Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[Koča]

@zika39

Smesno je sto si umislio da si postavio Bog zna kakvo pitanje.......na isto davao sam odgovore gomilu puta....samo ti nisi pratio teme, vec si jednostavno ''banuo'' na iste...

nista ekskluzivno i vredno ovakvog nastupa....

prvo cu te podsetiti da su u Republici Srbiji zakonom izjednaceni cetnici i partizani kao antifasisticki pokreti i da je ustanovljena Ravnogoska spomenica 41.

zivis u Srbiji? nesto ti nije jasno? ja sam poslednji kome treba da se obratis...

Tvoje pitanje je prezvakano toliko puta...pitanje podele interesnih sfera na Balkanu, komunisti ''krtice'' u redovima saveznika koji su pogresno izvestavali desavanja u Jugoslaviji (o tome sam pisao i nemam nameru specijalno za tebe da ponavljam....Majkl Liz, Dejvid Martin itd. itd....gotovo svi pripadnici saveznickih misija koji su boravili kod Draze pisali su, ili govorili o tome...)

http://forum.krstarica.com/threads/284957&page=7

Cercil koji kaze da je bio pogresno obavestavan i da mu je najveca greska podrska Tita, i napustanje Draze (kako neki, poput Kristof Busona kazu ''Heroj koga su izdali saveznici'')

Kurapovna, Marcia
Shadows on the Mountain
http://forum.krstarica.com/threads/284957&page=9

Zato, savetujem ti da prelistas teme, i sve sto je do sada napisano, pre nego sto ovako spektakularno nastupis....a daleko od toga da si vredan da bi neko licno tebi odgovarao na pitanja)

od cega naprasno da se razbolim....od tvojih pitanja...hehe...ne laskaj toliko sebi....

al eto, napredujes....bar pitanja postavljas, ako nista....

a da li si toliko plitak da pomislis da je kralj svojom voljom uradio to sto je uradio....podrzao svoje krvnike....one koje mu rade o glavi....one koji dizu revoluciju protiv svega sto on predstavlja....ili je samo slusao naredjenja u skladu sa podelom intersnih sfera....da li znas uopste koliko je imao godina tada...ajde, samo malo logike....ne mora sve da ti se sazvace...

ne znam ni dal si ovoliko zasluzio, sa takvim nastupom....smesnim, u najmanju ruku...

DRAŽA: ''NAJSTRAŠNIJI UDAR NANEO NAM JE KRALj...''

DRAŽA: ''NAJSTRAŠNIJI UDAR NANEO NAM JE KRALj...''
I pored strašnih vesti sa radio Londona, malo je ko bio spreman da poveruje u izdaju omiljenog kralja. Sa nestrpljenjem, pa još uvek i sa oduševljenjem, očekivao se njegov tradicionalni rođendanski govor. Tog 6. septembra kralj Petar Drugi punio je 21 godinu. Prethodne noći na vrhovima planina paljene su logorske vatre u obliku slova ''P''. Gde god je bilo moguće, postavljani su zvučnici da bi se kraljeva reč što dalje čula. I Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije priključio se slavlju, zakazavši svečanu sednicu za 6. septembar.
Ali, kraljev rođendan prošao je bez očekivanog govora. Do kašnjenja je došlo zbog Petrovog opiranja engleskim pritiscima da pozove četnike da stanu pod komandu J. B. Tita. Popustio je posle šest dana, kada je, 12. septembra 1944, preko radio Londona lično saopštio:

Dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci,
U ovim sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne armije Sovjetskog Saveza stoje na našoj granici s jedne strane, a američke i britanske s druge strane, kada je dan naše slobode u punom svanuću, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedinite i pristupite Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom. Sa mojim punim znanjem i odobrenjem, kraljevska vlada dr Ivana Šubašića zaključila je važne i korisne sporazume sa tom našom narodnom vojskom, koja je jednodušno priznata, podržavana i pomagana od naših velikih saveznika, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Amerike.
Samo tako ujedinjeni u borbi, moći ćete sačuvati neukaljanu čast i slavu Jugoslavije i završiti konačnom pobedom najlepšu legendu hrabrosti i ljubavi za slobodu, kojom ste do sada zadivljavali svet. Vaša bratska sloga i jedinstvo razbiće sve neprijateljske planove, a vaša otaybina dočekaće teško zasluženu slobodu i uputiće se srećnijoj budućnosti mira i pravde u krugu Ujedinjenih naroda i celog slobodoljubivog čovečanstva.
Svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga, ni pred narodom ni pred istorijom.
Ovom mojom porukom vama, odlučno osuđujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta krune, kojom se pokušavalo opravdati saradnju sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije, koristeći time samo neprijatelju.
Klanjajući se žrtvama, pozdravljajući našu borbu i odajući zahvalnost našim velikim saveznicima, pozivam vas da svesrdno pozdravite pobedonosne savezničke armije, koje bi došle da vam pruže pomoć u potpunom izvojevanju oslobođenja naše otaybine.
Zivela naša velika slobodna federativna Jugoslavija!35

Posledice govora bile su još teže jer je Draža nekoliko sedmica ranije pojačao propagandu u korist očuvanja monarhije i integriteta kraljeve ličnosti. Primera radi, u proglasu svim komandantima od 27. avgusta, on piše:
Izdajte letak od reči do reči sledeće sadržine: Josip Broz Tito, po zlu čuveni neprijatelj... drznuo se da srpskom narodu daje preko radija časove iz rodoljublja. On, koji je jedino ubijao naše najbolje narodne ljude, evo šta poručuje: kralja Petra ponovo imamo da biramo posle rata, a za te izbore on, Tito, garantuje punu slobodu. Mi mu poručujemo: kralja Petra mi nemamo da biramo, jer je on naš kralj od 27. marta 1941. godine. A što se tiče slobode koju Tito garantuje, te slobode najbolje je iskusio sam narod iz svih onih pokrajina kuda je on prošao...
Samo među Srbima pretrpeli smo preko jedan milion žrtava. Tito želi da jedino srpski narod strada. To je njegov cilj, a ne borba sa okupatorom u koju stupa sad kad je na nju primoran. Sada, kada Titove horde napadaju na Srbiju da i nju unište, i kada je svoje horde popunio ustašama i drugim izrodima koji su do juče klali naš narod, on se drznuo da pokuša da oslabi naše redove nekim velikodušnim oproštajima svima koji mu priđu i koji izdaju svoga kralja i svoj narod...
Znamo mi njegove oproštaje... Koliko je veliki prijatelj srpskog naroda Josip Broz Tito, najbolje se vidi iz njegove izjave da u budućoj federativnoj Jugoslaviji svi su Hrvati ujedinjeni, a Srbi rasparčani na Srbiju predkumanovsku, Crnu Goru, Sandžak, Makedoniju, a Vojvodina, Bosna i Hercegovina prirodno treba da bude Hrvatska. I to ona Hrvatska koju je stvorio Pavelić izdajom 1941. godine. Znači, raskomadati Srpstvo na šest pokrajina, od kojih dve dati Hrvatskoj, a samim tim uništiti plod sedmogodišnjeg rata za oslobođenje i ujedinjenje.

 

[Koča]

Mi odgovaramo Josipu Brozu Titu: Živeo kralj Petar, koji je na dan 27. marta 1941. godine stupio na presto! Živelo ujedinjeno Srpstvo! ...Čvrsto zbijmo naše redove pred odlučnim događajima, koji se sada odigravaju u celome svetu...36

Početkom septembra, kada je radio London objavio vest da je kralj potpisao ukaz o ukidanju Vrhovne komande, Draža je u raspisu svima saopštio da je to samo jedan u nizu britanskih ''trikova'', naglašavajući: ''Naročito istaći kraljevu poruku uručenu usmeno preko majora Lukačevića da... (nečitka reč, ali svakako u smislu ''verujemo'' - prim. aut) samo onome što on lično bude izgovorio preko londonskog radija. Od kako je smenjena Purićeva vlada, kraljev se glas nije čuo na radiju''.37

