Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.694
тема- сарадња четника са усташама.
-
- Popularno:
- Genetička Struktura Srba i Hrvata
- Nestala šahovnica s kninske tvrđave
- Žarko Korać: Boj na Kosovu je izmišljen...
- Jel vam žao što nije došlo do...
- Ponovo se uspostavlja linija Tel Aviv -...
- Da ovi odu, da se bivši ne vrate
- Hapšenja širom Srbije, priveden i...
- Pocelo hapsenje terorista, u toku...
- Studenti uputili ultimatum Vladi Srbije
- Da li ste ikada učestvovali u orgijanju?
Saradnja četnika sa ustašama
- Začetnik teme toz972
- Datum pokretanja
- Poruka
- 29.403
Комунисти су имали једну пропаганду током рата а сасвим другу после рата када су већ дошли на власт.
Током рата су и они били за вишепартијски систем,слободу вере и говора,заштиту приватне својине и тд,потсећам да су Партизани у Београд ушли уз Марш на Дрину, а нису бранили ни верске светковине типа паљења бадњака на почетку.
После рата се то већ мења.
Дража јесте био војник од главе до пете тако је васпитаван и учен(за разлику од Тила који је био белосветска протува),зато се врло слабо разумео у међународне односе.Уз то мана му је што четничке одреде није боље окупио,над многима је он имао само формалну команду,било је неких наредби са његове стране и извештаја потчињених команданата,али ничег конкретног као сарадње на терену и слично,и то је мислим узрок пораза у грађанском рату са Партизанима.
Ненад вероватно боље зна али ја не могу да се сетим неке заједничке операције Четника из Шумадије са рецимо онима из Црне Горе,или Ђујићевих Динараца са овима из источне Босне?
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 27.801
More li se odvojiti tema? Zabrane ubijaju razgovor, a na kraju krajeva, niko odje ne prica o necemu desetom sto nema nikakve veze sa temom. Ovo je samo predlog, brez ulazenja u ikakve konfrontacije i sl.
E vjeruj mi da je to bilo samo na pocetku rata dok se nijesu ustalili medju narodom. Sve i jedan prostor koji su drzali pod svoje, tamo je otpoceo teror i i fizicki i kulturni i svakakv, a pogotovo politicki. Ljeva skretanja, ubijanje "kolebljivaca" itd. toga je bilo i viska kroz cijeli rat.. Sta su samo u Crnoj Gori radili.
Iako nevoljno, mora se ipak reci istina. Draza je bio jako los vojnik, a pogotovo gerilski vodja. Njegovi vojnici (i politicki) potezi su katastrofalni i vise su doveli do poraza cetnika nego neprijatelj. Od bespotrebnog i glupog saveza sa komunistima na pocetku rata, do slusanja onopg smeca u Londonu, pa do "cuvanja snaga u Srbiji".. Sve gore od gorega.
Bilo je kroz rat neke saradnje, ali svak je bio zabavljen o sebi. Grdne su probleme imali cetnici posvuda na svom terenu, od Like pa do Crne Gore. A dodatni snaga nije bilo (kao kod komunista), osim iz Srbije. A Draza je "cuvao snage".
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.694
не може. прича о четничко-партизанским односима и сукобима прежвакана је већ десетине пута, што на Историји што на Политици. ако немате шта даље рећи на тему, затворићу је.
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 27.801
Sve od Grubanovog odgovora pa do zadnjega kojeg sam ja postavio odnosi se na jednu stranu,cetnike i Drazu. O partizansko-cetnickom sukobu i prepucavanjima, nije rekao niko nista. No, dobro, po volji ti.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.694
дакле, исцрпели сте тему.
Кад се већ назирао неизвестан крај и Англосаксонци надирали
преко Италије ка Бренеру, ђенерал Дража, мој непосредни ко-
мандант, поверио ми је мисију да ступим у везу са савезничком
војском у Италији, а успут, пролазећи кроз Загреб, да испитам
могућност сарадње војних јединица Павелићевих и наших, као
и предузимање мера за заштиту српског живља на хрватској
територији"
Генерал Светомир Ђукић
"Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу"
Буенос Аирес, 1955
------------------------------------------------------------------------------
Jer ima negde ove knjige ili isecaka iz nje da se pronadje?
Inace o generalu Djukicu sve sami hvalospevi kao utemeljivacu olimpizma u Srbiji,nigde ni reci pomena o njegovoj misiji i sastanku sa Pavelicem
Spomenik u Kosjericu mu je podignut zajedno sa Pjerom de Kubertenom,mozgom nacisticke berlinske olimpijade i velikom zagovorniku fasizma
преко Италије ка Бренеру, ђенерал Дража, мој непосредни ко-
мандант, поверио ми је мисију да ступим у везу са савезничком
војском у Италији, а успут, пролазећи кроз Загреб, да испитам
могућност сарадње војних јединица Павелићевих и наших, као
и предузимање мера за заштиту српског живља на хрватској
територији"
Генерал Светомир Ђукић
"Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу"
Буенос Аирес, 1955
------------------------------------------------------------------------------
Jer ima negde ove knjige ili isecaka iz nje da se pronadje?
Inace o generalu Djukicu sve sami hvalospevi kao utemeljivacu olimpizma u Srbiji,nigde ni reci pomena o njegovoj misiji i sastanku sa Pavelicem
Spomenik u Kosjericu mu je podignut zajedno sa Pjerom de Kubertenom,mozgom nacisticke berlinske olimpijade i velikom zagovorniku fasizma
- Poruka
- 1.410
Daj Facebook link od Draže da proverimo...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
''Drazino pismo Pavelicu'' je komunisticki falsifikat nastao za potrebe sudjenja Drazi...
U drugom tomu knjige Rat i mir djenerala, istoricara Vesovic, Kosta Nikolic, Bojan Dimitrijevic, u poglavlju Falsifikati predstavljena su 3:
Prvi dokument čini instrukcija generala Draže Mihailovića crnogorskim komandantima, majoru Đorđu Lašiću i kapetanu Pavlu Đurišiću, koja nosi datum 20. decembar 1941. godine. U fusnotama, autori navode niz nelogičnosti, koje Draži ne bi promakle, od kojih se najveća odnosi na potpis. Naime, Draža se ovde navodno potpisao kao \"đeneralštabni đeneral\". U stvarnosti, on je još uvek bio pukovnik. U fusnotama takođe piše da se jedan od autora ovog falsifikata javio i javno priznao svoje delo, na tribini Instituta za savremenu istoriju, 8. aprila 1997. godine.
Drugi falsifikovani dokument je pismo zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945. godine. Autori ukazuju na sledeći propust falsifikatora: na staljinističkom procesu đeneralu Mihailoviću, jedan član ekspertske grupe koja je spremala optužnicu postavio je pitanje o poreklu pisma. Pismo, naime, nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi... Ali, falsifikatori su načinili još jedan propust. Napravili su dve različite verzije, i obe su objavili! Jedna verzija falsifikovanog pisma objavljena je u knjizi \"Izdajnik i ratni zločinac Draža Mihailović pred sudom\", a druga u četvrtom tomu \"Zbornika\" četničkih dokumenata.
Treći falsifikat je pismo advokatu Ranku Brašiću za hrvatskog poglavnika Anta Pavelića, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945, istog dana kada i pismo Stepincu. Ni ovo pismo nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi.
____________________
Kosta Nikolić Institut za savremenu istoriju Beograd
.” Jedan od glavnih “dokaza” bila su i navodna Mihailovićeva pisma, inače očigledni falsifikati, Stepincu i Paveliću iz aprila 1945. godine.
Sva Mihailovićeva objašnjenja da su to izmišljena pisma, Minić je odbacivao, mada niko iz sudskog veća i zastupnika optužbe nije ponudio objašnjenje kako su se ta pisma našla na procesu, pošto nisu pronađena u Mihailovićevoj arhivi.
detaljnije ovde
http://forum.krstarica.com/showthre...fašistički?p=24370757&viewfull=1#post24370757
isecak iz knjige Rat i mir djenrala, u vezi pisama:
___________________
Sto se tice ostalog, preporucujem sledeci tekst
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=21593
U drugom tomu knjige Rat i mir djenerala, istoricara Vesovic, Kosta Nikolic, Bojan Dimitrijevic, u poglavlju Falsifikati predstavljena su 3:
Prvi dokument čini instrukcija generala Draže Mihailovića crnogorskim komandantima, majoru Đorđu Lašiću i kapetanu Pavlu Đurišiću, koja nosi datum 20. decembar 1941. godine. U fusnotama, autori navode niz nelogičnosti, koje Draži ne bi promakle, od kojih se najveća odnosi na potpis. Naime, Draža se ovde navodno potpisao kao \"đeneralštabni đeneral\". U stvarnosti, on je još uvek bio pukovnik. U fusnotama takođe piše da se jedan od autora ovog falsifikata javio i javno priznao svoje delo, na tribini Instituta za savremenu istoriju, 8. aprila 1997. godine.
Drugi falsifikovani dokument je pismo zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945. godine. Autori ukazuju na sledeći propust falsifikatora: na staljinističkom procesu đeneralu Mihailoviću, jedan član ekspertske grupe koja je spremala optužnicu postavio je pitanje o poreklu pisma. Pismo, naime, nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi... Ali, falsifikatori su načinili još jedan propust. Napravili su dve različite verzije, i obe su objavili! Jedna verzija falsifikovanog pisma objavljena je u knjizi \"Izdajnik i ratni zločinac Draža Mihailović pred sudom\", a druga u četvrtom tomu \"Zbornika\" četničkih dokumenata.
Treći falsifikat je pismo advokatu Ranku Brašiću za hrvatskog poglavnika Anta Pavelića, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945, istog dana kada i pismo Stepincu. Ni ovo pismo nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi.
____________________
Kosta Nikolić Institut za savremenu istoriju Beograd
.” Jedan od glavnih “dokaza” bila su i navodna Mihailovićeva pisma, inače očigledni falsifikati, Stepincu i Paveliću iz aprila 1945. godine.
Sva Mihailovićeva objašnjenja da su to izmišljena pisma, Minić je odbacivao, mada niko iz sudskog veća i zastupnika optužbe nije ponudio objašnjenje kako su se ta pisma našla na procesu, pošto nisu pronađena u Mihailovićevoj arhivi.
detaljnije ovde
http://forum.krstarica.com/showthre...fašistički?p=24370757&viewfull=1#post24370757
isecak iz knjige Rat i mir djenrala, u vezi pisama:
___________________
Sto se tice ostalog, preporucujem sledeci tekst
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=21593
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Наиме, комунисти тврде да је Дража Павелићу послао Владимира Предавеца, Ранка Брашића(не Јанко!), и генерала Светислава Ђукића(не Светомир!).
