Samojed

POZDRAV SVIMA!!!

Nov sam na forumu, takodje sam laik u drzanju rasnih pasa!

Naime, juce sam kupio pedigrirano stene samojeda 2 meseca staro, skroz sam zbunjen, laje non stop kad je sam... prvo sam ga drzao na terasi, zatim na tavanu...(sve u toku jedne noci) kad sam video da lajanju nema kraja, pustio sam ga u prostrano dvoriste.

Misleci tj. nadajuci se da ce prestati, udjoh u kucu, medjutim, ponovo!

Naravno, shvatio sam da njemu prija drustvo, takodje svestan sam da je tek odvojen od legla i majke, pa tuguje... ali se plasim da se to ne nastavi...

Ne poznajem bas dobro narav samojeda, ali sam provalio da on sigurno ne bi lajao da sam non stop s njim, kao sto sam danas ceo dan bio s njim, i bio je srecan!

Molim vlasnike i poznavaoce da me posavetuju i ohrabre da ce se navici na jedan deo dana samoce....

Unapred HVALA ;)
 
SIBIRSKI SAMOJED !!!!!

SAMOJEDSKI ŠPIC(SIBIRSKI SAMOJED) POTJEČE IZ HLADNE RUSIJE SA SIBIRA.U SIBIRU ŽIVI NAROD SAMOJEDI PO KOJIMA SU DOBILI IME.NJIMA JE SLUŽIO ZA VUČU I GRIJAO IM JE NOGE SVOJIM KRZNOM.GODINE 1889. ROBERT SCOTT DONIO JE NEKOLIKO PRIMJERAKA U ENGLESKU I TAMO JE PASMINA SELEKCIONIRANA .SNAŽAN PAS ,DINAMIČAN,AKTIVAN ,VISOK OD 46 DO 53 CM ,A TEŽAK OKO 20 DO 30 KG.GLAVA JE SNAŽNA ,KLINASTA,NJUŠKA CRNA ILI SMEĐA,ČELJUSTI SNAŽNE ,OČI TAMNE,KOSE,DUBOKO USAĐENE,REP JE DUG NOŠEN ZAVINUT NA LEĐIMA.DLAKA JE GUSTA ,GRUBA NIJE VALOVITA PODLAKA JE MEKANA.IMA VIŠE BOJA A NAJPOŽELJNIJA JE BIJELA(BISKVIT,BIJELA ,KREM,KREM-BIJELA,KREM-BISKVIT-BIJELA,BISKVIT-BIJELA).MIRAN PAS ,PRIJAZAN ,DOSTOJANSTVEN ,POSLUŠAN ,VJERAN , PRIVRŽEN.

IMA LI NEKO ISKUSTVA SA SAMOJEDIMA ?

images


 
Poslednja izmena:
Nasla sam ovaj citat koji ih sjajno opisje "

"Samoyeds are gentle dogs. Very devoted, easy-going, friendly and quite playful, they love everyone. They will gladly be friendly to all, including intruders. it proves itself to be outstanding, good-natured, lively, and sociable. It never seeks trouble but can handle an adversary if necessary".
 
Moja nemacka ovcarka iz nekog razloga ne voli samojede. Jedino na njih rezi i laje bez razloga, a jednog je cak i ozbiljno napala, jedva je zivu glavu izvukao. Mozda joj pretece izgledaju jer su cupavi ili joj se mozda samo ne dopadaju?
 
Nikada nisam imala psa kao kućnog ljubimca i to sada želim da promenim.

Moji roditelji su imali šarplaninca (pre 15 godina) koji je stalno bio vezan u dvorištu i ja mu nisam smela prilaziti. Prvo, jer mi nije bilo dozvoljeno, a drugo, zato što sam se plašila psa koji nije bio socijalizovan... greškom, jel te mojih roditelja...

