Saradnja četnika sa ustašama

[Lamasu]

,а и да је записан као рех. то не значи да је био краљ,.

Nego knez? Ok.

 

[proka]

da situacija bude jos jasnije, naknadna komunisticko-britanska pamet nikog ne interesuje...u jeku Bitke za Afriku u Drazin stab stizale su sledece poruke najistaknutijih saveznickih komandanata...npr

npr

Komandanti britanske vojske, mornarice i vazduhoplovstva za Srednji istok, generali Okinlek, Harvud i Teder, poslali su 16.avgusta 1942. sledeci telegram:
Sa divljenjem pratimo od vas vodjenje akcije, koje su od neprocenjive vrednosti za nasu saveznicku stvar. Materijalna pomoc koju mozemo da dajemo vasim trupama nije mozda trenutno velika koliko bismo mi zeleli, ali vas uveravamo da ce se preduzeti sve, da se vama uputi svaka moguca pomoc...

Slovo britanskog ministra inostranih poslova, Entoni Idna od 24. septembra 1942. g. (Službene novine, br. 10, 24. novembar 1942. g., London):
“Mislim da će mi svaki moj sunarodnik kazati danas, da je Jugoslavija već osvetlila obraz u ovom ratu…
Dobro uređene jugoslovenske vojske vode borbu protiv neprijatelja na sopstvenom tlu, pod neobično hrabrim vođstvom đenerala Mihailovića. To je jedna važna vojnička činjenica.
U ovom času neprijateljske divizije koje su preko potrebne na ruskom vojištu, ili potrebne na egipatskom vojištu, zadržane su borbom u Jugoslaviji…”

• Telegram generalu Mihailoviću kad je francuski general Anri Žiro primio komandu nad francuskim trupama u Severnoj Africi (11. novembar 1942. g. od generala Anri Žiroa, Komandanta francuskih snaga u Severnoj Africi):
“Ponovo sam stupio u borbu protiv naših zajedničkih neprijatelja.
Vama lično i herojskoj vojsci želim u ovom trenutku da izrazim i podvučem tradicionalno bratstvo po oružju koje vlada između francuske vojske i vaše vojske. Izražavam vam svoje najdublje divljenje.
Vaš herojski otpor, i vaši uspesi, probudili su i pokrenuli nacionalnu svest svih onih koji se bore protiv napadača. Vaš otpor i vaš primer vode ka pobedi, koja počinje da se rađa.”

• Telegram generalu Mihailoviću od Alana Bruka, Načelnika britanskog generalštaba od 1. decembra 1942.g:
“U ime carskog generalštaba ne mogu da propustim 24. godišnjicu od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, a da ne izrazim čestitanje za divne pothvate jugoslovenske vojske na Srednjem Istoku u ovom pobedonosnom času, nego i na vaše nepobedive četnike, pod vašom komandom, koji se bore dan i noć pod najtežim ratnim okolnostima.
Uveren sam Gospodine Ministre, da će uskoro doći dan kada će i sve vaše snage moći da budu ujedinjene u jednoj slobodnoj i pobedničkoj Jugoslaviji; dan kada će neprijatelj, protiv koga se zajednički borimo rame uz rame, biti satrven zauvek.”

• Telegram generalu Mihailoviću od Samnera Velsa, Državnog podsekretara SAD-a od 4. januara 1943. g:
“Vlada SAD-a ima potpuno poverenje u patriotizam generala Mihailovića i veliko divljenje za veštinu, istrajnost i hrabrost sa kojom on, i jugoslovenski patrioti oko njega, nastavljaju borbu za oslobođenje svoje zemlje.
Mi smatramo da vojna akcija, na koju se pozivate, predstavlja činjenicu u orijentisanju vođstva rata od strane Ujedinjenih naroda protiv Osovine.”

• Telegram generalu Mihailoviću od generala Dvajta D. Ajzenhauera, Komandanta anglo-američke vojske u Severnoj Africi od 13. januara 1943. g:
“Američke oružane snage u Evropi i Africi, pozdravljaju svoju braću po oružju, odlične i hrabre vojne jedinice pod vašom odlučnom komandom.
Ti junački ljudi, koji su pristupili vašim redovima, u svom zavičaju, da bi neprijatelje izgnali iz Otadžbine, bore se s punom odanošću i samopregorom za zajedničku stvar Ujedinjenih naroda. Neka bi im ta borba donela potpun uspeh.”

• Pohvalna naredba za sve francuske suvozemne, pomorske i vazduhoplovne jedinice, na dan 2. februara 1943. g. od strane generala Šarla Degola, Predsednika slobodne Francuske:
“Legendarni junak, simbol najčistijega rodoljublja i najviših jugoslovenskih vojničkih vrlina, taj general [Draža Mihailović] nije prestao voditi borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomoć rodoljuba, on bez sustajanja ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajući onaj konačni juriš koji će dovesti do oslobođenja njegove Otadžbine i celog sveta, rame uz rame s onima koji nikad nisu smatrali da se jedna velika zemlja može da pokori surovom zavojevaču.”

• Telegram za generala Mihailovića od 5. februara 1943. g. od Lorda Selborna, Britanskog ministra blokade (Ministarstvo spoljnih poslova, strogo poverljivo br. 37 od 9. februara 1943. g.):
“Briljantno je ono što je general Mihailović učinio i još uvek čini. Imate razloga da budete gordi na njega. Čerčil je sad u Kairu načinio anketu kod svojih vlasti o akciji generala Mihailovića, i izveštaji koje nam je o tome poslao zaista su laskavi za generala. Mi ćemo da mu doturimo pomoć u oružju.”

Cak je i Ficroj Meklin pisao sledece

TOKOM RATA SU ZAISTA NEMACKI TRANSPORTI TRPELI VECE GUBITKE NA CETNICKOJ NEGO NA PARTIZANSKOJ STRANI''

Naravno Maklin je ublazio pravo stanje stvari , koje glasi:

Partizani nisu bili u stanju da za jedan ili dva dana neprekidno obustave vojni saobracaj na bilo kom od glavnih puteva.

Glavni vojni pravac koji su Nemci koristili isao je kroz Severozapadnu jugoslaviju, upravo preko teritorije u rukama partizana i on je mogao da se koristi prakticno sve vreme rata....

Stepen ostecenja koji su partizani prouzrokovali na jugoslovesnkim zeleznickim prugama, bio je toliko beznacajan da su saveznicke vazduhoplovne snage, krajem leta 44. godine, delujuci iz Italije, potrosile mnogo vremena na intezivnom i iskljucivom bombradovanju jugoslovenskih saobracajnica. Saveznicki piloti su morali da urade to sto je pune dve godine Tito obecavao da ce uraditi. Njegovi izvestaji o nanetim stetama su bili tako nepouzdani da je tokom leta 44. jedan vazan ogranak saveznickih obavestajnih sluzbi prestao da ih koristi....

Cudno je sto vojska, kako je titova propaganda isticala, od 300.000 ljudi, nije u stanju da bar privremeno obustavi saobracaj makar na jednom komunikacionom pravcu neprijatelja i to na divljem, brdovitom Balkanu.

Postoji nebrojeno Drazinih naredjenja za vrsenje sabotaza i diverzija

http://forum.krstarica.com/showthre...-četnicima?p=11197293&viewfull=1#post11197293

ja bih voleo da vidim samo jedno Titovo...

nemacki propagandni plakat

- - - - - - - - - -

da li je iko primetio da nema ni jednog datuma posle februara 1943 godine ??

- - - - - - - - - -

naravno da pocetkom rata niko nije ni znao pravu istinu o četnicima, da su saradnici fašističkog okupatora..

e, kad je cela evropa to saznala, sredinom 1943 godine, pa kad je i sam kralj smenio dražu i javno preko radija da cela evropa čuje rekao da je draža hitlerov sluga..

tada više nije bio hvalospeva draži

zato ni nema više ni jedne reči o gubitniku iz ww2, zato su ga svi napustili, pa čak i sam kralj petar....

vecina cetnika je posle kraljevog proglasa 1943 godine, , oni koji nisu ruke okrvavili, prešla u redove partizana, a ona šaka preostalih je završila svoj život probijajuci se kroz hrvatsku i sloveniju u istoj koloni sa nemcima, a veci deo njih je okoncao svoj zivot na zlengori 19 maja 1945 god..

 

[Bren]

Mislim da se treba uzeti u obzir broj ljudi koji su iselili u Vojvodinu. Koliko ja znam oko 50 000 Srba je pobijeno u Jasenovcu. Brojka raste i do 75.000.
Teško je utvrditi pravi broj budući, opet koliko znam, da je nađeno oko 400 ljudskih ostataka. Porblem je jer brojke se utvrđuju na osnovu demografske slike prije i poslije i na osnovu forenzike/arheologije.
Koliko ja shvaćam, Ustaše su bacali mrtve u Savu. Koji su vjerovatno završili u Crnom Moru. Tako da pravi broj ne znamo.

To su moje spoznaje koje mogu biti pogrešne.

Prvi posleratni popis je bio 1949. Mislim da se gro Srba iz Hrvatske doselio u Vojvodinu posle tog popisa. Pedesetih godina. Ukupno je doseljeno oko 40000.
Nikada nećemo ni saznati taj broj ali mislim da ispod 150000 nije...

 

[Lamasu]

A Srbija tokom WW2 nije primala izbjeglice iz NDH?

 

[Koča]

- - - - - - - - - -

da li je iko primetio da nema ni jednog datuma posle februara 1943 godine ??

- - - - - - - - - -

naravno da pocetkom rata niko nije ni znao pravu istinu o četnicima, da su saradnici fašističkog okupatora..

e, kad je cela evropa to saznala, sredinom 1943 godine, pa kad je i sam kralj smenio dražu i javno preko radija da cela evropa čuje rekao da je draža hitlerov sluga..

tada više nije bio hvalospeva draži

zato ni nema više ni jedne reči o gubitniku iz ww2, zato su ga svi napustili, pa čak i sam kralj petar....

vecina cetnika je posle kraljevog proglasa 1943 godine, , oni koji nisu ruke okrvavili, prešla u redove partizana, a ona šaka preostalih je završila svoj život probijajuci se kroz hrvatsku i sloveniju u istoj koloni sa nemcima, a veci deo njih je okoncao svoj zivot na zlengori 19 maja 1945 god..

mislis ''pocetkom rata'', posle februara 1943.

proko, da izvines ali tezak si tupson...meni je to poznato odavno...jasno je da nemas pojma o cemu pises, ali svako malo iskocis iz te misje rupe sa davno prevazidjenim komunjarskim splacinama...prvo nam reci, a sam si pokrenuo pricu, valjda lececi sopstvene frustracije (povodom rehabilitacije djenerala Mihailovica ) kada se to odigrala Bitka za Afriku??? ili sta si uopste hteo da kazes s ovim da nema ni jednog datuma posle februrara 1943? verujem da i sam ne znas, ali nemoc je cudnovata stvar ima ih proko i te kako i ti to dobro znas...ali znas cega nema...pa ni jednog jedinog titovog naredjenja

kazes

naravno da pocetkom rata niko nije ni znao pravu istinu o četnicima, da su saradnici fašističkog okupatora..

izgleda to nisu znali ni sami Nemci, da im je Draza saradnik...al dobro, to je bilo jos "pocetkom rata", 1943. godine

Hitler ni ''pocetkom rata'' 1944.

