGA NA JUGOISTOKU O VOJNO-
-POLITICKOJ SITUACIJI, AKTIVNOSTI PARTIZANA I OBOSTRANIM GUBICIMA U SRBIJI I BOSNI I O KOLABORACIONISTIMA
1
Prilog 22
1
K.T.B.
3
Komandujući general i komandant u Snbijli
Odelj. Ia, br. 3087/42. pov.
Predmet: Desetodnevni izveštaj
2 priloga (samo komandantu oružanih H.Qu., 10.4.42.
snaga na Jugoistoku) Poverljdvo
KOMANDANTU ORUŽANIH SNAGA NA JUGOISTOKU
I. SITUACIJA KOD NEPRIJATELJA

Izgleda da je četnička grupa Dangića teško potučena
u borbama s hrvatskim oružanim snagama i ustašama, u sadejstvu s komunistima,
5
tako da Dangić, po svoj prilici, nije
više u stanju da postigne više od lokalnog uspeha. ...

Zbornik, tom XII, knjiga 2, 276-280
http://www.znaci.net/zb/4.php?broj=276&bk=2&vol=12

Zbornik, tom IV, knjiga 29

i meni najdraze takodje...hrvatski partizani, hrabri antifasisti prelaze u ustase

Izveštaj komande 15. brdskog armijskog korpusa komandi 2. oklopne armije od 9. aprila 1944. o formiranju novih ustaških jedinica u Dalmaciji od bivših partizana:

"28. marta 1944. molio je k-t 771. inž. des. bataljona za odobrenje da iz Rijeke u Ražanac (20 km severno-severoist. od Zadra) prebaci 400 ustaških oficira i podoficira. Grupa armija »F« uputila je ustaše na njega. Korpus je dao svoju saglasnost. Prilog 14.

7. aprila javio se kod komandanta korpusa i komandanta 264. div. ustaški pukovnik Servaci sa svojim načelnikom štaba, ustaškim pukovnikom Čudinom, i predao zapovest koja je priložena u prevodu...

O vojnim pitanjima pukovnik Servaci je izložio:
On je u operativnom pogledu potčinjen k-tu 15 (brd.) AK i moli za podatak u kom rejonu treba da se smiri i da radi. Njegov rejon sada doseže od Novog do Trogira, pri čemu je izuzet rejon Gospića. On će, širenjem svog područja, da pređe na celo područje korpusa. Sa Desantnim inžinjerijskim bataljonom on je poveo 108 oficira i službenika, 282 ustaška podoficira i vojnika, poneo 130 tona opreme (uz to 4.000 garnitura odeće). Na raspolaganju mu stoje kao načelnik štaba ustaški pukovnik Čudina, a kao k-t novoformirane brigade ustaški pukovnik Cecet; ovaj zadnji na izričitu želju 264. div. (pukovnik C. bio je dosada komandant ustaške pukovnije na području divizije).

Sa dovedenim kadrom formiraju se navodno najpre jedna bojna Telesne garde i 7 ust. brig. (5 bojni). Vojnika ima u dovoljnom broju, većinom partizana kojima je dosadilo gerilsko ratovanje. Oficiri i podoficiri dolaze u dovoljnom broju, pošto je poglavnik za ustaše odustao od vrbovanja među domobranskim oficirima i podoficirima. Mesta formiranja su uglavnom veća mesta kao Obrovac, Benkovac, Zemunik, Drniš itd. Uzimaju se u obzir želje K-de korpusa. Mesta akcije i akciju određuje sam k-t korpusa. Između ostalog, moli se da se iziđe u susret željama za organizaciju i umirenje određenih rejona."

Zbornik, tom 12, knjiga 4, 187.

 

[Koča]

Živio.

Takodje! Al jeste podguzni..

 

[Koča]

Nemacki istoricar dr Rudolf Ibeken , cija je za vreme rata duznost bila da sakuplja gradju za jednu istoriju rata na Balkanu, svedocio je na posleratnom sudjenju feldmarsalu Listu I drugima da su oficiri u stabu nemacke komande Jugoistoka ‘’stalno’’ tvrdili da su Srbi ‘’najizvanredniji I najdarovitiji element’’ na Balkanu. (Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals’’, tom XI, Washington, 1950, s.1065.)

DR. LATERNSER: Thank you.
Witness, I asked you about the Ustasha, and I had asked you
what method they used and whom they fought. Will you be
brief and clear on this subject?

WITNESS IBBEKEN: The main opponents of the Ustasha were
the Serbs. The struggle of the Vstasha against the Chetniks
was the struggle of the Fascist Croats against the Nationalminded
Serbs, and finally, the struggle of the Ustasha against
the Chetniks was the struggle of the Orthodox against the
Catholics.

https://www.loc.gov/rr/frd/Military_Law/pdf/NT_war-criminals_Vol-XI.pdf

Nemci su jasno pravili razliku izmedju ustasa koji su za njih bili hrvati fasisti, naspram cetnika na koje su gledali kao na nacionalno svesne Srbe, rojaliste...

paz da neki validan izvor ne pise o tome da su partizani bili najveci neprijatelji ustasa...