Шта је у свему овоме тачно?
Тачно је следеће: фебруара 1945. одлучено је да се у Загреб пошаље Владимир Предавец, а у Љубљану Богдан Бојкић, са лажним ллегитимацијама, писменим овлашћењима и писмом за Мачека.(тада им није успело да се пребаце на хрватску територију.) Ранко Брашић је марта 1945. од Драже добио овлашћење преговора са ХСС-ом и домобранима у Загребу, са упозорењем да се пази да не буде ликвидиран од усташа јер је био препознатљив по флеци на лицу.51)
Е сад ћемо да видимо како је Предавец прешао на хрватску територију и отишао у Загреб у његовом писму Живку Топаловићу лета 1945. (са њим је Дража послао и генерала Ђукића):
,,Прилика се за то(прелазак) пружила изненада. 15.4. о.год. усташе су у околини Брода изазвале сукоб са одредима ЈВУО који је имао врло тешке последице за домаће становништво. На иницијативу католичког свећеника др Марка из једног села код Дубочца дошло је са мјесним властима до разговора о томе како да се избјегне пролијевање крви и уништавање имовине цивилног становништва до чега нам је нарочито стало јер је пријетила опасност да се поново оживи српско-хрватски сукоб на терену, од чега би наравно само партизани имали користи. У тим разговорима учествовао је и вел. жупан из Брода који није био усташки расположен, др Урурмовић. Разговарао сам са њим изм. осталога и о потреби контакта изм. Д.М. и др Мачека и он је обећао да ће настојати да ми ту везу омогући. Од ген. Михаиловића и ЦНК добио сам тада 16.4. о.год. нове пуномоћи које сам вам већ показао и вратио се у Брод др Урумовићу који је у међувремену разговарао са својим познаницима у Загребу и добио од њих обећање да ће ми омогућити да одем код др Мачека и да са њим разговарам. О писму које носим разуме се да ни тада ни касније усташама нисам ништа рекао.
Упозорен сам од др Урумовића да он не зна тачно преко кога ће та веза ићи али да у том погледу не смем имати никаквих скрупула. Тај сам услов на своју руку прихватио и дао се превести у Загеб где сам на врло фин начин стављен под контролу војног редарства и одведен др Павелићу. Он је већ био о цијелој ствари обавијештен и покушао је увјеравати како се споразум треба са њим правити.''49).
Пре него што наставим са писмом, рећи ћу да оно обара сва Павелићева писанија о ономе што му је Предавец рекао. Пре тога да се подсетимо шта је према Павелићу рекао Предавец: Као убеђени Југословен приступио сам четницима...Тако је било до пре неколико мјесеци када се састао конгрес кога је ген. Михаиловић сазвао у својству члана југословенске владе, те му и предсједавао...Након довршеног конгреса, позвао ме је ген. Михаиловић и саобћио ми да се више не води борба за Југославију него само за Краљевину Србију и да се нема више ни након побједе савезника успоставити Југославија него обновити Краљевина Србија. Затим је додао да услед тога престаје и моја функција у његовом главном стожеру као Хрвата...''59)
Итд, итд. Ту ни једна ставка није тачна:
1. конгрес се састао 27.1.1944.
2. председавао је др Живко Топаловић
3. Предавец је учествовао па Дража није морао да му преноси закључке.
4. Закључено је да се обнови југословенска краљевина.
5. Предавец је одлучен да представља Хрвате, јер они једини нису довели никога на Конгрес.
6. Предавец је имао пуну слободу кретања.
7. Предавец није иступио из покрета.
Све то значи да је Павелић лажов.
Наставак Предавчевог писма:
Ја у том погледу нисам имао никаквих овлашћења па према томе у те преговоре нисам ни могао ући. Тражио сам од њега само то да одобри контакт са др Мачеком. Он том приликом није дао никакав одговор него ме је вратио опет војном редарству. Након неколико дана поднио сам му у заједници са г. Ранком Брашићем (који је од већ раније био у Загребу) писмен захтјев да нам везу одобри да јући му једно оббразложење са свим могућим обзирима. Негде послије 20.4. он је коначно одобрио да можемо поћи до г. др Мачека. Тада се међутим супротставила једна нова препрека: др Мачек је одбио да нас прими(вјеројатно сумњајући у исправност такве везе.) Након тога није нам преостало ништа него да др Мачеку поново поднесемо писмени меморандум у коме смо настојали да му објаснимо став Д.М. и ЦНК уколико је то било могуће обзиром на чињеницу да је писмо ишло преко потпуно непоузданих људи. Ја сам у међувремену затражио од војног редарства да ме према датој ријечи и обећању од др Урумовића пусти да одем у Љубљану...То је сва истина о неким преговорима са Антом Павелићем. Ко год тврди нешто више од тога или чак иде тако далеко да претпоставља и закључивање неког споразума, чини то или из необавештености или злонамјерности.''
Шта је у свему овоме тачно?
Тачно је следеће: фебруара 1945. одлучено је да се у Загреб пошаље Владимир Предавец, а у Љубљану Богдан Бојкић, са лажним ллегитимацијама, писменим овлашћењима и писмом за Мачека.(тада им није успело да се пребаце на хрватску територију.) Ранко Брашић је марта 1945. од Драже добио овлашћење преговора са ХСС-ом и домобранима у Загребу, са упозорењем да се пази да не буде ликвидиран од усташа јер је био препознатљив по флеци на лицу.51)
Е сад ћемо да видимо како је Предавец прешао на хрватску територију и отишао у Загреб у његовом писму Живку Топаловићу лета 1945. (са њим је Дража послао и генерала Ђукића):
,,Прилика се за то(прелазак) пружила изненада. 15.4. о.год. усташе су у околини Брода изазвале сукоб са одредима ЈВУО који је имао врло тешке последице за домаће становништво. На иницијативу католичког свећеника др Марка из једног села код Дубочца дошло је са мјесним властима до разговора о томе како да се избјегне пролијевање крви и уништавање имовине цивилног становништва до чега нам је нарочито стало јер је пријетила опасност да се поново оживи српско-хрватски сукоб на терену, од чега би наравно само партизани имали користи. У тим разговорима учествовао је и вел. жупан из Брода који није био усташки расположен, др Урурмовић. Разговарао сам са њим изм. осталога и о потреби контакта изм. Д.М. и др Мачека и он је обећао да ће настојати да ми ту везу омогући. Од ген. Михаиловића и ЦНК добио сам тада 16.4. о.год. нове пуномоћи које сам вам већ показао и вратио се у Брод др Урумовићу који је у међувремену разговарао са својим познаницима у Загребу и добио од њих обећање да ће ми омогућити да одем код др Мачека и да са њим разговарам. О писму које носим разуме се да ни тада ни касније усташама нисам ништа рекао.
Упозорен сам од др Урумовића да он не зна тачно преко кога ће та веза ићи али да у том погледу не смем имати никаквих скрупула. Тај сам услов на своју руку прихватио и дао се превести у Загеб где сам на врло фин начин стављен под контролу војног редарства и одведен др Павелићу. Он је већ био о цијелој ствари обавијештен и покушао је увјеравати како се споразум треба са њим правити.''49).
Пре него што наставим са писмом, рећи ћу да оно обара сва Павелићева писанија о ономе што му је Предавец рекао. Пре тога да се подсетимо шта је према Павелићу рекао Предавец: Као убеђени Југословен приступио сам четницима...Тако је било до пре неколико мјесеци када се састао конгрес кога је ген. Михаиловић сазвао у својству члана југословенске владе, те му и предсједавао...Након довршеног конгреса, позвао ме је ген. Михаиловић и саобћио ми да се више не води борба за Југославију него само за Краљевину Србију и да се нема више ни након побједе савезника успоставити Југославија него обновити Краљевина Србија. Затим је додао да услед тога престаје и моја функција у његовом главном стожеру као Хрвата...''59)
Итд, итд. Ту ни једна ставка није тачна:
1. конгрес се састао 27.1.1944.
2. председавао је др Живко Топаловић
3. Предавец је учествовао па Дража није морао да му преноси закључке.
4. Закључено је да се обнови југословенска краљевина.
5. Предавец је одлучен да представља Хрвате, јер они једини нису довели никога на Конгрес.
6. Предавец је имао пуну слободу кретања.
7. Предавец није иступио из покрета.
Све то значи да је Павелић лажов.
Наставак Предавчевог писма:
Ја у том погледу нисам имао никаквих овлашћења па према томе у те преговоре нисам ни могао ући. Тражио сам од њега само то да одобри контакт са др Мачеком. Он том приликом није дао никакав одговор него ме је вратио опет војном редарству. Након неколико дана поднио сам му у заједници са г. Ранком Брашићем (који је од већ раније био у Загребу) писмен захтјев да нам везу одобри да јући му једно оббразложење са свим могућим обзирима. Негде послије 20.4. он је коначно одобрио да можемо поћи до г. др Мачека. Тада се међутим супротставила једна нова препрека: др Мачек је одбио да нас прими(вјеројатно сумњајући у исправност такве везе.) Након тога није нам преостало ништа него да др Мачеку поново поднесемо писмени меморандум у коме смо настојали да му објаснимо став Д.М. и ЦНК уколико је то било могуће обзиром на чињеницу да је писмо ишло преко потпуно непоузданих људи. Ја сам у међувремену затражио од војног редарства да ме према датој ријечи и обећању од др Урумовића пусти да одем у Љубљану...То је сва истина о неким преговорима са Антом Павелићем. Ко год тврди нешто више од тога или чак иде тако далеко да претпоставља и закључивање неког споразума, чини то или из необавештености или злонамјерности.''
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
Mislim da je ovo citat iz knjige, memoara, doticnog generala Djukica, ne verujem da su komunisti isli dotle da falsifikuju memoare i objavljuju ih u Buenos Ajresu, mada me od njih nista ne bi zacudilo. U svakom slucaju ako je verovati clanku sa vikipedije, vidim zasto su pregovori bili potrebni:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Дакле, Предавец изричито тврди да је послат код Мачека, а не Павелића.
Док је Павелићев запис састављен од неистина када је у питању разговор са Предавцем.
Е сад да видимо о Брашићу и генералу Ђукићу.
Саме усташе не помињу сарадњу са четницима, већ говоре да је Дража послао молбу да пропусте његове јединице у Италију. И о томе Павелић пише да је одобрио пролажење четника кроз Хрватску. Наравно, Дражине јединице нису проведене кроз Хрватску. Павелић је вероватно по том питању помешао Дражине и Ђуришићеве људе, који су заиста прошли кроз НДХ.