Posto je krajem avgusta 1944. Nojbaheru, fon Vajksu I generalu Jodlu objasnio da su ‘’Velikosrbi…jedini drzavotvorni element’’ I ‘’jedini pravi ljudi’’ na Balkanu, Hitler je zakljucio da Nemacka ‘’mora sve velikosrpske planove najostrije da suzbija…Jedna srpska vojska ne sme da postoji. Bolja je cak izvesna komunisticka opasnost’’.

(W. Warlimont, ‘’Im Hauptquartier der Deutschen Wehrmacht, 1939-1945’’, Frankfurt, 1962, s.499 ; T-77-781-5507576.)

a ni Ameri, "pocetkom rata", 1948. godine de, prevedi nam proko sta ovde pise?

jos ga zamisli i ''pocetkom rata'' 1979. nazivaju The first anti-Nazi leader in Europe

pa opet ''pocetkom rata'' 2004. dodeljuju najvisi orden za strance njegovoj cerci

itd, itd...jel kapiras proko koliki si klovn?

tada više nije bio hvalospeva draži

mozemo do preksutra...al ajd samo da postavimo pitanje da li svesno lazes ili nemas pojma o cemu pises...proko nesreco

ajde proko lepo, u misju rupu opet na neko vreme...

p.s. i da proko, ja bih te molio da se ponasas u skladu sa zakonom Republike Srbije

Ko od sad uvredi Dražu sledi mu kazna do 450.000
http://www.vesti.rs/Vesti/Ko-od-sad-uvredi-Drazu-sledi-mu-kazna-do-450-000-2.html

 

[Koča]

Od 1941 Četnici surađuju sa Silama Osovine.

Evo jedan citat:

The historian Professor Sabrina Ramet has observed, "Both the Chetniks' political program and the extent of their collaboration have been amply, even voluminously, documented; it is more than a bit disappointing, thus, that people can still be found who believe that the Chetniks were doing anything besides attempting to realize a vision of an ethnically homogeneous Greater Serbian state, which they intended to advance, in the short run, by a policy of collaboration with the Axis forces.


Ciljevi Četnika:

1.the creation of a Great Yugoslavia and within it of a Great Serbia which is to be ethnically pure and is to include Serbia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina, Srijem, the Banat, and Bačka;

...

3.the cleansing of the state territory of all national minorities and a-national elements;


Pogledaj na čijoj strani se bore četnici.

https://en.wikipedia.org/wiki/Case_White
https://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Alfa

Četnici su surađivali i sa Ustašama i NDH. Ako bi Četnik bio ranjen zbrinut bi bio u Blonicama NDH i sl. Surađivali su sa Talijanima fašistima i sa Njemcima Nacistima.


Koliko god to nekima smetalo, jedini pravi pokret otpora su bili Partizani.

kad se hrvat uhvati teme Drugog svetskog rata, pa jos cetnika i ''saradnje'', covek ne zna da li da rikne od smeha ili se posteno ispovraca....ali davno je poznato da hrvati nemaju ni trunku stida...

ebiga, nesto ti tu ne stima...sitnice neke...mora da za ovo postoji neko racionalno objasnjenje na hr vikipediji

Koliko god to nekima smetalo, jedini pravi pokret otpora su bili Partizani.

koliko god tebi smetalo i u tim partizanima ogromnu vecinu cinili su Srbi...i antifasizam u hrvatskoj ima iskljucivo veze sa Srbima...hrvati su kao sto znas bili verni hitlerovi saveznici i imali svoju zlocinacku NDH...cak i kada je ishod rata postajao poznat i kada su hrvati funjarski i panicno poceli da prelaze na stranu saveznika, i dalje ih je najvise bilo u ustasama

- - - - - - - - - -

zašto su četnici streljali one srbe koji su se borili protiv okupatora???

Grupa Gordon je sabotažno-diverzantska grupa štaba Južne Srbije. Gorski štab 101 je bila šifra tog štaba.
Komandant štaba je major Petar Petrović
Načelnik štaba je narednik Đokić
Politički sekretar štaba je Ratko Sotirović. Streljan od četnika 1944.
Zamenik komandanta je Ratibor Sotirović. Streljan od četnika ili je nestao.
Oficir koji je dostavljao eksploziv: Stanko Krsmanović-Vitez
Kurir: Dragoslav Žugić i p.poručnik Mirko Perović
Veza: Obrad Stepanović - selo Grgure kod Blaca

Grupa je rasformirana kada su četnici streljali Sotirovića.

- - - - - - - - - -

da li to znači da su se četnici borili na strani fašističkog okupatora?
da su bili saradnici okupatora?

ne truli manipulatoru i falsifikatoru, to znaci da su cetnici, konkretno grupa Gordon (Grupa Gordon je sabotažno-diverzantska grupa štaba Južne Srbije. Gorski štab 101 je bila šifra tog štaba.), prema nemackim dokumentima izveli cak 1.499 sabotaza i diverzija...i da je onaj tvoj post cista lakrdija...

Prema iscrpnom policijskom izveštaju grupe „Vineke“, koja je vodila slučaj grupe Gordon, u ovim akcijama eliminisano je tačno 396 sabotera iz organizacije DM. Svi su likvidirani i to:

-14 oficira SDS
-24 podoficira SDS
-217 železničkih činovnika i radnika (od toga 12 šefova stanica, 23 pomoćnika i 50 skretničara)
-15 telegrafista
-87 telefonista
-35 žena-činovnica u direkciji Jug i Sever.
-4 DM komandanta

Ukupno je u akcijama na razbijanju grupe Gordon streljano 396, poslato na težak prisilni rad 207, oslobođeno zbog neimanja dokaza 120, zadržano do dalje istrage 50 .

Može se reći da je hapšeno i procesuirano skoro 800 saradnika DM samo u vezi ove grupe.

Iste Grupa je postigla odlične rezultate. Oni su sledeći:

-Napad na stanice i demoliranje istih: 13

-Prekid telefonskih i telegrafskih veza: 320

-Prekid saobraćaja (sabotaža u halama i namerni kvarovi): 524

-Iskliznuća vozova zbog oštećenja pruga: 156

-Miniranja vodostanica: 2

-Prekid saobraćaja (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 350

-Namerni sudari vozova (diverzije manevarskog i voznog osloblja): 78

-Napad na železničke stanice (zaključno sa 1942): 56

-Ukupno slučajeva sabotaža i diverzija: 1499


Grupa Gordon je na zadacima imala ukupno 35 usmrćenih lica, što u borbama, a što nesrećnim slučajem prilikom izvođenja samih sabotaža. Kod nekih stradalih lica, nađeni su i potrebni spiskovi čime su hapšenja i izoliranja bila olakšana. Grupi Gordon je sudio SS sud u Nišu (grupa Karl-Vineke) i SS sud u Beogradu (grupa Gertrad). Prema nemačkim izveštajima grupa Gordon nije napadala i rušila mostove. To je bila neka posebna grupa, a čiji je slučaj vodilo isključivo odeljenje u Beogradu.

proko od tebe ocekujem jedno jedino titovo naredjenje...i nesto o cuvenim partizanskim diverzantskim grupama...

 

[proka]

i ne rece sto su četnici streljali vodju grupe gordon i samu diverzantsku grupu, koja je imala "toliko uspeha" rasturili????

 

[Lamasu]

i ne rece sto su četnici streljali vodju grupe gordon i samu diverzantsku grupu, koja je imala "toliko uspeha" rasturili????

Četnici su između ostalog bili antikomunisti.

 

[Ненад111]

i ne rece sto su četnici streljali vodju grupe gordon i samu diverzantsku grupu, koja je imala "toliko uspeha" rasturili????

Нису стрељали команданта групе. Стрељали су браћу Сотировиће зато што су шпијунирали за комунисте. Један од њих, Ратко је предао неке четнике антикомунисте Бугарима да их стрељају...

 

[proka]

link?

- - - - - - - - - -

btw, iako sotirovic nije bio komandant, on je faktički to i bio

pa i da su zbog toga streljali braću, što su nakon toga, tu tako "uspešnu" diverzantsku grupu rasformirali?

 

[Koča]

i ne rece sto su četnici streljali vodju grupe gordon i samu diverzantsku grupu, koja je imala "toliko uspeha" rasturili????

koja si ti budala, sunce ti...ili se samo pravis blesav...grupa Gordon jesu cetnici...naravno da su i cetnici kao i svaka druga vojska pa i partizani streljali svoje zbog izdaje ili drugih prekrsaja...pa tvoji su se hvalili da su streljali svoje za ukradenu jabuku

