Samo za Bl-a ! :
МИТРОПОЛИТ СКОПСКИ ЈОСИФ:
БЕЗБОЖНИК ДИМИТРИЈЕ ЉОТИЋ
Из до сада необјављених мемоара Митрополита скопског Јосифа, који је маја 1941. прогнан у Београд, преносимо делове који демантују љотићевске манипулације црквом
АНТРФИЛЕ
Јереј Велибор Џомић
О "МЕМОАРИМА" МИТРОПОЛИТА ЈОСИФА
На причи о Љотићевој "побожности и црквености" извршен је покушај фашизације не само Светога Владике Николаја, него и наше Цркве
У архиву Србске Патријаршије, али и у поседу пријатеља и поштовалаца блаженопочившег Митрополита Скопскога Јосифа (Цвијовића) у Отаџбини и у расејању, налази се рукопис овог врлог јерарха наше Светосавске Цркве, храброг сина Србскога рода и страдалника за време немачке окупације и потоњег, крвавог режима Јосипа Броза.
Блаженопочивши Митрополит Скопски (а не "скопљански", како незнавено пишу поједини историчари са комунистичким стажом који су се напрасно сетили Цркве) је сваком истинољубивом Србину на поуку оставио своје записе из националног и људског невремена у коме је живео, борио се за Крст Часни и Слободу Златну и у коме је свештено архипастирствовао.
Овај рукопис недвосмислено сведочи о хришћанском, пастирском и часном националном (а не партијском и кукавичком) ставу и држању србских архијереја и већине србских свештеника у тешком времену братоубилаштва и немачке окупације од 1941. до 1945. године. Широј јавности је готово непознато шта се све догађало у том периоду када је у питању наша Црква што је, на жалост, представљало идеалан темељ за полувековна клеветања Србске Цркве и народа из "пера" комунистичких "историчара" и иста таква, али савремена клеветања Србске Цркве и народа од хрватско-усташких историчара (довољан је пример извесне Љубице Штефан, доскорашње београдске Хрватице и усташке "научнице" и њене књиге "СПЦ И ФАШИЗАМ", штампане још 1991. године под именом Томислав Вуковић и насловом "Мозаик издаје" у издању Хрватског књижевног друштва Св. Ћирила и Метода у Загребу (а пре тога као фељтон објављена у "Гласу концила", званичном органу "цркве у Хрвата") и други пут штампане под њеним именом 1996. године у издању Накладног завода "Глобус" из Загреба, а уз помоћ Министарства спољних послова Туђманове Хрватске), као и иста таква клеветања Србске Цркве и народа од стране савремених србијанских и црногорских мондијалиста, тј. дојучерашњих ревносних Брозових следбеника којима су и данас, као и јуче, уста пуна најпогрднијих речи о православним Србима и Србској Цркви. Безбожни црвени мондијалисти су најпрљавији и најнечаснији посао пљувања по своме народу деценијама радили са Брозовим именом на уснама и Брозовом беспамећу у својим главама и мржњом у својим срцима, и данас, као безброј пута доказани и потврђени богоборци, човекоборци и тоталитаристи, кличу "људским правима, слободи, демократији, транзицији, реформама, трансатланским интеграцијама, НАТО савезу, Европи и савременој цивилизацији"!?!
С друге стране, "највећи доказ" за лажне оптужбе, деценијама у гомилама испоручиване на рачун Србске Цркве, осведочени србски непријатељи - усташе, фашисти и комунисти у разним појавним облицима - имали су у лажном, прижељкиваном, форсираном, нетачном и непримереном поистовећивању Србске мученичке Цркве Христове Православне са појединим политичким организацијама или политичким личностима из времена Другог светског рата. Циљ је био да се обрука и дискредитује Србска Црква, али и да се неправедно поистовети са "црквом у Хрвата" која је, као што је познато, свесрдно помогла крвожедни режим геноцидног злочинца Анте Павелића. А овај аутентични рукопис Митрополита Скопскога Јосифа то најубедљивије демантује и такве лажи и непримерености разгони "на буљуке". Истини за вољу, морамо рећи да су политичке партије, како оне минорне (међу које спада и Љотићев "Збор") тако и оне значајније, увек имале тежњу или да монополишу Црквом Христовом или да, због незадовољства јеванђелским ставовима црквене јерархије, буду "црквеније од Цркве" и то тако што су своје идеолошке и политичке програме и партијске статуе и смернице вешто и перфидно заодевале веловима православне мистике. То се, на жалост, дешава и данас. А монопол над Црквом једино има Богочовек и Списатељ Господ Исус Христос као Глава Цркве Своје Православне. Митрополит Јосиф је и такве непримерености, перфидности и грубе фалсификате оштро посекао словом Истине. А истина је и то да се Светосавска Црква на подручју окупиране Србије налазила притешњена не само између чекића безбожног наци-фашизма и наковња безбожног комунизма него и на крсту уцена, претњи, клеветања, притисака и јавног жигосања од оних који су носили србско име и презиме, клели се у Бога и Цркву, "бранили" Цркву и Србство од часних србских владика и свештеника, али и представљали "србску" силу и власт под немачком окупацијом. Рукопис Митрополита Скопскога Јосифа, скромно, србски и монашки, то недвосмислено показује и сведочи, али, мора се рећи, да се ова тужна и неславна прича не завршава и не исцрпљује само са Митрополитовим мемоарским сећањима, јер у архиви Патријаршије, као и у архивама свих оних епархијских Епископија које су се налазиле на подручју окупиране Србије, постоји више стотина потресних докумената и извештаја епархијских Архијереја, парохијских свештеника, архијерејских намесника и настојатеља манастира, који сведоче о покушајима монополисања и заповедања Црквом од београдских и многих локалних политичара и силника тога времена, а све тобож "у име спаса народа и државе".
Ima Bl i nastavak ako zelis...