вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
Истина,велики уметник је био...онај плакат је антологиски.de si bre....
ti si jedini ravnogorac čije poznavanje materije poštujem,ti to znaš.
Reci mi onda nešto o Lautneru...
-
- Popularno:
- "Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog...
- Od dečaka Bajice do velikog vezira...
- Sloveni su stariji od Kelta –...
- Za otok?
- Sta uradi otac ubice Carlija Kirka..
- Vučić napao blokadera koji jede...
- Umro glumac Val Kilmer
- Kako dokazati ovakvu zloupotrebu...
- Da li se više isplati Hrvatima ili...
- Beograd je jedini milionski grad u...
Saradnja "JVUO".Pećančevaca,Nedićevaca i Ljotićevaca protiv NOP
- Začetnik teme Istoricar1389
- Datum pokretanja
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.220
Miloš Vojinović Lautner je snimio fotografiju...
... na osnovu koje je Dragoslav Stojanović, karikaturista i jedan od osnivača lista „Ošišani jež” uradio plakat.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Razjashnjen-nastanak-poznatog-plakata.lt.html
Nemac Hajnrih Lautner, živeo u Užicu, primio pravoslavnu veru i uzeo ime epskog junaka Miloša Vojinovića.
Iza Miloša Vojinovića Lautnera ostala su dva njegova čestita sina. Stariji sin dr Vlada Vojinović, živeo i radio kao cenjeni hirurg u Smederevskoj Palanci, preminuo od teške bolesti.
Mladji sin Dušan Vojinović, živi i radi kao gradjevinar u Palanci.
Imaju obojica nadimak – Era.
Na Vikipediji je pogrešan podatak da je Miloš Vojinović "imao konspirativno ime Hajnrih Lautner".
Poslednja izmena:
- Poruka
- 10.741
Miloš Vojinović Lautner je snimio fotografiju...
... na osnovu koje je Dragoslav Stojanović, karikaturista i jedan od osnivača lista „Ošišani jež” uradio plakat.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Razjashnjen-nastanak-poznatog-plakata.lt.html
Nemac Hajnrih Lautner, živeo u Užicu, primio pravoslavnu veru i uzeo ime epskog junaka Miloša Vojinovića.
Iza Miloša Vojinovića Lautnera ostala su dva njegova čestita sina. Stariji sin dr Vlada Vojinović, živeo i radio kao cenjeni hirurg u Smederevskoj Palanci, preminuo od teške bolesti.
Mladji sin Dušan Vojinović, živi i radi kao gradjevinar u Palanci.
Imaju obojica nadimak – Era.
Na Vikipediji je pogrešan podatak da je Miloš Vojinović "imao konspirativno ime Hajnrih Lautner".
U Užicu se nalazi i grob Miloša Vojinovića ,,Lautnera,,.
вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
А ти мени кажи, али искрено, шта мислиш о Лаутнеровом крвнику Ајдачићу..
- Poruka
- 10.741
pa nije mu on ,,krvnik,,
oni su vodili bitku,a ravnogorci su likvidirali Lautnera u nekim kolima i ne znajući da je to on....da su znali verovatno bi ga zarobili i izveli na neko suđenje il šta god....
Ajdačić je bio sposoban oficir,nešto tipa ,,junak i ludak,, a takvih je bilo dosta u JVuO,na listi takvih je na prvom mestu Milutin Janković pa pet mesta prazno pa onda Ajdačić.
вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
pa nije mu on ,,krvnik,,
oni su vodili bitku,a ravnogorci su likvidirali Lautnera u nekim kolima i ne znajući da je to on....da su znali verovatno bi ga zarobili i izveli na neko suđenje il šta god....
Ajdačić je bio sposoban oficir,nešto tipa ,,junak i ludak,, a takvih je bilo dosta u JVuO,na listi takvih je na prvom mestu Milutin Janković pa pet mesta prazno pa onda Ajdačić.
Знам да није га он убио, качио сам и онај текст...али један одмерен и објективан став, што код тебе ценим.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
pa nije mu on ,,krvnik,,
oni su vodili bitku,a ravnogorci su likvidirali Lautnera u nekim kolima i ne znajući da je to on....da su znali verovatno bi ga zarobili i izveli na neko suđenje il šta god....
Ajdačić je bio sposoban oficir,nešto tipa ,,junak i ludak,, a takvih je bilo dosta u JVuO,na listi takvih je na prvom mestu Milutin Janković pa pet mesta prazno pa onda Ajdačić.