Oni nikada nisu bili neki ljubitelji životinja... Mislim, smatrali su da je psu mesto u dvorištu i na lancu, da deca ne treba da imaju kontakta sa psima i tome slično. Nikada ih nisam ni pitala, ali mislim da su tada uzeli šarplaninca isključivo kao čuvara... Bilo je to ratno vreme, svašta se dešavalo, verovato je to bio razlog kupovine psa...

Elem, tema nisu moji roditelji i njihov šarplaninac, već moja želja da imam svog psa koji bi sa mnom i sa mojim suprugom živeo u stanu...

Prošlo je tri meseca od kako sam kontaktirala odgajivačnice, zvala oglase i čitala razne teme na raznim forumima ne bi li saznala koja bi rasa meni odgovarala. Suprug i ja smo došli do istog zaključka da nam se najviše dopada samojed. Prvo sviđa nam se prelep izgled ove pasmine, ali i njihov plemenit karakter.

Odlučili smo da kupimo samojeda. Sledeće nedelje idemo u odgajivačnicu da pogledamo štence. Imamo par nedoumica i nadamo se da ćete nam pomoći vašim savetima i iskustvom.

1. Ne znamo da li je bolje da uzmemo ženku ili mužjaka. Živimo u malom stanu i možda je bolje da uzmemo ženklu, jer su ženke manje. Ali odgajivač nas je upozorio da su ženke jako nestašne u periodu teranja, pa da razmislimo o mužjaku. Interesuje me šta vi mislite...

2. Da li će se samojed moći adaptirati na život u malom stanu, tj. da li je samojedu potrebno dvorište za normalan život? Da li smo pogrešili što smo odabrali samojeda za život u stanu?​
 
1. Zenka. Ako ne planirate da se bavite nekim odgojem, onda je lepo sterilisite i mirni ste.

2. Nikakav problem ako pas ima dovoljno aktivnosti. Znaci setnja, igra, trening i sve super.
 
Hey, hvala na odgovoru :D
Sve smo bliži odluci da uzmemo ženku, ali ne bih volela da je sterilišemo. Možda jednog dana poželimo njeno potomstvo, šta ti ja znam... to mi je nekako... pa, ne znam ni sama... odbojna mi je pomisao o sterilisanju...

Misliš da je ženka bolji izbor jedino ako se steriliše ili?
 
xella:
Hey, hvala na odgovoru :D
Sve smo bliži odluci da uzmemo ženku, ali ne bih volela da je sterilišemo. Možda jednog dana poželimo njeno potomstvo, šta ti ja znam... to mi je nekako... pa, ne znam ni sama... odbojna mi je pomisao o sterilisanju...

Misliš da je ženka bolji izbor jedino ako se steriliše ili?
Kliknite za proširenje...

Zenka je, mozda, bolji izbor jer je privrzenija i manje tvrdoglava od muzjaka, stoga ljudi kojima je to prvi pas mogu bolje i lakse da je vaspitaju.
Sto se sterilizacije tice, to se preporucuje ukoliko nemate ambiciju da je parite jer sprecava rak. Ako se vec ne odlucite na to, budite spremni da dva puta godisnje po 3 nedelje izvodite psa samo da vrsi nuzdu i pazite na komsijske muzjake.
Toliko od mene. Ne razumem se posebno u samojede, ali ovo sto sam napisao vazi za sve rase. E, da, umalo da zaboravim... Zenke su zbog materinskog instinkta bolji cuvari i bolje su sa decom
 
Pozdrav svima , vidim da ovde ima dosta ljudi koji znaju sa samojedima pa mi treba mala pomoc ...
Zivim u centru grada , u stanu , i od nove godine mi dolazi jedan muzjak samojeda u stan .
Znam veci deo o toj rasi , da su maze , druzeljubivi , sve o vezi odrzavanja , setnje itd itd
Samo jos ni od koga nisam cuo kakvi su psi za dresuru , da li hoce da slusaju ili prave haos po kuci ?
Ne bi da bude stroga disciplina , jer ga necu voditi na izlozbe , ali bi da ga naucim nekim najosnovnijim pravilima .
 
