Сарадња комуниста и равногораца

Михаиловић је одбио план Недића да се пребаци у НДХ.Равногорци и партизани уоште нису били потребни у Србији.Шта су могли "устанички" комарци против нацистичког медведа?

Зашто Дража није ишао у Босну?

1. СДС и СДК су били касарнска војска. Већина њихових војника није провела ниједан дан под ведрим небом, оно борби што су водили углавном су водили надомак својих гарнизона. Са друге стране, језгро србијанских четника се прекалило у многобројним дефанзивним борбама против Немаца(првенствено у немачким операцијама против четника), СДК, балиста(капетан Миладиновић, командант 1. косовског корпуса, мајор Марковић, командант 2. косовског корпуса, капетан Томашевић, командант 1. расинске бригаде), Бугара, комуниста, пећанчеваца, муслиманске милиције(Јаворски, 2 милешевска) а у појединим корпусима и против усташа(Церски, Мачвански, 2 милешевска).
2. Четника је у Босни било више од комуниста и Дража је њима слао у помоћ добровољце, официре а ако се могло и оружје и муницију.
3. Највећи антикомунисти, жандармерија, су разоружани. Колико је то нанело штете и колико су после њеног разоружавања комунисти ојачали показује чињеница да су се управо жандармеријски официри у четницима(Раковић, Ајдачић, Јанковић итд.) специјализовали за клања, тј. тукли се са комунистима свим оружјима.
4. На вест да је Дража после операције ,,Михаиловић'' отишао у Босну Немци су послали усташе и две своје дивизије у Источну Босну. Четници су се наредних 3 месеца борили против Немаца, усташа и комуниста наравно нису издржали и народ је доживео још један талас геноцида.
5. Комунисти нису отишли преко Дрине због своје мудре тактике, већ зато што су протерани из Србије. Тако исто као што су протерани из Србије, они ће ускоро бити протерани из југоисточне Босне, Црне Горе и Херцеговине.
6. немачке и бугарске дивизије у Србији су биле дивизије купусаре, тј. другопозивне дивизије врло мале борбене вредности.
 
Plavo: Netačno. Pogledaj s kojim snagama je NOVJ učestvovala u beogradskoj operaciji. Ne liči mi to na potučenu vojsku.

Sa Nedićem niko daleko stigao nije.


БИТКА НА ЗЛАТИБОРУ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=8534

БИТКА НА БУКОВИКУ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=124675#124675

БИТКА НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12090

БИТКА ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ (''ТОПЛИЧКО-ЈАБЛАНИЧКА-ОПЕРАЦИЈА''):
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=15758

Ту су и битка за Јабланицу маја 1944, битка на Видојевици фебруара 1944., битка на Парцанској коси септембра 1944.. Не буди комичан, да није било Совјета ђавола би партизани тек тако победили. Једине победе партизана у бици за Србију су прва фаза Копаоничке битке и Јелова гора.
 
Откуда смелости равногорци имају да партизанскокомунистичког паликућу Тита осуде због његове штетне разбојничке акције на војном и политичком плану? Кад је та акција била у савезу са равногорцима?Имаш ли коментар на моје текстове са прве стране?
 
Poslednja izmena:
БИТКА НА ЗЛАТИБОРУ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=8534

БИТКА НА БУКОВИКУ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=124675#124675

БИТКА НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12090

БИТКА ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ (''ТОПЛИЧКО-ЈАБЛАНИЧКА-ОПЕРАЦИЈА''):
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=15758

Ту су и битка за Јабланицу маја 1944, битка на Видојевици фебруара 1944., битка на Парцанској коси септембра 1944.. Не буди комичан, да није било Совјета ђавола би партизани тек тако победили. Једине победе партизана у бици за Србију су прва фаза Копаоничке битке и Јелова гора.
Ne bi da otkrivam neke pojedinosti o sebi, nadam se da shvataš, zato ću ovo prihvatiti zdravo za gotovo, mada mi deluje neuverljivo, znam i šta i zbog čega, međutim viša sila - moram da se pomirim sa ovim podacima...
 