 

[Ненад]

Ако већ хоћеш да разговараш о историји, барем прекини да причаш глупости.
Кроз Загреб никада нису прошли четници, ниједна једина јединица. Прошли су љотићевци, и њих 40 је ликвидирано од стране усташа док су пролазили...

 

[Ненад]

Да не бих испао лицемер и лажов, морам се извинити за оно што сам рекао.
Провером сам установио да јединице Павла Ђуришића јесу прошле кроз Загреб, након преформирања у војску Секуле Дрљевића...

 

[proka]

lepo od tebe

 

[Ненад]

За разлику од тебе који се никада ниси извинио за измишљање 40 000 четника на Лијевча пољу...

 

[Gruban]

Nema bitne razlike između titovaca i ustaša.

 

[Koča]

dakle, četnici su prošli kroz zagreb u bežanju pred partizanima....

nego, kad si već to lepo proverio, reci nam samo kako se to desilo, da četnici mirno, neometano prodju kroz sred zagreba koji je bio pod ustaškom vlašću?

sad mozda ti da nam das jedan odgovor, na temu koju si sam naceo...

Kako je to vrh KPJ, 1943. mirno, neometano boravio u Zagrebu, tj. kako sam partizanski istoricar Miso Lekovic stidljivo opisuje:

Prema delegatima Vrhovnog štaba nemačke vlasti su za
sve vreme i u svemu imale korektan odnos. Bilo im je omogućeno
da se, uz diskretnu pratnju, kreću Zagrebom. Velebit
je išao u posetu svojoj porodici, a Đilas je jednom, s nemač-
kim pratiocem, išao u bioskop.

http://www.znaci.net/00001/170_5.pdf

ili Majkl Liz, britanski obavestajac:

Partizanski pregovaraci su se lepo provodili u Zagrebu. Velebit je posecivao roditelje, Djilas se vratio staroj ljubavi. Koca Popovic, sa francuskim obrazovanjem i gotovo paranoicnom anglofobijom, isprobavao je vestinu govorenja francuskog sa isto tako vatrenim nemackim oficirom koji je govorio francuski.

Majkl Liz, Silovanje Srbije - britanska uloga u Titovom grabljenju vlasti 1943-1944

 

[Koča]

Tebi komunističke bajke o pontonskom mostu i Reksu zvuče realno, a ovo ti je smiješno...

kako su na Titove "genijalne poteze" gledali njegovi saborci...oni sa iole mozga i osecaja za svoj, srpski narod...

Kod Tita, medjutim, nije po sredi bila samo nestrucnost, vec i kukavicluk i uopste jedan niz negativnih osobina. Zena Sretena Zujovica, Lepa, koja je rat provela pored muza, uz Vrhovni stab, doguravsi do partizanskog kapetana prve klase, svedocila je:

Kad se kod Uzica vrhovni komandant izgubio i onoliko ljudi poslao na Kadinjacu da izgine, ti (Sreten, njen muz - prim.aut) si rekao: ''Ovoga treba smeniti''. I mnogi su ocekivali tvoju akciju. Ti je odlazes - velis nije vreme, skodice pokretu. Cuo on to, pa je lukavo nudio ostavku na mesto vrhovnog, ali da zadrzi mesto generalnog sekretara. Gle, majku mu...pa ce posle sa tog mesta opet komandovati. To je samo tvoja greska. Hiljade ljudi propalo je na Sutjesci, Neretvi, Zelengori, Drvaru, zbog njegovog kukavicluka i nesposobnosti. Rusi i gradi mostove da ''zavara Nemce''! Pa to niko pametan ne bi uradio! Tu bruku, sramotu, ponajvise zlocin - njegovi poltroni opisase kao genijalnu operaciju velikog stratega i nenadmasnog vojskovodje. Kakav Napoleon, Suvorov, Kutuzov, Misic, i ne znam ko sve, nisu mu ni do kolena...Citave divizije drzao je oko sebe da mu cuvaju straznjicu i Zdencicu (ljubavnicu - prim.aut), bas ga briga za tudje sinove i kceri sto nepotrebno ginu...

P. Milicevic, Secanja, 55-56.

 

[Gruban]

