San ili java

Dugujem ti slobodu,
tako željenu
i dugo očekivanu,
sjaj u oku izgubljenom već dugo,
osmeh na licu koji me je neprestano
ostavljao bez daha,
optimizam kojim si me hrabrio,
strastveni dodir
koji je ispunjavao
moju samotnicku stvarnost,...
Dugujem ti...
Budi srećan u novon životu,
sa novom ljubavlju,
učini je srećnom kao mene nekada,
ali upamti,
nikada te niko neće voleti kao ja.
 

Ти гледаш моје бродоломе,
потонуо бих без твоје душе,
и не дам да ме у теби ломе,
и не дам да ме у теби руше.
...
Од како седим од како сивим,
не стижем да се молим и кајем,
у твојој руци моја живи,
у твоме срцу моје траје.

Из: ОД КАКО СЕДИМ Брана Црнчевић
 
Dugujem sebi
mesto pod suncem,
lepe snove, čak i krhke,
koji možda i ne traju dugo,
ali su moji,
puni nade
da prava ljubav ipak postoji,
nade, koju si mi oteo,
uništio svojom ohološuću
i lažnim obećanjima.
Dugujem sebi dostojanstvo,
izgubljeno uzaludnim čekanjem
tvog poziva,
dodira,
poljupca,
makar osmeha.
Dugujem sebi mir,
koji je iščezao
zbog podrugljivih pogleda,
zluradih šaputanja,
da sam grešna zbog naše,
sada već prošle ljubavi,
greha koji mi nije oprošten,
već me proganja iz dana u dan.
Dugujem sebi ljubav,
koja me neće kriti,
neće lagati,
obmanjivati,
stideti me se,
koju neću uzalud čekati,
zbog koje neću suze liti,
zbog koje me neće osuđivati,
koja će svoja obećanja
pretvarati u dela.
Znam da je neću naći nikada,
jer, ti si bio i jesi, moje sve,
ali... dugujem sebi...
 
I ostaćeš
samo žena...

Zarobljena
među mojim pesmama,
Žena bez lica
i imena,
sa stotinu nadimaka,
sa ljupkim
nevidljiv smeškom...

I ostaćeš
samo žena...

Uspavana
na mojoj duši,
ušuškana
među snovima,
Ogrnuta
nekom tugom,
zbog nečeg si rođena...

Samo žena,
koja prašta
i neučinjeno,
koja voli nevoljeno,
Sa očima
punih ljubavi,
Sa usnama
koje sam čekao...

I ostaćeš
samo žena,
koju nisam sreo...

...Goran gorki...
 
Lažni, umišljeni romantičaru,
duša ti je prazna, a srce ledeno,
iako prosipaš stihove kao bisere.
Lutaš sa cveta na cvet, varajući, obmanjujući,
rušeći mostove poverenja,
živeći u virtuelnom svetu lažnih laskanja i osmeha.
Isprazna si priča, bez osnova i pokrića,
i zato je ovo moje poslednje zbogom tebi,
koji si prigrlio našu ljubav, a onda je odbacio,
kukavički nestavši bez traga, bez pozdrava, bez objašnjenja.
Nema više boli, tuge, patnje, ni ljutnje, ogorčenosti,
već samo razočarenja, dubokog, tvojom bezosećajnošću moj vrli romantičaru. Jer prava, romantična duša ne nestaje, ne ostavlja svoju ljubav da se pita gde je pogrešila i zašto je ostavljena.
Dugo sam se pitala zašto, šta je to uradilo srce koje te je neizmerno volelo, da odeš bez pozdrava,
a onda sam shvatila da problem nije u meni, već u tebi, ti samozvani romantičaru.
Gušila te je moja posvećenost, moja nepresušna ljubav, iskazane nežnosti.
Ispario si u potrazi za novim izazovom, ne shvatajući da sam JA tvoj biser u moru ajkula, koji nisi umeo da prepoznaš.
I znaj,
i znam da znaš,
da mi duguješ...
Duguješ mi poslednje zbogom.
 
untitled1.png

Šta možete videti u sazvežđu Orion
Glavne zvezde ovog sazvežđa su:

  • Betelgez
  • Rigel
  • Bellatrix
  • Saiph
https://s19.****************/images/191225/frvku3ni.gif
 
bestidnica:
I znaj,
i znam da znaš,
da mi duguješ...
Duguješ mi poslednje zbogom.
Kliknite za proširenje...


Pročitaj ovo kad odem

Hrabrosti imam, ali nemam srca
da ti u oči na rastanku kažem da te volim.
Plašim se da bi nas naša slabost
mogla ohrabriti da nas ne napustimo.
Ne odlazi se ako se voli, rekli bismo.
Ne ostaje se ako nema nade, znamo.