U noći pred kraljev rođendan Draža je kao i ranijih godina naredio loženje vatri u obliku slova ''P'' na celoj slobodnoj teritoriji, a na sam rođendan, 6. septembra, održavanje prigodnih svečanosti. On lično govorio je na centralnoj svečanosti, održanoj u Pranjanima.
Dvanaesti septembar 1944. godine bio je jedan od najtežih dana u Dražinom životu. Mada je radio vezom nekoliko dana ranije bio obavešten o predstojećem govoru, on nije verovao da će kralj otići tako daleko.
Vrhovna komanda nalazila se u selu Draginje kod Valjeva. Draža nije želeo da sluša kraljev govor, već je naredio majorima Aćimu Slijepčeviću, načelniku Ađutantskog odeljenja, i Milanu Stojanoviću, njegovom pomoćniku, da zabeleže govor i da mu potom pročitaju kraljeve reči.
U šatoru pored kuće u kojoj se nalazio Draža, dva majora su zapisala govor i sravnila prepis. Slijepčević je rekao da nema snage da tu belešku pročita Draži, dodavši papir Stojanoviću. U kuću su ušli zajedno. Stojanović svedoči:
General Mihailović je sedeo mirno, sa zaturenom šajkačom. U levoj ruci je držao čibuk i pućkao cigaretu, a kažiprstom desne ruke nekako čeprkao po stolu nedaleko od čašice rakije, gledajući preko stola u neku nedoglednu tačku. Na licu mu se čitala duševna patnja. :im smo ušli, rekao je: ''Samo čitajte''. Ja sam uzbuđeno rekao: ''Gospodine ministre, govor je strašan!'' - i pre no što sam hteo još koju reč da dodam, on me prekinu i ponovi: ''Čitajte!''
Isprekidanim i uzbuđenim glasom pročitao sam kraljev govor. Kad sam završio sa čitanjem, general Mihailović, još uvek gledajući u onu nedoglednu tačku, zgrabi šajkaču i tresnu je o pod uz reči koje nisam čuo. Prizor potresan. Posle toga okrenuo se prema nama i, smirenog i blagog izraza, ponudi nas čašicom rakije. Pošto smo zahvalili, on nas umoli da kažemo poručniku Boži Peroviću, komandantu njegove lične pratnje, da ga niko ne uznemirava do polaska koji je ranije bio utvrđen za ponoć.38

Ispred kuće, Slijepčević i Stojanović zatekoše Perovića, zatim Dražinu ''senku'' poručnika Blagoja Kovača i posilnog Miću. Svi su strahovali da će Draža izvršiti samoubistvo. Dogovorili su se da Perović, Kovač i Mića na smenu krišom posmatraju Dražu sa jabuke, čije su se grane pružale do prozora kuće. Jedan je uvek stajao uz vrata i netremice gledao onog na jabuci. Imao je zadatak da, na njegov znak, utrči unutra i osujeti samoubistvo.
Draža je sedeo isto onako kao kada su Slijepčević i Stojanović došli sa govorom. Pio je rakiju i palio cigaretu za cigaretom. Tako satima. Nešto pred ponoć ustao je i podigao bačenu šajkaču sa poda. Stajao je i dugo posmatrao kokardu. Onda ju je poljubio. Krenuo je ka izlazu, ali se vratio setivši se nečega. Ugasio je petrolejku i izašao. Pred vratima je stajao poručnik Perović, kome je Draža odsečno komandovao: ''Pokret!''
Sutradan, svim komandantima Draža šalje sledeći raspis:
Nj. V. kralj Petar Drugi sprečen je u vršenju svojih kraljevskih dužnosti i nije u mogućnosti da da slobodno svoju reč. Na dan 6. septembra ove godine nije čak ni govorio, kao što je svakad činio na svoj rođendan. Šubašić i hrvatska klika nastavljaju, kao i njegovi istomišljenici Pavelić i Josip Broz Tito, da čine sve što im je moguće da razbiju srpstvo. Josip Broz, još pored toga, i pobegao je iz Jugoslavije.
Na dan 12. septembra ove godine preko radio Londona napravili su najobičniji falsifikat sa kraljevim imenom, prenoseći tobože kraljev govor. Ovo je tek početak najoriginalnijim lažima ustaško-hrvatske propagande. To neće biti ni prvi ni poslednji falsifikat kraljevog govora. Ovaj kraljev govor potpuna je izmišljotina. O ovome smo bili još ranije obavešteni od od naših političara iz inostranstva, samo nismo verovali da će imati toliko smelosti da to učine.
Krvava ustaško-titovska igra produžava se: istrebljenje Srba do poslednjeg.
Srbi i Slovenci, zbijte redove, ne verujte lažima ustaško-titovskim. Niko ne sem od nas ni trenutka da zaboravi 850.000 srpskih grobova, što nam ustaše počiniše.
Sada, ustaše ulaze u Titove redove da bi produžili ubijanje i najzverskija krvološtva nad Srbima. Šubašić je ustaša. Ne damo se prevariti. Šubašić misli isto što i Pavelić.
Oni hoće granice Hrvatske na Drini. Oni hoće Srbe da rasparčaju. Srbi i Slovenci, preživećete sve opasnosti, jer smo i do sada najteže momente preživljavali zajednički. Svi svesni nacionalni Hrvati složiće se sa nama, a ubice znaju šta ih čeka. Mi ćemo produžiti svoj put, jer mi znamo šta hoćemo. Mi se borimo za slobodu zajednice i prava čoveka.
Živeo kralj Petar Drugi!
Ovo vam poručuje Draža Mihailović.39

U prvi mah svi su bili u neverici. Na frontovima su utihnule borbe između četnika i komunista. ''Niko ne veruje da je to slobodna volja Nj. V. Kralja'', pisao je 14. septembra komandant Sarajevskog okruga pukovnik Gojko Borota, komandantu Istaknutog dela Vrhovne komande potpukovniku Zahariju Ostojiću. Međutim, već 17. septembra, sa Borotine radio stanice M. Rajković javlja Ostojiću:
Borota je u Radovi, gde ličnim kontaktom pokušava da ublaži posledice kraljevog govora, jer je nastalo nespokojstvo i veliki strah kod naših i naših simpatizera.40
Kraljev govor zadao je strahovit udarac srpskom narodu i posebno četnicima. Tek tog dana, 12. septembra 1944. godine, kroz narod i vojsku prostrujala je sablazan katastrofalnog poraza. Dr Milorad Drašković, jedan od vodećih ljudi ravnogorske omladine, svedočio je:
Na nas je strahovito delovao govor kralja Petra u kome je rekao da se priključimo Josipu Brozu Titu. Ma sa koje strane gledišta, to je bila apsolutno nedopuštena izdaja. Mi se bijemo za kralja i otaybinu, narod gine, a kralj sada govori nešto sasvim drugo. Niko nije mogao da prihvati taj kraljev govor. Neki oficiri su izvršili samoubistvo, neki su od besa pucali u radio. Tada mi je postalo jasno da idemo u katastrofu, mada mnogi nisu verovali u to, naročito Beograđani...41

U memoarima, kralj Petar je o ovom svom govoru napisao: ''Imao sam osećanje da sam izneverio svoje najbolje prijatelje, a ukazao podršku jednom pokretu koji je bio u osnovi neprijatelj monarhije i demokratskih načela''.

Draža je poslao sledeću depešu srpskim političarima u inostranstvu:
Najteži i najstrašniji udar naneo nam je kralj, čijim smo se imenom zaklinjali. Bog i narod neka mu sude.42

35 R. i Ž. Knežević, Sloboda ili smrt, 911-912.
36 AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1.
37 AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1-34.
38 Spomenica Draži, 117.
39 AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1.
40 AVII, ČA, K-281, reg. br. 2\1.
41 Pogledi, dvobroj 65-66.
42 R. i Ž. Knežević, Sloboda ili smrt, 373.

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12164&postdays=0&postorder=asc&start=0


Sta jos kaze kralj Petar...verovatno i ovo uvazavas:

Kralj Petar II Karadjordjevic je 16. jula 1946. godine, za Londonski “The Times”izjavio:
“Sudjenje djeneralu Mihailovicu je samo zavrsnica duge serije slicnih opakih smicalica. Ovaj vojnik, koji je bio prvi koji je otpoceo borbu protiv okupatora Jugoslavije, i koji je uvijek bio lojalan Saveznicima, izveden je pred sud njegovih politickih neprijatelja, cija presuda nije nista vise do jos jedan cin partijske osvete.” ....

http://forum.krstarica.com/threads/284957&page=17

 

[Koča]

Tito, Mihailovic and the Allies: Tito’s Communist Partisans Collaborated with Nazis

In his seminal 1973 analysis of the roles Draza Mihailovich and Josip Broz Tito played during the World War II conflict in Yugoslavia, Tito, Mihailovic and the Allies, 1941-1945, Walter R. Roberts was able to show that Tito’s Communist Partisans had collaborated with the Nazis. The Communist Partisan collaboration with the Nazis was long-covered up and suppressed by the Communist dictatorship which took over Yugoslvaia in 1945.


Tito, Mihailovic and the Allies, 1941-1945. Publisher: Rutgers University Press, New Brunswick, NJ, 1973. By Walter R. Roberts, 406 pages, with photographs and maps.

