SAMOUBISTVO

ludo dete:
hmmm.. da, i ja cesto tako mislim, ali... ma, nije!!! znas i nesrecan si, ali makar znas! ne znas i ne znas i tu je kraj. zivis suplje. tacka. tako makar je mislim... u stvari, zavisi (opet) sta podrazumevas pod znanjem. ali... covece... ne moze zivot biti tako los!
Kliknite za proširenje...

biti svestan cuvenog frozenovog posta....
ne moras ziveti lose i suplje, pod uslovom da naucis da zivis u miru s tim.... samo, za tako nesto je samo nekolicina sposobna.....
 
livija:
biti svestan cuvenog frozenovog posta....
ne moras ziveti lose i suplje, pod uslovom da naucis da zivis u miru s tim.... samo, za tako nesto je samo nekolicina sposobna.....
Kliknite za proširenje...
supalj zivot odnosio se na one koji zive u neznanju... ali neznanje je relativna kategorija. ma, sve je relativno. sve zavisi od pogleda na svet i zivot. ne volim da mislim da je sve tako crno. u ostalom, sta je uopste "supalj zivot"?! odustajem...
 
Kada je rec o samoubistvu, pitala bih prisutne: Koji razlog prethodi odluci da se oduzme sopstveni zivot? Mali pokusaj da se uziva u novom danu moze da pomogne. Jedna kafa u gradu sa prijateljima moze da ucini da se bar malo bolje promisli o toj odluci..
 
bravo ... konacno neko ko konta sustinu price ....
Kliknite za proširenje...

Извинте, ја сам ипак плавуша, па нисам схватила....
Хоћете да кажете да су сви животи шупљи и лоши, а да су срећни само они који се помире са тим????
 
Hellen:
Извинте, ја сам ипак плавуша, па нисам схватила....
Хоћете да кажете да су сви животи шупљи и лоши, а да су срећни само они који се помире са тим????[/QUOTE
Previse bukvalno shvaceno, ali nije daleko od istine. Sto ne znaci da u mom zivotu nije bilo trenutaka kada sam se osetila srecno... Samo je to, cini mi se, ipak, bio samo privid...No ...
Kliknite za proširenje...
 
alo ljudi, apsolutna srecja ne postoji, biti srecjan svakog trenutka zbog tog trenutka postoji...znash kako ti je to..imash jedan cvet i mislish da zhivi vechno, ako zhivi vechno voda mu je nepotrebna..cvecje vene u jesen , ako mislish da je vechno necjesh ga zalivati i uvenucje pre..a nisi ni bio svestan koliko je vredeo taj cveticj i nisi ga ni omirisao mislecji da imash vremena...tako stoji stvar sa trenucima, puff i gotovo, i vecj si mrtav..samo treba da budesh svestan da cjesh umreti i da trebash da iskoristish svaku sekundu svoga zhivota i to srecjan ili srecjna ne tezhecji za apsolutom neke imaginativne srecje...
 
Мефиста, верујем д аје тако било у твом животу, али зашто мислиш да сви животи сигурно изгледају као твој?

Ви мешате овде срећу са добрим расположењем...
Срећа је и осећати тугу, срећа је и борба, срећа је пролазити кроз разне недаће живота и стицати емотивно богатство...

Није срећа само онај осећај кад си лепо расположен па кажеш:''Баш сам срећан тренутно, све ми је потаман!''
 