Постоји прича да је Калабићев лик осмислио Грба управо на основу горепоменуте двојице.
- Poruka
- 10.741
не разумем,објасни
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Да је на основу појединих карактерних особина Јанковића и Ајдачића Грба направио Калабићев лик(а и свих осталих четника) пијандуре, пушача(иако Калабић никад није узео цигару у руке), кољача и сл. тј. да су они послужили као модел за прављење мрачног Калабићевог лика.
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Активни састави анти-партизанских снага.
Југословенска Краљевска Војска у Отаџбини:
1943. 70 000 четника
Српска Жандармерија
1941. 5000 жандарма
Српска Државна Стража
1943: 37 000 стражара
Четници Војводе Пећанца
1942. 10 000 четника
Српски Добровољачки корпус
1945. 10500 добровољаца
Југословенска Краљевска Војска у Отаџбини:
1943. 70 000 четника
Српска Жандармерија
1941. 5000 жандарма
Српска Државна Стража
1943: 37 000 стражара
Четници Војводе Пећанца
1942. 10 000 четника
Српски Добровољачки корпус
1945. 10500 добровољаца
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Самарџић
"Идеје о уједињеном фронту против комуниста,обично изражене паролом ''Дража, Љотић, Недић'', потекле су од љотићеваца. Кад уђете у полемику с њиховим присталицама, видите да та идеја није искрена, јер они у ствари задржавају целу ону лажну причу из књига Карапанџића, Костића, Слијепчевића, Парежанина. А та прича своди се на то да су љотићевци били у праву и уопште нај-нај, а четници у заблуди. Што подразумева да четници, односно њихове присталице, треба најзад да увиде ту заблуду.
Према томе, сврха пароле ''Дража, Љотић, Недић'' је да се неко уопште укључи у причу, јер без Дражиног имена то је теже постићи."
"Идеје о уједињеном фронту против комуниста,обично изражене паролом ''Дража, Љотић, Недић'', потекле су од љотићеваца. Кад уђете у полемику с њиховим присталицама, видите да та идеја није искрена, јер они у ствари задржавају целу ону лажну причу из књига Карапанџића, Костића, Слијепчевића, Парежанина. А та прича своди се на то да су љотићевци били у праву и уопште нај-нај, а четници у заблуди. Што подразумева да четници, односно њихове присталице, треба најзад да увиде ту заблуду.
Према томе, сврха пароле ''Дража, Љотић, Недић'' је да се неко уопште укључи у причу, јер без Дражиног имена то је теже постићи."
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Самарџић
"Идеје о уједињеном фронту против комуниста,обично изражене паролом ''Дража, Љотић, Недић'', потекле су од љотићеваца. Кад уђете у полемику с њиховим присталицама, видите да та идеја није искрена, јер они у ствари задржавају целу ону лажну причу из књига Карапанџића, Костића, Слијепчевића, Парежанина. А та прича своди се на то да су љотићевци били у праву и уопште нај-нај, а четници у заблуди. Што подразумева да четници, односно њихове присталице, треба најзад да увиде ту заблуду.
Према томе, сврха пароле ''Дража, Љотић, Недић'' је да се неко уопште укључи у причу, јер без Дражиног имена то је теже постићи."
Шта као није у праву да ви љоте узимате Дражу у уста и да се залажете за његову рехабилитацију само зато да би се ова двојица могли преко његових леђа рехабилитовати?
- Poruka
- 10.741
Јок море,каква рехабилитација?
Од комуниста не треба нам ништа а Ви равногорци се рехабилитујте и дружите са њима,кад сте могли заједно гурнути народ у страдање можете се и даље дружити...
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Ево шта је угледни емигрантски историчар Боривоје М. Карпанџић записао о "сарадњи" СДК и ЈВУО.
Михаиловићев Командант Корпуса неће у борбу противу
комуниста, а хита у борбу противу Српских добровољаца
Звонимир Вучковић, Командант I Равногорског
Корпуса, је избегао да поведе свој Одред у борбу противу комуниста у
Горњем Милановцу, препуштајући тај задатак своме заменику Крсти
Кљајићу. Међутим, сада, када су по појачаној четничко-комунистич-
кој пропаганди кратки таласи с радио Лондона просто заглушили уши
српском народу противу "квислинга", "издајника", "недићеваца", "љо-
тићеваца", итд, Михаиловићев командант Вучковић се осећа орним за
борбу и просто се "оштри" за њу. Али, за какву борбу? Пуштамо да
сам поручник Вучковић говори:
"Крста беше примио Таковску бригаду.