"Kada neko spomene Vicka Krstulovića ja se odmah setim ove epizode...Nikola Rušinović*, ministar NDH poslat kao specijalni izaslanik Poglavnika, u tajnoj misiji sreće se sa partizanima početkom 1943.da izrazi "povjerenje" prema njima a povod za ovaj susret bio je obaveštavanje partizana o predstojećoj nemačkoj Operaciji "Vajs", kako bi se na vreme sklonili.Komandant 4. zone Narodnooslobodilačke vojske Hrvatske, Vicko Krstulović, o dolasku ministra Rušinovića pisao je 18. januara Vrhovnom štabu:...Da je Pavelić poslao ministra naročito zato da nađe vezu sa partizanima, kako bi se na bilo koji način predusrela ova akcija i ubijanje partizana i hrvatske vojske. Ovo pregovaranje i sporazum sa partizanima mora biti apsolutno tajno pred Njemcima i Talijanima. Navodno da su stali na stanovište da država bez naroda ne vredi. Ministar i župan su izrazili svoje povjerenje prema partizanima, samo se boje da ne bi u partizanskim redovima Srbi preuzeli vođstvo i da bi sutrašnja Jugoslavija opet došla pod vođstvo Srba.AVII, Fond NOP, K-12, f. 6, dok. 1.* Rušinović was born in the United States, but was taken by his mother to her native Dalmatia while still a child. His two most important posts during the war were as the unofficial representative of the Croatian government to the Vatican and as the Croatian delegate to the Italian 2nd Army, the army of occupation in about half of Croatian territory. After the war, he eventually returned to the United"

 

[Koča]

Kakvo je bilo raspoloženje među hrvatskim masama, kao i odnos hrvatskih komunista prema ustašama i domobranima, svjedoči, između ostaloga, i ovaj letak djeljen februara 1942. godine po hrvatskim naseljima Gorskog Kotara u kojem je pisalo:

Hrvati! Koljačka kama velikosrpskih četnika zarila se
u naše zdravo tijelo. Pod ovom kamom izdiše cvijet Hrvatstva,
koji je tako potrijeban za budućnost naše mile i drage nam Domovine.
Nikada se Hrvatska u svojoj dugoj povijesti nije nalazila u takvoj
opasnosti kao danas. Ljubav prema istoj nam nalaže da se ujedinimo
bez obzira na politička i ideološka ubjeđenja i neslaganja.
Svi domobrani i ustaše imaju pristup i otvorena vrata
u Narodnooslobodilački pokret Hrvatske.

http://jadovno.com/svojatanje-srpskog-antifasizma/#.VtT6gvkrKUk

 

[Koča]

prema Fon Flebsu, 1943. dok saradjuju sa partizanima, ustasama ostaje jedini cilj pobiti sto vise Srba...dok cine to prerusavaju se u seljake i cetnike...a vidimo i zasto su nakon sloma ustanka 1941. komunisti nasli uporiste u NDH

Fon Flebs je oktobra 1943. preuzeo položaj komandujućeg nemačkog
generala u bosanskom, hercegovačkom i južnodalmatinskom prostoru. On
kaže da su se ostaci Titovih partizana (posle borbi u proleće i leto 1943)
mogli ponovo konsolidovati samo zato što se nije protiv njih odlučno
vodila borba do kraja. “Ustašama je u početku bilo glavno"- kazuje Flebs-
“da uništavaju pravoslavne, da kasape stotine hiljada ljudi, žena i dece i
da se dočepavaju vodećih položaja u upravi novonastale države... I te
ustaše nisu ni danas bolje! (podvlačenje Flebsovo). Vođe i podvođe ne
odgovaraju ni vojnički ni moralno... Skloni su zaverama, teraju sopstvenu
politiku i postaju dinamit ove države čija bi kičma trebalo da budu”.

Kao tipičan primer jednog ovakvog vodećeg ustaše, Flebs navodi
komandanta, “dopukovnika” Sudara. “Taj je bez ikakvih moralnih skrupula;
on je sadistički predisponiran čovek, on svojeručno, na bestijalan način,
ubija pravoslavne, naročito žene. I taj čovek sada predvodi brigadu koja
treba da ima zadatke u važnom političkom i ekonomskom središtu
bosanskog prostora... Taj čovek hoće da igra vodeću političku ulogu, a
brigada treba da mu posluži kao instrumenat za to. Uprkos svih mojih
opomena, on nije hteo da napusti ubijanje pravoslavnih kao što se vidi u
priloženom dolatku..."

Deset dana posle ovog zločina, po naređenju Sudarovom, ustaški kapetan
Golubović prerušio je jednu jedinicu - vod od 40 ljudi - u uniforme
nemačke vojske i izdao je zapovest da ti “nemački”vojnici pobiju jednu “jaku
grupu muslimanskih izbeglica”! Većina tih maskiranih ustaša pobegli su
od nemačke policije i SS jedinica’ “Svi su bili katolici”.

Zatim je Golubović krenuo na Pale. S druge strane tamo je pošao Sudar.
Oko 3 sata ujutro izvršili su napad “na pretežno srpsko naselje Pale i na
četiri druga mesta u okolini”. Njihovo stanovništvo je najvećim delom
pobijeno. U tom napadu učestvovala je i jedinica Katalinićeva. Bili su
maskirani kao četnici i imali su četničke kokarde. I onaj Nemac, koji je
dao izveštaj, bio se obukao kao četnik. Sve ostale ustaše, po naređenju
Sudarovom, morali su da skinu sa sebe ustaške znake i činove, da se “po
mogućnosti individualno odenu”, tako da je “ova gomila ubica neupućenim
morala da izgleda kao seljaci, civili, četnici i Nemci”... “Veliki deo
učesnika u ovom krvoproliću posle je dobio lažna imena i lažne papire i
premešten je u unutrašnju Hrvatsku i Slavoniju...”