Hteli smo ljubav, evo nam ljubavi
sa kojom ne znamo šta bismo,
jer je onakva kakvu smo priželjkivali,
a nije ni mesto, ni vreme za nju i za nas,
pa sada boli ono što nas je golicalo.
Hteli smo ljubav, hvala joj, prokleta da je.

Želim da znaš da ono što znaš
nije ni delić ovoga što osećam.
Kojim bih rečima mogao dokazati
da zaslužuješ više od nežnih reči?
Ono što moraš pročitati ne umem da napišem.
Pišem da te ne bih bez reči ostavio kad odem.
Pišem, a znam da moje neizgovorene i nenapisane reči
i nakon rastanka odjekuju u tvojoj glavi i tvojim grudima.
Ne možeš da me ne pitaš za savet kako sa životom,
pa me u sebi čuvaš, znaš da se neću opirati.

Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih,
koje bi ti poljubile suzu da prođe i nacrtale osmeh.
Nedostajaćeš dugo na bolan način.
Kada se pokida ono malo preostalog za kidanje,
nedostajaćeš na lepši, topliji način,
neopterećen psovkama upućenim životu i sudbini.
Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih.
Kad pročitaš spali, kud sve drugo, tu i moje reči.
G.Tadic
 
Negde u daljini beskraj zvezda gasne
tihim glasom vetra, šumi more nada
opet čujem jeku, koraka sto hode
ulicama pustim,zaboravljenog grada.

Okovan u srcu, jedan pogled bdije
dok tišinom srebra, ponoć nema ćuti
još u toj daljini, paučine pune
čujem glase tvoje,, srce moje sluti.

Tada beskraj tuge, put neba zaplovi
gde oluj nebesa, nemir duši stvara
osmehom si jednim, probudila čežnju
večnu ko na moru, ostavljenih ladja.

Svake noći nemo u san moj doploviš
kao neka tiha. melodija davna
ko iz neke priče, san ljubavi raspeš
sve mirise maja sa brezinih grana.

O, kako bih reko al ne smem izreći
puklo bi tad srce, bez jednoga glasa
u tišini trava, mogla bi poteći
jedna suza gorka, tog istoga časa.

Ne, ti nećeš znati, ni kad stane vreme
kad se zvezda raspe, sred neba visoka
da u toj daljini, na sred sinjeg mora
zvezdom sjaje tvoja, dva biserna oka


71658580_2559804924097876_7078951576710152192_n.jpg
 

Ali naićiće čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači
Tužnih očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivšise u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš
ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem.
A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu
kako promiče za šimširom, i začućeš neku staru dobru nepoznatu pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...

I najzad shvatiti kako sam te voleo...

Jedan od onih života- Balašević
 

Metallica - Nista Drugo Nije Vazno (Nothing Else Matters)

Tako blizu nije vazno koliko daleko..
Ne moze biti dalje od srca..
Uvek veruj ko smo..
I nista drugo nije vazno..

Nikada ne otvaraj sebe na taj nacin..
Zivot je nas,zivimo ga na svoj nacin...
Sve ovo,nisu reci samo..
I nista vise nije vazno...

Veruj trazicu i naci cu u tebi...
Svaki dan za nas je nesto novo..
Otvori um za razlicite stvari..
I nista drugo nije vazno..

Nikada ne brini sta drugi rade..
Nikada ne brini sta drugi znaju..
A ja znam..

Tako blizu nije vazno koliko daleko..
Ne moze biti dalje od srca..
Uvek veruj ko smo..
I nista drugo nije vazno..

Veruj trazicu i naci cu u tebi...
Svaki dan za nas je nesto novo..
Otvori um za razlicite stvari..
I nista drugo nije vazno..

Nikada ne gledaj sta drugi kazu..
Nikada ne gledaj koje igre igraju..
Nikada ne gledaj sta drugi rade..
Nikada ne gledaj sta drugi znaju..
A ja znam..

Tako blizu,nije vazno koliko daleko..
Ne moze biti dalje od srca..
Ne,nista drugo nije vazno...
 
I eto..
Opet jesen..
Mnogo sam ih ispratio
tražeći te..
Sa nadom nekom
preturao po prošlosti..
Teško je za verovati
ali meni je srce uvek
govorilo da si tu..
Da ću te ipak naći..
Negde..
I eto..
Sad je ova jesen lepa..
Posle mnogo tužnih i setnih..
Sada si tu..
I ne idi..
Nikad vise..
R. Kuzmanović
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top