- Немам муниције, - жалио ми се, а ту у Љигу има око 200
Љотићеваца. Доста и оружја и муниције. Молим вас да ми одо-
брите да их нападнем. Напад ћу извршити својим старим бата-
љоном. Све ћу их разоружати. Бар ће и народ одахнути, - увера-
вао ме је он.
Када се сложих отрча сав сретан да напад припрема. А шта
сам друго и могао радити. Муниција нам је била неопходна. Имао
сам поверење у Крсту. Био је храбар, брз и проницљив. Једино, во-
лео је да попије. И тада се губио. Само ако му ракија не буде при
руци, успеће сигурно, - размишљао сам одлазећи на састанак са
пук. Павловићем. ЖАО МИ ЈЕ БИЛО ШТО И САМ НИСАМ МОГАО ДА
ПРИСУСТВУЈЕМ НАПАДУ. Пук. Павловић доносио је важна наређења
из Главног штаба и ту није било извињења.
Извештен сам да је ђенерал Трифуновић био одређен за ко-
манданта Србије. Познавао сам га из времена мира. Био ми је ко-
мандант. Сада је долазио да ме обиђе, само под другим околно-
стима. РАСЕЈАНО САМ СЛУШАО ПУК. ПАВЛОВИЋА. МОЈЕ МИСЛИ БИ-
ЛЕ СУ СА КРСТОМ. ВЕЋ ЈЕ ПОЧЕО НАПАД, РАДИО МИ ЈЕ МОЗАК. САД ЈЕ
КОД ЉИШКЕ ЦРКВЕ. УПАДА У КАСАРНУ, ЗБУЊУЈЕ ЉОТИЋЕВЦЕ, РАЗО-
РУЖАВА И ОДУЗИМА МУНИЦИЈУ. Можда и није тако, - јави се зло-
бан глас некуд из подсвести. Можда су га приметили пре времена,
отворили ватру и он први погинуо а батаљон разбијен. Нагло се
тргнух. Пук. Павловић ме зачуђено погледа. ОБЈАСНИХ МУ О ЧЕМУ
МИСЛИМ И КОЛИКО САМ ЖЕЉАН ДА СЕ ПРИДРУЖИМ КРСТИ.
- У том случају, добра вам срећа. Ја идем!
- Поздравите Чичу и реците му да смо спремни, - рекох му по-
здрављајући се. МОЖДА ЋУ ИПАК СТИЋИ НА ВРЕМЕ. ОДМИЦАЛИ СМО
ЖУРНО. ВОЈНИЦИ СУ ПРОСТО ТРЧАЛИ ЗА МНОМ. Стигао сам ипак
касно. Напад беше пропао. Крста тешко рањен. Батаљон се пову-
као у с. Прањане. Нађосмо коње и појурисмо за њима. У даљини
угледах колону сеоских кола. Око њих двојица оборене главе. У јед-
ним, на простртој слами лежао је Крста. Покривен ћебетом пре-
ко главе тихо је јаукао. Јавих му се шапатом. Плашио сам се да
му и мој говор не повреди рану."
Тако Звонко Вучковић, који просто нариче, што није стигао на
време, да би учествовао у нападу на Српске добровољце. А његов Кр-
сто Кљајић је, уствари, са својом бригадом био напао на Шести Срп-
ски добровољачки одред, који је стационирао у Љигу. Четници су до-
бровољце напали предвече, када је цео добровољачки одред био по-
стројен без пушака и вршио вечерњу молитву. У томе часу, када су
Качерским брдима одзвањале речи молитве, Крста Кљајић је коман-
довао напад на добровољце. Међутим, ови су се брзо снашли, те су
узвратили ватром на нападаче. Добровољци су убрзо напад одбили,
али су, том приликом, ранили у руку самог Крсту Кљајића, кога су
четници колима пренели у с. Прањане, где му је поручник Вучковић
добавио лекара, који је Кљајићу ампутирао руку. Добровољци, тада,
четнике уопште нису гонили.