frozen1982.:
Pitas koja istina?Reci cu ti:U zivotu ne postoji nista vredno.Roditelji ce ti umreti,ljubav je izmisljotina,jedino na sta mozes da racunas je da ce ti SVI kad tad zabiti noz u ledja i izneveriti te...jer ljudi su takvi,to nije kuknjava to je realnost.Ne branim niti opravdavam suicid...ja znam da najverovatnije nikad ne bi mogo da pokusam jer nemam hrabrosti,ali pljuvati po onima koji nisu vise mogli da trpe patetiku sopstvene egzistencije stavom"mi smo bolji i "prosvetlicemo"vas" je licemerno.....zivot je jedna obicna kaljuga gomile razlicitog vrsta djubreta.....pre svega intelektualnog.....a zna se da su govna pogodno djubrivo....prelepo cvetje nice iz njega al i brzo vene......i to nije kuknjava nego cinjenica.Sve se radja iz bola,zivot je bol,umetnost je patnja,nezadovoljstvo i bes grade civilizaciju,stalno,stalno,stalno.....i neki ljudi to ne mogu da istrpe do prirodnog odlaska.Svako treba da ima pravo na slobodu odlucivanja o sopstvenom zivotu pa cak i nacinu i vremenu njegovog okoncanja jer to je NJEGOV zivot......lazes se da bi preziveo,to ti je definicija vere......-samoobmanjivanje.
Kliknite za proširenje...

:-( :-( :-(
strasno, strasno..zao mi froz, ako zivis zivot sa motom-u zivotu ne postoji nista vredno..znam kako je to, dugo sam se i ja koprcala u kaljuzi preispitivanja o smislu i besmislu, nadi i propadanju, veri u ljudi i beskrajnom razocarenju..veliki je to teret, i ne nose ga svi..oni koji ga nose, vide jasnije, i pate vise, i lome se jace...ali postoji nada za njih da ce jednom, ipak doci sebi..vratiti se kuci:)
pateticno zvuci, znam , kad ti neko kaze-TI si vredan u svom zivotu..izgledas sebi tako nevazan i sitan, tako beznacajan i potrosan...a ipak, jeste, to je istina..TI SI VREDAN...svaki min tvog zivota je vredan, svaki udisaj...treba te slomiti, gurnuti u ponor da sa dna vidis kako je nebo plavo, a lisce zeleno..padam u patetiku uvek kad pokusam da iskazem moje divljenje prema cudu zivota...nadam se da si me shvatio

blah, bas me rastuzio tvoj post:-(
 
Hellen:
Мефиста, верујем д аје тако било у твом животу, али зашто мислиш да сви животи сигурно изгледају као твој?

Ви мешате овде срећу са добрим расположењем...
Срећа је и осећати тугу, срећа је и борба, срећа је пролазити кроз разне недаће живота и стицати емотивно богатство...

Није срећа само онај осећај кад си лепо расположен па кажеш:''Баш сам срећан тренутно, све ми је потаман!''
Kliknite za proširenje...

Naravno da ne mislim da je svaciji zivot poput mog. I drago mi je da je tako. Radujem se tvojoj sreci, dobrom raspolozenju, cemu vec ...
I da se razumemo, to sto sam ja imala iskustvo koje sam navela ne znaci da ja ovde "savetujem" da svi prodjete kroz to. Cak naprotiv, setivsi se bola koji sam osecala, ne zelim ga apsolutno nikome ...
 
shvatitvsi o cemu se zapravo radi "o zivotu i u zivotu " imamo mogcnost da prihvatimo to, da ispostujemo sav taj besmisao ili smisao, kako god, i da onda nastavimo da "postojimo" tada je jos bolje, jer smemo da ubacimo sopstvene kategorije "srece"i "NEsrece (?)"i to je onda PARADOKSALNO TO...
bas kao sto je frozen shvatio i verovatno jos mnogi...samo je pitanje sta dalje...a ja mislim da odatle upravo dolazi najkreativniji deo price...prihvatis pomiris se prezalis ili sta vec a onda furas svoju pricu...bilo da volis cvece i prolece nebo sunce ...
ili mozda jesen vetar ...bilo priroda, bilo najveci materijalizam...
ali imas pravo da sebi STVORIS sta zelis...
kada vec sve jeste imaginacija, mozemo biti vrlo talentovani stvaraoci...
 