evo cele price o grupi Gordon

Zahvaljujući nemačkim dokumentima, za sada se najviše zna o sabotažnoj Grupi “Gordon“, odnosno Štabu 101, ili Sabotažno-diverzantskom štabu Komande 110. Komanda 110 bila je šifrovana oznaka Komande Južne Srbije, na čelu sa majorom Radoslavom Đurićem. On je nominalno bio i komandant Grupe “Gordon“, ali je grupom zaista komandovao njegov pomoćnik, poručnik Ratomir Ratko Sotirović. Ratomirov zamenik bio je njegov rođeni brat, rezervni poručnik Ratibor Sotirović, predratni novinar “Politike“, koga je Mihailović poslao da stvori organizaciju u Toplici. Ratomirov ađutant bio je “narednik Ćirić“, tj. Dragoslav Žugić, rođen u Užicu, železnički činovnik u Nišu.
Ratomir je kasnije likvidiran od strane četnika, jer je rat sa komunistima nazivao bratoubilačkim ratom. Ratibor je podlegao mukama na saslušanju u niškom Gestapou, a Dragoslava Žugića Nemci su streljali na Bubnju.82
Ime oca braće Sotirović, Sotira Sotirovića iz Niša, Nemci su objavili na plakatu o streljanju “DM pristalica“, ali ipak ga nisu streljali. To je bio jedan od načina pritiska na Ratomira i Ratibora dok je istraga još trajala.83
Na zahtev majora Đurića i generala Mihailovića, Grupa “Gordon“ je od Zapadnih saveznika dobijala eksploziv, ali i zlatne funte, kako za nagrade, tako i za troškove radi postizanja veće pokretljivosti. Zaplena tih funti predstavljala je Nemcima dodatni motiv u istrazi. Tako su oni uspeli da likvidiraju četiri podštaba Grupe “Gordon“ na prugama Beograd – Atina i Niš – Sofija, i to:
- Obaveštajni centar 1 a (septembra 1942),
- Obaveštajni centar 1b (januara 1943),
- Putujući sabotažni centar (u Grdeličkoj klisuri, marta 1943),
- Sabotažno-obaveštajni centar “Antikvarnica“ (leta 1943).
Štabove su uglavnom činili aktivni i penzionisani železnički činovnici.
U Obaveštajni centar 1a ušli su železničari sa Centralne železničke stanice u Nišu, Aleksandar Makotar, Radoš Đelošević i drugi, kao i Obrad Stepanović iz sela Gornji Grguri, koji je čuvao eksploziv izbačen iz britanskih aviona. Trideset članova ovog štaba, među kojima i jedna žena, čuvena lepotica Jelena Obradović, streljano je na Bubnju, a ostali su odvedeni u logor na Crvenom krstu u Nišu, zatim na Banjicu, pa u internaciju (Makotar i Đelošević su se posle kapitulacije Nemačke vratili u Niš, gde su ih komunisti uhapsili i saslušavali).
Putujući sabotažni centar činilo je i 20 žena sabotera, koje su imale zadatak da se sele iz mesta u mesto i da pomažu izvršenje sabotaža. Kod jedne od njih, koja je bila železnička činovnica iz Beograda, nađeni su i nacrti za onesposobljavanje nemačkog vučnog voza.
Preme izveštaju nemačke Grupe “Vineke“, koja je vodila slučaj Grupe “Gordon“, uhvaćena su njena 773 sabotera. Posle saslušanja, likvidirano ih je 396. Njihova struktura bila je:
- 14 oficira Nedićeve Srpske državne straže koji su tajno radili za četnike,
- 24 pofodicira Srpske državne straže,
- 217 železničkih činovnika i radnika (od toga 12 šefova stanica, 23 pomoćnika i 50 skretničara),
- 15 telegrafista,
- 87 telefonista,
- 35 žena-činovnica u direkcijama Jug i Sever,
- 4 “DM komandanta“.
Na težak prisilni rad poslato je 207 uhapšenih, 120 je oslobođeno usled nedostatka dokaza, a 50 ih je zadržano radi dalje istrage. Grupi “Gordon“ sudili su SS sud u Nišu (Grupa “Karl-Vineke“) i SS sud u Beogradu (Grupa “Gertrad“).84
Prema istom izveštaju Grupe “Vineke“, Grupa “Gordon“ uspela je da izvrši neverovatnih 1.499 sabotaža i diverzija, što je najveći dokumentovani uspeh jedne sabotažno-diverzantske grupe tokom Drugog svetskog rata u celom svetu. Nemci su ovako sortirali tih 1.499 sabotaža i diverzija:
- Prekidi telefonskih i telegrafskih veza: 320,
- Prekidi saobraćaja (sabotaže u halama i namerni kvarovi): 524,
- Iskliznuća vozova zbog oštećenja pruga: 156,
- Miniranja vodostanica: 2,
- Prekidi saobraćaja (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 350,
- Namerni sudari vozova (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 78,
- Napadi na železničke stanice (zaključno sa 31. decembrom 1942): 56.
- Napadi na železničke stanice i njihovo demoliranje: 13.
Reč je o otkrivenim diverzijama i sabotažama, tj. u stvarnosti ih je bilo više od 1.499.
Dalje u izveštaju Grupe “Vineke“ piše da je tokom izvršenja zadataka poginulo 35 članova Grupe “Gordon“, u borbama ili u nesrećnim slučajevima prilikom postavljanja eksploziva. Grupa “Gordon“ nije bila zadužena za rušenje mostova, već je to bio zadatak drugih diverzanata, koje su pratile druge nemačke jedinice, čiji izveštaji za sada nisu poznati. Grupa “Vineke“ je smatrala da su veoma uspešne i četničke saboterske grupe iz Lapova, a naročito iz Kraljeva i Kruševca, ali ona ni za njih nije bila nadležna.
Dosije Grupe “Gordon“ Nemci su zatvorili 20. septembra 1943, kada je ona bila potpuno uništena. Tada su otvorili dosije “Gordon 2“, ali ta grupa nije postojala. Nemci su u to doba zapazili da veliki broj železničara odlazi u šumu i stupa u četničke borbene jedinice.

82 IAN, neregistrovana građa dokumenata iz NOB-a na području Južne Srbije, k. 21, neregistrovani dokument; Referat o sastavu Sabotažne grupe “Gordon“.
83 IAN, f. Kozara, k. 6, Prijava lica koja su nestala i poginula u Nišu i okolini za vreme okupacije, str. 456, upis predmeta broj 1.124. Sotir je prijavio ubistvo sina Ratibora u niškom Gestapou. Pre rata Sotir je bio šef železničke stanice u Skoplju i upravnik carine u Nišu.
84 Izveštaj Grupe “Vineke“: IAN, neregistrovana građa dokumenata iz NOB-a na području Južne Srbije, k. 21, neregistrovani dokument.

sta je zakljucak, cetnicka diverzantska grupa Gordon je prema nemackim dokumentima izvrsila 1499 sabotaza i diverzija, sto onaj tvoj post cini obicnom lakrdijom i davno prevazidjenom komunjarskom splacinom....ti na to naravno nemas nikakav odgovor pa se bavis ovakvim stvarima...od tebe i dalje ocekujemo odgovor o cuvenim partizanskim diverzijama i sabotazama i bar jednom Titovom naredjenju...ajde mora da postoji nesto, toliki filmovi snimljeni ili odgovor na bilo sta do sada izneto...dakle, da li si u stanju da odgovoris na bilo sta konkretno ili ces i dalje izigravati klovna, proko?

 

[proka]

samo vredjaš jer drugo ne znaš

sam nenad je postavio tekst koji ti ja opet prenosim:

- - - - - - - - - -

kao sto je Nenad napisa, nemacka dokumenta kazu drugacije:

Prema iscrpnom policijskom izveštaju grupe „Vineke“, koja je vodila slučaj grupe Gordon, u ovim akcijama eliminisano je tačno 396 sabotera iz organizacije DM. Svi su likvidirani i to:

-14 oficira SDS
-24 podoficira SDS
-217 železničkih činovnika i radnika (od toga 12 šefova stanica, 23 pomoćnika i 50 skretničara)
-15 telegrafista
-87 telefonista
-35 žena-činovnica u direkciji Jug i Sever.
-4 DM komandanta

Ukupno je u akcijama na razbijanju grupe Gordon streljano 396, poslato na težak prisilni rad 207, oslobođeno zbog neimanja dokaza 120, zadržano do dalje istrage 50 .

Može se reći da je hapšeno i procesuirano skoro 800 saradnika DM samo u vezi ove grupe.

Iste Grupa je postigla odlične rezultate. Oni su sledeći:

-Napad na stanice i demoliranje istih: 13

-Prekid telefonskih i telegrafskih veza: 320

-Prekid saobraćaja (sabotaža u halama i namerni kvarovi): 524

-Iskliznuća vozova zbog oštećenja pruga: 156

-Miniranja vodostanica: 2

-Prekid saobraćaja (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 350

-Namerni sudari vozova (diverzije manevarskog i voznog osloblja): 78

-Napad na železničke stanice (zaključno sa 1942): 56

-Ukupno slučajeva sabotaža i diverzija: 1499


Grupa Gordon je na zadacima imala ukupno 35 usmrćenih lica, što u borbama, a što nesrećnim slučajem prilikom izvođenja samih sabotaža. Kod nekih stradalih lica, nađeni su i potrebni spiskovi čime su hapšenja i izoliranja bila olakšana. Grupi Gordon je sudio SS sud u Nišu (grupa Karl-Vineke) i SS sud u Beogradu (grupa Gertrad). Prema nemačkim izveštajima grupa Gordon nije napadala i rušila mostove. To je bila neka posebna grupa, a čiji je slučaj vodilo isključivo odeljenje u Beogradu.

Dakle, nemački izveštaj o grupi Gordon.

Grupa Gordon je sabotažno-diverzantska grupa štaba Južne Srbije. Gorski štab 101 je bila šifra tog štaba.
Komandant štaba je major Petar Petrović
Načelnik štaba je narednik Đokić
Politički sekretar štaba je Ratko Sotirović. Streljan od četnika 1944.
Zamenik komandanta je Ratibor Sotirović. Streljan od četnika ili je nestao.
Oficir koji je dostavljao eksploziv: Stanko Krsmanović-Vitez
Kurir: Dragoslav Žugić i p.poručnik Mirko Perović
Veza: Obrad Stepanović - selo Grgure kod Blaca

Grupa je rasformirana kada su četnici streljali Sotirovića.



- - - - - - - - - -

i još uvek ne rece sto su četnici streljali vodju grupe gordon i samu diverzantsku grupu, koja je imala "toliko uspeha" rasturili????

- - - - - - - - - -

i što je najsmešnije od tebe, ti si sam preneo nenadov post u kome stoji da su četnici streljali vodje grupe i istu rasformirali ??

- - - - - - - - - -

http://forum.krstarica.com/showthre...a-ustašama?p=30845861&viewfull=1#post30845861

 

[Koča]

Četnici su između ostalog bili antikomunisti.

nastavi da izigravas budalu, nemam nista protiv....na sve ti je konkretno odgovoreno...ali znamo da to kod tebe ne pomaze...zadrt je to mozak...

tesko je tebe proko uvrediti ali za razliku od tebe ja konkretno odgovaram na sve i to svako moze da vidi...ti si taj koji izigrava klovna i nema konkretan odogovor ni na sta...