Zavisi od uzrasta. Lakše ćeš sa malim štenetom postiči rezultat. Samojedi važe za tvrdoglave pse, ali ako počneš na vreme i ako ga budeš častio poslasticom, mislim da nećeš imati problema. Pozz :bye:
 
Generalno, vecina rasa iz V FCI grupe je tvrdoglava i prilikom dresure zahteva istrajnost u pokusavanju i doslednost u granicama koje im se postavljaju. Svakako, tople preporuke za Saptaca psima sto se tice korisnosti njegovih saveta, i sama ih dosta koristim, do te mere uspesno da moja mala cerka sme da otme hranu prethodno zlostavljanoj kuji koju smo usvojili.
 
Naravno da cu odmah poceti sa dresurom , samo je to bila neka moja pretpostavka u kojem dobu bi trebalo da se odvoji od majke ..... da li neko mozda zna u kom dobu se oni odvajaju od majke , jer iskreno nisam imao psa 10 godina , pa sam malo nestrpljiv ? :)
 
Drustvo , hvala na savetima , samo da se pohvalim da je stigao novi clan copora , zove se Martin i prekosutra ce mu biti dva meseca :) .
Izvinjavam se sto nisam ranije mogao da odvovorim ili da okacim slike ..
Malisu sam dobio sa meces i po dana i vec se nakon dva dana opustio , na povodac se vec naucio , a i radi se vec na socijalizaciji sa coporom .
SNC00203.jpg

SNC00204.jpg

SNC00206.jpg

SNC00207.jpg
SNC00207.jpg

..a da , inace sa ovom slikom su mi hvatali zazubice kada je imao 4 nedelje :)
Slike 148.jpg


A da , umalo da zaboravim ako neko iz Kragujevca zeli da seta psa u drustvu , imamo grupicu ljudi i jedan dobar copor raznih rasa , svaki dan se
setamo , neka se javi da se druzimo .
 
Poslednja izmena:
Nisam imala nameru da pišem na forumu o odgajivačnici iz koje sam uzela svog ljubimca, ali danas se to promenilo. Naime, malo pre smo bili u šetnji i upoznali smo sestru od mog samojeda, ali da krenem iz početka...

U Srbiji postzoji 15-ak prijavljenih odgajivačnica samojeda (kako piše na sajtu Kinološkog saveza Srbije). Sve sam odgajivače zvala i saznala da je pet odgajivačnica prestalo sa radom. Ostalo ih je deset od kojih nam je šest bilo daleko... Ostale su četiri od kojih he samo jedna imala leglo. I tu počinje naša drama.

Odlazimo u odgajivačnicu BSB iz Surčina. Preko telefona nam je rečeno da imaju četiri samojeda i to dve ženke i dva mužjaka. Mi planiramo da uzmemo ženku i odlazimo da vidimo kučiće. "Odgajivač" Snežana Glušica nam pokazuje navodno dve ženke (u stvari je u leglu bila samo jedna ženka'koju smo danas sreli u šetnji). Prava ženka je bila najkrupnija u leglu, a lažna ženka koju žemo mi uzeti je bila manja. Ipak se odlučujemo za manju, jer ima mnogo lepšu njušku i okice. :heart2: Dajemo kaparu "odgajivaču" uz dogovor da se vidimo za tri nedelje.

Nakon tri nedelje dolazimo po kuče. U papirima prvo primećujem grešku u imenu, ali to zanemarujemo. Sledeća greška je datum rođenja. U rodovniku piše 21. oktobar, a preko telefona mi je rečeno da se kuja oštenila 6. oktobra. Naknadno će moj veterinar (po zubima) oceniti da je kuče oštenjeno oko 6. novembra.

Umesto da uzmemo ženku, mi smo dobili mužjaka. Umesto da kuče ima dva i po meseca ono ima tek nešto malo preko mesec dana.