Што се тиче генерала Ђукића, он је био на лошем гласу. Примера ради, ево шта је писао начелник штаба Северних покрајина Петра Чолак-Антић:,,...Болесно амбициозан, смешан и опасан, проба на свим странама само да замаже прљљаве трагове из рата...Даје врло ружну слику о целом покрету...Молим одредите га само и искључиво за бугарско питање на место Драшкића(пензионисани генерал Панта Драшкић) а даље од народа и пара, те разрешити свих садањих и видети за њега картотаку Жаркову за 1942.(потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, водио досије о генералу Ђукићу).'' 62) Постоји још неколико сличних дијаграма, па је зато исти коришћен само за питање бугарских велчевиста и касније мачековаца.
Генерал Ђукић је објавио 2 чланка у Буенос Аиресу, под насловима ,,Из шуме у емиграцију.'' Љотићевски историчар Карапанџић их је цитирао, али је прескочио део који каже да се генерал Ђукић изненадио када је код Павелића видео Брашића, јер тако Карапанџићева и комунистичка прича о делегатима за преговоре са Павелићем не важе. Наиме, љотићевци тврде да је Брашић био стална веза Драже и Павелића, а да су Предавец и Ђукић послати за преговоре, док су према комунистима делегати за преговоре били Брашић и Ђукић. То је запазио др Радоје Вукчевић па је написао:,, За Михаиловићеву судбину Ђукићеви наводи нису важни, јер су обелодањени годинама после суђења и извршења смртне казне. Али су важни у једној чињеници која из темеља обара комунистичкје доказе о 2 делегата за преговоре са Павелићем. Кад би било који од делегата заиста долазио од Михаиловића с његовим овлашћењем, они се не би могли чудити откуд овај други, кад сусе код Павелића срели, јер би знали да су двојица, те би ту заједно и дошли или би им то Михаиловић саопштио ради усклађивања и мандата мисије''64)
Ђукић каже како му је Дража поверио да ухвати везу са Савезницима и да уз пут пролазећи кроз Загреб испита могућност сарадње са Павелићевим јединицама. Међутим, касније када набраја задатке каже да му је задатак бр. 1 био да обезбеди пролазак четника кроз НДХ. 65) Опет, та верзија не иде ни комунистима у прилог јер се они у њиховој верзији заробљавања Драже хвале да су већ тада убедили Дражу да остане у земљи уместо да иде у иностранство(а Дража како знамо, није ни намеравао да иде у иностранство). Све у свему, због тих противречности и контрадикција, (типа како прво наводи да му је Дража наредио да ухвати истовремено везу и са Савезницима и са усташама, а онда касније говори како му је први задатак био да обезбеди пролаз Дражиним јединицама), као и због докумената из раније периода, његови записи се не могу узети за озбиљно.
- - - - - - - - - -
Што се тиче Брашића, др Радоје Вукчевић сматра да се он представио као Дражин делегат за преговоре са Павелићем(ако се тако представио, што баш и није сигурно имајући у виду неистине које је Павелић изнео о Предавецу), да би се домогао Италије. Ова верзија има додуше неког смисла, с обзиром на то како се он домогао Италије, што је описао војвода Јевђевић:,,...У том легендарном походу(пробијање кроз комунисте преко Алпа Караванки), наши борци су успели да ухвате и целу Павелићеву владу која је бежала са усташким јединицама. Од тог корпуса живих је у емиграцији још око 700 људи и СВИ СУ ОНИ ЖИВИ СВЕДОЦИ(у оригиналу великим словима) овог што ћемо сад да саопштимо. Кад су наши авизирани да долази усташка колона...спремили су заседу усташама. Кад су наишле усташке трупе у предводници...налазио се је онај ист Ранко Брашић. Кад су наши опколили усташе и ови бацили оружје, издвојио се и рекао да је он Дражин командант, да је направљен споразум са усташама и да он у име Драже забрањује да икоме буде скинута длака са главе. Наш ком. официр по професији, кад је видео фалсификовану пуномоћ, разоружао је усташе и пустио их да прођу. Тако је Ранко Брашић спасао целу Павелићеву владу од смрти и сад тај бедник комеморира Дражу...''66)
У Клисолдовој верзији коју Карапанџић такође саопштава Павелић је само дао дозволу проласка, али није прихватио сарадњу итд, у Бајтовој верзији су Рачић и Недић ишли да преговарају са Лером о предаји Немаца четницима, али је његов начелник штаба одбио преговоре итд. За ове тврдње документованих покрића нема осим Дражиних изјава у Озниним подрумима, за које је питање да ли су верно пренете, да ли су дате и под којим околностима итд.
Према томе догађаји су се одвијали овако.
1. 19.2.1945. на седници ЦНК долучено је да се у Љубљану пошаље Богдан Бојкић, а у Загреб Владимир Предавец ради ступања у везу са Мачеком и словеначким клерикалцима.
2. Марта 1945. Брашић добија овлашћење за преговоре са ХСС-ом и домобранима у Загребу и одлази у исти.
3. Априла 1945. као чланови делегације за преговоре са Мачеком одлазе Предавец и генерал Ђукић.
4. Предавец, Ђукић и Брашић бивају спроведени код Павелића.
5. Мачек одбија преговоре.
6. Ако је Ђукић заиста тражио пропуштање четника кроз Италију, то је могло бити само ради заваравања трага, јер су четници увелико марширали ка Србији, а вести од Ђукића никада нису нис стигле.
7. Брашић фалсификује Дражино пуномоћје за преговоре са усташама да би се тако домогао емиграције(као што сам горе објаснио наводно Дражино писмо Брашићу је фалсификовано, што опет оставља могућност да га је исти фалсификовао).
8. Предавец бива пуштен из затвора неколико дана пре него што усташе напуштају Загреб, у Љубљану стиже 2.5.1945.
Самарџић користи следеће изворе.
47. ВА, ЧА. К-297, рег.бр.25/1
49. Књижевни лист, 1.12.2007.
52. Рат и мир ђенерала, 364, према мемоарима Јосипа Хрнчевића ,,Свједочанства.''
53. Радоје Вукчевић, На страшном суду, 124-5
54. Иста књига као под 52, 365.
55. Зборник докумената, том 14, књига 4, 989-0
56. Иста књига као под 53, 127.
59. Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији1941-45, 436.
62. ВА, ЧА, К-277, рег.бр.2/1
64. Исто као 53.
65. Исто као 59, 437-8
66. Војвода Доброслав Јевђевић, У служби српском народу, 173.
Док је Павелићев запис састављен од неистина када је у питању разговор са Предавцем.
Е сад да видимо о Брашићу и генералу Ђукићу.
Саме усташе не помињу сарадњу са четницима, већ говоре да је Дража послао молбу да пропусте његове јединице у Италију. И о томе Павелић пише да је одобрио пролажење четника кроз Хрватску. Наравно, Дражине јединице нису проведене кроз Хрватску. Павелић је вероватно по том питању помешао Дражине и Ђуришићеве људе, који су заиста прошли кроз НДХ.
Што се тиче генерала Ђукића, он је био на лошем гласу. Примера ради, ево шта је писао начелник штаба Северних покрајина Петра Чолак-Антић:,,...Болесно амбициозан, смешан и опасан, проба на свим странама само да замаже прљљаве трагове из рата...Даје врло ружну слику о целом покрету...Молим одредите га само и искључиво за бугарско питање на место Драшкића(пензионисани генерал Панта Драшкић) а даље од народа и пара, те разрешити свих садањих и видети за њега картотаку Жаркову за 1942.(потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, водио досије о генералу Ђукићу).'' 62) Постоји још неколико сличних дијаграма, па је зато исти коришћен само за питање бугарских велчевиста и касније мачековаца.
Генерал Ђукић је објавио 2 чланка у Буенос Аиресу, под насловима ,,Из шуме у емиграцију.'' Љотићевски историчар Карапанџић их је цитирао, али је прескочио део који каже да се генерал Ђукић изненадио када је код Павелића видео Брашића, јер тако Карапанџићева и комунистичка прича о делегатима за преговоре са Павелићем не важе. Наиме, љотићевци тврде да је Брашић био стална веза Драже и Павелића, а да су Предавец и Ђукић послати за преговоре, док су према комунистима делегати за преговоре били Брашић и Ђукић. То је запазио др Радоје Вукчевић па је написао:,, За Михаиловићеву судбину Ђукићеви наводи нису важни, јер су обелодањени годинама после суђења и извршења смртне казне. Али су важни у једној чињеници која из темеља обара комунистичкје доказе о 2 делегата за преговоре са Павелићем. Кад би било који од делегата заиста долазио од Михаиловића с његовим овлашћењем, они се не би могли чудити откуд овај други, кад сусе код Павелића срели, јер би знали да су двојица, те би ту заједно и дошли или би им то Михаиловић саопштио ради усклађивања и мандата мисије''64)
Ђукић каже како му је Дража поверио да ухвати везу са Савезницима и да уз пут пролазећи кроз Загреб испита могућност сарадње са Павелићевим јединицама. Међутим, касније када набраја задатке каже да му је задатак бр. 1 био да обезбеди пролазак четника кроз НДХ. 65) Опет, та верзија не иде ни комунистима у прилог јер се они у њиховој верзији заробљавања Драже хвале да су већ тада убедили Дражу да остане у земљи уместо да иде у иностранство(а Дража како знамо, није ни намеравао да иде у иностранство). Све у свему, због тих противречности и контрадикција, (типа како прво наводи да му је Дража наредио да ухвати истовремено везу и са Савезницима и са усташама, а онда касније говори како му је први задатак био да обезбеди пролаз Дражиним јединицама), као и због докумената из раније периода, његови записи се не могу узети за озбиљно.
- - - - - - - - - -
Што се тиче Брашића, др Радоје Вукчевић сматра да се он представио као Дражин делегат за преговоре са Павелићем(ако се тако представио, што баш и није сигурно имајући у виду неистине које је Павелић изнео о Предавецу), да би се домогао Италије. Ова верзија има додуше неког смисла, с обзиром на то како се он домогао Италије, што је описао војвода Јевђевић:,,...У том легендарном походу(пробијање кроз комунисте преко Алпа Караванки), наши борци су успели да ухвате и целу Павелићеву владу која је бежала са усташким јединицама. Од тог корпуса живих је у емиграцији још око 700 људи и СВИ СУ ОНИ ЖИВИ СВЕДОЦИ(у оригиналу великим словима) овог што ћемо сад да саопштимо. Кад су наши авизирани да долази усташка колона...спремили су заседу усташама. Кад су наишле усташке трупе у предводници...налазио се је онај ист Ранко Брашић. Кад су наши опколили усташе и ови бацили оружје, издвојио се и рекао да је он Дражин командант, да је направљен споразум са усташама и да он у име Драже забрањује да икоме буде скинута длака са главе. Наш ком. официр по професији, кад је видео фалсификовану пуномоћ, разоружао је усташе и пустио их да прођу. Тако је Ранко Брашић спасао целу Павелићеву владу од смрти и сад тај бедник комеморира Дражу...''66)
У Клисолдовој верзији коју Карапанџић такође саопштава Павелић је само дао дозволу проласка, али није прихватио сарадњу итд, у Бајтовој верзији су Рачић и Недић ишли да преговарају са Лером о предаји Немаца четницима, али је његов начелник штаба одбио преговоре итд. За ове тврдње документованих покрића нема осим Дражиних изјава у Озниним подрумима, за које је питање да ли су верно пренете, да ли су дате и под којим околностима итд.