Protesti Flebsovi protiv zločina Sudarovih nisu ništa pomogli’
“Sudar stoji i dan danas na čelu njegove brigade". To što on čini ne može se
primiti kao njegovo lično nedelo: “pre bi se reklo i pre ja u njemu vidim
samo oružje političkog ustaškog vođstva....”
U borbama pak sa partizanima, i ustaške jedinice pod Sudarovom
komandom bore se vrlo mlitavo i nikako. Flebs navodi begstvo partizanima
5 ustaških oficira koji su ljudstvu izdali zapovest: “Spasavaj se ko može
!...” “Ni ustaški bataljon kod ušća Neretve nije u stanju da odbije
najjednostavniji napad bandi, beži se kukavički pri prvom metku.... i
obaveštavaju partizane. Posada jednog uporišta osim toga prodala je
municiju partizanima...”

Hrvatska zverstva u drugom svetskom ratu: prema izjavama njihovih saveznika
https://www.scribd.com/doc/29229943...njihovih-saveznika-Lazo-M-Kostic-pdf#download

 

[Sanovnik]

Него, баш би пиао ове комуњаре, ( мало-хрвате), зашто сте уништили или сакрили документацију Дијане Будисављевић. Да ли зато да та деца никад не сазнају ко су, или да се не сазна колике су размере хрватског злочина према српској деци???

 

[Баћо]

Него, баш би пиао ове комуњаре, ( мало-хрвате), зашто сте уништили или сакрили документацију Дијане Будисављевић. Да ли зато да та деца никад не сазнају ко су, или да се не сазна колике су размере хрватског злочина према српској деци???

Да би се сакрила чињеница да је Алојзије Степинац био позитиван лик и помагао Диани Будисављевић у спасавању српске деце и да је Јованка Будисављевић Броз прави разлог што је Степи остао у животу.

 

[Koča]

Pred američkim vojnim sudom broj 5 izjavio je u vidu zakletve komandant odeljenja bolesničkog transporta II motorizovane armije dr Josef Fesl, verovatno lekar, ovo (21, str. 31):

“U ovom predelu su u mnogo čemu
vladale iste prilike kao i za vreme 30- godišnjeg rata, tim pre što je ista
krv tekla u njihovim žilama. Svadbene povorke su napadane, sa žicom
vezivane; jedna tabla (ploča) sa natpisom “srećan put u Beograd’ beše
pojedincima obešena oko vrata, posle čega su svi zajedno bacani u Dunav
ili Savu. Neki su bili na krst raspeti i, snabdeveni sa istom tablom,
bacani u reku. Razvio se bio običaj da se neka grupa uputi u selo, tu održi
sastanak (skupštinu) i načini propagandu za Tita ili za ustaše. Uplašeno
stanovništvo je moralo tada da potpiše izjave, muškarci se prijave za
učešće i onda, po datom signalu, nadođu pojačanja, koja sad ubijahu,
pljačkahu, sramoćahu (svakako žene, LMK)...”.

Hrvatska zverstva u drugom svetskom ratu: prema izjavama njihovih saveznika
https://www.scribd.com/doc/29229943...njihovih-saveznika-Lazo-M-Kostic-pdf#download

ustase ili komunisti, nije bitno...uvek se zavrsi klanjem Srba

 

[Sanovnik]

Да би се сакрила чињеница да је Алојзије Степинац био позитиван лик и помагао Диани Будисављевић у спасавању српске деце и да је Јованка Будисављевић Броз прави разлог што је Степи остао у животу.

Kakva gomila prostackih utaskih lazi.

 

[Koča]

ovde vidimo iz nemackih dokumenata da u toku partizansko-ustaske saradnje 1944. ustase i dalje cine najbrutalnije zlocine nad Srbima...

Ми смо изнели у одељку II ове књиге, у отсеку 10. извештај генерала
Флебса Химлеру о стању у Хрватској. Поред својих запажања и предлога, као
командујућег генерала, извештај садржи и многа саопштења са терена од
нижих “теренских команданата”. Они износе детаље који делују можда
монотоно и досадно, али који су најсигурнији докази да нешто није
монтирано. Ево неки од њих:

Међу осталим немачким “тајним” актима налази се и један од 8.7. 1944.,у
коме се износи низ података о зверствима усташа и о усташкој сарадњи са
партизанима (16).

У томе поверљивом списку наведен је и низ усташких команданата и
подкоманданата који су вршили злочине разних врста, а помињу се и места у
којима су ти злочини вршени. Имена усташа и називи места једним делом су
свакако погрешно писани (поједина слова у именима, презименима и
називима), има и нејасних слова, али, углавном, ни где су веће грешке, онима
који знају за односна места и који памте злочинце извршиоце није тешко све
то тачно утврдити. Ови злочини односе се углавном на Босну и Херцеговину.
За злочине јављају - репортирају надлежној команди разне јединице немачке
војне силе са терена.