morphea:
i kako zhivish, a? ja ne znam, sad kads nishta nema smisla i nishta nema svrhu i sve se onako deshava totalno u haousu i bez reda, i sad kad nemocjna da shvatim zashto uopshte moram da se krecjem po inerciji...shta radish? ja uzhivam, nema smisla i ne treba ga ni trazhiti, sve jeste gomila djubriva ali cvecje posle divno mirishe..volim da ga sadim, je8iga, i uzhivam, svaki trenutak onako bez smisla , onako...hahah treba da se nauchimo da zhivimo u kanalizaciji, i postacjemo nindza kornjache :lol:
Kliknite za proširenje...
Ovo je sad priča o polupunoj(polupraznoj) čaši...
Ja sam sklona da ispišem sve što je Frozen, ali da istovremeno vidim polupunu čašu... Nekad. Neverovatno koliko raspoloženja utiču na nas, i on će, verovatno, za godinu dana da se iznenadi svojim mislima :shock:
To jest, ako ostane ovde toliko dugo.
Nezaobilazna činjenica je da sve prolazi, i da će proći... Da će otići sve što nam je drago, da će nestati ljudi sa kojima smo proveli ceo svoj život, nije nerealno poželeti da to ne doživimo.
Ako se probudimo i ustanemo na levu nogu, čaša će biti do pola prazna, ako ustanemo na desnu, biće do pola puna.
Robovi smo hemije u našim telima, prosto je neverovatno u kojoj meri, zato se i prepisuju svi oni lekovi suicidnim osobama, i pomažu! Jedini je problem ona priča o zavisnosti (koju sam, takođe, ovde postavila, jednom), tako da ni lekovi ne traju večno, navikne se čovek...
Uh, gde sam odlutala... :confused:
Nego, istina je, sve to što nam daju, naše telo samo proizvodi. Ovde nije teško umešati medicinu, kada jeste sve u našim glavama.
Sindi, sigurna sam da se i tebi povremeno desi da razmišljaš kao Frozen, bez obzira što su takve situacije ređe nego njemu...
Crne ili bele misli, sve je to nebitno, sutra kada se probudim biće sve drugačije, i to uspeva, obično. I istina je.
Za nekoliko dana neće biti ni pomena uzroku uznemirenja, ili samo depresije...
Ja se "suicidnim" ljudima divim, jer nemam hrabrosti da tako nešto uradim. Istovremeno ih kritikujem, jer i sami znaju da ne žele to da urade, ali dozvoljavaju očaju da ih savlada, slabi su.
Ima svako pravo da radi sa svojim životom šta želi. Glupost je druga priča.
Poznajem i poznavala sam dosta takvih ljudi. Niko zaista nije želeo da se ubije. :|
 
I nema drugog objašnjenja osim - glupost. Samoubistvo nije ništa drugo.
Onog trena kada mi neko dokaže da će mu mrtvom "biti bolje" i, da je sposoban, da ne bi zažalio što makar nije video "šta bi bilo dalje", tada ću da kažem da je pametan zbog pokušaja da se ubije, deluje prosto, pa i jeste.
Život je, ako ništa drugo, zanimljiv... Kada nema više šta da izgubi, može još jedino život, a to garant ima, dok želi da ga izgubi.
Vredi ostati iz radoznalosti. :) A, kao što rekoh, sve prolazi, pa i uzrok uznemirenosti.
 
mefista:
Naravno da ne mislim da je svaciji zivot poput mog. I drago mi je da je tako. Radujem se tvojoj sreci, dobrom raspolozenju, cemu vec ...
I da se razumemo, to sto sam ja imala iskustvo koje sam navela ne znaci da ja ovde "savetujem" da svi prodjete kroz to. Cak naprotiv, setivsi se bola koji sam osecala, ne zelim ga apsolutno nikome ...
Kliknite za proširenje...

Срећна јесам, али не значи да сам увек доброг расположења и да ми тече мед и млеко...
Имам много година, прошла сам много тога, било је момената (који су трајали годинама) кад сам желела да се не пробудим, али сам увек знала да само једном имамо шансу, само један једини мали животић, а тако пуно лепота у њему које још нисмо видели, ствари које још нисмо пробали....штета би било пропустити све то...
Из свих тих недаћа и патњи излазила сам јача, зрелија, пунија живота, свеснија његове лепоте...