Према томе догађаји су се одвијали овако.
1. 19.2.1945. на седници ЦНК долучено је да се у Љубљану пошаље Богдан Бојкић, а у Загреб Владимир Предавец ради ступања у везу са Мачеком и словеначким клерикалцима.
2. Марта 1945. Брашић добија овлашћење за преговоре са ХСС-ом и домобранима у Загребу и одлази у исти.
3. Априла 1945. као чланови делегације за преговоре са Мачеком одлазе Предавец и генерал Ђукић.
4. Предавец, Ђукић и Брашић бивају спроведени код Павелића.
5. Мачек одбија преговоре.
6. Ако је Ђукић заиста тражио пропуштање четника кроз Италију, то је могло бити само ради заваравања трага, јер су четници увелико марширали ка Србији, а вести од Ђукића никада нису нис стигле.
7. Брашић фалсификује Дражино пуномоћје за преговоре са усташама да би се тако домогао емиграције(као што сам горе објаснио наводно Дражино писмо Брашићу је фалсификовано, што опет оставља могућност да га је исти фалсификовао).
8. Предавец бива пуштен из затвора неколико дана пре него што усташе напуштају Загреб, у Љубљану стиже 2.5.1945.
Самарџић користи следеће изворе.
47. ВА, ЧА. К-297, рег.бр.25/1
49. Књижевни лист, 1.12.2007.
52. Рат и мир ђенерала, 364, према мемоарима Јосипа Хрнчевића ,,Свједочанства.''
53. Радоје Вукчевић, На страшном суду, 124-5
54. Иста књига као под 52, 365.
55. Зборник докумената, том 14, књига 4, 989-0
56. Иста књига као под 53, 127.
59. Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији1941-45, 436.
62. ВА, ЧА, К-277, рег.бр.2/1
64. Исто као 53.
65. Исто као 59, 437-8
66. Војвода Доброслав Јевђевић, У служби српском народу, 173.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Kako su komunisti zloupotrebljavali zaplenjenu dokumentaciju da bi sklepali ove faslifikate
Zloupotreba zaplenjene dokumentacije
Blanko naredbe Vrhovne komande JVuO korištene su za dokazivanje priča o naredbama sa najvišeg nivoa u vezi zločina nad civilnim stanovništvom i odobravanja saradnje sa okupatorom.
Ovo je samo jedan od tih dokumenata, koji svedoči da su mnogi (zaplenjeni) dokumenti mogli biti predmet zloupotrebe “kreatora istine”, a potom u “naučne svrhe” upotrebljeni i od posleratnih pisaca istorije.
Na primeru ovog blanko dokumenta, koji je tokom rata zaplenjen od strane partizana moguće je dokazati mnoge falsifikate, koje je posleratna komunistička istorijografija koristila, želeći da dokaže svoje tvrdnje o “zločinačkom pokretu generala Mihailovića.”
Ovakvi dokumenati u blanko formi, uredno obeleženi u arhivu CK SKJ i zavedeni u Vojnoistorijskom institutu JNA – arhiva neprijateljskih jedinica, pečaćeni pečatom Komande Jugoslovenske vojske u otadžbini – Gorski štab broj 1 i sa potpisom generala Dragoljuba M. Mihailovića, korišteni su prilikom pravljenja falsifikovanih naredbi, a koje se tiču uglavnom odmazdi nad civilima ili saradnji sa okupatorom, a sve u cilju kompromitacije pokreta generala Mihailovića, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Takvih falsifikata pune su knjige posleratnih “istoričara” ili Zbornici NOR-a, kojima je potkrepljivano pisanje o kolaboraciji ili zločinima nad civilima.
Pogledajte prilog 276945
Takvi dokumenti najčešće su korišćeni na procesu generalu Mihailoviću, ali i ostalim njegovim saradnicima kako bi se tobože pružio krunski dokaz o pokoljima ili saradnji sa okupatorom. Ovi dokumenti su nešto kasnije korišćeni i od strane komunističkih memoarista, publicista i istoričara, koji su na osnovu tih falsifikata opisivali savremene istorijske tokove i događaje prikazujući ih u crno belim tonovima. Svojim nekritičkim odnosom i prema drugoj dostupnoj dokumentaciji, kao i njenim odabirom naprevljena je jedna loša istorijska predstava naše ne tako davne prošlosti, koja na žalost traje već više 70 godina.
U članku «Jedan dokument iz 1942.» od 09.07. 2012. pokazali smo kako je upravo ona druga partizanska strana u pojedinim slučajevima radila na raspirivanju međunacionalnih i međuverskih sukoba u krajevima gde su razumni ljudi jedne ili druge nacije, jedne ili druge vere pokušavali da sačuvaju kakav takav mir.
http://savremenaistorija.com/?p=747
U tom članku smo pomenuli i onaj čuveni falsifikat u kojem major Pavle Đurišić izveštava Vrhovnu komandu da su njegove snage u akciji u Gornjem Podrinju pobili više od 8000 civila.
Taj dokument je korišćen na suđenju generalu Mihailoviću kao jedan od krunskih dokaza zločina njegove vojske, a bio je samo nevešto urađen falsifikat od strane komunističkih vlasti.
Da sve ovo nije samo priča radi priče, potvrđuje jedan nedavno pronađen dokument u Vojnom arhivu u kome general Mihailović izveštava pukovnika Bejlija, šefa savezničkih misija kod Mihailovića o ranjavanju i streljanju majora Mirića na Dinari jula 1943., kod koga su komunisti pronašli «30 blanko potpisanih tabaka sa mojim potpisom i originalnim pečatom.» Ovaj dokument samo potvrđuje na koji način su komunisti dolazili do dokumenata, koje su kasnije po potrebi ispisivali i na osnovu njih sudili i presuđivali, a kasnije i montirali istorijsku predstavu koju generacije mladih i danas gledaju kroz filmske predstave.
Dokument dajemo u prepisu pod brojem pod kojim je pronađen u Arhivu, kao jedan od dokaza za njihovu moguću zloupotrebu.
Војни архив
Архива (Четничка) Врховне команде
Југословенске војске
Бр. рег. 25/3, к-20, вк-у-731
Пуковнику Беjлиј-у
Шефу војне мисије Велике Британије
при штабу Врховне команде Југословенске војске
Господине Пуковниче
Нашом депешом бр. 1850 од 4. августа 1943. јавили смо нашој Влади да је код мајора Мирића, кога су комунисти ранили на Динари, остало 30 бланко потписаних табака са мојим потписом и оригиналним печатом. Депеша број 1850 предата је 7. јула у 12 часова.
Молим Вас предузмите потребно и известите нас кад је ова депеша уручена нашој Влади. Ово нам је важно да знамо због тога што су доцније комунисти стрељали мајора Мирића и код њега пронашли и узели бланко потписане табаке са оригиналним печатима, те није искључена њихова злоупотреба од стране комуниста.
Изволите примите, Господине пуковниче, изразе мога поштовања.
Ђенерал Михаиловић
17. август 1943. год.
Zloupotreba zaplenjene dokumentacije
Blanko naredbe Vrhovne komande JVuO korištene su za dokazivanje priča o naredbama sa najvišeg nivoa u vezi zločina nad civilnim stanovništvom i odobravanja saradnje sa okupatorom.
Ovo je samo jedan od tih dokumenata, koji svedoči da su mnogi (zaplenjeni) dokumenti mogli biti predmet zloupotrebe “kreatora istine”, a potom u “naučne svrhe” upotrebljeni i od posleratnih pisaca istorije.
Na primeru ovog blanko dokumenta, koji je tokom rata zaplenjen od strane partizana moguće je dokazati mnoge falsifikate, koje je posleratna komunistička istorijografija koristila, želeći da dokaže svoje tvrdnje o “zločinačkom pokretu generala Mihailovića.”
Ovakvi dokumenati u blanko formi, uredno obeleženi u arhivu CK SKJ i zavedeni u Vojnoistorijskom institutu JNA – arhiva neprijateljskih jedinica, pečaćeni pečatom Komande Jugoslovenske vojske u otadžbini – Gorski štab broj 1 i sa potpisom generala Dragoljuba M. Mihailovića, korišteni su prilikom pravljenja falsifikovanih naredbi, a koje se tiču uglavnom odmazdi nad civilima ili saradnji sa okupatorom, a sve u cilju kompromitacije pokreta generala Mihailovića, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Takvih falsifikata pune su knjige posleratnih “istoričara” ili Zbornici NOR-a, kojima je potkrepljivano pisanje o kolaboraciji ili zločinima nad civilima.
Pogledajte prilog 276945
Takvi dokumenti najčešće su korišćeni na procesu generalu Mihailoviću, ali i ostalim njegovim saradnicima kako bi se tobože pružio krunski dokaz o pokoljima ili saradnji sa okupatorom. Ovi dokumenti su nešto kasnije korišćeni i od strane komunističkih memoarista, publicista i istoričara, koji su na osnovu tih falsifikata opisivali savremene istorijske tokove i događaje prikazujući ih u crno belim tonovima. Svojim nekritičkim odnosom i prema drugoj dostupnoj dokumentaciji, kao i njenim odabirom naprevljena je jedna loša istorijska predstava naše ne tako davne prošlosti, koja na žalost traje već više 70 godina.
U članku «Jedan dokument iz 1942.» od 09.07. 2012. pokazali smo kako je upravo ona druga partizanska strana u pojedinim slučajevima radila na raspirivanju međunacionalnih i međuverskih sukoba u krajevima gde su razumni ljudi jedne ili druge nacije, jedne ili druge vere pokušavali da sačuvaju kakav takav mir.
http://savremenaistorija.com/?p=747
U tom članku smo pomenuli i onaj čuveni falsifikat u kojem major Pavle Đurišić izveštava Vrhovnu komandu da su njegove snage u akciji u Gornjem Podrinju pobili više od 8000 civila.