Између 10. и 16. новембра 1943. године 1. усташка бригада извршила је
над Србима ове злочине:

У селима стрељани су: Село Пљуштавац 6 особа, Мокро Пустопоље 12
особа, Градац 30 особа, Прутине 26 особа, Јеловци 100 особа, Раковац 145
особа, Кадино Село 35 особа, Костреса 3 особе, Кошевска 2 особе - свега 253
особе.
Потпуно су спаљена и уништена ова села: Бљуштавац, Пустопоље/Мокро,
Градац, Прутина, Јајино Брдо, Јаловац, Крижевац, Раковац, Костреша,
Кадино Село.
20. 12. 1943. усташка 1. бригада побила је у Неправдићима 35 жена, деце
и мушкараца.

22.12. 1943. усташко одељење поручника Кнега у Влаховићима
злостављало је и убило 8 сељака.
30.1.1944. усташки поручник Магзан и поручник Раић убили су у Хутову
жену Филиповић.
У насељу Глушци (око Метковића) непознатог датума 1. усташки
батаљон II усташке саобраћајне бригаде пљачкао је и злостављао
становништво.
Почетком марта 1944. усташе Еда Кршуља побили су у Сребреници 200
Срба претежно жена и деце.
30. 3. 1944. усташе “под вођством извесног Филиповића из Чапљине”
стрељали су у Прењу једну жену и батинали су 5 људи до смрти.

Априла 1944. усташе су издали партизанима сопствене планове.

20. 4. 1944. усташе су у Градачцу, Модричи (?) и Бос. Шамцу вршили
силовања више жена, пљачкали, робили и палили и убили 5 људи.

27. 4. 1944. усташе Вицко Јерковић, Лука Вучковић ... (припадници 22.
уст. Кр.) у Опузену (упориште на висини) предали су партизанима муницију
и с њима ушли у најтешњу сарадњу.

27.4. 1944. усташе Сударове у Алипашином Мосту злостављали су и
оробили 24 православна, онда су их у шуми побили.
30. 4. 1944. једна усташка група IX бригаде у околини Требиња упала је у
четничке куће, робила и злостављала.
7.5. 1944. једна усташка банда на Дрини код Горажда стрељала је
12 мушкарараца и жена.
10.5. 1944. год. усташе су у Добрићевици/Месићи убили у шуми 6
особа, међу овима жену и децу

11. 5. 1944. припадници усташког XXII батаљона побили су у Црној
Ријеци и околини 13 православних, извршили су велике пљачке и силовали
жене.

22. 5. 1944. у Комини (Метковић) 23 усташе су пребегли партизанима.

31. 5. 1944. усташе из 1. бригаде у општини Годуша - Кралупи спроводе
насилно врбовање и ко неће да се пријави, прете му концентрационим
логором и стрељањем.
10. 6. 1944. у Феризовићима, срез Рогатица, једна усташка стража убила је
2 сељака кад су ишли на њиву.

16. 6. 1944. усташе у Требињу припремају се за сарадњу са црвенима у
случају инвазије Савезника..

Hrvatska zverstva u drugom svetskom ratu prema izjavama njihovih saveznika
https://www.scribd.com/doc/29229943...njihovih-saveznika-Lazo-M-Kostic-pdf#download

 

[Лички гусар]

Kakva gomila prostackih utaskih lazi.

Гомила бљувотина, да не кажем го.вана.
Степинац је што се зна спасио само десетак Срба и то на залагање њихових личних пријатеља Њемаца.
Алојзије Степинац је био смрад једва мањи од павелића.
Ако није отворено радио на томе, дефинитивно се прећутно слагао са тиме што се радило Србима. Алојзије Степинац није био никакав "пријатељ" Србима.
Ниједног протеста, ниједне ријечи у одбрану Срба, ниједног бар покушаја....

А постоји и свједочење Николе Русиновића у Ватикану, шта је заправо Алојзије мислио о Србима.... Чак и Русиновић као хрватски павелићев министар је био тиме запањен.

 

[Sanovnik]

Гомила бљувотина, да не кажем го.вана.
Степинац је што се зна спасио само десетак Срба и то на залагање њихових личних пријатеља Њемаца.
Алојзије Степинац је био смрад једва мањи од павелића.
Ако није отворено радио на томе, дефинитивно се прећутно слагао са тиме што се радило Србима. Алојзије Степинац није био никакав "пријатељ" Србима.
Ниједног протеста, ниједне ријечи у одбрану Срба, ниједног бар покушаја....

А постоји и свједочење Николе Русиновића у Ватикану, шта је заправо Алојзије мислио о Србима.... Чак и Русиновић као хрватски павелићев министар је био тиме запањен.