Zahvaljujući nemačkim dokumentima, za sada se najviše zna o sabotažnoj Grupi “Gordon“, odnosno Štabu 101, ili Sabotažno-diverzantskom štabu Komande 110. Komanda 110 bila je šifrovana oznaka Komande Južne Srbije, na čelu sa majorom Radoslavom Đurićem. On je nominalno bio i komandant Grupe “Gordon“, ali je grupom zaista komandovao njegov pomoćnik, poručnik Ratomir Ratko Sotirović. Ratomirov zamenik bio je njegov rođeni brat, rezervni poručnik Ratibor Sotirović, predratni novinar “Politike“, koga je Mihailović poslao da stvori organizaciju u Toplici. Ratomirov ađutant bio je “narednik Ćirić“, tj. Dragoslav Žugić, rođen u Užicu, železnički činovnik u Nišu.
Ratomir je kasnije likvidiran od strane četnika, jer je rat sa komunistima nazivao bratoubilačkim ratom. Ratibor je podlegao mukama na saslušanju u niškom Gestapou, a Dragoslava Žugića Nemci su streljali na Bubnju.82
Ime oca braće Sotirović, Sotira Sotirovića iz Niša, Nemci su objavili na plakatu o streljanju “DM pristalica“, ali ipak ga nisu streljali. To je bio jedan od načina pritiska na Ratomira i Ratibora dok je istraga još trajala.83
Na zahtev majora Đurića i generala Mihailovića, Grupa “Gordon“ je od Zapadnih saveznika dobijala eksploziv, ali i zlatne funte, kako za nagrade, tako i za troškove radi postizanja veće pokretljivosti. Zaplena tih funti predstavljala je Nemcima dodatni motiv u istrazi. Tako su oni uspeli da likvidiraju četiri podštaba Grupe “Gordon“ na prugama Beograd – Atina i Niš – Sofija, i to:
- Obaveštajni centar 1 a (septembra 1942),
- Obaveštajni centar 1b (januara 1943),
- Putujući sabotažni centar (u Grdeličkoj klisuri, marta 1943),
- Sabotažno-obaveštajni centar “Antikvarnica“ (leta 1943).
Štabove su uglavnom činili aktivni i penzionisani železnički činovnici.
U Obaveštajni centar 1a ušli su železničari sa Centralne železničke stanice u Nišu, Aleksandar Makotar, Radoš Đelošević i drugi, kao i Obrad Stepanović iz sela Gornji Grguri, koji je čuvao eksploziv izbačen iz britanskih aviona. Trideset članova ovog štaba, među kojima i jedna žena, čuvena lepotica Jelena Obradović, streljano je na Bubnju, a ostali su odvedeni u logor na Crvenom krstu u Nišu, zatim na Banjicu, pa u internaciju (Makotar i Đelošević su se posle kapitulacije Nemačke vratili u Niš, gde su ih komunisti uhapsili i saslušavali).
Putujući sabotažni centar činilo je i 20 žena sabotera, koje su imale zadatak da se sele iz mesta u mesto i da pomažu izvršenje sabotaža. Kod jedne od njih, koja je bila železnička činovnica iz Beograda, nađeni su i nacrti za onesposobljavanje nemačkog vučnog voza.
Preme izveštaju nemačke Grupe “Vineke“, koja je vodila slučaj Grupe “Gordon“, uhvaćena su njena 773 sabotera. Posle saslušanja, likvidirano ih je 396. Njihova struktura bila je:
- 14 oficira Nedićeve Srpske državne straže koji su tajno radili za četnike,
- 24 pofodicira Srpske državne straže,
- 217 železničkih činovnika i radnika (od toga 12 šefova stanica, 23 pomoćnika i 50 skretničara),
- 15 telegrafista,
- 87 telefonista,
- 35 žena-činovnica u direkcijama Jug i Sever,
- 4 “DM komandanta“.
Na težak prisilni rad poslato je 207 uhapšenih, 120 je oslobođeno usled nedostatka dokaza, a 50 ih je zadržano radi dalje istrage. Grupi “Gordon“ sudili su SS sud u Nišu (Grupa “Karl-Vineke“) i SS sud u Beogradu (Grupa “Gertrad“).84
Prema istom izveštaju Grupe “Vineke“, Grupa “Gordon“ uspela je da izvrši neverovatnih 1.499 sabotaža i diverzija, što je najveći dokumentovani uspeh jedne sabotažno-diverzantske grupe tokom Drugog svetskog rata u celom svetu. Nemci su ovako sortirali tih 1.499 sabotaža i diverzija:
- Prekidi telefonskih i telegrafskih veza: 320,
- Prekidi saobraćaja (sabotaže u halama i namerni kvarovi): 524,
- Iskliznuća vozova zbog oštećenja pruga: 156,
- Miniranja vodostanica: 2,
- Prekidi saobraćaja (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 350,
- Namerni sudari vozova (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 78,
- Napadi na železničke stanice (zaključno sa 31. decembrom 1942): 56.
- Napadi na železničke stanice i njihovo demoliranje: 13.
Reč je o otkrivenim diverzijama i sabotažama, tj. u stvarnosti ih je bilo više od 1.499.
Dalje u izveštaju Grupe “Vineke“ piše da je tokom izvršenja zadataka poginulo 35 članova Grupe “Gordon“, u borbama ili u nesrećnim slučajevima prilikom postavljanja eksploziva. Grupa “Gordon“ nije bila zadužena za rušenje mostova, već je to bio zadatak drugih diverzanata, koje su pratile druge nemačke jedinice, čiji izveštaji za sada nisu poznati. Grupa “Vineke“ je smatrala da su veoma uspešne i četničke saboterske grupe iz Lapova, a naročito iz Kraljeva i Kruševca, ali ona ni za njih nije bila nadležna.
Dosije Grupe “Gordon“ Nemci su zatvorili 20. septembra 1943, kada je ona bila potpuno uništena. Tada su otvorili dosije “Gordon 2“, ali ta grupa nije postojala. Nemci su u to doba zapazili da veliki broj železničara odlazi u šumu i stupa u četničke borbene jedinice.

82 IAN, neregistrovana građa dokumenata iz NOB-a na području Južne Srbije, k. 21, neregistrovani dokument; Referat o sastavu Sabotažne grupe “Gordon“.
83 IAN, f. Kozara, k. 6, Prijava lica koja su nestala i poginula u Nišu i okolini za vreme okupacije, str. 456, upis predmeta broj 1.124. Sotir je prijavio ubistvo sina Ratibora u niškom Gestapou. Pre rata Sotir je bio šef železničke stanice u Skoplju i upravnik carine u Nišu.
84 Izveštaj Grupe “Vineke“: IAN, neregistrovana građa dokumenata iz NOB-a na području Južne Srbije, k. 21, neregistrovani dokument.

Da zakljucimo, samo je cetnicka grupa Gordon izvrsila 1499 sabotaze i diverzije...i sta cemo sa onom tvojom lakrdijom od posta sada? gde su Titova naredjenja i partizanske sabotaze i diverzije???

 

[proka]

opet pričaš svašta...

pitanje je jako prosto:

šato su četnici streljali vodje tako "uspešne" divrezantske grupe?

i zašto su potom grupu rasformirali??

 

[Koča]

opet pričaš svašta...

pitanje je jako prosto:

šato su četnici streljali vodje tako "uspešne" divrezantske grupe?

i zašto su potom grupu rasformirali??

nije problem, mozemo ovako do sutra istina svakako nije na tvojoj strani...samo beznadje i nemoc koju demonstriras iz posta u post reci, koliko sada onaj tvoj post s pocetka izgleda bedno

Zahvaljujući nemačkim dokumentima, za sada se najviše zna o sabotažnoj Grupi “Gordon“, odnosno Štabu 101, ili Sabotažno-diverzantskom štabu Komande 110. Komanda 110 bila je šifrovana oznaka Komande Južne Srbije, na čelu sa majorom Radoslavom Đurićem. On je nominalno bio i komandant Grupe “Gordon“, ali je grupom zaista komandovao njegov pomoćnik, poručnik Ratomir Ratko Sotirović. Ratomirov zamenik bio je njegov rođeni brat, rezervni poručnik Ratibor Sotirović, predratni novinar “Politike“, koga je Mihailović poslao da stvori organizaciju u Toplici. Ratomirov ađutant bio je “narednik Ćirić“, tj. Dragoslav Žugić, rođen u Užicu, železnički činovnik u Nišu.
Ratomir je kasnije likvidiran od strane četnika, jer je rat sa komunistima nazivao bratoubilačkim ratom. Ratibor je podlegao mukama na saslušanju u niškom Gestapou, a Dragoslava Žugića Nemci su streljali na Bubnju.82
Ime oca braće Sotirović, Sotira Sotirovića iz Niša, Nemci su objavili na plakatu o streljanju “DM pristalica“, ali ipak ga nisu streljali. To je bio jedan od načina pritiska na Ratomira i Ratibora dok je istraga još trajala.83
Na zahtev majora Đurića i generala Mihailovića, Grupa “Gordon“ je od Zapadnih saveznika dobijala eksploziv, ali i zlatne funte, kako za nagrade, tako i za troškove radi postizanja veće pokretljivosti. Zaplena tih funti predstavljala je Nemcima dodatni motiv u istrazi. Tako su oni uspeli da likvidiraju četiri podštaba Grupe “Gordon“ na prugama Beograd – Atina i Niš – Sofija, i to:
- Obaveštajni centar 1 a (septembra 1942),
- Obaveštajni centar 1b (januara 1943),
- Putujući sabotažni centar (u Grdeličkoj klisuri, marta 1943),
- Sabotažno-obaveštajni centar “Antikvarnica“ (leta 1943).
Štabove su uglavnom činili aktivni i penzionisani železnički činovnici.
U Obaveštajni centar 1a ušli su železničari sa Centralne železničke stanice u Nišu, Aleksandar Makotar, Radoš Đelošević i drugi, kao i Obrad Stepanović iz sela Gornji Grguri, koji je čuvao eksploziv izbačen iz britanskih aviona. Trideset članova ovog štaba, među kojima i jedna žena, čuvena lepotica Jelena Obradović, streljano je na Bubnju, a ostali su odvedeni u logor na Crvenom krstu u Nišu, zatim na Banjicu, pa u internaciju (Makotar i Đelošević su se posle kapitulacije Nemačke vratili u Niš, gde su ih komunisti uhapsili i saslušavali).
Putujući sabotažni centar činilo je i 20 žena sabotera, koje su imale zadatak da se sele iz mesta u mesto i da pomažu izvršenje sabotaža. Kod jedne od njih, koja je bila železnička činovnica iz Beograda, nađeni su i nacrti za onesposobljavanje nemačkog vučnog voza.
Preme izveštaju nemačke Grupe “Vineke“, koja je vodila slučaj Grupe “Gordon“, uhvaćena su njena 773 sabotera. Posle saslušanja, likvidirano ih je 396. Njihova struktura bila je:
- 14 oficira Nedićeve Srpske državne straže koji su tajno radili za četnike,
- 24 pofodicira Srpske državne straže,
- 217 železničkih činovnika i radnika (od toga 12 šefova stanica, 23 pomoćnika i 50 skretničara),
- 15 telegrafista,
- 87 telefonista,
- 35 žena-činovnica u direkcijama Jug i Sever,
- 4 “DM komandanta“.
Na težak prisilni rad poslato je 207 uhapšenih, 120 je oslobođeno usled nedostatka dokaza, a 50 ih je zadržano radi dalje istrage. Grupi “Gordon“ sudili su SS sud u Nišu (Grupa “Karl-Vineke“) i SS sud u Beogradu (Grupa “Gertrad“).84
Prema istom izveštaju Grupe “Vineke“, Grupa “Gordon“ uspela je da izvrši neverovatnih 1.499 sabotaža i diverzija, što je najveći dokumentovani uspeh jedne sabotažno-diverzantske grupe tokom Drugog svetskog rata u celom svetu. Nemci su ovako sortirali tih 1.499 sabotaža i diverzija:
- Prekidi telefonskih i telegrafskih veza: 320,
- Prekidi saobraćaja (sabotaže u halama i namerni kvarovi): 524,
- Iskliznuća vozova zbog oštećenja pruga: 156,
- Miniranja vodostanica: 2,
- Prekidi saobraćaja (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 350,
- Namerni sudari vozova (diverzije manevarskog i voznog osoblja): 78,
- Napadi na železničke stanice (zaključno sa 31. decembrom 1942): 56.
- Napadi na železničke stanice i njihovo demoliranje: 13.
Reč je o otkrivenim diverzijama i sabotažama, tj. u stvarnosti ih je bilo više od 1.499.
Dalje u izveštaju Grupe “Vineke“ piše da je tokom izvršenja zadataka poginulo 35 članova Grupe “Gordon“, u borbama ili u nesrećnim slučajevima prilikom postavljanja eksploziva. Grupa “Gordon“ nije bila zadužena za rušenje mostova, već je to bio zadatak drugih diverzanata, koje su pratile druge nemačke jedinice, čiji izveštaji za sada nisu poznati. Grupa “Vineke“ je smatrala da su veoma uspešne i četničke saboterske grupe iz Lapova, a naročito iz Kraljeva i Kruševca, ali ona ni za njih nije bila nadležna.
Dosije Grupe “Gordon“ Nemci su zatvorili 20. septembra 1943, kada je ona bila potpuno uništena. Tada su otvorili dosije “Gordon 2“, ali ta grupa nije postojala. Nemci su u to doba zapazili da veliki broj železničara odlazi u šumu i stupa u četničke borbene jedinice.