Taj dokument je korišćen na suđenju generalu Mihailoviću kao jedan od krunskih dokaza zločina njegove vojske, a bio je samo nevešto urađen falsifikat od strane komunističkih vlasti.
Da sve ovo nije samo priča radi priče, potvrđuje jedan nedavno pronađen dokument u Vojnom arhivu u kome general Mihailović izveštava pukovnika Bejlija, šefa savezničkih misija kod Mihailovića o ranjavanju i streljanju majora Mirića na Dinari jula 1943., kod koga su komunisti pronašli «30 blanko potpisanih tabaka sa mojim potpisom i originalnim pečatom.» Ovaj dokument samo potvrđuje na koji način su komunisti dolazili do dokumenata, koje su kasnije po potrebi ispisivali i na osnovu njih sudili i presuđivali, a kasnije i montirali istorijsku predstavu koju generacije mladih i danas gledaju kroz filmske predstave.
Dokument dajemo u prepisu pod brojem pod kojim je pronađen u Arhivu, kao jedan od dokaza za njihovu moguću zloupotrebu.
Војни архив
Архива (Четничка) Врховне команде
Југословенске војске
Бр. рег. 25/3, к-20, вк-у-731
Пуковнику Беjлиј-у
Шефу војне мисије Велике Британије
при штабу Врховне команде Југословенске војске
Господине Пуковниче
Нашом депешом бр. 1850 од 4. августа 1943. јавили смо нашој Влади да је код мајора Мирића, кога су комунисти ранили на Динари, остало 30 бланко потписаних табака са мојим потписом и оригиналним печатом. Депеша број 1850 предата је 7. јула у 12 часова.
Молим Вас предузмите потребно и известите нас кад је ова депеша уручена нашој Влади. Ово нам је важно да знамо због тога што су доцније комунисти стрељали мајора Мирића и код њега пронашли и узели бланко потписане табаке са оригиналним печатима, те није искључена њихова злоупотреба од стране комуниста.
Изволите примите, Господине пуковниче, изразе мога поштовања.
Ђенерал Михаиловић
17. август 1943. год.
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
Bravo kolega, samo raskrinkavaj tu crvenu bagru, valjda ce se ovaj narod vec jednom opasuljiti i videti ko su i sta su nam uradili i sta nam nazalost i dalje rade preko svoje dece i unuka.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Већ сам поменуо на другој теми да је Василије Трбић писао о контакту усташа са генералом Ђукићем.
Има неколико пасуса о тој теми на страни 270 друге књиге мемоара.
Василије Трбић се, посла доласка из Каира, нашао после рата у логору код Ричонеа у Италији са генералом Ђукићем, који је и тад одржавао везу са усташама који су били смештени у логору Тери. Ђукић му је рекао да је по Дражином наређењу био у Загребу на састанку са Павелићем, који га је љубазно примио, али је одбио сарадњу са четницима јер је сматрао да су четници против хрвата и да не би могао да пред својима оправда такав савез. Можда би и пристао на сарадњу кад би Михаиловић разоружао јединице Ђујића, или их повукао за Србију.
Ђукић је наставио комуникацију са Павелићем преко усташког изасланика и после рата, док су били у логорима у Италији.
Неколико четника из Босне је хтело да убије и Ђукића и усташе који су долазили код њега, али су одустали од тога да им се не би погоршао положај у логору (треба рећи да им то није била препрека кад се касније појавио Титов изасланик са позивом да се људи врате у земљу, кога су убили у самом логору).
Има неколико пасуса о тој теми на страни 270 друге књиге мемоара.
Василије Трбић се, посла доласка из Каира, нашао после рата у логору код Ричонеа у Италији са генералом Ђукићем, који је и тад одржавао везу са усташама који су били смештени у логору Тери. Ђукић му је рекао да је по Дражином наређењу био у Загребу на састанку са Павелићем, који га је љубазно примио, али је одбио сарадњу са четницима јер је сматрао да су четници против хрвата и да не би могао да пред својима оправда такав савез. Можда би и пристао на сарадњу кад би Михаиловић разоружао јединице Ђујића, или их повукао за Србију.
Ђукић је наставио комуникацију са Павелићем преко усташког изасланика и после рата, док су били у логорима у Италији.
Неколико четника из Босне је хтело да убије и Ђукића и усташе који су долазили код њега, али су одустали од тога да им се не би погоршао положај у логору (треба рећи да им то није била препрека кад се касније појавио Титов изасланик са позивом да се људи врате у земљу, кога су убили у самом логору).
- Poruka
- 76.576
Ђенерал Михаиловић шаље своју мисију усташком "Поглавнику" Павелићу
Некако у то време ђенерал Михаиловић је чинио последње покушаје да спасе људство које је било с њим у Босни. У ту сврху послао је своју нарочиту Мисију у Загреб усташком "Поглавнику" Анти Павелићу. Михаиловићеву Мисију сачињавали су: дивизиски ђенерал Светомир Ђукић, Командант Сремског корпуса на служби у Врховној Команди, и инг Владимир Предавец, син покојног Јосипа Предавца, Народног посланика и Потпредседника Хрватске Сељачке Странке. И пре ове Мисије, ђенерал Михаиловић је имао свога политичког пуномоћника у Загребу. То је био др Ранко Брашић, адвокат. Њега је Дража често слао у Загреб. И др Брашић је био стална веза између ђенерала Михаиловића - с једне, и Бискупа Алојзија Степинца и Анте Павелића - с друге стране. Свима њима је Ранко Брашић доносио поруке од Драже, или од њих носио Дражи. Уз то, Брашић је од Павелића добијао серуме против тифуса и друге лекове, те то све слао Дражи.Временом се др Брашић толико спријатељио с Павелићем, да га је ословљавао са ти. Брашић је у Загребу сачекао и специјалну Дражину Мисију.
Са ђенералом Ђукићем и инг Предавцем ишао је до Славонског Брода и поручник Нешко Недић, Командант Ваљевског Корпуса. Они су у Славонском Броду били гости усташког Великог жупана Саболића, кога су молили да ослободи четничку болницу с којом се Нешко Недић повратио Дражи. Ђенерал Ђукић и инг Предавец продужили су пут у Загреб заједно са Саболићем, који их је возио у своме аутомобилу.
Емисари ђенерала Михаиловића стигли су у Загреб 17. априла 1945. године. Одлазак у Загреб ђенерал Ђукић овако објашњава:
"... Кад се већ назирао неизбежан крај и Англо-Саксони надирали преко Италије ка Бренеру, ђенерал Дража, мој непосредни командант, поверио ми је мисију да ступим у везу са савезничком војском у Италији, а уз пут, пролазећи кроз Загреб, испитам могућност сарадње војних јединица Павелићевих и наших, као и предузимања мера за заштиту српског живља, на хрватској територији."252
А о конкретним задацима Мисије, по тачкама, ђенерал Ђукић пише:
"Према ономе што ми је Дража саопштио, мој се задатак састојао у следећем:
1) Обезбедити слободан пролазак наших људи преко територије Хрватске Државе;
2) Спасти болницу на Вучјаку (на овоме је нарочито инсистирао Нешко Недић, претећи да ће и против наређења Дражиног да се врати и силом је од усташа отме);
3) Ослободити 1.200 српског живља заробљеног од усташа,код вароши Шамац (на реци Сави);
4) Тражити од Загреба помоћ у храни, муницији и лековима;
5) Утицати на групу српских бораца у Истри - док не стигне тамо генерал Мирослав Трифуновић - да пруже руку сарадње Дражи, у колико је више могуће; и
6) По завршетку задаће у Загребу и Истри, продужити пут за Италију и тамо изнети праву ситуацију у земљи, пред надлежним форумима савезничких страна и тражити потребну помоћ."253
Да би горње задатке испунили Дражини емисари конферисали су са Павелићем. Први састанак је одржан 17. априла 1945. године и био је чисто куртоазног карактера. Овај састанак је био у старој Банској палати у Горњем Граду. Присуствовали су с четничке стране: ђенерал Светомир Ђукић и инг Владимир Предавец, а са усташке: "Поглавник" Анте Павелић и др Андрија Артуковић, ранији Министар Унутрашњих послова "НДХ" а у то време Председник Законодавног Одбора.Михаиловићеву Мисију привели су и представили Павелићу усташки ђенерал Анте Мошков и усташки пуковник Јосо Рукавина.Овај састанак био је врло кратак и на њему је заказана конференција за сутрадан.
По повратку од Павелића са првог састанка, одмах су посетили ђенерала Ђукића. Дражин политички пуномоћник у Загребу др Ранко Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић, који је био нека врста Дражиног војног аташеа код усташа. Обојицу њих Ђукић је позвао, да сутрадан присуствују конференцији са Павелићем.
Други састанак, односно конференција одржана је 18. априла 1945. године у Павелићевом дворцу, у Тушканцу. Са четничке стране били су присутни: ђенерал Светомир Ђукић, инг Владимир Предавец,адвокат др Ранко Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић. Са усташке стране присуствовали су: "Поглавник" Анте Павелић, ђенерал Ђорђе Грујић и ђенерал Вјекослав Лубурић. Шеф Михаиловићеве Мисије, ђенерал Ђукић одмах је изложио циљеве посете, те се, онда,развила дискусија у којој је преузео иницијативу др Ранко Брашић,који је - по Ђукићевим речима - "био интимнији са Павелићем, обојица су адвокати и Поглавник га је ословљавао са ти". Све што су четници тражили, Павелић је обећао да ће учинити, али је био заказан још један састанак без одређеног датума.
Тај трећи састанак одржан је тек 22. априла 1945. године. На њему су се Ђукић и Павелић о свему споразумели. Ђенерал Ђукић о томе пише ово:
"... После тих састанака са њим (Павелићем - примедба писца), док сам још био у Загребу, обавештен сам, да је према нашем тражењу, послао камионе са лековима и муницијом, а сем тога да је издао потребна наређења надлежним органима, да се Дражина група пропусти кроз Хрватску, у правцу Словеније. Болница и заробљеници били су одмах ослобођени, још док смо били у Сл. Броду."254
Али, ђенерал Ђукић интересовао се, шта се догађало и између 18. и 22. априла 1945. године, тј. између његовог и Павелићевог другог и трећег састанка, те каже следеће:
"... Мало сам се чудио: зашто од 18 до 22. априла нисмо имали никакву седницу? По неким информацијама, које сам после приватно добио, генерал Лубурић је у то време био одсутан и ишао на терен (у Босну или у Јасеновац), где се налазио Павле Ђуришић,који се био одвојио од Драже и са више хиљада људи, жена и деце био пошао из Црне Горе, преко Босне у правцу Словеније. Овај Ђуришићев поход завршио се смрћу за њега и без мало за целу ту групу..."255
Извесно је, дакле, да је између 18 и 22. априла 1945. године, када је био прекид у састанцима, ђенерал Вјекослав Лубурић однео Павелићево наређење усташама у Јасеновцу да побију заробљене Црногорце на челу са Војводом Павлом Ђуришићем, који су, по свему судећи,ликвидирани баш у тим последњим данима постојања "Независне Државе Хрватске".