Veterinarka iz lokalne veterinarske stanice pred nama daje vakcinu protiv zaraznih bolesti i čipuje psa (iako bi to trebalo tek sa četiri meseca da se uradi, kada se dobija i vakcina protiv besnila). Dobijamo gomilu glupih saveta tipa da psa hranimo sa salamom i sa slaninom, iako svi vrlo dobro znaju da štenci niti smeju masno, niti smeju slanu hranu punu aditiva (kao što je salama). :eek: Naglašavaju nam da kuče ne sme da jede ribu, iako je za samojede najbolje da jedu papaline. Ali nebitno je sve to. Na moje pitanje da li je štene čišćeno od parazita dobila sam potvrdan odgovor. Veterinarka je ipak rekla da će dati još jednom tabletu kada je čula da će kuca živeti u stanu. Ostavlja mi i njen broj telefona da je pozovem (ukoliko mi nešto zatreba). :ceka:

Kada smo stigli kući stavljamo kuče na vagu koja pokazuje da štene ima 1.600 grama! Samo da napomenem da je ovo prvo kuče i meni i suprugu i smatrali smo da je to normalna težina s obzirom da se radi o malom štenetu. Posle dva sata kod nas u stanu, kuče je iz sebe izbacilo 400 grama glista! I znamo da je bilo 400 gr jert smo nakon toga odveli kuče kod našeg veterinara, gde je vaga pokazala 1.200 grama!

U panici, kda sam videla šta se desilo (ali io dalje ne shvatajući da se radi o glistama) zovem "odgajivačnicu" i javlja mi se ćerka vlasnika. Nije joj jasno šta joj pričam, sva zapanjena govori mi da je kuče sigurno pojelo neko klupko užeta koje je bilo u dvorištu. :udriglavu:

Govorim joj da to nije moguće i da mi pre liči na špagete ili na creva. :bljak:Ne znam šta ću od muke. :poludeo:

Njen otac viče njoj preko leđa da ne dramim i da se štene iščistilo. Zaključak bile su to gliste.

Ljudi moji, ja i dalje ne mogu da verujem šta smo doživeli od tih nazovi odgajivača i nazovi ljudi.

Ali tu nije kraj. Kuče od tada ima konstantnu dijareju, celo to veče i sutra ceo dan. Od muke nisam znala šta da radim, pa zovem veterinarku koja je vakcinisala kuče kod odgajivača. Od nje tek šta sam saznala bolje i da ne pišem i sada mi je pritisak preko 200, a kortizol, verovatno preko 600! Govori mi da hitno odvedem kuče kod veterinara i da mu kažem da nije adekvatno hranjeno, da nije adekvatno čišćeno od parazita, da je rođeno u hladnoj prostoriji koja nije grejana i da idem što pre jer paraziti mogu izazvati i nervne probleme kod kučića, ali i smrt. :rida:


Odvodim ga do našeg veterinara (pozajmljujem pare po komšiluku).

Veterinarka (žena frapirana) stavlja kuče na vagu koja pokazuje tih 1200 grama, prepričavam joj šta je bilo. Kuče dobija pastu protiv dijareje i infuziju zbog dehidratacije organizma. Objašnjava mi kako da kuvam slanu pirinčanu vodu koju sam mu davala na svakih 15 minuta ceo dan, celo veče i celu tu noć kako bi mi kuca preživela. Od hrane je jeo samo kuvano belo meso, pirinač i šargarepu. Tek posle deset dana sam mu kuvala sa tim i malo juneće džigerice.

Bio je jako mali, jako slab i bolešljiv zahvaljujući pomenutoj odgajivačnici. Za te ljude nemam više komentara. Bilo mi jeste teško kada sam uzela kucu, ali mi je sada drago što sam ga spasila, jer da je ostao tamo ne bi preživeo u to smo sigurne i ja i njegova veterinarka.