Што би реко Његош:
''Небо нема без грома цијену!''
 
Marina Kaurin:
Kada je rec o samoubistvu, pitala bih prisutne: Koji razlog prethodi odluci da se oduzme sopstveni zivot? Mali pokusaj da se uziva u novom danu moze da pomogne. Jedna kafa u gradu sa prijateljima moze da ucini da se bar malo bolje promisli o toj odluci..
Kliknite za proširenje...

da... upravo male stvari prave veliku razliku..... da je samo jedan od mnogih prijatelja pored potencijalnog samoubice u datom trenutku, da ga "podigne". ovaj se, verovatno, nikada ne bi ubio. sad zavisi.... vec sam rekla negde, tri uzroka stvaraju nagon ka samoubistvu: depresija, shok i shizofrenija. razlozi su isuvise individualni, svako ce ga naci za sebe.... i nije bitno koliko je problem veliki, resiv, odnosno neresiv.... poenta je da covek dolazi do jedne odredjene tacke kada jednostavno NE MOZE VISE, i upravo je to stanje ono sto zdrav covek ne moze da razume. i to niko ne moze da ti pojasni ili priblizi. jednostavno, nemas pojma sta je pravi mrak, dok sam ne potones tako duboko i ne vidis. mnogi osudjuju samoubice misleci da su posisali mnogo pameti time sto su ugasili svetlo na trenutak..... mrak je mnogo dublji od toga, i sama prica o tome je jeziva....

yebote, ne mogu da pisem vise o ovome.... :shock:
 
Interesantno kako iskacu odr.pojmovi koje sam i ja izveo......nevazno zasto i kako ,zbog cega da ne ispadne da skrecem temu na sebe.....MRAK,da.Mislim....pomalo ako ne i mnogo glupo je pisati ako nisi doziveo a ja kao i vecina ovde, na srecu nikada nisam pokusao niti nameravam niti cu najverovatnije ikada pokusati......ali to osecanje mraka,nistavila........znam sta znaci.I slazem se sa livijom....bar mi se tako cini.....depresija,sok,sizofrenija.......Mislim da niko ne moze u potpunosti da razume osim ako nije preziveo bezuspesan pokusaj.....sve ovo su samo opipavanja.
 
ma ne kazem ja da svi sad cute, ali mi ova osudjivanja strasno idu na zivce....
posebno zato sto vecina ovde nikada nije osetila takav teret, i sigurna sam da kada bi samo na jedan sat bili u psihickom rasulu jednog samoubice, da bi svako bez izuzetka reagovao isto.... :roll: :???:
 
livija:
ma ne kazem ja da svi sad cute, ali mi ova osudjivanja strasno idu na zivce....
posebno zato sto vecina ovde nikada nije osetila takav teret, i sigurna sam da kada bi samo na jedan sat bili u psihickom rasulu jednog samoubice, da bi svako bez izuzetka reagovao isto.... :roll: :???:
Kliknite za proširenje...
mozda su neki ovde bili u tom "psihickom rasulu" i duze od jednog sata, hm?
i to kao nije osudjivanje kada se tako obracas onima za koje mislis da nisu osetili takav teret... pa hajde malo pojasni pre no se i sama bacis u osudjivanje
 
Kada shvatis da nista nije vredno, zar ti to ne daje slobodu da radis sta god pozelis, bas zato sto nijta nije vredno? Ne moras se truditi za ono sto drugi smatraju vrednim, imas slobodu da zivis kako ti hoces, jer te njihov sistem vrednosti ne sputava... Malo da tako razmisljamo?
 
Ne mogu drugi da ograničavaju naše doživljaje. Ne postoji veliki i mali problem. Ne postoji velika i mala tuga. Sve to konstantno teče i odupire se ograničavanju. A onda samo beznačajno značajni stimulans na i ovako izritirane nerve i gotovo. Mnogo njih doživljava da ima neku svoju granicu, a najgore je kada nemaš taj doživljaj.. onda tumaraš svetovima. Nije to sloboda.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top