Walter R. Roberts described the meeting between the Partisans and German occupation officials as follows:

“Within the framework of negotiating … prisoner exchanges, a meeting was arranged … between the commanding general of the German 717th Infantry Division, Lieutenant General Benignus Dippold, and three high-ranking representatives of the Yugoslav Army of National Liberation: Milos Markovic, Vladimir Petrovic and Koca Popovic. Only Popovic, an army commander, used his real name. Markovic was in reality Milovan Djilas, a member of the Politburo of the Central Committee of the CPY, and Petrovic was an alias for Vladimir Velebit, in whose house in Zagreb the radio transmitter was hidden through which the CPY and the Comintern had exchanged messages in 1941.

A German memorandum states that the German-Partisan conversation took place in Gornji Vakuf (west of Sarajevo) on March 11, 1943, from 9:30 to 11 A.M. . . . During the March discussions, the Partisan delegation stressed that the Partisans saw no reason for fighting the German Army - they added that they fought against German troops only in self-defense - but wished solely to fight the Chetniks; that they were oriented toward the propaganda of the Soviet Union only because they rejected any connection with the British; that they would fight the British should the latter land in Yugoslavia; that they did not intend to capitulate, but inasmuch as they wanted to concentrate on fighting the Chetniks, they wished to suggest respective territories of interest.

The content of this German memorandum of conversation is confirmed by a document which the Partisan delegation left behind and which bears the signatures of the three Partisan emissaries. In it Djilas, Velebit and Popovic proposed not only further prisoner exchanges and German recognition of the right of the Partisans as combatants but, what was more important, the cessation of hostilities between German forces and the Partisans. The three delegates confirmed in writing that the Partisans ‘regard the Chetniks as their main enemy.’

. . . . A few days later, on March 17, the German Minister in Zagreb, Kasche, sent a telegram to Berlin in which, clearly referring to the German-Partisan talks, he reported the possibility ‘that Tito and supporters will cease to fight against Germany, Italy and Croatia and retire to the Sandzak in order to settle matters with Mihailovic’s Chetniks.’

Meanwhile in the wake of the discussions between the three high Partisan representatives and Lieutenant General Dippold, further talks were arranged at Zagreb. . . . Velebit and Djilas passed again through the German lines and were brought by a German military plane from Sarajevo to Zagreb on March 25, 1943. There they had talks with Glaise von Horstenau and his staff.


Not having received a reply from Ribbentrop to his message of March 17, Kasche sent another telegram to his Foreign Minister on March 26, 1943, in which he reported that two duly authorized representatives of Tito had arrived in Zagreb for the purpose of discussions with German, Italian and Croatian military representatives. One of them, Kasche said, was Dr. Petrovic, a Croat, and the other a Montenegrin by the name of Markovic These people, he added, again offered to stop fighting if they could be left in peace in the Sandzak. . . .

On March 29, Ribbentrop sent Kasche a telegram in which he prohibited all contact with the Partisans and asked on what Kasche based his optimism. . . .

The discussions between the Partisan representatives and the Germans in Zagreb regarding a possible cessation of hostilities got nowhere, not only because the Partisan proposals were unacceptable to the Germans but, above all, because Berlin utterly opposed any accommodation with the Partisans. When apprised of the Zagreb contacts, Hitler reportedly said: ‘One does not negotiate with rebels - rebels must be shot.’”

. . . . The fact remains, however, that the Partisans, who labeled Mihailovic and the Chetniks traitors for their accommodation with the enemy, sent two high-ranking officers to the German general in Zagreb with the purpose of arranging a cease-fire, after having declared in writing that their main enemies were the Chetniks and not the occupying Axis forces.

No wonder that there is great sensitivity in Yugoslav Communist circles about that chapter in history. None of the official Yugoslav documents mentions the Velebit-Djilas trip to Zagreb, while every possible Chetnik Axis meeting is duly recorded.”

Robert’s primary sources for these meetings and discussions between the Partisans and German forces concerning collaboratio were based on the Nuremberg Armed Forces High Command document series which was assembled by prosecutors at the Nuremberg war crimes trials by the U.S. The document that disclosed the meeting was NOKW 1088, Record Group 238. The Communist dictatorship that Tito established after the war covered-up and suppressed this evidence of Communist Partisan collaboration with Nazi forces.

The March, 1943 meeting between Partisan leaders Djilas and Velebit and German occupation leaders was suppressed and covered-up by the Yugoslav Communist dictatorship under Tito and by Tito’s supporters in the U.S. and the West, many of whom were known to be Communists, Communist sympathizers, or even Communist moles and spies like James Klugman, the deputy chief of the Yugoslav section of SOE, the British Special Operations Executive.

Communist mole and spy James Klugman falsified reports and data in support of the Communist Partisan forces of Tito, backed and supported by Joseph Stalin and the Soviet Union.

 

[Koča]

Tito’s objective was thus to negotiate an end to hostilities and to combat between Communist Partisans and German occupation forces. The goal was to allow Tito to concentrate on destroying the Chetnik forces under Draza Mihailovich before a possible Allied landing that would allow a link up of Allied forces and Chetnik forces that would ensure Mihailovich’s victory in the civil war conflict in Yugoslavia. Mihailovich had not yet been completely abandoned and betrayed by the British and the U.S. Because the british and the U.S> supported Mihailovich over the Communist Partisans, Tito and the Partisan leaders were willing to collaborate with the Nazis occupation forces and to engage in combat against British and U.S> forces if doing so would allow them to prevent the Chetnik guerrilla movement from being recognized by he Allies.

In Milovan Djilas’s war-time memoirs, published as Wartime (1977), he confirmed and admitted for the first time that the allegations of Partisan collaboration with the Nazis made by Walter R. Roberts were correct and accurate.

The negotiations between the Germans and Tito’s Partisans in fact did take place. Djilas’ account corroborated the Roberts description of the meeting. The meeting occurred when top Partisan commander Koca Popovic conferred at Tito’s headquarters in Bosnia. A German transport plane then took Djilas and Velebit from Sarajevo to Zagreb. The discussions and negotiations centered around Partisan proposals that the Communist guerrillas would collaborate or cooperate with the Nazis if they were allowed to concentrate on destroying the Chetnik guerrilla forces. The Partisans anticipated a possible British and American landing in Yugoslavia on the Adriatic Coast similar to the landings in Italy. At that time, Mihailovich was still being backed and supported by the Allies as the primary resistance leadeYugoslavia. The Partisans feared that an Allied landing in Yugoslavia would ensure a victory for Mihailovich and his Chetnik guerrilla forces.

The Partisan objective was to destroy Mihailovich’s forces before any Allied landing. For this to occur, the Partisans needed German and Axis help. The meeting shows that the Partisans were willing to collaborate with the Nazi occupation forces if it meant that they could destroy their military and political rivals, the Chetnik forces of Draza Mihailovich. German Foreign Minister Joachim von Ribbentrop rejected the Partisan proposal of collaboration. Hitler refused any collaboration with the Yugoslav Partisans, whom he regarded as rebels and bandits, not recognized military combatants, who should be executed. The proposed Partisan-German agreement on collaboration, thus, did not emerge. But the incident showed that the Partisans did collaborate with the German occupation forces and were, indeed, willing to engage in collaboration with the Nazis. It was only the German rejection of these offers that prevented any large-scale and long-term agreements of collaboration.

Djilas explained and rationalized the Particollaboration with the Nazis as follows:

”Neither I nor the other Central Committee members
had any pangs of conscience that by negotiating
with the Germans we might have betrayed the Soviets,
internationalism, or our ultimate aims. Military
necessity compelled us. The history of Bolshevism –
even without the Brest-Litovsk Treaty and the
Hitler-Stalin Pact offered us an abundance of precedents.
The negotiations were held in great secrecy. There
were no differences among the top leaders, except that
Rankovic and I were more dubious of the outcome than
Tito. As for a more permanent truce and broader
agreement, no one really believed in that.”

Djilas admitted that Communist Partisans had captured, tortured, and executed Chetnik guerrillas. He further conceded that the Yugoslav Partisans were essentially auxiliaries for the Russian Red Army who saw there role as being in support of Soviet Russia. In Wartime, Djilas discussed the historical sympathy that Montenegrins had for “Mother Russia”, which was ingrained, “but Russia was far away.”

Tito too was a hardcore, Soviet Communist, who had studied in the Soviet Union and had emerged as one of the leading Communist leaders when he returned to Yugoslavia. Tito was familiar with the Serbian area because in 1914 and 1915 he had fought as an Austro-Hungarian sergeant against Serbian troops. A Croat-Slovene Roman Catholic by birth, Tito had little sympathy or empathy with Orthodox Serbs or with Serbian national aspirations. Captured by Russian troops during World War I, Tito became a POW in Russia, where he adopted the Communist/Bolshevik ideology following the October Revolution, in 1917. He became a prominent Communist/Marxist/Leninist leader, lived and worked in the USSR. His first wife was Russian. Tito emerged as a pan-Slavist, staunch Marxist-Leninist, who sought to create in Yugoslavia a Communist Republic, a Soviet-style model, a Balkan USSR. Tito sought to create a Soviet-style dictatorship of the proletariat in Yugoslavia. After World War II, this was initially exactly what happened. The Partisans were able to seize power in Belgrade not through democracy or by popular will. The Soviet Red Army advance into Hungary and Serbia forced the German forces to retreat in October, 1944. Soviet tanks and Soviet troops put Tito and the Communist Partisan regime in power in Belgrade.

