San ili java

B

bestidnica

Početnik
Poruka
33
Zašto me tako gledaš?
Osećaš treptaje moga srca?
Vidiš sjaj u mojim očima?
Nehajno se primičeš,
usnama dotičeš moje.
Najednom, ceo svet staje.
Gubim tlo pod nogama,
osećam mekoću tvojih usana,
njihov dodir kao od svile.
Naš prvi poljubac!
Ljubiš me nežno,
usnama iskusnog ljubavnika.
Podižeš pogled ka meni.
Čujem mrmljanje:
"TI SI TA!"
San ili java?
Ne znam...
 
Screenshot_20181203-190722~2.jpg


I u snu i na javi... Ti.
 
Dopusti mi da te volim,
da čarima svojim
ponovo te osvojim,
da magije naših dodira se prisetiš.
Dopusti mi da te volim,
da glad za tobom utolim,
sjaj u očima nam vratim,
osmeh na licima pozlatim.
Lubavi moja,
ja zauvek ću biti tvoja,
i zato još jednom,
još hiljadu puta te molim,
dopusti mi da te volim,
jer duboko u sebi znaš,
da stvorena za tebe sam ja,
između jave i sna.
 
U nekom čudnom magnovenju,
opijena strastima neprospavane noći,
u tvom sam naručju,
skoro da ne dišem,
strahujući da te ne probudim.
Ali srce moje izdajica,
dobuje u svom ludom ritmu
preteći da uništi čaroliju trenutka.
Komešaš se,
a ja, željna tvoje blizine,
privijam se još više uz tebe.
Obraz uz obraz,...
I najednom,
kap po kap,
a onda kao bujica,
suze se slivaju niz moje lice.
Otvaraš oči,
usnama svojim dodiruješ mi lice,
dok ne nestanu moje suze,
suze radosnice.
Podižeš pogled ka meni
i šapućeš:"Naše prvo svitanje, ljubavi!"
Bio je to san?
 
Poslednja izmena:
Nisam ti rekla, znaš

radujem se kad ti dolazim.

Pogledam lice u ogledalu,

žena sa osmehom

korača ka voljenom muškarcu.


Nisam ti rekla, srce mi tutnji

svaki put iznova

zatrepere vibracije…

baš kao kad ti nailaziš.


Nisam ti rekla

iz moje glave neće otići

tvoje reči i pesme, a

poseban si od onog dana

kada te januar doneo na pahuljama.


Nisam ti rekla,

Ja neću biti tvoj teret

postojim zbog Tebe i

ne tražim ništa.


Nisam ti rekla,

zastanem i u staklima pogledam odraz

nedostaješ mi ti.
 
Mislio si da me poznaješ?
Varaš se, ti vrli znalče ženskih duša.
Poznaješ me samo onoliko koliko sam ti dopustila.
Vidiš me uvek nasmejanu, vedru, srdačnu, prostodušnu, ljubaznu, istrajnu, hrabru,...
Ma, ja jesam sve to, ali i melanholična,nesigurna, ranjiva, krhka, ponekad turobna, često bezvoljna, a najčešće... spoj nespojivog...
Ne dopuštam ti da mi se približiš, čak i u trenucima kada mi je neophodna tvoja pomoć, uteha,...
Zašto, verovatno se često pitaš. Možda sam želela da ti budem savršena?!
Oprostićeš mi sva moja skrivanja i neosnovane strahove,ako ti priznam, da sam, vremenom, prolazeći kroz razna iskušenja, shvatila da naša ljubav ne treba da bude savršena, već iskrena?!
 
Poslednja izmena:
Puste ulice.
Tek po koja
usamljena duša
tumara poput
izgubljenog srca.
Osvrće se,
očajnički tražeći
tragove donedavnog sjaja,
lažnog sjaja,
lažnih obećanja,
uzaludnih nadanja,
uzaludnih čekanja.
I pita se,
gde je njegova
srodna duša,
da bude u njenom zagrljaju,
da budu srećni,
da im svet
bude čaroban.
I lep.
Na raskršću je...
Svetlost ili tama?
San ili java?
Kuda poći?
Pita se...
 
Nečujno ti prilazim.
U deliću sekunde,
vidim žar u tvojim očima,
sjaj koji nije izbledeo.
Ljubiš me nehajno,
pa tvoja sam,
već dugo.
Nežnost koja iskri
iz tvog pogleda,
topao zagrljaj,
govori mi da
me i dalje voliš.
Osećam leptiriće u stomaku,
kao prvog dana.
Volim te.
Više nego pre.
Ako je to ikako moguće.
Zašto sam onda tako tužna?
Zašto se osećam tako usamljeno?
Zar ljubav nije dovoljna?
 
Poslednja izmena:
Bio si moj glas razuma.
Jer, da je do mene...
Usne bi nam bridele
od poljubaca,
Tvojih nežnih, senzualnih,
Mojih strasnih,...
Svake noći bi
daleko od svega,
daleko od svih
brojali zvezde,
slaveći našu ljubav.
Dočekivali bi zoru,
gledali rađanje novog dana
i radovali se našoj sreći.
Jer, za mene
nije važno
ni mesto,
ni vreme.
Eh, da je do mene...
 
Ko si ti?
Znala sam da će biti teško,
da će biti prepreka,
ponekad i nesavladivih,
u težnji da dosegnemo beskrajnu,
bezvremensku,
nebesku ljubav.
I sam si me upozoravao.
Ali nisam verovala,
ni slutila nisam,
da će biti ovako bolno.
Srce si mi slomio.
U paramparčad.
Skupljam deliće sebe,
svoje duše,
naših zajedničkih nadanja,
čežnji,
nežnih poljubaca,
dodira u tami,
uzavrelih pogleda,
pogleda punih ljubavi,
ali i poverenja,
želje da budemo jedno,
zauvek.
Skupljam deliće
svog dostojanstva.
VEROVALA SAM TI.
Ljubila te.
Volela.
Beskrajno.
Bol je toliko jaka,
toliko snažna.
Razdire mi grudi.
Ne mogu da dišem,
od tuge,
od čemera.
Ne mogu da pustim glasa.
Ipak bez suza,
bez jecaja,
pitam te,
Ko si ti?
 
Poslednja izmena:
Sanjah noćas,
da gubim te,
da odlaziš,
putem bez povratka.
Uzalud te dozivah,
nestaješ iz mog života,
onako nehajno,
kako si i ušao.
Napuštaš me,
bez pozdrava,
bez objašnjenja,
bez poslednjeg zbogom.
Ti, za koga sam mislila
da ćeš se boriti za nas,
za našu ljubav,
do poslednjeg daha.
Kako ću živeti bez tebe?
Sve gori i umire u meni,
suze teku u potocima,
razlivaju se mojim licem,
natapaju mi kosu.
Ridam....
Najednom,odnekud,
dopire tvoj glas:
"Ljubavi, zašto plačeš?
Ja sam tu,
uz tebe,
kraj tebe,
zauvek.
To je bio samo san."
Samo san.
 
Poslednja izmena:
Pun mesec mračnu putanju kruži
u krvi mojoj uzavrele lave
Slutnja i jeza nebom prodje
vežuć san za zaborave

Osmehom poruge i očajanja
rugam se lepoti i dobrim vilama
U mojim očima nema kajanja
osveta caruje mojim žilama

Krvavi nokti u kosi leže
nigde ni senke na mom licu
Tek mesec bljeskom osvjetljava
niz obraz suzu izdajicu
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top