82 IAN, neregistrovana građa dokumenata iz NOB-a na području Južne Srbije, k. 21, neregistrovani dokument; Referat o sastavu Sabotažne grupe “Gordon“.
83 IAN, f. Kozara, k. 6, Prijava lica koja su nestala i poginula u Nišu i okolini za vreme okupacije, str. 456, upis predmeta broj 1.124. Sotir je prijavio ubistvo sina Ratibora u niškom Gestapou. Pre rata Sotir je bio šef železničke stanice u Skoplju i upravnik carine u Nišu.
84 Izveštaj Grupe “Vineke“: IAN, neregistrovana građa dokumenata iz NOB-a na području Južne Srbije, k. 21, neregistrovani dokument.

tvoj je izbor da li ces i dalje izigravati budalu....ali ne osecas li se bedno sto iz posta u post nemas odgovor na prosto pitanje

jedno jedino Titovo naredjenje i saga o cuvenim partizanskim diverzijam ai sabotazama??? da li to znaci da su partizani bili nemacki saradnici, kada toga nema??? ili samo ti nisi u stanju da das odgovor??? ajde proko, potrudi se

 

[proka]

jesi li odavde prekopirao:

http://www.pogledi.rs/grupa-gordon/

- - - - - - - - - -

Група “Гордон“
22. март 2013.
Група “Гордон“
ПИШЕ: Милослав Самарџић


- - - - - - - - - -

samardžić

- - - - - - - - - -

zato kriješ izvor

- - - - - - - - - -

i još uvek nemaš odgovor zašto su četnici vodje grupe streljali i istu rasformirali??

- - - - - - - - - -

možda je odgovor baš u tome, što su ti malobrojni četnici mimo dražine politike napadali četničke gospodare - nemce ???

- - - - - - - - - -

i šta je sada, sam sebe demantuješ?

 

[Koča]

jesi li odavde prekopirao:

http://www.pogledi.rs/grupa-gordon/

- - - - - - - - - -

Група “Гордон“
22. март 2013.
Група “Гордон“
ПИШЕ: Милослав Самарџић


- - - - - - - - - -

samardžić

- - - - - - - - - -

zato kriješ izvor

da, naravno...izvori koji prate tekst su precizno navedeni...imas neki protiv argument??? ili sada kada si sateran u cosak ne znas vise sta bi napisao....hehehe, kako to samo lici na tebe/vas

kao sto rekoh nastavi da izigravas budalu...ali za takve na ovom pdf nema mesta...pa izvoli, imas neki protiv argument ili nemas na izneto?

i naravno, jedno jedino Titovo naredjenje i prica o cuvenim partizanskim sabotazama i diverzijama

 

[proka]

http://forum.krstarica.com/showthrea...1#post30845861

- - - - - - - - - -

sad sam sebe cenzurišeš ??

- - - - - - - - - -

......................
Dakle, nemački izveštaj o grupi Gordon.

Grupa Gordon je sabotažno-diverzantska grupa štaba Južne Srbije. Gorski štab 101 je bila šifra tog štaba.
Komandant štaba je major Petar Petrović
Načelnik štaba je narednik Đokić
Politički sekretar štaba je Ratko Sotirović. Streljan od četnika 1944.
Zamenik komandanta je Ratibor Sotirović. Streljan od četnika ili je nestao.
Oficir koji je dostavljao eksploziv: Stanko Krsmanović-Vitez
Kurir: Dragoslav Žugić i p.poručnik Mirko Perović
Veza: Obrad Stepanović - selo Grgure kod Blaca

Grupa je rasformirana kada su četnici streljali Sotirovića.

- - - - - - - - - -

tvoj post ???

- - - - - - - - - -

gde si izgubio ovo boldovano ??

 

[Koča]

jesi li odavde prekopirao:

http://www.pogledi.rs/grupa-gordon/

- - - - - - - - - -

Група “Гордон“
22. март 2013.
Група “Гордон“
ПИШЕ: Милослав Самарџић


- - - - - - - - - -

samardžić

- - - - - - - - - -

zato kriješ izvor

- - - - - - - - - -

i još uvek nemaš odgovor zašto su četnici vodje grupe streljali i istu rasformirali??

- - - - - - - - - -

možda je odgovor baš u tome, što su ti malobrojni četnici mimo dražine politike napadali četničke gospodare - nemce ???

- - - - - - - - - -

i šta je sada, sam sebe demantuješ?

veruj mi proko, ovo je bitka koju unapred gubis...samo ces iz posta u post ispadati sve veca budala...svaka tvoja tvrdnja, koja ce pre biti tvoje neznanje, nego svesno laganje (mada i to je moguce) je ovde potucena do balcaka...ali ti, kako nemas ni trunke obraza, samo prelazis preko toga i nastavljas po starom...cemu to i kuda to vodi...djeneral Mihailovic je proko rehabilitovan, komunjarske bajke su davno na smetlistu istorije...ti tu nista vise ne mozes...sto se pre pomiris sa tim, bice ti lakse

pa dok cekamo tvoj odgovor, da navedes jedno jedino titovo naredjenje i izneses bilo sta o cuvenim partizanskim sabotazama i diverzijama, da se podsetimo nekih cinjenica

nekom je potrebno vise puta

Grupi “Gordon“, odnosno Štabu 101, ili Sabotažno-diverzantskom štabu Komande 110. Komanda 110 bila je šifrovana oznaka Komande Južne Srbije, na čelu sa majorom Radoslavom Đurićem. On je nominalno bio i komandant Grupe “Gordon“, ali je grupom zaista komandovao njegov pomoćnik, poručnik Ratomir Ratko Sotirović. Ratomirov zamenik bio je njegov rođeni brat, rezervni poručnik Ratibor Sotirović, predratni novinar “Politike“, koga je Mihailović poslao da stvori organizaciju u Toplici. Ratomirov ađutant bio je “narednik Ćirić“, tj. Dragoslav Žugić, rođen u Užicu, železnički činovnik u Nišu.
Ratomir je kasnije likvidiran od strane četnika, jer je rat sa komunistima nazivao bratoubilačkim ratom. Ratibor je podlegao mukama na saslušanju u niškom Gestapou, a Dragoslava Žugića Nemci su streljali na Bubnju.82
Ime oca braće Sotirović, Sotira Sotirovića iz Niša, Nemci su objavili na plakatu o streljanju “DM pristalica“, ali ipak ga nisu streljali. To je bio jedan od načina pritiska na Ratomira i Ratibora dok je istraga još trajala.83

Na zahtev majora Đurića i generala Mihailovića, Grupa “Gordon“ je od Zapadnih saveznika dobijala eksploziv, ali i zlatne funte, kako za nagrade, tako i za troškove radi postizanja veće pokretljivosti. Zaplena tih funti predstavljala je Nemcima dodatni motiv u istrazi. Tako su oni uspeli da likvidiraju četiri podštaba Grupe “Gordon“ na prugama Beograd – Atina i Niš – Sofija, i to:

Dosije Grupe “Gordon“ Nemci su zatvorili 20. septembra 1943, kada je ona bila potpuno uništena. Tada su otvorili dosije “Gordon 2“, ali ta grupa nije postojala. Nemci su u to doba zapazili da veliki broj železničara odlazi u šumu i stupa u četničke borbene jedinice.

Drazina naredjenja za sabotaze i diverzije

Drazina naredjenja sabotaze i diverzija

U odgovoru na pismo Slobodana Jovanovica od 26.septembra 1942.godine, Draza je cetiri dana kasnije pisao

Primio sam poruku generala Aleksandera kojom se moli da nastavim napade na saobracaj u Jugoslaviji. I pre nego sto sam primio poruku preduzeo sam sve vrste sabotaze. Do sad su rezultati vrlo dobri i saobracaj mnogo strada. Nastavicu da cinim sve sto je u mojoj moci da pomogne u savladjivanju zajednickog neprijatelja i da ga kaznim kako zasluzuje. Molim da se nista ne objavljuje preko radija o nasoj sabotazi

Knjiga o Drazi, prvi tom, 275

Drazin izvestaj vladi Slobodana Jovanovica u Londonu, od 8. novembra 1942.