Међутим, није остало само на овоме. Крста Кљајић, који је сам
био крив што је руку изгубио, када је оздравио, желео је да се свети
добровољцима. Поручник Вучковић му је то дозволио. О Кљајићевој
освети Звонко Вучковић пише ово:
"Крста није мировао. Освету никако није заборављао. Једнога
дана дође са планом. ОДОБРИО САМ МУ, ЈЕР САМ ЗНАО ДА НЕЋЕ ПРЕ-
СТАТИ ДА О ТОМЕ МИСЛИ. А НИЈЕ МНОГО ЉУДИ ТРАЖИО. САМО ДВА-
ДЕСЕТОРИЦУ ОДАБРАНИХ. Љиг није био више гарнизон Љотићева-
ца. После одбијеног Крстиног напада, један део беше повучен у Бе-
оград а други остављен ради осигурања жељезничке пруге Љиг -
Милановац. Штаб тога дела био је у с. Угриновци. Тај штаб био
је циљ Крстиног напада. Упашће ноћу, неочекивано и бомбама их
побити. КАДА САМ СЕ СЛОЖИО, ОДЈУРИО ЈЕ КАО ВЕТАР."
И пошто му је командант Корпуса дозволио да изврши освету над
двадесеторицом добровољаца, о којима Вучковић говори на такав на-
чин, као да је у питању двадесет пилади а не двадесет људи, Крста
Кљајић је преваром напао на добровољачки штаб у Угриновцима и
побио двадесет добровољаца. Ни тада, противно наредби ђенерала
Милана Недића Српским добровољцима која је гласила: "Гоните те
кокошаре куда год стигнете", - добровољци нису јурили никаквим по-
терама ни Крсту Кљајића ни уопште четнике.
На општу несрећу, ни са овим се није све свршило, јер Крста
Кљајић, кога су сад четници звали "Једноруки див са Равне Горе",
просто је жудео за даљим крвопролићем. Једног сумрака он је сачекао
у заседи код с. Жупањца тридесетак добровољаца, који су се возили
камионом из с. Боговађе у Лазаревац. Препад је извршен код једне
стрме окуке из најнепосредније близине јаком ватром из митраљеза.
До борбе није ни могло доћи, јер је већина добровољаца била "избаче-
на из строја": побијена или у ранама. Свега их се неколико тешком
муком спасло, а и они су били рањени. Затекле рањенике у камиону
Кљајић је побио а камион са лешевима запалио. После овога, добро-
вољци су решили да се отарасе Крсте Кљајића, чија је делатност нај-
пре користила комунистима. Знали су, ако њега нестане, прилике ће
се у томе крају смирити, а односи међу националистима поправити. И
они га сачекују у заседи. Убијају њега и никог више. То признаје и
сам поручник Вучковић, који овако описује смрт свога команданта
бригаде:
"Непријатељ није могао да га смакне. Учинила је то квислин-
шка заседа. Крста беше пошао у Црнуће. Када су Љотићевци о
томе сазнали, јако одељење послато је тамо. Начинили су заседу.
Сачекали су га на неколико метара. Метак му је прошао право
кроз срце. УБИЦЕ НИСУ ЈУРИЛЕ ЗА КРСТИНИМ ПРАТИОЦИМА, КОЈИ СУ
НОСИЛИ ЊЕГОВО МРТВО ТЕЛО."
А у знак пијетета према своме команданту бригаде Крсти Кљаји-
ћу, "једноруком диву Равне Горе" (он је "див" што је побио педесет
добровољаца да би осветио своју руку изгубљену сопственом криви-
цом, а добровољци су "убице" што су се ослободили једног таквог не-
човека), поручник Звонимир Вучковић, Командант I Равногорског
Корпуса, испевао му је следећу песму:
"Ој Црнуће, црна ти судбина,
Што изгуби најбољег Србина,
Да ли знаде Крсте Кљајић мајка,
Где је тело њенога јунака. "
Такве је "јунаке" и "најбоље Србе" одгајао гардиски поручник
Звонимир Вучковић, један од водећих команданата ђенерала Драго-
љуба Михаиловића. Овакво "јунаштво" у многоме доприноси, да се
схвате напади четника на Српске добровољце. Такође, и да историја
донесе свој непристрасан суд о овоме.__
Михаиловићев Командант Корпуса неће у борбу противу
комуниста, а хита у борбу противу Српских добровољаца
Звонимир Вучковић, Командант I Равногорског
Корпуса, је избегао да поведе свој Одред у борбу противу комуниста у
Горњем Милановцу, препуштајући тај задатак своме заменику Крсти
Кљајићу. Међутим, сада, када су по појачаној четничко-комунистич-
кој пропаганди кратки таласи с радио Лондона просто заглушили уши
српском народу противу "квислинга", "издајника", "недићеваца", "љо-
тићеваца", итд, Михаиловићев командант Вучковић се осећа орним за
борбу и просто се "оштри" за њу. Али, за какву борбу? Пуштамо да
сам поручник Вучковић говори:
"Крста беше примио Таковску бригаду.