Из целокупног рада Дражине Мисије у Загребу види се; да су се емисари залагали за одробљавање четничке болнице, за пуштање на слободу заробљених четника код Шамца, за оружје, муницију и лекове Дражи, за слободан пропуст четника кроз Хрватску, једном речју - за све, само не за Војводу Павла Ђуришића и његово људство. Зато је аутор ове књиге отворено питао ђенерала Светомира Ђукића, да ли је Мисија на челу с њим, коју је ђенерал Драгољуб Михаиловић послао Анти Павелићу, ишта учинила за спас Војводе Павла Ђуришића и његовог људства. ђенерал Светомир Ђукић, својим приватним писмом од 17. априла 1955. године, одговорио је од речи до речи: "НИКАКВЕ ВЕЗЕ НЕМАМ СА ПАВЛОМ ЂУРИШИЋЕМ НИТИ МИ ЈЕ ТО СТАВЉЕНО У ЗАДАТАК."256
Постоји и Павелићево сведочанство о боравку Дражине Мисије код њега. Оно у целости гласи овако:
"Једне вечери око 10 сати половицом травња 1945, саобћено ми је с Маркова трга, да је велики жупан из Брода на Сави јавио брзогласно на Министарство унутрашњих послова, да су к њему дошла два човјека, који су се представили као србијански часници,те да су тражили дозволу за слободан пролаз кроз Хрватску. Тко су ти србијански часници, каковој србијанској војсци припадају, и куда желе ићи, није ми чиновник, што је вршио ноћну службу у поглавном жупанству, знао ништа поближе рећи. Напосе ме је занимало, каковој војсци припадају, јер је, како је познато, у Србији тада било неколико разних војски, као Недићева, Михаиловићева,Љотићева, а можда и још која. Одредио сам стога да ме одмах споје изравно с великим жупаном Саболићем у Броду, и он ми се је за којих четврт сата јавио на брзоглас, те ми ствар разложио,како слиеди:
- Тога су се дана пријавила у уреду Велике жупе два човјека у грађанском одиелу и изјавила, да су србијански часници и да желе говорити с великим жупаном. Њему су, када их је примио, саобћили, да су часници из стожера генерала Драже Михаиловића, који се налази на риеци Дрини на хрватској страни, те имају налог, да се обрате на најближу хрватску вишу област, до које буду могли доћи, и да у његово име затраже дозволу за слободан пролаз његове војске преко хрватскога подручја у правцу према Словенији, односно Јулијској Крајини у Италији. Велики им је жупан одговорио,да он не може издати такове дозволе, него да о томе може дониети одлуку једино влада у Загребу, којој ће он њихову жељу одмах саобћити. Услиед тога се они налазе сада у његову уреду и чекају на одговор из Загреба.
Ја сам ствар на брзу руку промислио, и било ми је одмах јасно, да се одлука о тој ствари не може донети на пречац, него да треба прије тога установити разне појединости, а напосе установити, колико има те војске, у каквом се стању налази, и напокон одредити точно пут, којим има проћи, те уједно подузети све потребите мјере, да се тај пролаз проведе без икакових упадица.
Напосе ми је било познато, да су постројбе генерала Михаиловића биле тешко заражене пјегавим тифусом, па је и у том правцу требало одредити потребите мјере. То ми је било познато, јер је који тједан прије тога био управљен на мене апел за помоћ проти пјегавцу.Једнога ми је дана, наиме, био саобћио народни заступник др Саво Бесаровић, да је у Загреб стигао из Београда један одвјетник, по имену др Брашић, који да има велику мисију, и да би желио са мном разговарати. Ја сам га примио заједно са др Бесаровићем, и том ми је згодом др Брашић саобћио, да је он поузданик генерала Михаиловића, и да се у том својству обраћа на мене с молбом, да би хрватска влада ставила на располагање извјесну количину цјепива проти пјегавом тифусу, јер да је људство генерала Михаиловића јако заражено том пошасти. Цјепиво је генерал Михаиловић добивао прије од Ниемаца, ну након што се је њемачко заповједништво повукло из Србије, то су остали без икаквога заштитнога средства и лиека проти тој пошасти. Рекао ми је, да је ствар најжурније нарави.
Некако у то време ђенерал Михаиловић је чинио последње покушаје да спасе људство које је било с њим у Босни. У ту сврху послао је своју нарочиту Мисију у Загреб усташком "Поглавнику" Анти Павелићу. Михаиловићеву Мисију сачињавали су: дивизиски ђенерал Светомир Ђукић, Командант Сремског корпуса на служби у Врховној Команди, и инг Владимир Предавец, син покојног Јосипа Предавца, Народног посланика и Потпредседника Хрватске Сељачке Странке. И пре ове Мисије, ђенерал Михаиловић је имао свога политичког пуномоћника у Загребу. То је био др Ранко Брашић, адвокат. Њега је Дража често слао у Загреб. И др Брашић је био стална веза између ђенерала Михаиловића - с једне, и Бискупа Алојзија Степинца и Анте Павелића - с друге стране. Свима њима је Ранко Брашић доносио поруке од Драже, или од њих носио Дражи. Уз то, Брашић је од Павелића добијао серуме против тифуса и друге лекове, те то све слао Дражи.Временом се др Брашић толико спријатељио с Павелићем, да га је ословљавао са ти. Брашић је у Загребу сачекао и специјалну Дражину Мисију.
Са ђенералом Ђукићем и инг Предавцем ишао је до Славонског Брода и поручник Нешко Недић, Командант Ваљевског Корпуса. Они су у Славонском Броду били гости усташког Великог жупана Саболића, кога су молили да ослободи четничку болницу с којом се Нешко Недић повратио Дражи. Ђенерал Ђукић и инг Предавец продужили су пут у Загреб заједно са Саболићем, који их је возио у своме аутомобилу.
Емисари ђенерала Михаиловића стигли су у Загреб 17. априла 1945. године. Одлазак у Загреб ђенерал Ђукић овако објашњава:
"... Кад се већ назирао неизбежан крај и Англо-Саксони надирали преко Италије ка Бренеру, ђенерал Дража, мој непосредни командант, поверио ми је мисију да ступим у везу са савезничком војском у Италији, а уз пут, пролазећи кроз Загреб, испитам могућност сарадње војних јединица Павелићевих и наших, као и предузимања мера за заштиту српског живља, на хрватској територији."252
А о конкретним задацима Мисије, по тачкама, ђенерал Ђукић пише:
"Према ономе што ми је Дража саопштио, мој се задатак састојао у следећем:
1) Обезбедити слободан пролазак наших људи преко територије Хрватске Државе;
2) Спасти болницу на Вучјаку (на овоме је нарочито инсистирао Нешко Недић, претећи да ће и против наређења Дражиног да се врати и силом је од усташа отме);
3) Ослободити 1.200 српског живља заробљеног од усташа,код вароши Шамац (на реци Сави);
4) Тражити од Загреба помоћ у храни, муницији и лековима;
5) Утицати на групу српских бораца у Истри - док не стигне тамо генерал Мирослав Трифуновић - да пруже руку сарадње Дражи, у колико је више могуће; и
6) По завршетку задаће у Загребу и Истри, продужити пут за Италију и тамо изнети праву ситуацију у земљи, пред надлежним форумима савезничких страна и тражити потребну помоћ."253
Да би горње задатке испунили Дражини емисари конферисали су са Павелићем. Први састанак је одржан 17. априла 1945. године и био је чисто куртоазног карактера. Овај састанак је био у старој Банској палати у Горњем Граду. Присуствовали су с четничке стране: ђенерал Светомир Ђукић и инг Владимир Предавец, а са усташке: "Поглавник" Анте Павелић и др Андрија Артуковић, ранији Министар Унутрашњих послова "НДХ" а у то време Председник Законодавног Одбора.Михаиловићеву Мисију привели су и представили Павелићу усташки ђенерал Анте Мошков и усташки пуковник Јосо Рукавина.Овај састанак био је врло кратак и на њему је заказана конференција за сутрадан.
По повратку од Павелића са првог састанка, одмах су посетили ђенерала Ђукића. Дражин политички пуномоћник у Загребу др Ранко Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић, који је био нека врста Дражиног војног аташеа код усташа. Обојицу њих Ђукић је позвао, да сутрадан присуствују конференцији са Павелићем.
Други састанак, односно конференција одржана је 18. априла 1945. године у Павелићевом дворцу, у Тушканцу. Са четничке стране били су присутни: ђенерал Светомир Ђукић, инг Владимир Предавец,адвокат др Ранко Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић. Са усташке стране присуствовали су: "Поглавник" Анте Павелић, ђенерал Ђорђе Грујић и ђенерал Вјекослав Лубурић. Шеф Михаиловићеве Мисије, ђенерал Ђукић одмах је изложио циљеве посете, те се, онда,развила дискусија у којој је преузео иницијативу др Ранко Брашић,који је - по Ђукићевим речима - "био интимнији са Павелићем, обојица су адвокати и Поглавник га је ословљавао са ти". Све што су четници тражили, Павелић је обећао да ће учинити, али је био заказан још један састанак без одређеног датума.
Тај трећи састанак одржан је тек 22. априла 1945. године. На њему су се Ђукић и Павелић о свему споразумели. Ђенерал Ђукић о томе пише ово:
"... После тих састанака са њим (Павелићем - примедба писца), док сам још био у Загребу, обавештен сам, да је према нашем тражењу, послао камионе са лековима и муницијом, а сем тога да је издао потребна наређења надлежним органима, да се Дражина група пропусти кроз Хрватску, у правцу Словеније. Болница и заробљеници били су одмах ослобођени, још док смо били у Сл. Броду."254
Али, ђенерал Ђукић интересовао се, шта се догађало и између 18. и 22. априла 1945. године, тј. између његовог и Павелићевог другог и трећег састанка, те каже следеће:
"... Мало сам се чудио: зашто од 18 до 22. априла нисмо имали никакву седницу? По неким информацијама, које сам после приватно добио, генерал Лубурић је у то време био одсутан и ишао на терен (у Босну или у Јасеновац), где се налазио Павле Ђуришић,који се био одвојио од Драже и са више хиљада људи, жена и деце био пошао из Црне Горе, преко Босне у правцу Словеније. Овај Ђуришићев поход завршио се смрћу за њега и без мало за целу ту групу..."255
Извесно је, дакле, да је између 18 и 22. априла 1945. године, када је био прекид у састанцима, ђенерал Вјекослав Лубурић однео Павелићево наређење усташама у Јасеновцу да побију заробљене Црногорце на челу са Војводом Павлом Ђуришићем, који су, по свему судећи,ликвидирани баш у тим последњим данима постојања "Независне Државе Хрватске".