Кад је наш војнички слом одзвонио нашој држави пропаст, генералштабни пуковник Дража Михаиловић није хтео да оде ни својој кући, ни у заробљенички логор. Он се повукао на Равну Гору, обронак Сувобора и ту са неколико официра и војника образовао језгро једне официрске организације која је себе представљала као језгро некапитулиране војске. Разуме се да правно ова претензија не може стајати на ногама, јер је јасно да је југословенска војска капитулирала, наложивши свима својим члановима да имају положити оружје пред непријатељем и да се више не смеју борити против њега. Правно је, дакле, и пуковник Михаиловић ратни заробљеник баш као и они у заробљеничком логору - и то по вољи Југословенске Врховне Команде. Ако пак он то не признаје, онда је правно он обични одметник.
 
Кад је наш војнички слом одзвонио нашој држави пропаст, генералштабни пуковник Дража Михаиловић није хтео да оде ни својој кући, ни у заробљенички логор. Он се повукао на Равну Гору, обронак Сувобора и ту са неколико официра и војника образовао језгро једне официрске организације која је себе представљала као језгро некапитулиране војске. Разуме се да правно ова претензија не може стајати на ногама, јер је јасно да је југословенска војска капитулирала, наложивши свима својим члановима да имају положити оружје пред непријатељем и да се више не смеју борити против њега. Правно је, дакле, и пуковник Михаиловић ратни заробљеник баш као и они у заробљеничком логору - и то по вољи Југословенске Врховне Команде. Ако пак он то не признаје, онда је правно он обични одметник.

Војска јесте, влада није, према томе капитулација се не може прогласити важећом.
 
Војска јесте, влада није, према томе капитулација се не може прогласити важећом.

Није хтео да се призна заробљеником, али није хтео ни да буде одметник. Он је просто изнео једну немогућу правну теорију, да је он представник једне још недемобилисане војске која је у рату с Немачком, мада му је било познато да је та недемобилисан војска, у ствари, и у праву, предата од стране Врх. Команде у ропство окупатору.
 
Nije ni okupator imao pravno uporište za agresiju na Kraljevinu Jugoslaviju i za zločine koje je počinio tokom agresije...

Међутим, до 22. јуна, до објаве рата Немачке СССР-у, ова организација пуковника Михаиловића ничим није испољила своје непријатељство према немачкој војсци, ничим није вређала сигурност саобраћаја. Њени чланови су слободно силазили с Равне Горе у низину. Од 22. јуна та организација почиње да игра своју судбински негативну улогу. Тада им прилазе комунисти.
 
Међутим, до 22. јуна, до објаве рата Немачке СССР-у, ова организација пуковника Михаиловића ничим није испољила своје непријатељство према немачкој војсци, ничим није вређала сигурност саобраћаја. Њени чланови су слободно силазили с Равне Горе у низину. Од 22. јуна та организација почиње да игра своју судбински негативну улогу. Тада им прилазе комунисти.

Pa neće valjda Nediću da prilaze, nego onima koji su opredeljeni za otpor neprijatelju...
 
Pa neće valjda Nediću da prilaze, nego onima koji su opredeljeni za otpor neprijatelju...

Комунисти су предложили да се не нападају, да се не пролива "братска крв". Комунисти су предложили, а Михаиловић прихватио.Био је у шуми још један сличан "херој" генерал Љуба Новаковић. Његова памет била је радикалнија. Он је чак примио сарадњу са комунистима, називао је своје сараднике умереним комунистима и то му је било довољно.
 
Ненад остаде без текста?
Они су себе назвали „партизанима"" и објаснили народу да су „све српске партије уједињене”. Њима је било потребно да се у својој акцији могу да огрну националним плаштом. Без тога им не би било успеха. Није им било потребно да их пуковник Михаиловић огрће тим плаштом. Било је довољно да им тај огртач не скине. И он је на то пристао. Комунистима је то било довољно.
 
Зашто Дража није ишао у Босну?

1. СДС и СДК су били касарнска војска. Већина њихових војника није провела ниједан дан под ведрим небом.