E, sada da objasnim šta me je nakon dva meseca nateralo da pišem o dotičnima:

Danas smo sreli malog samojeda, ženku koju je sa svoja dva mala deteta izvela kucu u šetnju. Reč po reč sa vlasnicom i zaključili smo da su brat i sestra iz istog legla. Ispričala sam joj ovo što sam sada i ovde napisala, morala sam (eh, da je bio neko, pa da meni kaže). Ženkica je prvih nedelju dana živela sa njima (sa decom) u kući,a nije čišćena od parazita. Posavetovala sam ženu da ode do veterinara, da kupi tabletu protiv parazita i da malo više povede računa zbog dece.

Eto to je jedan deo naše priče...

P. S. Kada mi je Mimis mom :zag: pomagala svojim savetima i privatnim porukama na ovom forumu, rekla mi je i da ispričam ovu priču, ali verujte ja nisam imala snage. Ko ima kucu, razumeće.

Ali danas posle ovog susreta i nakon što sam videla da je muž od te gospođe koju sam srela tražio savet na balkankinology i na verovatno još nekim forumina, odlučila sam da ipak napišem (na svim mogućim forumina koje pratim) šta nas je snašlo sa ovom odgajivačnicom.

Eto, nadam se da će nekom značiti ova naša priča.

Veliki pozdrav, svim pravim ljubiteljima samojeda!

:cao:
 
Nisam imala nameru da pišem na forumu o odgajivačnici iz koje sam uzela svog ljubimca, ali danas se to promenilo. .

U Srbiji postoji 15-ak prijavljenih odgajivačnica samojeda (kako piše na sajtu Kinološkog saveza Srbije). Sve sam odgajivače zvala i saznala da je pet odgajivačnica prestalo sa radom. Ostalo ih je deset od kojih nam je šest bilo daleko... Ostale su četiri od kojih je samo jedna imala leglo. I tu počinje naša drama.

Odlazimo u odgajivačnicu BSB iz Surčina. Preko telefona nam je rečeno da imaju četiri samojeda i to dve ženke i dva mužjaka. Mi planiramo da uzmemo ženku i odlazimo da vidimo kučiće. "Odgajivač" Snežana Glušica nam pokazuje navodno dve ženke (u stvari je u leglu bila samo jedna ženka-koju smo danas sreli u šetnji).

Prava ženka je bila najkrupnija u leglu, a lažna ženka koju ćemo mi uzeti je bila manja. Ipak se odlučujemo za manju, jer ima mnogo lepšu njušku i okice. :heart2: Dajemo kaparu "odgajivaču" uz dogovor da se vidimo za tri nedelje.

Nakon tri nedelje dolazimo po kuče i primećujemo da ono uopšte nije napredovalo. U papirima primećujem grešku u imenu, ali to zanemarujemo. Sledeća greška je datum rođenja. U rodovniku piše 21. oktobar, a preko telefona mi je rečeno da se kuja oštenila 6. oktobra. Naknadno će moj veterinar (po zubima) oceniti da je kuče oštenjeno početkom novembra.

Umesto da uzmemo ženku, mi smo dobili mužjaka. Umesto da kuče ima dva i po meseca ono ima tek nešto malo preko mesec dana.

Veterinarka iz lokalne veterinarske stanice pred nama daje vakcinu protiv zaraznih bolesti i čipuje psa (iako bi to trebalo tek sa četiri meseca da se uradi, kada se dobija i vakcina protiv besnila). Dobijamo gomilu glupih saveta tipa da psa hranimo sa salamom i sa slaninom, iako svi vrlo dobro znaju da štenci niti smeju masno, niti smeju slanu hranu punu aditiva (kao što je salama). Naglašavaju nam da kuče ne sme da jede ribu, iako je za samojede dobro da jedu papaline. Ali nebitno je sve to, jer kada sam uzela kucu u ruke bila sam gotova.

Na moje pitanje da li je štene čišćeno od parazita dobila sam potvrdan odgovor. Veterinarka je ipak rekla da će dati još jednom tabletu kada je čula da će kuca živeti u stanu. Ostavlja mi i njen broj telefona da je pozovem (ukoliko mi nešto zatreba). :ceka:

Kada smo stigli kući stavljamo kuče na vagu koja pokazuje da štene ima 1.600 grama! Samo da napomenem da je ovo prvo kuče i meni i suprugu i smatrali smo da je to normalna težina s obzirom da se radi o malom štenetu. Posle dva sata kod nas u stanu, kuče je iz sebe izbacilo 400 grama glista! I znamo da je bilo 400 gr jer smo nakon toga odveli kuče kod našeg veterinara, gde je vaga pokazala 1.200 grama!