Из целокупног рада Дражине Мисије у Загребу види се; да су се емисари залагали за одробљавање четничке болнице, за пуштање на слободу заробљених четника код Шамца, за оружје, муницију и лекове Дражи, за слободан пропуст четника кроз Хрватску, једном речју - за све, само не за Војводу Павла Ђуришића и његово људство. Зато је аутор ове књиге отворено питао ђенерала Светомира Ђукића, да ли је Мисија на челу с њим, коју је ђенерал Драгољуб Михаиловић послао Анти Павелићу, ишта учинила за спас Војводе Павла Ђуришића и његовог људства. ђенерал Светомир Ђукић, својим приватним писмом од 17. априла 1955. године, одговорио је од речи до речи: "НИКАКВЕ ВЕЗЕ НЕМАМ СА ПАВЛОМ ЂУРИШИЋЕМ НИТИ МИ ЈЕ ТО СТАВЉЕНО У ЗАДАТАК."256
Постоји и Павелићево сведочанство о боравку Дражине Мисије код њега. Оно у целости гласи овако:
"Једне вечери око 10 сати половицом травња 1945, саобћено ми је с Маркова трга, да је велики жупан из Брода на Сави јавио брзогласно на Министарство унутрашњих послова, да су к њему дошла два човјека, који су се представили као србијански часници,те да су тражили дозволу за слободан пролаз кроз Хрватску. Тко су ти србијански часници, каковој србијанској војсци припадају, и куда желе ићи, није ми чиновник, што је вршио ноћну службу у поглавном жупанству, знао ништа поближе рећи. Напосе ме је занимало, каковој војсци припадају, јер је, како је познато, у Србији тада било неколико разних војски, као Недићева, Михаиловићева,Љотићева, а можда и још која. Одредио сам стога да ме одмах споје изравно с великим жупаном Саболићем у Броду, и он ми се је за којих четврт сата јавио на брзоглас, те ми ствар разложио,како слиеди:
- Тога су се дана пријавила у уреду Велике жупе два човјека у грађанском одиелу и изјавила, да су србијански часници и да желе говорити с великим жупаном. Њему су, када их је примио, саобћили, да су часници из стожера генерала Драже Михаиловића, који се налази на риеци Дрини на хрватској страни, те имају налог, да се обрате на најближу хрватску вишу област, до које буду могли доћи, и да у његово име затраже дозволу за слободан пролаз његове војске преко хрватскога подручја у правцу према Словенији, односно Јулијској Крајини у Италији. Велики им је жупан одговорио,да он не може издати такове дозволе, него да о томе може дониети одлуку једино влада у Загребу, којој ће он њихову жељу одмах саобћити. Услиед тога се они налазе сада у његову уреду и чекају на одговор из Загреба.
Ја сам ствар на брзу руку промислио, и било ми је одмах јасно, да се одлука о тој ствари не може донети на пречац, него да треба прије тога установити разне појединости, а напосе установити, колико има те војске, у каквом се стању налази, и напокон одредити точно пут, којим има проћи, те уједно подузети све потребите мјере, да се тај пролаз проведе без икакових упадица.
Напосе ми је било познато, да су постројбе генерала Михаиловића биле тешко заражене пјегавим тифусом, па је и у том правцу требало одредити потребите мјере. То ми је било познато, јер је који тједан прије тога био управљен на мене апел за помоћ проти пјегавцу.Једнога ми је дана, наиме, био саобћио народни заступник др Саво Бесаровић, да је у Загреб стигао из Београда један одвјетник, по имену др Брашић, који да има велику мисију, и да би желио са мном разговарати. Ја сам га примио заједно са др Бесаровићем, и том ми је згодом др Брашић саобћио, да је он поузданик генерала Михаиловића, и да се у том својству обраћа на мене с молбом, да би хрватска влада ставила на располагање извјесну количину цјепива проти пјегавом тифусу, јер да је људство генерала Михаиловића јако заражено том пошасти. Цјепиво је генерал Михаиловић добивао прије од Ниемаца, ну након што се је њемачко заповједништво повукло из Србије, то су остали без икаквога заштитнога средства и лиека проти тој пошасти. Рекао ми је, да је ствар најжурније нарави.
- Poruka
- 76.576
Постоји и још један страни извор о Мисији, коју је ђенерал Михаиловић послао усташком "Поглавнику" Анти Павелићу. То је опис о раду Ђукићеве Мисије, који је написао Стеван Клисолд, енглески тајни агент у Загребу у то време. Мајор Клисолд, поред осталога, пише и следеће:
"Тако, средином априла, Дража је послао своје делегате, ђенерала Ђукића за војна и инг Предавца за политичка питања, да преговарају са Антом Павелићем, Поглавником Независне Државе Хрватске. Да ли је ово ‘случајност’ да се шампион Српства, који је једном приписивао Хрватима све несреће које су задесиле његов народ, сад удвара архиубицама Срба за помоћ и заједничку акцију противу својих сународника?
Да ли је то била случајност или подвала, промена тактике или напуштање принципа, Дража Михаиловић је сад био приморан неумољивим нагоном за опстанак. Он је био само делимично задовољан кад је сазнао да се Павелић сагласио да дозволи слободан пролаз и лекарску негу рањеним четницима, али да није пристао на понуду за заједничку акцију противу партизана из бојазни да би отворена сарадња с четницима имала непожељан утицај на усташке трупе."258
И преостало људство је на челу с Дражом кренуло пут Србије, гинући на сваком кораку од партизана који су их у стопу пратили. И када су преживели стигли на Зеленгору, од 57 хиљада није их било у животу више од 2-3 хиљаде! А ту, на Зеленгори, не дозвољавајући им нипошто ни прелаз у Србију, четници су с ђенералом Михаиловићем доживели 13. маја 1945. године такав пораз од партизана, да је то,уствари, представљало војнички (политички је одавно био) крај Југословенске војске у Отаџбини. Они, што су преживели ту борбу, распршили су се тако да се више ни тројка са тројком није срела!
Међутим, насупрот свему томе што се дешавало у Босни, у Словенији су се, тачно по једном смишљеном и унапред утврђеном плану,одигравали значајни историски догађаји.
252 Генерал Светомир Ђукић: "Из шуме у емиграцију - Од Славонског Брода до Загреба","Српска Застава", Буенос Аирес, Год. VI, бр. 33, 25. децембра 1954, стр. 1.
253 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 1. ("Резултати мог сусрета са Павелићем").
254 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 1.
255 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 3. ("Преговори са Павелићем у Загребу").
256 Из писма ђенерала Ђукића упућеног аутору 17. априла 1955. године из Дуисбурга, Немачка.
257 Анте Павелић: "Држава Хрватска живи - Једно поглавље из рукописног дјела ‘Доживљаји’", "Хрватска, културно-политички зборник", Буенос Аирес, 1949, стр. 11-13.
258 Stephen Clissold: "Whirlwind", Лондон, 1949, стр. 217-218.
259 Видети: Др Живко Топаловић: "Последњи покушај", "Књига о Дражи (II)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 175-180.
260 Александар Милошевић: "Голгота", "Књига о Дражи (II)", Виндзор,Канада, 1956, стр. 228.
"Тако, средином априла, Дража је послао своје делегате, ђенерала Ђукића за војна и инг Предавца за политичка питања, да преговарају са Антом Павелићем, Поглавником Независне Државе Хрватске. Да ли је ово ‘случајност’ да се шампион Српства, који је једном приписивао Хрватима све несреће које су задесиле његов народ, сад удвара архиубицама Срба за помоћ и заједничку акцију противу својих сународника?
Да ли је то била случајност или подвала, промена тактике или напуштање принципа, Дража Михаиловић је сад био приморан неумољивим нагоном за опстанак. Он је био само делимично задовољан кад је сазнао да се Павелић сагласио да дозволи слободан пролаз и лекарску негу рањеним четницима, али да није пристао на понуду за заједничку акцију противу партизана из бојазни да би отворена сарадња с четницима имала непожељан утицај на усташке трупе."258
И преостало људство је на челу с Дражом кренуло пут Србије, гинући на сваком кораку од партизана који су их у стопу пратили. И када су преживели стигли на Зеленгору, од 57 хиљада није их било у животу више од 2-3 хиљаде! А ту, на Зеленгори, не дозвољавајући им нипошто ни прелаз у Србију, четници су с ђенералом Михаиловићем доживели 13. маја 1945. године такав пораз од партизана, да је то,уствари, представљало војнички (политички је одавно био) крај Југословенске војске у Отаџбини. Они, што су преживели ту борбу, распршили су се тако да се више ни тројка са тројком није срела!
Међутим, насупрот свему томе што се дешавало у Босни, у Словенији су се, тачно по једном смишљеном и унапред утврђеном плану,одигравали значајни историски догађаји.
252 Генерал Светомир Ђукић: "Из шуме у емиграцију - Од Славонског Брода до Загреба","Српска Застава", Буенос Аирес, Год. VI, бр. 33, 25. децембра 1954, стр. 1.
253 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 1. ("Резултати мог сусрета са Павелићем").
254 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 1.
255 Исто. - Бр. од 25. 5. 1955, стр. 3. ("Преговори са Павелићем у Загребу").
256 Из писма ђенерала Ђукића упућеног аутору 17. априла 1955. године из Дуисбурга, Немачка.
257 Анте Павелић: "Држава Хрватска живи - Једно поглавље из рукописног дјела ‘Доживљаји’", "Хрватска, културно-политички зборник", Буенос Аирес, 1949, стр. 11-13.
258 Stephen Clissold: "Whirlwind", Лондон, 1949, стр. 217-218.
259 Видети: Др Живко Топаловић: "Последњи покушај", "Књига о Дражи (II)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 175-180.
260 Александар Милошевић: "Голгота", "Књига о Дражи (II)", Виндзор,Канада, 1956, стр. 228.
- Poruka
- 76.576
đeneral Draža Mihailović od nadbiskupa Stepinca i poglavnika Pavelića molio pomoć za četnike
Luka Mičeta: Problem sa Stepincem je, kao i sa Dražom, postao međunarodni incident.
Vane IVANOVIĆ: Naravno. Slučaj Draže i Stepinca nisu u potpunosti identična iako imaju dosta sličnosti - pogotovu u krajnjoj konsekvenci s izuzetkom da Stepinac nije bio strijeljan. Zapad je, na svoj način, stao u odbranu i jednog i drugog.