Finally, the Communist Partisans “collaborated” with the Nazis from the time of the Soviet-German Non-Aggression Pact from August 23, 1939. When Hitler attacked Yugoslavia on April 6, 1941, the Communist partizans did not resist the invasion. It was only when the Soviet Union was attacked on June 22, 1941, that the Partisans change this collaborationist policy. The decision to begin an armed struggle against the Nazi occupation forces was not made until a July 4, 1941 meeting held in Belgrade on 4 July 1941. The Communists celebrate the Day of Uprising on July 7, when a Communist murdered two Serbian officials. The Partizan resistance began with the murder of two Serbs, not with any resistance against Nazi troops. According to Djilas, in 1945 Communist partisan leaders decided that was it decided that July 7 should be the anniversary for the beginning of resistance, when shots were fired “at gendarmes and not at the Germans.”

From April 6, 1941 to July 7, 1941, the Partizans collaborated with the Nazi occupation forces. Only when the Soviet Union was attacked were they reluctantly forced to began a resistance. Draza Mihailovich and the Chetnik forces, by contrast, had launched a resistance movement from the start of the German invasion of Yugoslavia.

The documented proof that Tito’s Communist Partisans collaborated with the Nazis challenges the assumptions that the Partisans represented the popular will of the population of Yugoslavia and that they were an effective and viable resistance movement. The evidence of Partisan collaboration shows that the Communist Partisans were obsessed with achieving power and establishing a Soviet-style and Stalinist-style Communist dictatorship in Yugoslavia at all costs and by whatever means necessary, even collaboration with German occupation forces. This evidence provides historical background and context on the breakup of Yugoslavia in 1991. Military force, in the form of Soviet tanks and troops of the Red Army, put Tito into power in Belgrade. The bullet, not the ballot, established the Communist dictatorship in Yugoslavia under Tito. Moreover, the rejection and betrayal of Allied ally Draza Mihailovich and the support of the Communist faction by the U.S. and Britain gave the Partisans the decisive advantage in the civil war conflict. This evidence supports the argument that foreign intervention in the Yugoslav conflict from 1941-1945, by the U.S., the Soviet Union, and Britain, resulted in a Communist Partisan takeover of the Yugoslav government and the creation of a Communist dictatorship. Without this foreign intervention, the Communist Partisans were forced to collaborate with the Nazis because they faced defeat and loss in the conflict with Draza Mihailovich’s forces.


Tito, Mihailovic and the Allies: Tito’s Communist Partisans Collaborated with Nazis

 

[Koča]

Sad vidim da je i knjiga Milovana Djilasa Wartime, izasla u izdanju Harcourt Brace Jovanovich, pa propade jos jedna teorija zavere koju je ''prosuo'' Milanne, poput one sa cetnickom zastavom...

http://www.amazon.com/Wartime-Milovan-Djilas/dp/0156947129#reader

 

[kiseli1]

1. koliko se secam, postavio sam ti original pisma koje je delegacija nosila sa sobom
2. roberts u svojoj knjizi, cije delove ti citiras, a u cijem se tekstu nalaze ubacene slobodne misli gospodina savicha ( cak i dva njegova licna odlomka), sa sajta srbiane, bazira svoje teorije , na istom pismu koje sam ti ja postavio, i koje se nalaze u NOKW 1088, Record Group 238. ostalo je sve slobodna interpretacija
3. partizani su rekli da nemaju nameru da kapituliraju, i rekli su da su njihovi neprijatelji cetnici, a ne nemci . na taj nacin su izolirali cetnike od nemaca, sto je dobar vojni potez.posto su nemci u toj operaciji planirali unistenje partizana i trazili od talijana da razoruzaju svoje cetnike (cetnike mihailovica, koji su na talijanskom platnom spisku i koji se u ovoj operaciji aktivno bore protiv partizana), ne vidim nista cudno u tome.
4.tito je na neretvi bio zatvoren sa svih strana , sa par hiljada ranjenika. on i vrhovni stab i trupe su se mogli izvuci, ali ne i ranjenici, pa je pokusaj pregovaranja bila mogucnost , da dobije pauzu u nemackom pritisku, i izvuce ranjenike. naglasak je na pokusaju pregovaranja, jer je operacija na neretvi nastavljena, i pregovori odbijeni od strane nemaca
5.na neretvi su partizani ,bez pomoci , unistili cetnike pod komandom genijalnog vojskovodje i aktivnog kolaboratora , draze mihailovica . draza se vratio u ljubljenu srbiju, da se tesi prepecenicom, i da njegovi oficiri , potpisu jos koji ugovor sa nemcima, da bi srbija bila mirna, dok on ceka iskrcavanje saveznika, da mu donesu pobedu, i visi polozaj u nekoj novoj vladi
5. Gotovo ništa nije ostalo nepoznato o tim pregovorima.
"- Nikakvih političkih pregovora nije ni bilo. Niti su Nemci dobili ovlašćenje za to
odozgo, niti je Tito imao prostora za to. U svom redovnom izveštaju Kominterni
pregovore je pomenuo samo kao razmenu zarobljenika, pa su mu i za to natrljali uši.
- Doduše, Tito je naredio nekim svojim snagama da tokom aprila ne uznemiravaju
Nemce.
Da bi se ovo razumelo, treba imati u vidu nekoliko osnovnih stvari koje čine kontekst.
Tito i partizani borili su se u tom trenutku već duže od 15 meseci protiv koalicije koju su
sačinjavali Nemci, Italijani, snage NDH i četnici. Pri tome, Britanci su sve vreme pružali
propagandnu i materijalnu pomoć četnicima kao delu te koalicije, iako su posedovali
obilje podataka o njihovoj kolaboraciji - iz izveštaja svojih oficira na terenu, iz osovinske
štampe, iz obaveštajnih izvora i presretnutih radio-poruka.
Tito u tom trenutku nije ništa znao o ozbiljnim rezervama koje su Britanci već u tom
trenutku gajili prema Mihailoviću, kao ni o upozorenjima kraljevskoj vladi. Takođe, nije
ništa znao o tome da odnosi Nemaca i četnika nisu bili tako bliski. Takođe, nije ništa
znao o pravom cilju operacije Weiss 2. Sa njegovog stanovišta, ona je izgledala kao
savršeno organizovana i jedinstveno vođena operacija opkoljavanja u kojoj učestvuju sve
četiri protivničke strane - što nije bilo sasvim tačno. Štaviše, izgledalo mu je kao nacifašističko-britanska zavera.
Međutim, predsednik britanske vlade Vinston Čerčil uputio je 28. marta 1943. oštru
notu jugoslovenskoj vladi, koja je uručena lično njenom predsedniku Slobodanu
Jovanoviću. U njoj je, pored ostalog, stajalo:
"Izveštaji koje je vlada Njegovog veličanstva dobila od oficira za vezu s generalom
Mihailovićem, i iz drugih izvora, ne ostavljaju sumnju da tamo još vlada potpuno
nepostojanje jedinstva među raznim elementima otpora, da se između snaga generala
Mihailovića i četnika, s jedne s trane, i drugih jedinica otpora, s druge strane, vodi
stvarno građanski rat i da se u toj borbi i sam general Mihailović povezao, direktno ili
indirektno, s italijanskom okupacionom vojskom... Vi ćete shvatiti da vlada Njegovog
veličanstva ne može preći preko ovog napada ni.ti prihvatiti, bez objašnjenja i prethodnog
pretresa, politiku koja je u celosti suprotna njenoj. Ona ne bi nikad mogla opravdati pred
britanskom javnošću ili svojim saveznicima svoju dalju pomoć pokretu čiji vođa ne
okleva javno izjaviti da su njegovi neprijatelji njegovi saveznici — da li privremeno ili
trajno, to nije važno — i da njegovi neprijatelji nisu Nemci i Italijani, upadači u njegovu
zemlju, nego njegovi sugrađani Jugosloveni, a na prvom mestu među njima ljudi koji se u
ovom času bore i daju svoje živote da oslobode svoju zemlju od jarma stranaca..."
Otuda je Tito ocenjivao svoju situaciju težom nego što je stvarno bila, i verovatno
"izgubio hladnokrvnost" i povukao jedan broj teatralnih i međusobno divergentnih
poteza. "Pregovori" su bili samo jedan od njih. Njihov osnovni taktički cilj bio je da
zbuni Nemce i da izbegne njihovu intervenciju otvorenim pravcem Sarajevo - Trnovo -
Kalinovik, koja bi presekla njegov put izvlačenja na istok od vitalnog značaja.
S obzirom, da do te intervencije nije došlo, Tito je jedno vreme bio pod utiskom da
taktika možda funkcioniše, pa je pokušavao da još neko vreme duva u vatricu i održava
plamičak pregovora živim.
Cela ova priča sa pregovorima međutim nije imala apsolutno nikakvog uticaja na
nemačke vojne operacije. Weiss 2 nikad nije ni trebalo da se protegne istočno od linije
Sarajevo-Mostar. Za tu oblast predviđena je nova operacija, za koju je bila u toku
koncentracija dodatnih snaga (1. brdska div, 4. puk "Brandenburg", razmeštanje 373
legionarske div u Bosni, preformiranje posadnih divizija...). Na drugim područjima,
Nemci su nastavili sa izvođenjem operacija prema planu (npr operacija Braun u Slavoniji
u martu, operacija Ott u Bos. Krajini u aprilu...)"
Da li bi partizani pomagali savezncima da je doslo do iskrcavanja u Dalmaciji
Od početka do kraja rata (izuzev, možda, kraćeg perioda krajem 1943) Tito i NOVJ su
bili eksplicitno protiv savezničkog iskrcavanja u Dalmaciji.
Čerčil je sve vreme pokušavao da se izbori za manju operaciju iskrcavanja, iz strateških i
političkih razloga.
Međutim sve dok je NOVJ vodila rat na strani Saveznika u Jugoslaviji, prema
savezničkim strateškim interesima, Čerčil nije mogao da predstavi dovoljno uverljivo
obrazloženje za iskrcavanje. NOVJ mu je pojela opravdanje.
Protiv eventualnog "velikog" iskrcavanja NOVJ naravno ne bi imala drugih opcija -
morala bi da se prikloni. Međutim, ideju o "velikom" iskrcavanju u Dalmaciji relativno
rano je "pojela" Operacija Overlord, prvenstveno na insistiranje predsednika Ruzvelta.
Problem odnosa Savezničkih i NOVJ-trupa živeo je sve do samog zaršetka rata, do
Tršćanske operacije. Čak i nešto kasnije.
NOVJ je pokušala da uspostavi okupacionu zonu u tršćanskom zaleđu, radi kasnije
aneksije, što su Saveznici poznatim ultimatumom iz juna 1945. sprečili, i naterali ih na
povlačenje iz Trsta, Gorice i mnogih drugih mesta.
Jedinice na terenu bile su u ponoj borbenoj pripravnosti, čekajući samo na naređenje na
otvaranje vatre.
Do toga, međutim, ipak nije došlo - Tito je popustio.