А у Ватикану је цвилио за спас НДХ, и био забринут, шта ће бити са онх 250 хиљада покатоличених Срба, да се случајно не враћају на Православље, у колико му вољена НДХ пропадне. После рата, у затвор је ишао, зато што нијје могао да се нагоди са титом, а не зато што је био викар усташке војске.
У осталом, да не набрајам ја овим вампирима. Ево има овде, много тога објашњено.
А има још, но ово је довољн, верујем.

 

[RS92]

drazoljubci kao i obicno ne prestaju da lazu ! cetnici su se toliko borili protiv ustasa da niti jednog vidjenijeg ustasu tokom rata 1941-45 nisu ubili,a oni koji su skoro sve ustase poubijali nazvani su saradnicima ustasa

 

[Ненад]

drazoljubci kao i obicno ne prestaju da lazu ! cetnici su se toliko borili protiv ustasa da niti jednog vidjenijeg ustasu tokom rata 1941-45 nisu ubili,a oni koji su skoro sve ustase poubijali nazvani su saradnicima ustasa

Неки примери
Студент Спасоје Поповић је јуна 1941. убио усташу Јураја Кутњака у БГ-у.
У јунском херцеговачком устанку погинула су 4 усташка и домобранска команданта-Мијо Бабић, Стјепан Павичић, Звонимир Поспишил(један од атентатора на краља Александра), Антун Погорелац, од стране херцеговачких устаника који ће чинити језгро херцеговачких четника.
То су неки од примера, наћи ћу још...

 

[Ненад]

Највеће грешке Јосипа Броза у Другом светском рату, пошто је већ поменут као виспрен војсковођа.
Пошто колега Добро дошли не признаје четничке изворе, презентоваћу партизанске изворе.


1. Фронтална одбрана Ужица у Првој офанзиви
Када герилску формацију непријатељ напада фронтално, њен циљ не треба да буде фронтална одбрана, већ растурање у мање групе док непријатељ не прође и повлачење пред велим групама. Ако непријатељ жели да окружи герилску формацију, она треба да нађе слабо место и да одмах учини брз продор и извлачење
Цена фронталне одбране Кадињаче и потом Ужица.

Страна 685
Зборник докумената, том 12, књига 1(немачка документа о Операцији Долина Западне Мораве, подоперација Ужице).
Gubici neprijatelja: 572 mrtva, 85 ranjenih, 224 zarobljena; zaplenjena 3 topa, 3 mitraljeza, 14 puškomitraljeza, 46 minobacača, 1500 pušaka. Naši gubici: 2 mrtva, 2 ranjena.

Стр 689-90
106 komunista je poginulo, 72 ranjeno. Od naših je 1 ranjen
http://www.znaci.net/zb/4.php?vol=12&bk=1

2. Рушење мостова на Неретви
Ostaje otvoreno pitanje nije li Tito strateški pogriješio, povlačeći sa sobom glavninu partizanskih snaga u cjelini. Nije li bilo mudrije narediti raspršivanje snaga koje je imao pod neposrednom komandom, umjesto da tako brojno ljudstvo vuče sve do Neretve i dalje? Komandant Glavnog štaba za Hrvatsku Ivan Rukavina s dvije hrvatske divizije (Šestom ličkom i Osmom kordunaškom) i s nekoliko lokalnih odreda napravio je upravo ono što je Tito mogao napraviti sa svim partizanskim jedinicama: povukao se od Bihaća na jug samo do planine Plješivice na hrvatsko-bosanskohercegovačkoj granici. Ondje je sačekao prolazak glavnine neprijateljskih snaga prema jugoistoku i tako izbjegao frontalno sukobljavanje. Zatim je svoje jedinice razaslao po teritoriju koji je glavnina neprijateljskih snaga već napustila i tako je velik dio snaga pod komandom Glavnog štaba Hrvatske ostao sačuvan. Tito i Vrhovni štab predbacili su Rukavini taj postupak, jer se nije trudio slijediti partizansku glavninu. Stoga ga je Vrhovni štab, po odluci Politbiroa CK KPJ u srpnju 1943, kada su operacije i oko Sutjeske bile okončane, smijenio s položaja komandanta Glavnog štaba NOV Hrvatske. Rukavina je potom imenovan za komandanta Prvoga hrvatskoga partizanskoga korpusa, što je praktički bila degradacija. I vodstvo Devete dalmatinske divizije, stacionirane u Livnu, bilo je u sličnoj dvojbi: neki su bili skloni da se spoje s glavninom snaga i da joj se tako pomogne, drugi da se povuku dublje prema jugu, prema Biokovu. Ova druga opcija je odbačena, jer se na području Biokova jednostavno nije moglo prehraniti, a u zimskim uvjetima ni smjestiti 3000 boraca, koliko ih je imala divizija. Stoga je Deveta krenula s Titovom glavninom u velike bitke, u kojima je teško stradala.
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1311257

Суштински Немци нису планирали прелазак Неретве, јер су их Италијани обавезали на то. Да су хтели, напали би партизане у том, најкритичнијем моменту. Четници не би смели да гоне партизане на запад, када су их одбацили на другу обалу јер су се плашили да би Немци обухатили и једне и друге(што се и десило у операцији Шварц). На крају рушењем мостова, партизани су морали да остављају своје камионе на другој страни, као и тешко наоружање, попут тенкова и топова, или да их уништавају, да не падну у руке непријатељу.