Заједничка акција комуниста и „Дражиних људи” почела је код Крупња, Лознице и Богатића, да пређе одатле на целу земљу. Ацију код Крупња повео је пуковник Мисита, против воље и без наређења Дражиног. То пуковник признaје у истом писму у коме због тога наређује општу мобилизацију свих војних обвезника.
 
Ненад остаде без текста?
Они су себе назвали „партизанима"" и објаснили народу да су „све српске партије уједињене”. Њима је било потребно да се у својој акцији могу да огрну националним плаштом. Без тога им не би било успеха. Није им било потребно да их пуковник Михаиловић огрће тим плаштом. Било је довољно да им тај огртач не скине. И он је на то пристао. Комунистима је то било довољно.

Шта треба да кажем? Сарадње је било, па?
 
Da su Srbi ostali jedinstveni uspešnije bi se suprotstavili koljačima, ali uvek se nađe među nama neko ko tera vodu na svoju vodenicu... Vidi se to...

Комунисти су добили могућност да под заштитом уговора са Михаиловићем могу несметано агитовати за себе, све више уништавајући власт, све више ширећи анархију, све више захуктавајући замајну снагу револуције.А Дража је све то радио по сугестијама свог политичког и правног саветника црвеног Драгише Васића, подпреседника Српског културног клуба из Београда.
 
Шта треба да кажем? Сарадње је било, па?

Не завршисмо око легитимитета Дражиног са правне стране,побегао си од одговора.
Он је просто изнео једну немогућу правну теорију, да је он представник једне још недемобилисане војске која је у рату с Немачком, мада му је било познато да је та недемобилисан војска, у ствари, и у праву, предата од стране Врх. Команде у ропство окупатору.
 
Не завршисмо око легитимитета Дражиног са правне стране,побегао си од одговора.
Он је просто изнео једну немогућу правну теорију, да је он представник једне још недемобилисане војске која је у рату с Немачком, мада му је било познато да је та недемобилисан војска, у ствари, и у праву, предата од стране Врх. Команде у ропство окупатору.

Нисам побегао од одговора, одговорио сам, ако влада не потпише капитулацију она је неважећа. Шта је спорно? Да ли су онда непредати делови војске терористи?
 
Да ли су онда непредати делови војске терористи?

Да терористи и одметници.

Љотић-Порука дражиновцима:

На Дражином путу има највише Срба...њима поручујем

"1.Пут Дражин не доноси слободу,јер или ће Немачка сузбити Стаљина и онда се Дража неће питати шта жели или ће Стаљин сломити Немачку,е ту Стаљин неће питати шта Дража жели,већ преко Тита урадити шта му треба овде.Замисао Дражина да ће се опет питати Енглеска и Америка двоструко је штетна,овде се већ сад они несмеју појавити пред Стаљином и зато и оне морају Тита да подупиру.

2.Пут Дражин,чим не решава питање слободе,излишан је а и штетан,јер цепа српски народ без одговарајуће користи.Српски народ,по разуму не може за Дражом,по лудилу може. "
 
Да терористи и одметници.

:think: Ја опет кажем, капитулација је нелегална јер је влада није потписала, према томе само одвођење војске у ропство је нелегално. Према томе, ја не видим шта је спорно. Друго, Дражина војска је била међународно призната од стране издајничких Савезника, а и Немци су се са заробљеним четницима опходили као са легалном војском, тј. у начелу би се могло рећи да су их и они признали.
 
Да терористи и одметници.

Љотић-Порука дражиновцима:

На Дражином путу има највише Срба...њима поручујем

"1.Пут Дражин не доноси слободу,јер или ће Немачка сузбити Стаљина и онда се Дража неће питати шта жели или ће Стаљин сломити Немачку,е ту Стаљин неће питати шта Дража жели,већ преко Тита урадити шта му треба овде.Замисао Дражина да ће се опет питати Енглеска и Америка двоструко је штетна,овде се већ сад они несмеју појавити пред Стаљином и зато и оне морају Тита да подупиру.

2.Пут Дражин,чим не решава питање слободе,излишан је а и штетан,јер цепа српски народ без одговарајуће користи.Српски народ,по разуму не може за Дражом,по лудилу може. "

Да ли ово што је Љотић рекао значи да је 90% Срба лудо?
 