 

[Koča]

nema potrebe da ti prevodis ljudima sta pise, ili jos poredis sa necim sto si ti iznosio....ljudi znaju da citaju....

tema nije Mihailovic ....ne znam zasto imas potrebu da ga spominjes....

...ostajemo na tvojim tvrdnjama koje nemaju nikakvu vrednost, nicim argumentovane kao i do sada, vec ocigledno treba da prikriju saradnju sa Nemcima, tj opravdaju je....pakovanje u sarenu lazu...sta tek reci o petoj tacki...laki je malo nervozan...

pa jos da uzmemo u obzir da se o ovoj ''zameni zarobljenika'' nije govorilo decenijama....nikada nisi odgovorio na pitanje zasto...

ostaju stare cinjenice, s pocetka teme:

0. KPJ se ne bori protiv Nemaca i okupacije sve do napada na SSSR...Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov. U svojim ilegalnim glasilima, lecima, kao i na druge načine, komunisti su širili propagandu protiv "zapadne imperijalističke klike na čelu sa Velikom Britanijom", a ne protiv Hitlerove Nemačke. Na unutrašnjem planu, njihova propaganda i dalje je bila uperena protiv "velikosrpske fašističke klike"......Uoči i tokom Aprilskog rata 1941. godine komunisti bojkotuju mobilizaciju.
http://forum.krstarica.com/threads/295456

1. komunistima je glavni cilj revolucija, a ne borba protiv fasizma...komunistima su na tom putu glavni neprijatelji cetnici, a ne Nemci, ustase, italijani....komunistima je na kraju krajeva isla na ruku situacija, tj. okupacija, velike srpske zrtve u NDH, represalije u Srbiji, koje treba da dignu narod koji ce zavaran borbom protiv okupatora povesti revoluciju, tj. biti topovsko meso i oruzje u rukama komunista...

2. Zarad svog cilja komunisti su spremni na konacnu saradnju sa Nemcima u borbi protiv saveznika, u slucaju iskrcavanja...

3. O ovim ''bezazlenim martovskim pregovorima'' decenijama se cutalo...kljucno pitanje zasto?

 

[Koča]

Da vidimo sta dalje kaze sam Djilas, koji naravno treba da opravda citavu pricu. ali...hehehe

kao uvod u ono sto pise Walter Roberts

Djilas's book confirms for the first time that Roberts
was correct and that negotiations between the Germans and
Tito's partisans actually took place. After Koca Popovic
returned to Tito's headquarters in Bosnia, Djilas and Velebit
were transported by a German plane from Sarajevo to Zagreb for
negotiations that could have led to the end of hostilities.
Hitler's foreign minister (Ribbentrop), however, refused to
participate in any further talks; so the prisoners and wounded
were duly exchanged but the envisaged partisan-German agreement
to resist any British landing in the Adriatic came to nothing.
Hitler said at the time: "One does not negotiate with rebels --
rebels must be shot." And that was the end of the affair.

While recording all this, Djilas also sees the whole
matter from another angle. In his opinion Tito's negotiations
with the Germans made it clear "that we were beginning to differ
with the Soviets over a very sensitive question." (p. 231)
Another reason why Tito was hurrying to make an agreement with
the Germans was that his wife Herta, with whom he had lived
before "Zdenka" came on the scene and who had borne him a son
on the eve of the war, was on the list of prisoners whom the
partisans wanted returned by the Germans. Herta was freed and
brought to the woods. As far as the negotiations for an alliance
were concerned, Djilas writes: "We didn't shrink from
declarations that we would fight the, British if they landed. Such
declarations didn't commit us, since the British hadn't yet
landed, and we really believed that we would have to fight them
if -- as could still be concluded from their propaganda and
official pronouncements -- they subverted our power, that is,
if they supported the Chetnik establishment." (p. 243) He
then adds:

Neither I nor the other Central Committee members
had any pangs of conscience that by negotiating
with the Germans we might have betrayed the Soviets,
internationalism, or our ultimate aims. Military
necessity compelled us. The history of Bolshevism --
even without the Brest-Litovsk Treaty and the
Hitler-Stalin Pact �" offered us an abundance of precedents.
The negotiations were held in great secrecy. There
were no differences among the top leaders, except that
Rankovic and I were more dubious of the outcome than
Tito. As for a more permanent truce and broader
agreement, no one really believed in that. (p. 244)

 

[kiseli1]

1. mi govorimo o jugoslaviji , a ne o srbiji
2. tvoje prepisane tvrdnje su samo interpretacija dogadjaja, ne realnost dogadjaja
3. mihailovic je molio nemce da se sastanu s njim , jos 1941 godine, kada je imao ugovor o saradnji sa partizanima, gde je vrlo eksplicitno rekao da nema nameru da se bori protiv nemaca i trazi municiju da bi se borio protiv partizana. mogu da ti stavim puni original sastanka u divcima
4. samo je velebit bio u situaciji da razgovara sa nemcima ( ne djilas, i ne popovic) i to sa razlogom
5. srbi su veliki u okviru samoh sebe, ali u okviru jugoslavije oni su narod sa istim pravima i duznostima, kao svi drugi narodi
6. dokument je dokument. sigurno otvara mastu za interpretaciju, ali da pogledamo rezultate.
cetnici su kolaborilali sa svima pod geslom "iskoristi neprijatelja", sto ih je dovelo do toga, da nitko ne veruje cetnickom ljigavljenju
7. nema kolaboracije izmedju partizana i nemaca. ali ima dokumenotane kolaboracije izmdju cetnika i nemaca.
8. srbija je provela rat na strani nemaca, kao nemacki saveznik. tuzno , ali istinito.
9. poternica za miahilovicem u vrednosti od 200 hiljada dinara stavljena 1941 godine, je povucena 1942 godine. poternica za mihailovicem iz 1943 godine ne postoji u nemackim dokumentima, i falsifikat je . postoji poternica za titom i i mihailovicem iz 1943 u talinaskoj zoni. tito milion lira, mihailovic samo 500 hiljada
10. srpska teorija o izuzetnosti, je nesto sto amerikanci vole i iskoristavalju...
11. djilas nije bio u prisutan , u bilo kakvim razgovorima. sa druge strane djilas, je napravio svoj zivot , kao sluzbeni disisdent ( nitko ne veruje izdajicama, samo ih upotrebljava u politicke svrhe) djilas, kao i rankovic, su planirali svoj bolji zivot , u slucaju titove smrti, ali tio nije umro, pa nisu imali strpljenja. kako to da da se ne spominju pasja groblja koje je djilas napravio ( a ne tito , i ne pijade)? nego se spominju pasja groblja globalno, kao komunisticka? mala slatka cetnicka igra?