U panici, kada sam videla šta se desilo (ali i dalje ne shvatajući da se radi o glistama) zovem "odgajivačnicu" i javlja mi se ćerka vlasnika. Nije joj jasno šta joj pričam, sva zapanjena govori mi da je kuče sigurno pojelo neko klupko užeta koje je bilo u dvorištu. :udriglavu:

Govorim joj da to nije moguće i da mi pre liči na špagete ili na creva. :bljak:Ne znam šta ću od muke. :poludeo:

Njen otac viče njoj preko leđa da ne dramim i da se štene iščistilo. Zaključak bile su to gliste.

Ljudi moji, ja i dalje ne mogu da verujem šta smo doživeli od tih nazovi odgajivača.

Ali tu nije kraj. Kuče od tada ima konstantnu dijareju, celo to veče i sutra ceo dan. Od muke nisam znala šta da radim, pa zovem veterinarku koja je vakcinisala kuče kod odgajivača. Od nje tek šta sam saznala bolje i da ne pišem i sada mi je pritisak preko 200, a kortizol, verovatno preko 600! Govori mi da hitno odvedem kuče kod veterinara i da mu kažem da nije adekvatno hranjeno, da nije adekvatno čišćeno od parazita, da je rođeno u hladnoj prostoriji koja nije grejana i da idem što pre jer paraziti mogu izazvati i nervne probleme kod kučića, ali i smrt. :rida:


Odvodim ga do našeg veterinara (pozajmljujem pare po komšiluku).

Veterinarka (žena frapirana) stavlja kuče na vagu koja pokazuje tih 1200 grama, prepričavam joj šta je bilo. Kuče dobija pastu protiv dijareje i infuziju zbog dehidratacije organizma. Objašnjava mi kako da kuvam slanu pirinčanu vodu koju sam mu davala na svakih 15 minuta ceo dan, celo veče i celu tu noć kako bi mi kuca preživela. Od hrane je jeo samo kuvano belo meso, pirinač i šargarepu. Tek posle deset dana sam mu kuvala sa tim i malo juneće džigerice.

Bio je jako mali, jako slab i bolešljiv zahvaljujući pomenutoj odgajivačnici. Za te ljude nemam više komentara. Bilo mi jeste teško kada sam uzela kucu, ali mi je sada drago što sam ga spasila, jer da je ostao tamo ne bi preživeo u to smo sigurne i ja i njegova veterinarka.

E, sada da objasnim šta me je nakon dva meseca nateralo da pišem o dotičnima:

Danas smo sreli malog samojeda i njenu vlasnicu koju je sa svoja dva mala deteta izvela kucu u šetnju. Reč po reč sa vlasnicom i zaključili smo da su brat i sestra iz istog legla. Ispričala sam joj ovo što sam sada i ovde napisala, morala sam (eh, da je bio neko, pa da meni kaže). Ženkica je prvih nedelju dana živela sa njima (sa decom) u kući, a nije čišćena od parazita. Rep je ceo izgrizla, na njemu nema dlake. "Odgajivači" su dali objašnjenje i za to: "Nedostajala su joj braća!" Poludela sam kada sam to čula. Posavetovala sam ženu da ode do veterinara, da kupi tabletu protiv parazita i da malo više povede računa o kuci i zbog kuce i zbog dece.

Eto to je jedan deo naše priče, nadam se da će vam koristiti...Meni bi i te kako značio jedan ovakav post o nadri odgajivačima. Pisala sam i ovde na forumu da li neko zna nešto o pomenutoj odgajivačnici, ali niko se nije javio tako da se zbilo šta se zbilo...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top