 

[Ненад]

Други део, већина ствари ми није стала.

3. Операција Шварц
Шта каже Лековић у Мартовским преговорима

O tome je Tito 4. aprila poslao telegram Izvršnom komitetu Kominterne kako bi o tome bili obavešteni i nadležni vojni organi Sovjetskog Saveza: „Prema podacima dobijenim od stanovništva, Nijemci su koncentrisali na železničkoj pruzi Sarajevo— Višegrad oko 80.000 vojnika s mnogo artiljerije i tenkova. Zasad nam nije poznato kakav im je cilj. Na sarajevskom aerodromu i u okolini nalazi se sada 200 nemačkih aviona. Mi mislimo da to nije samo protiv nas, već i radi obezbeđenja od iskrcavanja saveznika na Balkanu. Stalno nam stižu informacije da se nemačka vojska i ratni materijal neprekidno prevoze u pravcu istoka — Tursske i Grčke."158

Ову информацију тито је добио од свог назови најбољег обавештајца Велебита(једино тачно је ово за авионе).
Заправо, немачки план напада је био друкчији.

a) SS-dobrovoljačka divizija „Princ Eugen“ nastupa u 3 kolone prema jugoistoku i poseda sektor Pive kod Šavnika — istočno od Miloševića.9 Pri tom je važno, da se jakim, pokretnim desnim krilom prodre preko Stolac —Bileća — Nikšić, da se sektor Pive s obe strane Šavnika rano dosegne i da se time prema jugu zatvori kazan koji treba formirati. Desna kolona dosegnuće, kao međucilj, ponajpre drumsko raskršće Planu. Srednja i severna kolona će, prodirući glavnim snagama južno odnosno severno od Velež-planine, najpre, kao međucilj, stići do druma Kifino Selo — Ulog, da bi zatim preko Gackog doprle do sektora Pive, koji treba zatvoriti. Kao prvo će im pripasti zadatak da potuku neprijateljske snage koje se u ovom času još nalaze oko Nevesinja. Predviđena je podrška 118. lov. divizije. b) 118. lov. divizija s potčinjenom joj 4. hrv. lov. brigadom, nastupa u više kolona tako da do stizanja na međucilj (drum Ulog — Kalinovik) pređeni teren bude sigurno očišćen.10 Jednu kolonu treba staviti u pokret u dolini Neretve, a jedna da prodire na drumu Sarajevo — Kalinovik. U prvom delu operacije, za diviziju je važno to da jakim snagama najbrže stigne do Kalino vika. Delovima treba držati Kalinovik, a jačim, po mogućstvu pokretnim snagama, zatvoriti : drum Kifino Selo — Kalinovik protiv pokušaja proboja protivnika prema jugoistoku ili u obratnom pravcu, a time istovremeno podržati SS- -dobrovoljačku diviziju „Princ Eugen“ , koja će verovatno imati tešku borbu. U sklopu daljeg pokreta iz međulinije, treba u tesnom sadejstvu sa SS-dobrovoljačkom divizijom „Princ Eugen“ zadobiti i zatvoriti sektor Pive do crnogorsko-hrvatske granice Borje — Gradac (15 km zapadno od Pljevalja). SS-dobrovoljačka divizija „Princ Eugen“ i 118. lov. divizija treba da svoja nastupanja podese jedna prema drugoj i pobrinu se za to da, kako se predviđa, slabije neprijateljske snage, koje se nalaze u tom rejonu, budu tučene ili potisnute u jugoistočnom pravcu na Crnu Goru. Nastupanje glavnih snaga iz međulinije 5. dana posle početka operacije (X + 4). S izviđanjem otpočeti po prispeću dovoljno jakih snaga na međucilj. Od borbene grupe koja će biti u Foči, 2. bataljon 750. puka će u momentu početka operacije biti opet potči-njen 118. lov. diviziji. 369 (hrv.) pešadijska divizija treba da upotrebi svoje delove u svojoj zoni napada (vidi tač. 8c). c) Pukovska grupa 369 (hrv.) peš. div. za vreme prve faze akcije čisti rejon Ustiprača — Goražde — Foča — Cajniče, zatim se oko Čajniča (međucilj) priprema za dalje nastupanje na Pljevi ja i tamo sprečava pokušaje probijanja neprijatelja prema severu.11 Nastupanje borbene grupe iz Čajniča biće već prema situaciji kod neprijatelja tako naređeno da bude obezbeđeno sadejstvo s levim krilom 118. lov. divizije. Za borbenu grupu 369 (hrv.) peš. div. u daljem će biti važno da što pre stigne u rejon Pljeva!ja i da tamo u sadejstvu sa 724. lov. pukom spreči proboj neprijateljskih snaga ka severoistoku prema Srbiji. U Višegradu treba ostaviti nemačku posadu. Treba stupiti u vezu sa severnim krilom bugarskih snaga koje vrše obezbeđenje oko Dobruna. d) Borbena grupa 724. lov. puka zatvara najpre sektor Bistrica — Prijepolje — Brodarevo.12 U kasnijem se toku predviđa, srazmerno napredovanju borbene grupe 369 (hrv.) peš. div. iz Čajniča, nastupanje na Pljevlja, u cilju preprečavanja na liniji Vlaka — Gurdić. Zatim, treba uspostaviti vezu s borbenom grupom 369 (hrv.) peš. div. Delovima bugarske 24. divizije koji su potčinjeni diviziji13, treba već rano pre početka, kao podrška, zatvoriti sve drumove koji vode iz Hrvatske i Crne Gore za Srbiju kao i mogućnosti prelaza na liniji Višegrad (isklj.) — Lešovići — Duga Poljana u sklopu srpsko- -crnogorske granice. Desno krilo bugarskih snaga vrši obezbeđenje oko Dobruna i postaviće na drumu Dobrun — Priboj pokretne snage sa zadatkom da uhvate vezu sa snagama koje se nalaze oko Priboja. e) 1. brd. div. nastupa na liniji Berane (sada Ivangrad) — Andrijevica u dve kolone i stiže na liniju Šahovići — Polja u dolini Tare — Lipovo (10 km severozapadno od Kolašina) i zatvara je.14 Važno je da račvanje puta za Mateševo i parče druma puno serpentina zapadno od Andrijevice budu brzo i sigurno zauzeti i da budu držani prohodnim za diviziju. U tu svrhu treba rano pripremiti jače snage od jedinica „Brandenburg“ . Priprema se tesno povezivanje s delovima komandanta vazduhoplovstva u Hrvatskoj. Zatim će grupacija „Brandenburg“ dobiti zadatak15 da brzo i iznenadno prodre sa račvanja puta za Mateševo i da onemogući glavni štab Draže Mihailovića (sada u Kolašinu ili severno odande). Posle izvršenja ovog zadatka i prispeća 1. brd. div. grupacija „Brandenburg“ stiže, potčinjavajući se 1. brd. div.[iziji], u rejon oko Podgorice, na raspolaganje komandantu nemačkih trupa u Hrvatskoj