- Немам муниције, - жалио ми се, а ту у Љигу има око 200
Љотићеваца. Доста и оружја и муниције. Молим вас да ми одо-
брите да их нападнем. Напад ћу извршити својим старим бата-
љоном. Све ћу их разоружати. Бар ће и народ одахнути, - увера-
вао ме је он.
Када се сложих отрча сав сретан да напад припрема. А шта
сам друго и могао радити. Муниција нам је била неопходна. Имао
сам поверење у Крсту. Био је храбар, брз и проницљив. Једино, во-
лео је да попије. И тада се губио. Само ако му ракија не буде при
руци, успеће сигурно, - размишљао сам одлазећи на састанак са
пук. Павловићем. ЖАО МИ ЈЕ БИЛО ШТО И САМ НИСАМ МОГАО ДА
ПРИСУСТВУЈЕМ НАПАДУ. Пук. Павловић доносио је важна наређења
из Главног штаба и ту није било извињења.
Извештен сам да је ђенерал Трифуновић био одређен за ко-
манданта Србије. Познавао сам га из времена мира. Био ми је ко-
мандант. Сада је долазио да ме обиђе, само под другим околно-
стима. РАСЕЈАНО САМ СЛУШАО ПУК. ПАВЛОВИЋА. МОЈЕ МИСЛИ БИ-
ЛЕ СУ СА КРСТОМ. ВЕЋ ЈЕ ПОЧЕО НАПАД, РАДИО МИ ЈЕ МОЗАК. САД ЈЕ
КОД ЉИШКЕ ЦРКВЕ. УПАДА У КАСАРНУ, ЗБУЊУЈЕ ЉОТИЋЕВЦЕ, РАЗО-
РУЖАВА И ОДУЗИМА МУНИЦИЈУ. Можда и није тако, - јави се зло-
бан глас некуд из подсвести. Можда су га приметили пре времена,
отворили ватру и он први погинуо а батаљон разбијен. Нагло се
тргнух. Пук. Павловић ме зачуђено погледа. ОБЈАСНИХ МУ О ЧЕМУ
МИСЛИМ И КОЛИКО САМ ЖЕЉАН ДА СЕ ПРИДРУЖИМ КРСТИ.
- У том случају, добра вам срећа. Ја идем!
- Поздравите Чичу и реците му да смо спремни, - рекох му по-
здрављајући се. МОЖДА ЋУ ИПАК СТИЋИ НА ВРЕМЕ. ОДМИЦАЛИ СМО
ЖУРНО. ВОЈНИЦИ СУ ПРОСТО ТРЧАЛИ ЗА МНОМ. Стигао сам ипак
касно. Напад беше пропао. Крста тешко рањен. Батаљон се пову-
као у с. Прањане. Нађосмо коње и појурисмо за њима. У даљини
угледах колону сеоских кола. Око њих двојица оборене главе. У јед-
ним, на простртој слами лежао је Крста. Покривен ћебетом пре-
ко главе тихо је јаукао. Јавих му се шапатом. Плашио сам се да
му и мој говор не повреди рану."
Тако Звонко Вучковић, који просто нариче, што није стигао на
време, да би учествовао у нападу на Српске добровољце. А његов Кр-
сто Кљајић је, уствари, са својом бригадом био напао на Шести Срп-
ски добровољачки одред, који је стационирао у Љигу. Четници су до-
бровољце напали предвече, када је цео добровољачки одред био по-
стројен без пушака и вршио вечерњу молитву. У томе часу, када су
Качерским брдима одзвањале речи молитве, Крста Кљајић је коман-
довао напад на добровољце. Међутим, ови су се брзо снашли, те су
узвратили ватром на нападаче. Добровољци су убрзо напад одбили,
али су, том приликом, ранили у руку самог Крсту Кљајића, кога су
четници колима пренели у с. Прањане, где му је поручник Вучковић
добавио лекара, који је Кљајићу ампутирао руку. Добровољци, тада,
четнике уопште нису гонили.