 

[Koča]

u standardnoj komunisticko-cetnickoj raspravi koja se vodi u poslednje vreme, kao odgovor ''cetnika'' u vezi kolaboracije stoji sledece:

Što se tiče pitanja „šurovanja“ sa okupatorom, g. Marković je tu prilično suzdržan i oprezan, kao što bi i trebalo da bude ako mu je namera da zastupa partizansku stranu. Kada se uplašio da bi saveznici mogli da se iskrcaju u Dalmaciji, Broz je 1943. g. nemačkom opunomoćeniku, gen. Glezu fon Horstenau poslao delegaciju u Zagreb, sa konkretnim prelozima za dogovor o nenapadanju i zajedničku akciju za bacanje Saveznika u more u slučaju njihovog iskrcavanja. To predstavlja nešto znatno više od „šurovanja.“ To je veleizdaja. Sastav delegacije: Đilas, Koča Popović i Velebit, jasno ukazuje da je to bila misija za saradnju sa okupatorom na najvišem nivou.

kao izvor za pve tvrdnje sa navodi Walter Roberts: Tito, Mihailović, and the Allies, 1941-1945, [Duke University Press, 1987], с. 106-112

nazalost dostupne nisu dostupne prve tri strane iz knjige Walter Roberts-a...postavicu dostupne...

 

[Koča]

a neko nikako da shvati da, pod jedan tema nije Mihailovic i njegovim spominjanjem samo stvaras kontra efekat jer vidno pokusavas da opravdas ono sto ne mozes da opovrgnes (da ne spominjemo da tvoja prica o Mihailovicu nema veze sa istinom)...kao drugo, neko nikako da shvati da njegove pricice, nicim argumentovane nemaju nikakvu vrednost...

dakle, drzimo se teme....secas se onoga ''tema nije Mihailovic''....hehehe

Saradnja komunista sa Nemcima

9.tacka je notorna laz i izmisljotina u tvojoj reziji, od reci do reci...ali o tome je bilo reci i to nije tema....
Nemacki ratni plakat u Srbiji - Dr. Kosta Nikolic, str. 227
http://www.scribd.com/doc/17198352/-1941-1944-


Sad i Djilas ne valja

komican si...

 

[kiseli1]

roberts, djilas...nisu bili tamo, ukratko receno..djilas je izuzev pune plate general pukovnika, voleo i malo dolara...kao i mnogi drugi...oni su se "legalizovali" kod amerikanaca. to bi bio cetnicki izraz...zar ne?

 

[kiseli1]

nema saradnje sa nemcima, ukratko receno. specijalno ne u ovom slucaju , kada su nemci javno, orbi et orbi , odbili bilo kakav oblik komunikacije.
za razliku od toga, imamo vrlo dobru dokumentaciju o cetnickoj saradnji , sa poptisima, kada su nemci u pitanju...cetnici su simbol bezkarakternosti. zato su izgubili rat...ili hoces da kazes da su svi srbi bezkarakterni, zato sto su cetnici njihov predstavnik?
naravno da nisu, jer ne prihvataju cetnike ( oni su legalizovani kod svih....kao sve drolje, brinu samo o tome tko ce da ih vise plati...)
rezultati na bojnom polju su ono sto se broji...cetnici su apsolutna nula na bojnom polju

 

[Koča]

9. poternica za miahilovicem u vrednosti od 200 hiljada dinara stavljena 1941 godine, je povucena 1942 godine. poternica za mihailovicem iz 1943 godine ne postoji u nemackim dokumentima, i falsifikat je . postoji poternica za titom i i mihailovicem iz 1943 u talinaskoj zoni. tito milion lira, mihailovic samo 500 hiljada


Najbitnije kiseli da si ti bio na pregovorima, pa nam pricas iz prve ruke....

Ajd malo da opustimo temu i pozabavimo se tvojim lazima i izmisljotinama...ipak ne treba to tek tako ostaviti, a i bice zanimljivo....

kao sto rekoh tema nije mihailovic, to je tvoje hvatanje za slamku ali ne mozemo ostaviti tvoje lazi da stoje...

Pošto nemačka ofanziva na Ravnu Goru, zvana "Mihailović", a izvedena početkom decembra 1941, nije uspela, Nemci su odmah ucenili Dražinu glavu...dakle to su cinjenice koje ni ti ne osporavas ali zato izmisljas da je ta poternica ukinuta 42. ali to nicim ne mozes da argumentujes pa ostajemo na tvojim tvrdnjama (citaj lazima, izmisljotinama)

Druga velika izmisljotina da je poternica za Drazom iz 1943. falsifikat, tj. da ne postoji....i to naravno nicim ne mozes da dokazes, ostajemo na tvoj tvrdnjama (citaj lazima, izmisljotinama)

kao sto rekoh:

Немачки Ратни Плакат у Србији 1941 - 1944 - Коста Николић, str.227

http://www.scribd.com/doc/17198352/-1941-1944-

naslovna strana knjige Parachutes, Patriots, And Partisans: The Special Operations Executive And Yugoslavia, 1941-1945 by Heather Williams

http://www.amazon.com/Parachutes-Patriots-Partisans-Operations-Yugoslavia/dp/1850655928

Dakle cisto sam postavio ove dve knjige jer se u njima nalaze poternice, i jer tema nije Mihailovic inace o tome je smesno i raspravljati...


3. Kao i sto kazes za Mihailovicem je raspisana poternica i u italijanskoj zoni...da stvar bude smesnija kazes ''samo''........Nema ''samo'', poternica se ili raspisuje ili ne raspisuje, a zna se za kim se raspisuje......o tome moze se razmatra za koga se predpostavlja da je u kojoj zoni, itd...

 

[kiseli1]

tema je saradnja komunista sa nemcima, koja ne postoji. tvoja argumentacija gradjena na interpretaciji i poetskoj slobodi, cetnicki orijentisanih osoba, ne dokazuje takvu saradnju.
sa druge strane, argument je politicki, kao primitivan pokusaj izjednacavanja. cetnici su ljigavi , saradnici italijana, nemaca i ustasa, koji svu tu izdaju , opravdavaju svojim interesom za srpski narod. oni nisu zastitili srpski narod od nicega. cak sta vise oni su deo genocida srpskog naroda, koji su izvrsili u ime cetnistva i politicke borbe za vlast.upravo ono sto rade danas

 

[kiseli1]

Немачки Ратни Плакат у Србији 1941 - 1944 - Коста Николић, str.227

to je samo u plakatima koste nikolica ...legendarnog cetnikoljubca...
postoji cetnicki plakat u srbiji , izlozba, gde se poternica za mihailovicem ne pojavljuje (a i nema razlog za njom) dobri draza nema nista protiv nemaca u ime srpstva. on kao podnarednik (ratni kadar promovisan bez akademije) zna da ce saveznici doci, i pobediti i njemu dati vlast

 

[Koča]

to je samo u plakatima koste nikolica ...legendarnog cetnikoljubca...
postoji cetnicki plakat u srbiji , izlozba, gde se poternica za mihailovicem ne pojavljuje (a i nema razlog za njom) dobri draza nema nista protiv nemaca u ime srpstva. on kao podnarednik (ratni kadar promovisan bez akademije) zna da ce saveznici doci, i pobediti i njemu dati vlast

imas li nameru necim to da dokazes....bilo sta iz lazljive tacke 9.......''postoji izlozba...''

Istoricar Dr. Kosta Nikolic, visi strucni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, autor udzbenika iz istorije za srednje skole....

Nisi prokometarisao drugu knjigu....bice toga jos mali milion, nego nije tema...

 

[kiseli1]

pa, sta onda sto je on "visi saradnik" ? mislis da mu to daje kredibilnost ? njegov vlastiti profesor ga se odrekao , i to javno, zbog falsifikovanja naucnih metoda....cetnicki visi saradnik. osoba bez svog vlastitog ja. planira politicku karijeru, pa je spreman da laze i maze....tipicni cetnik...osecas u kostima i cirkulaciji...ti si pripadnik copora...

jedino ako hoces da ti postavim plakate...sto "krstarica" nema zelju... a nemas ni ti... propopali bi tvoi cetnicki ideali....nista od tvoje politcike karijere i vojvodstva...

kako to da nisi komentarisao dramaturgiju draza svaler zene ace misica ( kao streljanog u njegovu cast)?
moras traziti konzultacije onog triperasa samardzica, koji nije proucio seksualni zivot svog pulena....?
ili trebas odrzati drazu sterilnog, samo gibanica i sljivovica, bez seksa...?