Pazljivo pratim dogadjaje u Africi. Uvidjam vaznost nase saradnje u vezi sa ovom ofanzivom. Cim je otpocela ofanziva u Africi naredio sam svim nasim komandantima da preduzmu najenergicnije mere za ometanje neprijateljskog saobracaja. Nasi ljudi vrse i izvrsice na disciplinovan nacin, sve sto moze biti od pomoci saveznickoj akciji. Usled pojacanja neprijateljskog saobracaja ka jugu, odavno sam uvideo vaznost ovoga. Zato sam naredio da se u septembru i oktobru pored sabotaze, povede i jaca akcija. Posledice ovoga bile su nemacke operacije na Homolju, Kopaoniku, Goliji, Suvoboru, i u Istocnoj Bosni. O svemu ovome vec sam vas obavestio. Bojim se da sadasnji sudbonosni dogadjaji ne idu u korak sa pripremama za glavnu akciju. Oruzje, oruzje, oruzje!

R. i Z. Knezevic, Sloboda ili smrt, 960

Intezivna naredjenja za izvodjenje sabotaza i diverzija na zeleznicama Draza je poceo da daje avgusta 1942. U depesi od 17.avgusta on majoru Radoslavu Djuricu, komandantu juzne Srbije i Milenku Reljicu, komandantu u niskom kraju, pise:

Saljite trojke da na bugarskoj teritoriji a u blizini sela koja nisu srpska skidaju srafove na krvinima i izazivaju iskliznuce vozova pod firmom komunista. Vazi za vas i Reljicev reon...

Zbornik dokumenata, tom 14, knjiga 1, 557.

21. avgusta Draza naredjuje majoru Aleksandru Sasi Mihajlovicu, komandantu beogradskih ilegalaca, da organizuje obavestajnu sluzbu na zeleznickoj stanici u Beogradu:

Uzeti zeleznicare za dobru propagandu, ali tako da se medjusobno ne poznaju. Sravnjujet njihove dnevne izvestaje. Dnevno dostavljajte izvestaje meni o svim vojnim vozovima, odakle i koga dana i u kom pravcu idu i sta nose, kao trupe, topove, municiju , hranu, i koliko svega toga po broju i vagonima. Ovaj posao veoma vazan i hitan.

AVII, CA, K-299, reg. br. 4/1

Isto naredjenje salje se majoru Radoslavu Djuricu za zeleznicku stanicu u Nisu, potpukovniku Dragoslavu Pavlovicu za zeleznicku stanicu u Kraljevu i kapetanu Zvonku Vuckovicu za zeleznicku stanicu u Gornjem milanovcu.

Drazina pohvala od 6.decembra 1942.

Vas izvestaj o svakodnevnom kretanju zeleznicom neprijateljskih trupa i ratnog materijala neocenjivo koristan...

AVII, CA, K-299, reg. br. 15/1

Drazin odgovor na javljanje kapetana Dragoslava Racica iz Istocne Bosne da mu domobranske jedinice nude saradjnu:

Privucite u nase redove hrvatsku vojsku ali ih ne mesajte sa nasima. Neka formiraju zasebne jedinice. Narocito ih koristite za odsrafljivanje sina na krivinama i druge sabotaze na zeleznicama.


Naredba Racicu, u istoj depesi, u vezi diverzija

Pruga Sremska Mitrovica-Zagreb ne sme da radi. Hitno prebacivati trojke za unistenje pruga


AVII, CA, K-299, reg. br. 5/1

Pocetkom septembra Draza salje niz naredjenja za izvodjenje sabotaza. Prva depesa poslata je inzenjeru Tomasevicu u Beograd, 3.septembra:

Potrebno je da najpoverljiviji zeleznicari preduzmu sabotazu na zeleznicama. U mazalice na tockovima neka stavljaju loptice od voska u ciju sredinu sasusti smirgl prasak. Ovaj zariba osovine te se vagoni izbacuju iz sluzbe. Kvar se desava na pruzi te se ne moze uhvatiti ucinilac. Sto veci broj vagona i lokomotiva unistiti.

AVII, CA, K-299, reg. br. 3/1

ista depesa upucena komandantu Juzne Srbije majoru Radolsavu Djuricu, komandantu Mlavskog korpusa majoru Sinisi Ocokoljicu, komandantu Rasinskog korpusa majoru Dragutinu Keserovicu, komandantu 1. ravnogosrkog korpusa kapetanu Zvonku Vuckovicu, komandantu 2.ravnogorskog korpusa porucniku Predragu Rakovicu, komandantu 1.sumadijskog korpusa majoru Dusanu Smiljanicu i komandantu ilegalne Komande Beogradu Aleksandru Mihajlovicu....

Majoru Mihajlovicu poslata je i sledeca napomena:

Neka vrhovni zeleznicki stab sto pre postupi po instrukcijama za sabotazu.

Kada je dva dana potom kapetan Racic obavestio Drazu da je na Majevicu spustena jedna saveznicka misija, usledio je odgovor:

Padobranci su poslati za instruktore i koristiti ih za izvodjenje obuke, stvaranje trojki sa specijalnim zadatkom, rusenje pruga na hrvatskoj teritoriji, sto sam Vam vec naredio. Stavljam ih pod vasu komandu.

Istog dana 5.oktobra Draza salje u raspisu svim komandantima opsirno upustvo za obavestavanje o transportima neprijateljskih trupa i ratnog materijala:

Major Ocokoljic je dobio 8.sptembra ostru kritiku:

Sta je do sada uradjeno na sabotazi zeleznica? Vi samo predlazete bombardovanje, a mi treba da sedimo skrstenih ruku. Do sada je trebalo stotine vagona biti osteceno, kao i lokomotiva. Kako treba da se radi javio sam vam. Javite o rezultatu na zeleznicama.

Major Ocokoljic je naime trazio da saveznicka avijacija bombarduje zeleznicke mostove i druge kriticne objekte, s obrazlozenjem da je to jednostavnije od diverzanstkih akcija.

Majoru Petru Bacovicu komandantu Operativnih jedinica Istocne BiH, Draza je 8. septembra poslao:

Ni jedna zeleznicka pruga u Bosni i Hercegovini ne sme da radi. Preduzmite sve mere za to, sve vrste sabotaza vrsite u blizini turskih i hrvatskih sela. Javite o rezulatatima dosadasnjeg rada na zeleznicama...

AVII, CA, K-299, reg. br. 7/1

jel uvidjas koliko komican ispadas? pravi pajac

A onda cetnicki "gospodari Nemci" raspisu poternicu za svojim ''slugom''...logican splet okolnosti

puko si proko ko tikva

 

[proka]

sve bajke i komendije

evo ti još jedna bajka - komedija za tvoju arhivu

naredjenje draže lično od 8 maja 1945 godine

par dana pre nego su svi četnici pobijeni do zadnjeg na zelengori...

- - - - - - - - - -

Naredba đen. Draže za 8. maj 1945.


NAČELNIKA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE KRALJEVSKE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI ZA 8. MAJ 1945.

Za sve oficire, podoficire i vojnike

Kraljevske Jugoslovenske vojske van Otadžbine

JUNACI!
Rat sa Nemačkom koji je četiri godine sejao širom cele naše Otadžbine smrt, uništavajući bez milosti sve naše tekovine, naša ognjišta, naše porodice, završen je pobedom Saveznika. U ovom četvorogodišnjem ratu Jugoslovenska Vojska u Otadžbini vidno je doprinela pobedi boreći se jedina u Evropi, kada je cela Evropa bila okupirana od svirepog napadača. Snažni i neodoljivi napadi naših jedinica, uništavali su nemačke divizije, slabili su ratni potencijal Nemaca i ozbiljno zabrinjavali njihovo vođstvo. Preko trideset i pet najelitnijih nemačkih divizija bilo je sve vreme vezano na našem frontu, i one su se topile u neprekidnim borbama, koje su po svojoj žestini i krvavosti nadmašile sve borbe vođene na raznim bojištima Evrope. u tim borbama četvorogodišnjeg rata naša vojska dala je žrtve, kojima je pokazala svu veličinu našeg narodnog genija i vitalnost njegovu, dajući na znanje svima i svakome da je naša Otadžbina, natopljena toliko puta našom krvlju jedino naša i ničija više da mora da bude slobodna i da u toj slobodi naš narod ima pravo da nesmetano izgrađuje svoju budućnost.
Ali danas dok svet proslavlja dan mira, naš narod, koji je na taj mir imao najviše prava, jer je u ovom ratu platio najveći krvavi tribut, i dalje proliva potoke krvi širom cele naše rodne grude u teškom građanskom ratu nametnutom nam od komunističkih partizana, koji već tri godine besni nesmanjenom žestinom. U ovome ratu, za koji svet možda još ne zna, jedna manjina, ne jača od 30-40.000 ljudi, pokušava da nametne terorom, krvlju nasiljem mačem i oružjem u ruci, ono što naš narod ne želi da prihvati mirnim putem. Ceo naš narod na čelu sa Jugoslovenskom Vojskom u Otadžbini, bori se protiv ovog neprijatelja istom žestinom kojom se borio i do sada protiv svih neprijatelja Nemaca, Italijana, Bugara, Mađara i ustaša, a za Kralja, Otadžbinu i demokratiju.
Naš narod dao je divnog dokaza svoje rešenosti da u borbi, koju mu i dalje nameće ustaško-partizanska snaga, izdrži i istraje do pobede. On zna da je put kojim ide pravedan, častan i dostojan njegovih tradicija i njegove istorijske prošlosti, i da će pobedom nad komunističkom diktaturom sačuvati i spasti i svoju veru i svoje običaje i svoju porodicu, i pokazati se dostojnim samoga sebe. Borba koja danas besni u Otadžbini je krstaški građanski rat u kome učestvuju svi, i staro i mlado, i muško i žensko, ujedinjeni u bolu i u otporu, a spremni da u toj borbi polože svoje živote. I pored toga što je partizanska manjina podržavana iz inostranstva, najveći deo naše Otadžbine nalazi seu rukama naše narodne vojske. Srbija, Južna Srbija, veliki deo Crne Gore, Bosne i Hercegovine i deo Dalmacije, veliki deo Hrvatske i Vojvodine, kao i Slovenačke, u rukama su naših jedinica, izuzev velikih gradova, gde se neprijatelj zadržava pod zaštitom Titovih dželata.
Ni glad, ni zaraze, ni napadi odlično naoružanog neprijatelja, nisu mogli da umanje volju naših boraca za pobedom. Njihove žrtve čine naš narod velikim, jer upornost njihove borbe pokazuje sa koliko topline, ljubavi i nacionalnog žara naš borac teži da ostvari ideale pravde, slobode i demokratije.
U ovoj borbi, koju ćemo voditi do konačne pobede, naše misli, misli vaših porodica, upućene su vama vojnicima, podoficirima i oficirima u inostranstvu sa željom da i vi izdržite ujedinjeni u čvrstom i nepokolebljivom frontu protiv unutrašnjeg neprijatelja, sa kojim se naš narod bori, te da predstavljate granitnu stenu o koju će se odbijati svi neprijateljski talasi, ma sa koje strane oni dolazili. Tako jednodušni i u otporu složni, daćete vi vidnog dokaza saveznicima i celom svetu da ste ujedinjeni sa narodom u zemlji. Mi smo uvereni da ćete biti dostojni onih žrtava koje vaša braća u zemlji dadoše i sada neštedimice daju, da bi kroz bojeve koje vodimo doveli Otadžbinu do pobede, veličine, slave i slobode.
Očekujući čas kada ćemo zajednički sa vama da izvršimo konačni juriš na neprijatelja i njegovu diktatorsku spregu, da bismo najzad oslobodili ceo naš narod, upućujem vam tople pozdrave vaših preživelih milih i dragih, pozdrave vaše grude i šaljem vam pozdrav kroz naš ratnički poklič:
Da živi naš Vrhovni Komandant
Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II !
Da živi naša Kraljevska Jugoslovenska vojska u Otadžbini i van Otadžbine !
Da živi velika i slobodna demokratska federativna Kraljevina Jugoslavija !
Načelnik štaba Vrhovne komande,

Armijski đeneral Dragoljub M. Mihailović s. r.

