Koji su najčešći načini na koje ljudi sami sebe ograničavaju?
Strah, kao jedna od jakih emocija na prvom je mestu kada sami sebe ograničavamo. To je strah od neuspeha, strah od poraza ( ukoliko smo pre toga sami sebi postavili visok cilj ).
Kao što postoji strah od neuspeha, neki ljudi se plaše i uspeha koji sa sobom donosi veću odgovornost i nove izazove ( između ostalog, to se dešava meni ).
Da li je strah od neuspeha veća prepreka od samog neuspeha?
Da. Kada osećamo strah od neuspeha i desi nam se neuspeh, ne preispitujemo sebe šta je dovelo do neuspeha jer smo "znali da nećemo uspeti".
Možda je nekima bolje kada unapred znaju da neće uspeti, ali taj strah nije dobar. On ne pruža motivaciju već demotivaciju.
Kako razlikovati realne granice od onih koje sami sebi namećemo?
Realne granice su one koje ne zavise od nas samih. Evo jednog primera: Želimo da počnemo neki samostalni posao iz bilo koje oblasti.
Pitanje finansija se postavlja kao realna granica, da li imamo novac za početak novog posla ili nemamo, pa moramo da uzimamo kredit...
Šta su praktični načini za prevazilaženje samonametnutih ograničenja?
Verovatno svako od nas ima svoje načine da prevaziđe samonametnuta ograničenja.
Ukoliko se radi o ozbiljnom problemu koji ne mogu sama da rešimo, zamolim porodicu i bliske prijatelje da mi daju savet.
U slučaju da problem nije velik i ozbiljan, razgovaram sama sa sobom. I onda, na duhovit način stavim sve na papir i pronađem način kako bih prevazišla ograničenja koja sam sama sebi nametnula.
***
Zaista smo, ponekad, sami sebi najveći neprijatelj.
Mislim da ovaj problem kada sami sebe ograničavamo, može da se desi nesigurnim osobama, ambicioznim i perfekcionistima, a možda i onima koji imaju samopouzdanje, kada žele da urade nešto što do sada nisu imali priliku da rade.