 

[Parra-Bellum]

Ne znam odakle nekom suluda ideja da su komunisti tj.
partizani saradjivali sa Nemcima, svasta, prvi antifasisticki
pokret u Evropi i jedini na Balkanu pa da saradjuje sa fasistima,
ko je onda dobio rat, cetnici??

ha ha ha

 

[Koča]

TEMA Saradnja komunista sa Nemcima

Neko je imao potrebu da skrene s teme, to nisam ja, pa da nastavimo...

j'bt neki istoricar razvezali pricu o nekoj istoriji covecanstva, nekakvim dinosaorusima, a nisu bili tamo...

Da li je Kasche bio tamo....

nastavimo, ako kiseli nemas nista protiv...

dakle

Djilas's book confirms for the first time that Roberts
was correct and that negotiations between the Germans and
Tito's partisans actually took place. After Koca Popovic
returned to Tito's headquarters in Bosnia, Djilas and Velebit
were transported by a German plane from Sarajevo to Zagreb for
negotiations that could have led to the end of hostilities.

Da vidimo sta kaze Walter Roberts, koji o ovoj temi prica na str 106-112...na zalost zbog autorskih prava nema cele knjige pa su ovde ndostupne prve tri stranice....na zalost...

Kaze kiseli Djilas nije bio tamo...

Vracamo se na zakljucak s pocetka teme...

0. KPJ se ne bori protiv Nemaca i okupacije sve do napada na SSSR...Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov. U svojim ilegalnim glasilima, lecima, kao i na druge načine, komunisti su širili propagandu protiv "zapadne imperijalističke klike na čelu sa Velikom Britanijom", a ne protiv Hitlerove Nemačke. Na unutrašnjem planu, njihova propaganda i dalje je bila uperena protiv "velikosrpske fašističke klike"......Uoči i tokom Aprilskog rata 1941. godine komunisti bojkotuju mobilizaciju.
http://forum.krstarica.com/threads/295456

1. komunistima je glavni cilj revolucija, a ne borba protiv fasizma...komunistima su na tom putu glavni neprijatelji cetnici, a ne Nemci, ustase, italijani....komunistima je na kraju krajeva isla na ruku situacija, tj. okupacija, velike srpske zrtve u NDH, represalije u Srbiji, koje treba da dignu narod koji ce zavaran borbom protiv okupatora povesti revoluciju, tj. biti topovsko meso i oruzje u rukama komunista...

2. Zarad svog cilja komunisti su spremni na konacnu saradnju sa Nemcima u borbi protiv saveznika, u slucaju iskrcavanja...

3. O ovim ''bezazlenim martovskim pregovorima'' decenijama se cutalo...kljucno pitanje zasto?

 

[Koča]

Претерујеш са тим твојим четниковањем. Покупио си сав пропагандни материјал и књиге, а много тога је у фалсификату и ложиш као ложач парне локомотиве.
По теби испада да, осим четника, нико више није ратовао против окупатора. Нема партизана,Црвене армије,Енглеске,Америке,......,само четници и Дража Михаиловић.
Изгледа да је требало више о 65 година да се намонтирају догађаји и четници истакну као ослободиоци. Увелико се пишу пропагандне књиге, текстови по новинама,колумне и шта све не, како би се четници рехабилитовали од колаборације са Немцима,Италијанима,... и довели у позицију антифашиста.
Равногорски покрет и поред свег упињања да се уврсти у неку од Европских антифашистичких организација, досад то није успео. Чак се и Вук Драшковић не појављује на Равној гори у задњих 3 -4 године.
На крају: имаш ли ти неку меру у овој четничкој пропаганди.
Ако немаш, нека Модератори процене шта је овде историјска истина а шта пропаганда па тему,зна се, под ,,лоок``.

....dokazi sta je falsifikat...

da te zaista interesuje raskrinkavanje falsifikata i lazi osvrnuo bi se na postove kiselog....on cak sam smislja lazi...

tako da batali pricu, osim ako ne nameravas konkretno da ucestvujes na temi...

i ne govori o necemu u sta nisi upucen...Draskovic je bio na Ravnoj Gori ove godine...

 

[Ненад]

Старо партнерство, старо пријатељство само се мало обрнуло:сад су комунисти помаагали усташама у стварању нове НДХ.Извор је књига Војводе Радета Чубрила ,,Успон и пад Крајине.''А све је почело договором у Карађорђеву између Милошевића и Туђмана...

1.О ометању оснивања СДС: ,,Међу онима који су ометали и оспоравали оснивање СДС био је и Борислав Микелић. Он је 17.6.1990. године нерадну суботу прогласио радном да би девастирао скуп у Петрињи. Упркос Микелићевој опструкцији основан је општински одбор, скуп је био величанствен.Након тога Микелић је побегао у Београд где је наставио по старој навици свој рад.''
2.О распарчавању СДС: ,,Милан Бабић, бивши члан КП са високом функцијом у ЦК Хрватске, гомила функције што провоцира отпор и презир једног броја чланства СДС-а.Увидјевши да неће свој наум спровести до краја, Бабић користи одлазак Рашковића у Америку и са
својим присталицама оснива свој СДС Крајине.Да би скренуо пажњу и умирио гњев народа због цијепања СДС, Бабић доноси одлуку о одржавању референдума и припајању Крајине Србији.Референдум је наравно прошао у Крајини, али га није прихватио режим у Београду.''
3.О активности ЈНА зиме 1990-91:,,јединице ЈНА тада нису радиле ништа, а биле су размјештене на разним пунктовима(главни је био на Плитвицама). Углавном су били нека врста тампон земље, трудили су се да склоне барикаде да би омогућили кретање усташа по српској земљи.''
4.О ставу ЈНА када је почео рат 1991:,,ЈНА и даље стоји на својим пунктовима и гледа шта се догађа. Знали су да се усташе наоружавају и увозе оружје преко Мађарске, али ништа не чине да то спријече. Умјесто да ухапсе Шпегеља и његове сараднике, они Србима приказују видео запис о тим активностима. На челу Пете армијске области тада је био генерал Андрија Рашета,комунистички полтрон који је ишао на руку своме колеги Мартину Шпегељу.''
5.О повлачењу Срба са Удбине: ,,У међувремену, усташе су саме напустиле Плитвице, а заузврат смо се ми требали повући са Удбине. Генерал Рашета је одмах приступио извршавању захтјева из Загреба, зато га не могу другачије звати него сарадник усташког режима. Рашета је опколио Удбину и наш камп који се налазио у једној школи.Све његове пријетње нису дале резултате. Није нас успио отјерати са Удбине.''
6.О предавању гарнизона усташама: ,,Команда Книнског корпуса није предузимала ништа иако су се Врлика и околина нашли под усташком блокадом из Кијева...Шибенски гарнизон је предат практично без отпора.Задарски гарнизон је пружао толики отпор колико је било потребно да официри извуку своје ствари(намјештај) и нешто застареле опреме...Госпићки гарнизон је био под командом потпуковника Миодрага Ђурђевића, провјереог усташког сарадника. На једном од састанака са Ђурђевићем предложено му је да технику и оружје из гарнизона дислоцира на Ведрине у Папучи.Он то није учинио већ је све остало усташама у Госпићу. Након добро одрађене издаје одлази за Београд гдје је унапређен у чин пуковника.''
7.О издаји приликом одбране Госпића септембра 1991: ,,Постигнут је договор око деблокаде касарне. Команда касарне предложила је пробој кроз град што је било неприхватљиво.Наиме,у Госпићу су била два моста преко којих смо ми требали пријећи. Рушењем тих мостова наша акција би пропала. Ја сам предлагао да се то учини кроз Канижу према Личком Новом и Дивоселу. Као појачање за ову акцију дошла је Лапачка бригада са 600 бораца. Међутим, неко из команде гарнизона је издао план. Усташе су одмах заузеле касарну, а командант Илија Пешут и војници су заробљени...Издаја је ишла даље.Из Лапца у Госпић долазе два човека. Капетан I класе Душан Ергарац, другом не знам име. Рекли су да Турци нападају Лапац од правца Бихаћа, да пале и кољу. То није била истина, али је била добро смишљена идеја да се Лапачка бригада повуче и нама пропадне план...Немајући људи за замјену, одлучио сам да одем у Книн и да тамо тражим помоћ. У Книн сам дошао 6.9.1991. код предсједника Милана Бабића. Пошто ме је саслушао рекао је да ми не може помоћи и упутио ме код Милана Мартића, министра полиције. Од њега сам добио исти одговор. уз образложење да нема људи. Пролазећи кроз Книн видио сам велики број униформисаних како се шећкају и досађују. Команда очигледно није хтјела да их шаље у Госпић...Влада и Команда су се уплашили да слободни Госпић не преузме над Книном примат главног града и симбола, те тако усмјери ка себи огромну помоћ која је стизала у Книн.''
8.О издаји приликом напада на Госпић: ,,Увиђајући да се ситуација на госпићком ратишту окреће у српску корист, Команда у Београду смишља нову пакост. Знајући да располажемо само пешадијским оружјем послали су нам 9 тенкова Т-55 и 4 танспортера под командом капетана I класе Сузића...Пошто смо већ имали план о ослобођењу источног дијела Госпића, пристигле тенкове и транспортере распоређујемо на следећи начин: два тенка у рејону Клисе, један тенк и два транспортера у рејону Пољара, три тенка у Партизански пут , три тенка и два транспортера код гробља...Акција је почела око 11 сати 15.9.1991. Десно крило је кренуло преко Аларева и без већих проблема је стигло на Чардак, до дома здрвља. Лијево крило је кренуло од Вјешала према Чардаку. Брзо смо стигли до раскрснице ка новом и старом мосту, пред парохијски дом. Два тенка, која су ишла са нама, сударили су се на раскрсници(вјероватно намјерно). Посада једног тенка је побјегла, а други тенк се повукао у правцу полазног положаја. Видећи неодлучност код бораца, знајући да нас од циља дијели 100 метара Гишка креће напријед. На раскрсници бива заустављен усташким метком...Након његове погибије долази до пометње и неконтролисаног повлачења. Тражио сам да се остане на достигнутој линији, али мало по мало борци су се повукли на полазне положаје.''
9.О издаји приликом напада на Орнице, Рибник и Балете: ,,Акција је била планирана за 19.11. Пети батаљон је имао задатак да уђе са сјевероисточне стране у Билај. Четврти батаљон је ушао у Орнице и чекао даљи ток акције...Док смо чекали наставак акције у Орницама у Дивоселу се одиграла јака битка...Имали смо двоје погинулих и изгубили смо један транспортер. Кад сам се враћао у Орнице срео сам лапачке борце који иду ка Читлуку. На питање њиховом капетану Бабију куда су то кренули, одговорио ми је да су добили наредбу од команданта Шпановића да се повуку на почетне положаје. Одмах сам отишао до Шпановића који ми је објаснио да је то урадио из тактичких разлога.''