- - - - - - - - - -

dakle, draža je par dana pred pogibiju cele četničke vojske mislio da celu jugoslaviju drže njegove jedinice
a da partizana nema više odo 30-40.000 ???

- - - - - - - - - -

prosto da se zapitaš kakav je duvan imao draža u luli?

 

[Koča]

e to je demonstriranje nemoci...tako izgleda nas drug proka kada je sateran u cosak...svi izvori su precizno navedeni pa bi bilo lepo da moderatori reaguju na tvoje "tvrdnje" o "bajkama"...isterali bi to do kraja ali ti si proko, poznato je, obican sarlatan...vrati se na Politiku, nije ovo za tebe....sto sada panicno menjas temu, pa cekaj proko tek smo poceli

možda je odgovor baš u tome, što su ti malobrojni četnici mimo dražine politike napadali četničke gospodare - nemce ???

Posle pisma Slobodanu Jovanovicu Draza izdaje niz naredbi.

Prvo naredjenje majoru Radoslavu Djuricu, 8. novembra:

Od kapitalnog je znacaja u vezi sa saveznickom ofanzivom u Egiptu i iskrcavanjem u kolonijama u Severnoj africi da se saobracaj okupatora po svaku cenu prekine ili svede na najmanju meru. Preduzmite sve da se rasrafljivanjem sina izazovu preturanja vozova uz tudja naselja a ne uz srpska. To se odnosi na sve pruge Nis-Skoplje, Pristina-Skoplje. Placajte usluge Arnautima. Ne zalite zlato. Kupite kljuceve za odsrafljivanje sina. Potrebni su nam hitni stvarni rezultati. Preduzmite i sve druge vrste sabotaze na zeleznicama ali gde se tice nasih ljudi da ne stradaju.

Istog dana major Bacovic dobija sledecu naredbu:

U vezi saveznicke ofanzive u Africi i iskrcavanja u francuskim kolonijama Severne Afrike hitno nam je potrebno da su pod vidom komunista i Hrvata uz hrvatska naselja ili neprijateljska muslimanska odsrafljuju sine i izazovu preturanja vozova na svim prugama u zoni Vaseg delovanja. Potrebni su hitni i vidni rezultati.

Major Ocokoljic i Keserovic, kapetan Vuckovic i porucnik Rakovic dobili su cirkularnu depesu:

U vezi ofanzive u Egiptu i saveznickog iskrcavanja u francuskim kolonijama Severne Afrike, potrebno je preduzeti sve vrste sabotaza na zeleznicama, postama, telefonima, telegrafima. Neophodno je potrebno da na zeleznicama dobijemo sto pre vidne rezultate. Pri tome pazite da se ne moze pronaci krivac. O rezultatima ometanja saobracaja javljajte svakodnevno.


Istog dana, 8. novembra Draza salje novi ''raspis svima''

U vezi sa nastupajucim dogadjajima, koji mogu biti od sudbonosnih posledica, naredjuem apsolutnu poslusnost i tacnost izvrsenja svih naredjenja. O ovome izvestiti sve susede, legalne i iliegalne.

jo sjedna depesa za Beograd, Luki Spartalju, vaznom coveku ilegalne organizacije:

U saobracaju je potrebno da se izvedu sto vece smetenje, narocito obzirom na sadanje prilike. Neka nasi prijatelji iz saobracaja pokusaju sve sto mogu. Javite sta se po tome moze ocekivati.

Majoru Djuricu Draza 15. novembra salje opsirnu depesu, osvrcuci se na njegov rad i dajuci nove instrukcije:

Saveznici od nas traze u vezi pobedonosg rada u Africi unistenje zeleznickih veza za Solun i Sofiju, jer povremeni prekidi zeleznickih pruga nisu dovoljni. No u isto vreme moramo cuvati narod od represalija. Zato preduzmite sledece: Za prugu ka Solunu. Unistavajte prugu izmedju Skoplja i Velesa, a u sito vreme izmedju Kumanova i Skoplja. Izaberite mesta u blizini muslimanskih i bugaraskih sela.

Drugo, za prugu ka Sofiji unistavajte prugu u Sicevackoj klisuri gde nema sela u srezu Caribrodskom i dalje na celoj Bugarskoj teritoriji po volji. U cilju stalnog izvrsavanja ovoga zadatka poslati sto veci broj izabranih trojki da se nastane blize ili dalje naspram dodeljenih im otseka za stalno unistavanje, gde osnovati baze za svoj rad...

Treba izazvati izvrtanje vozova na pogodnim mestima. Ranija rusenja pruga eksplozivom nisu od koristi. Sa naredjenim sabotazama nastaviti intezivno. Trojke opremiti eksplozivom i potrebnim alatom za odsrafljivanje sina.

Novac za ovo ne zalite. Kupujte i Arnaute za ovaj posao ali isplacujte rezultate.

Posto je Raciceva stanica jedno vreme bila u kvaru, Draza 19.novembra salje poruku preko porucnika Nikole Kalabica:

Javite hitno Racicu po njegovom kuriru da nam je vrlo vazno obzirom na sadasnju situaciju da se stalno drze u prekidu sve pruge u Sremu, narocito Beograd-Zagreb, kao i one u Bosni u njegovom domasaju. Neka se obrazuju stalne trojke na terenu u blizini hrvatskih i muslimanskih naselja koja ce odsrafljivanjem sina na krivinama izazivati iskliznuca celih kompozicija.

Istog dana Draz salje ''raspis svima u Srbiji''

Nemci poceli da prete plakatama jer su u nevolji. Svi komandanti neka preduzmu sve sto je naredjeno u pogledu sabotaze i gradjanske neposlusnosti. Neka svi komandanti rade obazrivo da se sacuva narod ali preduzmite sve da se jednovremeno svuda oseti nasa moc u zastitu naroda od pljacke nemacke i nediceve.

Major Petar Bacovic, 23. novembra dobija sledece naredjenje:

Pruge Metkovic-Sarajevo, kao i ostale u Bosni, obzirom na sadasnju situaciju treba drzati u stalnim prekidima. Prekide organizovati uz hrvatska naselja, kao i uz naselja muslimana koji nam nisu prisli. Odrediti veci broj trojki koji postaviti na terenu u blizini hrvatskih i drugih sela, tako da krivica pada na njih. Nama inace nista nece. Najbolje izazivati prevrtanje vozova, bilo odsrafljivanjem sina na krivinama, bilo eksplozivom koji ce dejstvovati pod vozom.

AVII, CA, K-299, reg. br. 14/1

Majoru Djuricu, majoru keserovicu i porucnku Vasicu, Draza 6.decembra salje sledecu depesu:

Severno od Atine porusen vazan zeleznicki most kome treba vise meseci za opravku. Ovo izvrsili Grci sa britanskim oficirima na celu . Materijal za opravku ovog mosta mora se provuci zeleznicom od Beograda ka Skoplju. To prevozenje moramo ometati i sprecavati sabotazama i izbacivanjem takvih vozova iz sina. To cemo vrsiti samo na delovima pruga na kojima sam odobrio rusenje.

AVII, CA, K-299, reg. br. 15/1

I posle Nove godine Draza trazi nastavak akcije. ''Porusiti vozni park i onemoguciti saobracaj - vazno je, jer to znaci ubrzati neprijateljsku propast i pribliziti cas slobode. Rusenje vozova, kvarenje lokomotiva i vagona, postavljanje eksploziva...''

nastavice se...

Sledi

Diverzije na prugama povodom bitke za Afriku

 

[Koča]

idemo dalje

Prve poznate izvestaje o diverzijama povodom Bitke za Afriku Vrhovnoj komandi je poslao major Dragutin Keserovic, komandant Rasinskog korpusa. Radiogramom od 18.novembra 1942 godine Keserovic je javio:

Od strane ovog korpusa izvrsena rusenja. Pruga Kraljevo - Raska porusen jedan manji most kod Polumira i pruga prekinuta na dva mesta. Pruga Kraljevo-Krusevac: pruga prekinuta na sest mesta. Za ostala rusenja izvesticu naknadno.

Novi izvestaj Keserovic je poslao 23. novembra

Moje saboterske trojke izvrsile su rusenja: 15. nocu pruga Kraljevo - Trstenik porusena na tri mesta. Kod citluka ostecen most. Na pruzi Trstenik - Krusevac porusen propust i pruga na dva mesta. 16. nocu pruga Kraljevo - Raska prekinuta na dva mesta. Bez municije i materijala srusen kod Makresana i most. Skretnica kod Debine ostecena. Kod Bivolja tri vagona unistena.

AVII, CA, K-278, reg. br. 19/1.

U depesi majoru Keserovicu od 25. novembra Draza trazi vise podataka i daje dodatna upustva u vezi nemacke odmazde:

Javite detalje gde je voz sa municijom i materijalom srusen. Narocito me interesuje pruga Kraljevo - Raska. Dajte sve o tome podrobnije. Gde je stanica Debina. Vasi su radili odlicno. Javite kakve mere protivu ovoga preduzimaju Nemci. U selima koja su Nemci porusili, popalili i iselili Nemce ubijati.

AVII, CA, K-299, reg.br. 4/1

Keserovic odgovara 27. novembra Predsednik opstina iz Raske i Leske, vidjenije ljude pohapsili i uzeli kao taoce.