M: Krajem rata bilo je i pokušaja saradnje Draže sa Stepincem i Pavelićem? Miloš Minić (Miloš Minić (1914-2003), član KPJ od 1936. godine, narodni heroj, ministar, predsednik vlade Srbije od 1957. do 1962. godine. Javni tužilac na suđenju Draži Mihailovicu koje je trajalo od 10. juna do 15. jula 1946. godine.) piše da je marta 1945. godine Draža preko svog advokata Ranka Brašića „poveo s Pavelićem pregovore o zajedničkoj akciji...U isto vreme Mihailović se obratio i nadbiskupu Alojziju Stepincu...za saradnju u borbi protiv Nove Jugoslavije“.
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j...7oGAAQ&usg=AFQjCNE6G8e2AYGkSbNFdPkQe4naPlZSgQ
Luka Mičeta: Problem sa Stepincem je, kao i sa Dražom, postao međunarodni incident.
Vane IVANOVIĆ: Naravno. Slučaj Draže i Stepinca nisu u potpunosti identična iako imaju dosta sličnosti - pogotovu u krajnjoj konsekvenci s izuzetkom da Stepinac nije bio strijeljan. Zapad je, na svoj način, stao u odbranu i jednog i drugog.
M: Krajem rata bilo je i pokušaja saradnje Draže sa Stepincem i Pavelićem? Miloš Minić (Miloš Minić (1914-2003), član KPJ od 1936. godine, narodni heroj, ministar, predsednik vlade Srbije od 1957. do 1962. godine. Javni tužilac na suđenju Draži Mihailovicu koje je trajalo od 10. juna do 15. jula 1946. godine.) piše da je marta 1945. godine Draža preko svog advokata Ranka Brašića „poveo s Pavelićem pregovore o zajedničkoj akciji...U isto vreme Mihailović se obratio i nadbiskupu Alojziju Stepincu...za saradnju u borbi protiv Nove Jugoslavije“.
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j...7oGAAQ&usg=AFQjCNE6G8e2AYGkSbNFdPkQe4naPlZSgQ
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
И тако према комунистиа Дража се у исто време креће у Србију омађијан депешама Озне и тражи пролаз кроз Хрватску за Италију...Они изгледа стварно мисле да смо ми ментално ретардирани па да у тако нешто поверујемо...
Катанац на тему, већ постои слична...
Катанац на тему, већ постои слична...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Ako cemo po ovome, toliko o nekakvoj saradnji cetnika i ustasa u toku rata, koju su komunisti nespretno i cesto komicno zeleli da predstave, kada je i na kraju rata Pavelic izricit - cetnici su protivnici Hrvata (citaj ustasa) i ne bi mogao da opravda savez sa njima...dakle nikakvog ranijeg saveza nije bilo
...naravno da nije, apsurdno je o tome i raspravljati, samo odgovaram na komunisticku propagandu....medjutim, drugacije je misljenje imao o partizanima:''Neka se iz partizana na našoj zemlji odstrane tuđinci, hrvatske partizane sve ćemo smestiti na ovu pozornicu i pogostiti ih"
13 S. Avramov, Genocid u Jugoslaviji u svetlosti međunarodnog prava, 261.
A zar nismo vec raspravili o ovome, tj. zar nisam vec postavio tekst...da li vi citate prethodne postove ili samo brze-bolje postavljate sta se vama svidja...Dakle, Djukic ne govori istinu. S njim je u delegaciji koju je Draza poslao kod Maceka bio i Predavec, koji je to odmah opisao jos tada u logorima, posto je video da ovaj laze, ustase takodje...Dakle, Draza ih je poslao kod Maceka, a ustase su ih zarobile...Djukic je bio predsednik MOK-a pa su ga svi poznavali, a medju ostalima i ti oficiri iz Pavelicevog okruzenja. Otuda veza sa njima (predratna).
Sto se tice Stepinca, koliko puta moramo da postavimo dva razlicita falsifikata koja su komunisti nespretno sklepali...kad cemo da cujemo vas komentar na ovo:
Како сместити Дражи и четницима - Фалификовано писмо ђенерала Драже Михаиловића у којем он наводно пише Степинцу. У „писму" је фалсификатор користио кроатизме као што је „Комунистички вал", које Срби никада не користе
Poslednja izmena:
Mislis na celu knjigu?''Drazino pismo Pavelicu'' je komunisticki falsifikat nastao za potrebe sudjenja Drazi...
U drugom tomu knjige Rat i mir djenerala, istoricara Vesovic, Kosta Nikolic, Bojan Dimitrijevic, u poglavlju Falsifikati predstavljena su 3:
Prvi dokument čini instrukcija generala Draže Mihailovića crnogorskim komandantima, majoru Đorđu Lašiću i kapetanu Pavlu Đurišiću, koja nosi datum 20. decembar 1941. godine. U fusnotama, autori navode niz nelogičnosti, koje Draži ne bi promakle, od kojih se najveća odnosi na potpis. Naime, Draža se ovde navodno potpisao kao \"đeneralštabni đeneral\". U stvarnosti, on je još uvek bio pukovnik. U fusnotama takođe piše da se jedan od autora ovog falsifikata javio i javno priznao svoje delo, na tribini Instituta za savremenu istoriju, 8. aprila 1997. godine.
Drugi falsifikovani dokument je pismo zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945. godine. Autori ukazuju na sledeći propust falsifikatora: na staljinističkom procesu đeneralu Mihailoviću, jedan član ekspertske grupe koja je spremala optužnicu postavio je pitanje o poreklu pisma. Pismo, naime, nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi... Ali, falsifikatori su načinili još jedan propust. Napravili su dve različite verzije, i obe su objavili! Jedna verzija falsifikovanog pisma objavljena je u knjizi \"Izdajnik i ratni zločinac Draža Mihailović pred sudom\", a druga u četvrtom tomu \"Zbornika\" četničkih dokumenata.
Treći falsifikat je pismo advokatu Ranku Brašiću za hrvatskog poglavnika Anta Pavelića, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945, istog dana kada i pismo Stepincu. Ni ovo pismo nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi.
____________________
Kosta Nikolić Institut za savremenu istoriju Beograd
.” Jedan od glavnih “dokaza” bila su i navodna Mihailovićeva pisma, inače očigledni falsifikati, Stepincu i Paveliću iz aprila 1945. godine.
Sva Mihailovićeva objašnjenja da su to izmišljena pisma, Minić je odbacivao, mada niko iz sudskog veća i zastupnika optužbe nije ponudio objašnjenje kako su se ta pisma našla na procesu, pošto nisu pronađena u Mihailovićevoj arhivi.
detaljnije ovde
http://forum.krstarica.com/showthre...fašistički?p=24370757&viewfull=1#post24370757
isecak iz knjige Rat i mir djenrala, u vezi pisama:
___________________
Sto se tice ostalog, preporucujem sledeci tekst
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=21593
Ako je falsifikat kako je nema nigde,kao da je u zemlju propala?
Pomenuo sam vec prijateljstvo Svetomira Djukica sa Pjerom de Kubertenom koji je bio veliki pobornik fasizma.
Da li je i to falsifikat? Cemu onda zajednicki spomenik Djukicu i Kuberetenu u Kosjericu?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Mislim konkretno na ''Drazino pismo Pavelicu'' koje su komunisti sklepali za potrebe sudjenja Drazi, u nedostatku dokaza za saradnju sa ustasama, itd...evo jos malo da ti docaram kako su komunisti falsifikovali/izmisljali potpise na slikama kako bi dokazali saradnju Draze sa ustasama, i iste koristili cak na sudjenju, da bi se decenijama kasnije sami otkrili, objavljujuci te iste slike sa drugim (pravim) potpisima
http://forum.krstarica.com/showthre...Mihailović?p=12561297&viewfull=1#post12561297
Sto se tice konkretno Djukica, procitaj prethodne postove...
Kao sto vidis ova pisma Pavelicu i Stepincu, itd. nemaju karakteristican memorandum vrhovne komande JVuO koji se nalazi na svim drugim dokumentima nastalim do kraja aprila 1945. kao ni pecat, ni broj pod kojim je pismo zavedeno. Sud nij eimao odgovor kako su se pisma nasla u rukama optuznice kada nisu pronadjena u zarobljenoj Mihailovicevoj arhivi
Pisma su puna kroatizama i reci koje Draza nikad nije koristio...takodje koristi se termin amrijski general, umesto armiski djeneral, itd...A najveci propust i nemarnost komunisti su napravili kada su objavili 2 verzije falsifikata (pismo Stepincu), jedno objavili u knjizi Izdajnik i ratni zlocinac Draza Mihailovic pred sudom, a drugo u Zborniku...Pozivam jos jednom vatru da nam odgovori na konstatacije o pismima...ako nisu pronadjena u Drazinoj arhivi odakle su se pojavila, gde je memorandum, pecat, broj, odakle kroatizmi u pismu itd. i najbitnije odakle 2 verzije pisma Stepincu???
Poslednja izmena:
Uvek je dobro imati nekoga koji ce javno priznati, i posipati se pepelom, bas u trenutku , kada cuveni autor cetnicke sage (sapunice) o Drazi, treba nekoga da potvrdi njegove lazi
da bi dokazao da je nesto falsifikat, moras predociti original; ovaj dokumenat je
argument srbijanskih istoricara je datum na dnu dokumenta 10.januar 1942 godine , a da pise "djeneralstabni djeneral", dok gore pise u zaglavlju , datum 20. decembar 1941...u cemu nema nista cudnoga, jer je dokument arhiviran tog datuma od strane Mihailovica, koji je 7 januara 1942 postao brigadni general.Talijanski "Comando Supremo" ga je (zacudo) dobio od Glavnog Stozera Domobranstva NDH, u julu 1942 godine, i nalazi se ovde :
R.Missione Militare Italiana in Croazia to Comando Supremo,"Dispozicione emanate dal Capo Cetnico,Generale Draza Mihailovic," 16 July 1942,T-821,roll 347, frames 820-24
referenca se spominje u M.Milazzo; "The Chetnik Movement&The Yugoslav Resistance, str 46
Pismo Pavelicu je pisao advokat Brasic, sa punim znanjem i odobrenjem Mihailovica, i sa Drazinim originalnim potpisom...Apologeti Mihailovica su poceli izmisljati neke bele tabake hartije sa blanko potpisom Mihailovica, koje je on kao imao u rezervi , kada ide na cucavac...Niti jedan oficir/ normalni covek ne potpisuje prazni papir , jer zna da je odgovoran za svoj potpis