:think:а и Немци су се са заробљеним четницима опходили као са легалном војском, тј. у начелу би се могло рећи да су их и они признали.

Апсурд,четнике су сматрали "бандитима".

Љотић-О Михаиловићу

"Он није хтео да буде заробљеник, а није имао храбрости да постане ни отворено одметника. Он седи у планини, без велике опасности, пошто се месецима знало тачно где се налази, и чека да се „Немци повуку, да би преузео власт и направио ред“. Тиме је омогућио, као што смо већ доказали у два своја ранија чланка, да се комунисти под његовим окриљем домогну утицаја на народ и повуку читаву Западну Србију у анархију и несрећу. Пуковник Михајловић је редак пример војника с претензијом за вођу, коме се све дешава супротно од оног што он жели.
Он није хтео да помаже комунисте, - али их је стварно помагао: да није било њега и његових људи никад не би комунисти добили онај јесенашњи замах.
Он није хтео да наређује мобилизацију и напада Немце, - али је све то ипак било: комунисти су претили да покупе сву популарност код народа, и он је потрчао за том лаком популарношћу, а не за интересима отаџбине и народа и наредио и једно и друго.
Он није хтео устанак, али ипак то наредио, из разлога напред изнетих. Иако је морао знати лудило и скупоћу таквог сулудог поступка, он је у једном прогласу говорио народ: „Ви сте хтели устанак. Ја идем за вашом жељом“.
Он није хтео заједнички рад с комунистима, али кад се десило све што се десило, он је, краљевски генералштабни пуковник, направио два споразума с комунистима, остаљајући им слободне руке у комунистичкој пропаганди против национализма за интернационализам, против вере за безбоштво, против Краља за Совјетску социјалистичку републику.
Он је правио овај споразум јер је хтео да добије поливину моторних возила, оружија, муниција и новца опљачканог у Ужицу. То је био мотив његовог споразума. Као и све друго што је хтео или није хтео, тако и овде није постигао. Десило се сасвим обратно: комунисти су задржали све за себе.
Он није хтео доцније закључени споразум да раскине. То су учинили одреди из Пожеге, против његове воље, као и све друго што се код њега дешавало.
Он је покушао да обустави започету борбу између одреда његових и комуниста ужичких. Али ни једна страна није хтела да га слуша.
Пуковник Михајловић је показао тиме да нема много јуначког у себи, осим жеље да за јунака важи. Јер прави херој руководи догађајима, а не да догађаји увек иду супротним смером којим би иначе он желео.
Што има људи који га за таквог сматрају, може бити објашњено тиме што не знају праву истину о његовом раду или тиме што о јунаштву ништа не знају.
 
Апсурд,четнике су сматрали "бандитима".

Љотић-О Михаиловићу

"Он није хтео да буде заробљеник, а није имао храбрости да постане ни отворено одметника. Он седи у планини, без велике опасности, пошто се месецима знало тачно где се налази, и чека да се „Немци повуку, да би преузео власт и направио ред“. Тиме је омогућио, као што смо већ доказали у два своја ранија чланка, да се комунисти под његовим окриљем домогну утицаја на народ и повуку читаву Западну Србију у анархију и несрећу. Пуковник Михајловић је редак пример војника с претензијом за вођу, коме се све дешава супротно од оног што он жели.
Он није хтео да помаже комунисте, - али их је стварно помагао: да није било њега и његових људи никад не би комунисти добили онај јесенашњи замах.
Он није хтео да наређује мобилизацију и напада Немце, - али је све то ипак било: комунисти су претили да покупе сву популарност код народа, и он је потрчао за том лаком популарношћу, а не за интересима отаџбине и народа и наредио и једно и друго.
Он није хтео устанак, али ипак то наредио, из разлога напред изнетих. Иако је морао знати лудило и скупоћу таквог сулудог поступка, он је у једном прогласу говорио народ: „Ви сте хтели устанак. Ја идем за вашом жељом“.
Он није хтео заједнички рад с комунистима, али кад се десило све што се десило, он је, краљевски генералштабни пуковник, направио два споразума с комунистима, остаљајући им слободне руке у комунистичкој пропаганди против национализма за интернационализам, против вере за безбоштво, против Краља за Совјетску социјалистичку републику.
Он је правио овај споразум јер је хтео да добије поливину моторних возила, оружија, муниција и новца опљачканог у Ужицу. То је био мотив његовог споразума. Као и све друго што је хтео или није хтео, тако и овде није постигао. Десило се сасвим обратно: комунисти су задржали све за себе.
Он није хтео доцније закључени споразум да раскине. То су учинили одреди из Пожеге, против његове воље, као и све друго што се код њега дешавало.
Он је покушао да обустави започету борбу између одреда његових и комуниста ужичких. Али ни једна страна није хтела да га слуша.
Пуковник Михајловић је показао тиме да нема много јуначког у себи, осим жеље да за јунака важи. Јер прави херој руководи догађајима, а не да догађаји увек иду супротним смером којим би иначе он желео.
Што има људи који га за таквог сматрају, може бити објашњено тиме што не знају праву истину о његовом раду или тиме што о јунаштву ништа не знају.