Voz sa municijom srusen izmedju stanica Debina i Mrzenica. Stanica Debina nalazi se na pruzi Krusevac - Stalac, pet kilometara od Krusevca. Pruga Kraljevo - Raska prekinuta: kod stanica Lopatnica na dva mesta i izmedju stanica Polumir i Usce na tri mesta i jedan propust.

Vec sutradan 28. novembra Keserovic je poslao novi izvestaj:

Porusio sam 24. dva zeljeznicka mosta na pruzi Kraljevo - Krusevac kod zeljeznickih stanica Pocekivina i Stopanja. Mostovi su dugi oko 30 i 50 metara.

25. decembra Keserovic pise o represalijama Nemaca:

Petnaestog streljano je deset lica u Krusevcu, nasih pristalica, medju kojima predsednike opstina Dragomira Plocica iz Meseve i Velislava iz Vitanovca sreza Rasinskog. Sesnaestog uhapseno u srezu Trstenickom i Zickom 200 ljudi, nasih pristalica. Trideset odvedeno za Kraljevo sa Nikolajem Velimirovicem.

AVII, CA, K-278, reg. br. 19/1.

Na pruzi Lapovo - Kragujevac cetnici su izveli diverziju 5. decembra zbog cega su Nemci u Kragujevcu odmah streljali pet gradjana.

Pet dana kasnije, 10.decembra cetnici su izveli diverziju kod Zlatova, ubivsi pritom jednog nemackog narednika. Zbog toga je 15. decembra streljano ''50 pristalica DM pokreta''

K. Nikolic, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga prva

Most na zeleznickoj pruzi Pozarevac - Petrovac cetnici dizu u vazduh 13. decembra, obarajuci istovremeno telefonske stubove.

AVII, CA, K-275, reg. br. 22/1

Cetnici iz Juzne Srbije rusili su prugu eksplozivom vise puta pre 15. novembra 1942.

Vagon sa puscanom municijom eksplodirao je 26.decembra juzno od Velesa. Sutradan cetnici su izveli jos dve diverzije juzno od Skoplja: Kod Velesa je dignut jedan most sa ratnim materijalom, a kod Demir Kapije u teretnom vozu je eksplodirala tempirana mina...

K.Nikolic, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga prva, 379.

Istog dana Nedicevski izvori beleze jos jedan anpad na prugu, juzno od Krusevca.

Noci izmedju 27. i 28. decembra 1942. godine oko 22,50 casova izvrsen je napad na zeleznicku prugu i voz br. 173 od nepoznatih lica izmedju sela Vitkovca i Djunisa na km 198-450. Eksplodirale su tri bombe ispod voza 173. Voz nije ostecen. Ostecena je sapa sine za 20 cm. Prekid saobracaja trajao je od 22,50 do 5 casova. Zrtava kod osoblja i vojske nije bilo. Pucnjava je trajala sve do 2,30 casova. Broj napadaca, odakle su dosli i kuda su otisli nije poznat. Izvesten sef srpske drzavne bezbednosti.........

IAN, Mikroteka, Nedic, film br.3, snimak br. 438

Draza je svim komandantima korpusa naredjivao izvodjenje diverzija na zeleznicama. Komandanti korpusa su licno formirali diverzantske grupe...

kapetan Radomir Petrovic Kent, pise:

Vrhovna komanda generala Draze Mihailovica naredila je rusenje zeleznickih pruga i mostova. Odredio sam inzinjera ''cika Raku'', rezervnog porucnika za taj posao. To je i bila njegova struka. Sa prvim transportom koji su nam Englezi poslali bio je i jedan strucnjak za rusenje mostova i pruga, koji je sa cika Rakom pripremao mladice za taj posao.

Cika Raka je imao desetak obucenih mladica za postavljanje engleskih mina ''zabica'' (tako smo ih zvalili jer su se lepile kao zabe) na vozove koji su isli prugama Beograd-Solun, Zajecar-Nis, kao i borskom prugom. Po referisanju cika Rake, te ''zabice'' su bile vrlo efikasne. Lepio ih je na lokomotive i pruge. Ipak sam naredio, na svoju ruku, da se mostovi cuvaju.

R. Petrovic Kent, Cetnici istocne Srbije, 97

Americki vazduhoplovni porucnik Ricard Felman govori o diverzantskom metodu cetnika, kao sto je prikrivanje eksploziva u ugalj na lokomotivi, i dve godine kasnije:

Srecom bilo mi je dozvoljeno da ucestvujem u nekoj od njihovih akcija i da budem svedok njihovih mastovitih metoda. Jedne noci Miodrag i ja pridruzili smo se grupi od 6 cetnika i privukli se zeleznickoj stanici. Jedan zelzenicar je dojavio da teretni voz pun hrane treba ujutru da krene prema Rumuniji. Mi smo cuvali strazu dok se jedan cetnik kradomice ispeo na tender pun uglja i gurnuo eksploziv. Smestio ga je u ugalj dublje da dodje na red kada voz skoro stigne do cilja. Njihov cesto primenjivan metod bio je i sipanje peska u osetljive delove lokomotive i vagona...

M. Pesic, Misija Hajlard, 92.

Cetnic su koristili i legalizaciju za rusenje pruga...O tome svedoci potporucnik Bozidra Panic, kasnije potporucnik u Gorskoj kraljevoj gardi, a u to vreme kao narednik sluzio u legalizovanom Kragujevackom cetnickom odredu. Taj odred imao je idealnu poziciju za rusenje pruge Beograd-Nis

Nas kragujevacki odred je danju obezbedjivao prugu, a nocu je rusio. Danju smo kao nedicevci cuvali prugu, a nocu smo bili ravnogorci i minirali smo je. Jednom smo srusili prugu izmedju Brzana i Bagrdana. Nismo znali kada nailazi voz pa je stradala samo pruga. Bugari su nas osetili i optuzili i za rusenje pruga koje su u tom kraju cinile druge ravnogorske grupe. Razoruzali su nas i odveli za Kragujevac. Proka Gacic, legalizovani kapetan, nas je spasao optuzbe ali smo opet morali da se premestimo.

_____________________________________________________________________

 

[Koča]

postoji citav feljton u Novostima

1. Prvi poraz zbog četnika
2. Molitva za Jugoslaviju
3. Draža protiv Romela
4. Trojke ruše pruge
5. Strah od “bradonja”
6. Na život i smrt
7. Bitka za saveznike

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276731-Prvi-poraz-zbog-269etnika

___________________________

Most na Visegradu koji su srusili cetnici 1943.

"Pošto su 5. oktobra četnici oslobodili Višegrad, stvoreni su uslovi za rušenje velikog železničkog mosta desetak kilometara uzvodno od ovog mesta, dugog 150 i visokog 30 metara.
Pukovnik Albert Sajc, pukovnik Djuen Hadson i major Arči Džek čekali su dok četnici nisu likvidirali nemačke posade u bunkerima sa obe strane mosta. Prema Sajcu, napad četnika na Nemce trajao je od dva ujutru do pola sata uoči podneva, tog 7. oktobra 1943. godine.
Prema saopštenju komandanta Srbije, generala Miroslava Trifunovića, koji se u ovo vreme nalazio pored Draže, most je osvojen “posle 13 časova teških borbi sa jednim nemačkim i dva voda hrvatskih kvislinga, koji su čuvali most, a koje je štitilo 25 bunkera sa obe strane reke“. “Most je osvojen“, nastavlja Trifunović, “na juriš uz upotrebu samo ručnih bombi. Imali smo 21 mrtvog i 30 ranjenih“.
“Radionica“ za miniranje smeštena je u jednom od dva tunela sa desne obale reke, pošto su prethodno mrtvi Nemci i Hrvati odvučeni odatle. Na pogodno mesto postavljeno je 225 kilograma plastičnog eksploziva. Most je pukao na polovini i survao se u reku."

 

[Ненад111]

dakle, draža je par dana pred pogibiju cele četničke vojske mislio da celu jugoslaviju drže njegove jedinice
a da partizana nema više odo 30-40.000 ???

Ако не умеш да правиш разлику између јавне пропаганде и интерних докумената онда је бар научи пре него што почнеш да постављаш глупа питања.
Ваљда и сам знаш да циљ јавне пропаганде није да говори стопостотну истину него да јача морал.
И партизански билтени су у току рата ширили поприлично невероватне приче...

 

[Koča]

Ако не умеш да правиш разлику између јавне пропаганде и интерних докумената онда је бар научи пре него што почнеш да постављаш глупа питања.
Ваљда и сам знаш да циљ јавне пропаганде није да говори стопостотну истину него да јача морал.
И партизански билтени су у току рата ширили поприлично невероватне приче...

samo sto je to kod komunista bila osnovna stvar, da lazu i preuvelicavaju...ne samo radi jacanja morala nego i zavaravanja saveznika

to potvdjuje i Meklin:

TOKOM RATA SU ZAISTA NEMACKI TRANSPORTI TRPELI VECE GUBITKE NA CETNICKOJ NEGO NA PARTIZANSKOJ STRANI''

Naravno Maklin je ublazio pravo stanje stvari , koje glasi:

Partizani nisu bili u stanju da za jedan ili dva dana neprekidno obustave vojni saobracaj na bilo kom od glavnih puteva.

Glavni vojni pravac koji su Nemci koristili isao je kroz Severozapadnu jugoslaviju, upravo preko teritorije u rukama partizana i on je mogao da se koristi prakticno sve vreme rata....

Stepen ostecenja koji su partizani prouzrokovali na jugoslovesnkim zeleznickim prugama, bio je toliko beznacajan da su saveznicke vazduhoplovne snage, krajem leta 44. godine, delujuci iz Italije, potrosile mnogo vremena na intezivnom i iskljucivom bombradovanju jugoslovenskih saobracajnica. Saveznicki piloti su morali da urade to sto je pune dve godine Tito obecavao da ce uraditi. Njegovi izvestaji o nanetim stetama su bili tako nepouzdani da je tokom leta 44. jedan vazan ogranak saveznickih obavestajnih sluzbi prestao da ih koristi....

Cudno je sto vojska, kako je titova propaganda isticala, od 300.000 ljudi, nije u stanju da bar privremeno obustavi saobracaj makar na jednom komunikacionom pravcu neprijatelja i to na divljem, brdovitom Balkanu.

uglavnom, vidimo da su nakon rata sve svoje lose osobine projektovali na cetnike...ali opet se vidi da su u svemu bili 10 puta gori...

Major Ricard Vejl, USS:

Ne znamo da li su partizanski izvestaji o njihovim akcijama tacni, preterani ili potpuno lazni. Zbog toga sto smo najvecim delom prihvatali njihove iskaze o dogadjajima, retko smo imali sopstvene posmatrace medju njima...

Dejvid Martin, Mreza dezinformacija