Међутим, није остало само на овоме. Крста Кљајић, који је сам
био крив што је руку изгубио, када је оздравио, желео је да се свети
добровољцима. Поручник Вучковић му је то дозволио. О Кљајићевој
освети Звонко Вучковић пише ово:
"Крста није мировао. Освету никако није заборављао. Једнога
дана дође са планом. ОДОБРИО САМ МУ, ЈЕР САМ ЗНАО ДА НЕЋЕ ПРЕ-
СТАТИ ДА О ТОМЕ МИСЛИ. А НИЈЕ МНОГО ЉУДИ ТРАЖИО. САМО ДВА-
ДЕСЕТОРИЦУ ОДАБРАНИХ. Љиг није био више гарнизон Љотићева-
ца. После одбијеног Крстиног напада, један део беше повучен у Бе-
оград а други остављен ради осигурања жељезничке пруге Љиг -
Милановац. Штаб тога дела био је у с. Угриновци. Тај штаб био
је циљ Крстиног напада. Упашће ноћу, неочекивано и бомбама их
побити. КАДА САМ СЕ СЛОЖИО, ОДЈУРИО ЈЕ КАО ВЕТАР."
И пошто му је командант Корпуса дозволио да изврши освету над
двадесеторицом добровољаца, о којима Вучковић говори на такав на-
чин, као да је у питању двадесет пилади а не двадесет људи, Крста
Кљајић је преваром напао на добровољачки штаб у Угриновцима и
побио двадесет добровољаца. Ни тада, противно наредби ђенерала
Милана Недића Српским добровољцима која је гласила: "Гоните те
кокошаре куда год стигнете", - добровољци нису јурили никаквим по-
терама ни Крсту Кљајића ни уопште четнике.
На општу несрећу, ни са овим се није све свршило, јер Крста
Кљајић, кога су сад четници звали "Једноруки див са Равне Горе",
просто је жудео за даљим крвопролићем. Једног сумрака он је сачекао
у заседи код с. Жупањца тридесетак добровољаца, који су се возили
камионом из с. Боговађе у Лазаревац. Препад је извршен код једне
стрме окуке из најнепосредније близине јаком ватром из митраљеза.
До борбе није ни могло доћи, јер је већина добровољаца била "избаче-
на из строја": побијена или у ранама. Свега их се неколико тешком
муком спасло, а и они су били рањени. Затекле рањенике у камиону
Кљајић је побио а камион са лешевима запалио. После овога, добро-
вољци су решили да се отарасе Крсте Кљајића, чија је делатност нај-
пре користила комунистима. Знали су, ако њега нестане, прилике ће
се у томе крају смирити, а односи међу националистима поправити. И
они га сачекују у заседи. Убијају њега и никог више. То признаје и
сам поручник Вучковић, који овако описује смрт свога команданта
бригаде:
"Непријатељ није могао да га смакне. Учинила је то квислин-
шка заседа. Крста беше пошао у Црнуће. Када су Љотићевци о
томе сазнали, јако одељење послато је тамо. Начинили су заседу.
Сачекали су га на неколико метара. Метак му је прошао право
кроз срце. УБИЦЕ НИСУ ЈУРИЛЕ ЗА КРСТИНИМ ПРАТИОЦИМА, КОЈИ СУ
НОСИЛИ ЊЕГОВО МРТВО ТЕЛО."
А у знак пијетета према своме команданту бригаде Крсти Кљаји-
ћу, "једноруком диву Равне Горе" (он је "див" што је побио педесет
добровољаца да би осветио своју руку изгубљену сопственом криви-
цом, а добровољци су "убице" што су се ослободили једног таквог не-
човека), поручник Звонимир Вучковић, Командант I Равногорског
Корпуса, испевао му је следећу песму:
"Ој Црнуће, црна ти судбина,
Што изгуби најбољег Србина,
Да ли знаде Крсте Кљајић мајка,
Где је тело њенога јунака. "
Такве је "јунаке" и "најбоље Србе" одгајао гардиски поручник
Звонимир Вучковић, један од водећих команданата ђенерала Драго-
љуба Михаиловића. Овакво "јунаштво" у многоме доприноси, да се
схвате напади четника на Српске добровољце. Такође, и да историја
донесе свој непристрасан суд о овоме.__
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Јел ви љотићевци не знате ништа друго него да блебећете о Крсти?
- Poruka
- 10.741
а ви равногорци о Марисаву...
уосталом,у горњем тексту више о самом Крсти рекао је Звонко Вучковић.