Зборник, то 12, књига 3, стр. 266-9
http://www.znaci.net/zb/4.php?broj=259&vol=12&bk=3

Из овога се види да су са северне стране заправо ишле далеко слабије јединице-Вражја, 114. 118. а да су са југа напредовале Принц Еуген из Херцеговине и 1.брдска. Погрешном информацијом партизани су изгубили више хиљада људи покушавајући да продру на јужну страну уместо на северну. Да су имали тачне информације, продрли би одмах на северну страну, уз далеко мање губитке.
Овде бих волео да ми колега Добро дошли одговори због чега Броз није обесио Велебита о гениталије после овога, него га још унапредио у генерала.

- - - - - - - - - -

4. Одговорност за катастрофу партизана у операцијама Кугелблиц и Шнештурм у Старом Расу и Источној босни децембра 1943.
Броз уопште није приметио чињеницу да се новембра 1943. 1. брдска почелка кретати у правцу Црне горе и Источне босне, ради спајања са Принц Еуген и Бранденбуршком дивизијом, у циљу формирања 5. СС корпуса и стога је наредио напад према Србији. 4. децембра 1943. 2. пролетерска и друге јединице доживеле су тако страшан пораз да га чак и партизански историчари наводе као најстрашнији пораз у Другом рату(битка за Пријепоље, преко 1000 мртвих партизана). Броз 2 дана после овог пораза, пише како ту има најмање Немаца и како су други крајеви јаче притегнути, и уместо да примети формирање Петог СС корпуса, он сматра да Немци највеће груписање врше на северозападу(Словенија и Хрватска), и да је продор Немаца привременог карактера. Тај тзв. привремени карактер продора је заправо груписање за операцију Шнештурм у којем 3. корпус доживљава катастрофу.
Ова Брозова преписка се налази у Зборнику, том 2, књига 11, 187-194, али линк на знацима не ради, бар не на мом компу.

5. Дрвар
Ово је Коча поставио

Суштински, партизани су победили мање због његовог војног знања, више због чињенице да се Западна помоћ њима рачуна у милијардама, уз прелазак квислиншких формација на њихову страну..

 

[Ненад]

kojem maceku kad se on nista nije pitao u tom trenutku ​

Циљ је био да се преко Мачека образују нове Сеоске страже, од оних домобранских војника који нису били комунистички опредељени.

​

- - - - - - - - - -

ma nemoj da te opterecuje budala...ovo je vrlo moguce kiseli...uglavnom neko ko se lazno predstavlja...pazi ga, stavio zvezdin grb i kao iz RS...a izvaljen na keca neki ustasa neopevani...u opkladu koju oces?

У пљеџу и рогоњу