 

[Ненад]

10.О Венс-Овеновом плану: ,,Бабић одбија план, али га потписује Миле Паспаљ. Паспаљ је тада био председник скупштине и није имао никакво право да потпише, поготово без одлуке народа...ЈНА се повлачи, остају остају само официри , родом из Крајине. Већина официра(који су остали) је припадала КОС-у...На чело неке неартикулисане формације, нити војске нити милиције долази пуковник Боро Ђукић. Познатији је по томе што је упропастио акцију код Дрниша када је читаву бригаду увео у заседу у Паковом селу. Бригада је имала доста губитака. Умјесто да иде на робију, бива постављен за команданта.''
11.Издаја у ,,Медачком џепу'': ,,Сасвим је било јесно да је ова акција договорена између Београда и Загреба, односно Книна...На Велику Госпојину 1993. уклонили су мене и мојих 50 људи, ухапсили нас и затворили.Ухапсили су и Давида Ристовића из Срба.Нсу се обазирали на имунитет...Напали су 9.9.1993. у 5 сати ујутро. Већ у 7.15. избили су на Главицу Дрљића и тако одсјекли Читлук и Дивосело...За све ово време у Метку је било 1 200 бораца. Они су требали извршити противнапад, али се ништа није предузимало. Ништа се није предузимало зато што је командант книнског штаба Миле Новаковић потписао споразум са шведским генералом Бо Пелнестом. По том споразуму је договорено да српска војска неће предузимати никакве акције без обзира шта се дешавало на фронту. Дакле усташе су у 7.15.завршиле планирану акцију, а из команде у Кореници стиже депеша о покретању борбене готовости тек у 11.10. сати,значи четири сата по завршетку акције. И то је био доказ издаје, а командант корпуса, пуковник Милан Шупут и овдје се показао као полтрон и издајник, какав је био маја 1992. у Сарајеву. Имао је помоћ и подршку пуковника Јове Кордића, пијанца и кукавице.
12.О изборима: ,,Након избора врх Крајине је изгледао овако:предсједник Милан Мартић,предсједник скупштине Бранко Војница,предсједник владе Борислав Микелић Начелник Генералштаба Душан Лончар...Од казне криваца за Медачки џеп није било ништа.Шупут, као главни кривац тих догађаја умјесто да буде ухапшен именован је за помоћника министра одбране Раде Тањге ,свезналице, набјеђеног мудраца и лопова.''
13.О шверцерском клану: ,,План З-4 није остварен, али је Микелић наставио преговоре са Загребом. Тако је потписан споразум о отварању аутопута кроз западну Славонију...Корист од уговора су имали Хрвати, али још више крајински лопови на челу са Радом Тањгом.Они су извозли за Србију стоку и индустријско дрво...Ђелетовци су давали нафте више од крајинских потреба(дневно око 520 тона)...свуда је стизала осим крајинској војсци и народу...Штетан уговор за Крајину потписао је Мартић са Фикретом Авдићем-Бабом.Тиме је провоциран општи напад бихаћког V корпуса на Кордун, Банију и остала подручја Крајине.''
14.О издаји приликом опсаде Бихаћа:,,Акција је почела средином децембра...Српске снаге су ушле до болнице у самом Бихаћу, заузеле кулу Соколац на Дебељачи. Сваки час смо очекивали Дудаковићеву предају. На сцену ступа начелник штаба војске РС, генерал Манојло Миловановић...Миловановић враћа наше снаге на почетни положај. То је урађено по наредби Ратка Младића, односно по наредби Генералштаба из Београда...Младић покушава прикрити издају током акције ослобађања Бихаћа и Цазинске Крајине, своје трупе пребацуе у подручје Сребренице. Посљедице тога су поразне. Остављена је полупразна линија одбране на Купресу, Гламочком пољу и Граховском пољу. Усташе су без већих потреба и готово без веће борбе заузеле и
Купрес, и Гламочко поље и дио Граховског поља. Нису се ни ту зауставили него заузимају важну коту Бат на Динари, као и већи дио Пљешевице.''
15.О издаји у ,,Бљеску': ,,...Тада се није могло прећи из Босанске Градишке преко Саве. Наиме, Младић је био блокирао мост, да не би прешли они што су хтјели помоћи, а таквих је било доста.''
16.О издаји у ,,Олуји'':...Издајничка команда је пребацила авионе у Бања Луку. Ракетни системи су били онеспособљени...Сплитска бригада је ишла на Книн преко Динаре, коју је Младић већ раније предао усташама...У Србу се окупило 2 500-3 000 бораца који су хтјели да формирају одбрану на Српском кланцу. Србљани су држали фронт према Грахову. Ова идеја је пропала јер су устше већ биле у Лапцу, практично иза леђа Србу.''
17. О ,,мирној смрти''Источне Славоније, Барање и Западног Срема: ,,постојао је палн да се ослободи подручје око Ђакова према Сави и тако створи јединствени прсотор Крајине...Не би било линије фронта до Босанског Брода, Орашја до Брчког штоби ослободило велики број бораца и технике. Крајина би имала директне комуникације што би допринело бољој контроли територија и онемогућило шверц и пљачку...Овај план није остварен јер то није одговарало Милошевићу и његовом режиму...Уместо тога, 12.11.1995. Милошевић прихвата Ердутски споразум...тако је без метка изгубљен остатак Крајине.''

Исто ко и од 1941-45, само мало друкчије.
Коментар?

 

[Ненад]

Треба обратити пажњу само да је под 14. Младић морао на притисак Америке да подигне опсаду, али је заиста направио велику грешку што је толике снаге пребацио у Источну Босну уместо према Динари, Купресу, Гамочу и Дрвару које су усташе затим лако освојиле, а ово под 15. нисам проверио и не знам а ли је тачно. И сад ја питам киселог и остале комунисте чији је стриц пуковник Марко Месић и ко је створио Хрватску, да нису четници? И где су се налазили усташки конц. логори у Другом светском рату на партизанским или четничким територијама?

 

['Clint']

Svesni smo mi dobro toga da smo u ovom ratu pobedili same sebe....taktika "zauzmi,povlaci se" svojstvena je bila samo za Slobine crvene kadrove....
Mislim da je on jedini drzavnik u svetu koji je svesno isao na to da izgubi rat i pored vojne nadmoci koju smo posedovali...pa mi dodje smesno kad ustase i obrezani pocnu da se kurce i hvale svojim pobedama.a i sami dobro znaju kako su dosli do njih