Па користили су разне називе за четнике. Немци су користили: Организација ДМ, четници, Михаиловићевци, српски устаници, банде ДМ итд. Не можеш порећи да су се са заробљеним четницима односили као са легланом војском.
 
Да ли ово што је Љотић рекао значи да је 90% Срба лудо?

Лудо не,али дебело наивно и необразовано.

Љотић-Порука Дражиновцима-одломак из предавања

"Има и други пут,онај који се позива на Лондон и Вашингтон.Лако је нама,разграничити се са Титом и титовцима,то није ни мало тешко.Ни један Србин неће против Бога,Краља и домаћина....али тешко је разграничити се са са онима који нису против Бога исто као и ми,нису против Краља исто као и ми нису против домаћинства.А не иду путем којим Србе данас водим Генерал Недић,већ имају Други пут,свој који су ставили под заставу Лондона и Вашингтона.

Наш народ овако резонује...Слободу сам изгубио без обзира да ли сам то заслужио или не,Неко ми ју је узео.Ко је тај? Разуме се,Немци.Да није њих било,био бих слободан.У рату су против Немаца,Американци и Енглези.Тамо ми је и Краљ.Према томе Енглези и Американци кад победе,они ће ми донети Слободу.То је најбржи и најлакши пут.

Ви који сте за овај пут,ви који верујете да ће Лондон и Вашингтон донети Слободу,ви сте истовремено као и ми у отвореном сукобу са Титом,нисте се тукли са њим зато што је ружан или зато што има косе очи,већ зато што је он представник комунистичке партије а ви не желите да Српски народ буде комунистички,исто као и ми.Добро!


Краљ је међутим,тамо с оне стране границе.Енглеска пропагандна машина га је често злоупотребљавала у своје сврхе.Срећом наши уставотворци су на време то решили,Народ увек дугује вероност Краљу кад је Краљ на своме месту,кад је на своме престолу,а не када се налази у иностранству.Ми смо говорили,Краљу смо верни,али по законима које су потисали његови претци а на које је он потписао заклетву,Краљу се дугује послушност када је у својој земљи.

Међутим ,,наши верни савезници,, како то имају обичај да кажу наша браћа са овог другог пута поручили су Српском народу после Техерана,ништа се не брините уредили смо са Стаљином да се после рата гласа да ли ће овом земљом владати Краљ Петар или Јосип Броз.Ми смо на то одговорили хвала вам,наши велики ,,верни савезници,, али ми то не разумемо,па ми сад под окупацијом знамо,тврдимо и исповедамо да је у овој земљи владао,влада и владаће Краљ Петар Други,а ви хоћете слободу да нам донесете па после тога кад нам слободу донесете,онда нам тек предстоји хоћемо ли Краља или Тита? Па каква је то Слобода? Па зар до сада под окупацијом Ми владалчка права Краља Петра сачувасмо неокрњена а онда кад нам ви слободу донесете ми Краља на гласање да метнемо? Има ствари о којима се не гласа.... "
 

Back
Top