Postoji li granica između samopouzdanja i samoljublja?

[Džudi S]

Kada je neko depresivan i ima kompleks niže vrednosti i nema samopouzdanja dobija savete od psihijatra kako mora da radi na sebi.

Isti savet daju i life coach, tj životni treneri koji imaju svoje ordinacije.
Popularna psihologija i knjige iz te oblasti savetuju kako se gradi samopouzdanje.
Sa druge strane, postoje ljudi koji imaju samopouzdanje ali često dobijaju i epitet da su samoljupci, ili narcisi.


Koristim reč samoljublje kako se i ova tema ne bi pretvorila u još jednu od brojnih tema o narcisima.
***

Da li imate samopouzdanje? Ako nemate, da li radite na sebi kako biste ga stekli?

Ako neko ima samopouzdanje, znači li to da je i samoljubiv?

Šta mislite, da li postoji granica između samopouzdanja i samoljublja i kako se ona prepoznaje?

 

[Skafander]

Naravno da postoji granica, ali treba biti mnogo "jak" (dobar) i ne preći je.
Možda se to vežba, ako se prepozna na vreme i ako se želi.

 

[Banovic Strahinja]

Da li imate samopouzdanje? Ako nemate, da li radite na sebi kako biste ga stekli?

Samopouzdanje ili samopostovanje (self confidence, self esteem)?

Šta mislite, da li postoji granica između samopouzdanja i samoljublja i kako se ona prepoznaje?

Iako ima odredjene povezanosti ovo su razlicite stvari, sama rec samoljublje je jedna od greski u Srpsko-hrvatskom jeziku- tj koristi se u negativnom smislu sto je pogresno koristenje- samoljublje je pozitivna stvar, covek koji ne voli sam sebe ne moze ni da voli druge, barem ne u pravom ili punom smislu.
Itekako ima smisla: "Ljubi bliznjeg svog kao samog sebe".

 

[Džudi S]

Samopouzdanje ili samopostovanje (self confidence, self esteem)?

Iako ima odredjene povezanosti ovo su razlicite stvari, sama rec samoljublje je jedna od greski u Srpsko-hrvatskom jeziku- tj koristi se u negativnom smislu sto je pogresno koristenje- samoljublje je pozitivna stvar, covek koji ne voli sam sebe ne moze ni da voli druge, barem ne u pravom ili punom smislu.
Itekako ima smisla: "Ljubi bliznjeg svog kao samog sebe".

Samopouzdanje.

Bold 2. Samoljublje je preterano obožavanje sebe.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Самољубље

 

[Banovic Strahinja]

Samopouzdanje.

Bold 2. Samoljublje je preterano obožavanje sebe.

Kao sto sam rekao u prethodnoj poruci rec "samoljublje" je pogresno koristena rec u srpsko-hrvatskom upravo zato jer ima negativnu konotaciju, a taj koji je pisao taj clanak za wikipediu je idot koji ne poznaje osnovne pojmove. Egoizam i egotizam su razlicite stvari- zapravo egotizam je to sto se u srpskom kaze "samoljublje", a naveo sam ti primer iz biblije zasto samoljublje nije samo po sebi lose, covek koji ne voli sebe tesko da moze da voli druge,
tj u slucajevima gde covek voli samo sebe, i nikog drugog- onda govorimo o nekakvim problemima ili poremecajima.

 

[Džudi S]

@Banovic Strahinja

Mogla sam umesto reči samoljublje da napišem narcizam, ali bi se onda tema pretvorila u još jednu temu o narcisima, to sam napisala u uvodnom postu.

Postavila sam i pitanja na kraju uvodnog posta.

 

[Banovic Strahinja]

Mogla sam umesto reči samoljublje da napišem narcizam, ali bi se onda tema pretvorila u još jednu temu o narcisima, to sam napisala u uvodnom postu.

Postavila sam i pitanja na kraju uvodnog posta.

Razumem i lepo si objasnila zasto si stavila tu rec- i kritika nije na tvoj racun- vec je propblem u samoj reci koja se po mom misljenju pogresno koristi i po mom misljenju je to izuzetno bitna stvar- jer ako ljudi protumace da je "samoljublje" lose- onda to moze imati katastrofalne posledice po njih, jer voleti sebe je potrebno da bi osoba imala samopostovanja tj jedna od osnova samopostovanja jeste samovrednovanje ili kako se vec zove,
sto se depresije tice ili egzistencijalnih kriza- samopostovanje je mnogo bitnije nego samopouzdanje- samopostovanje je temelj na koji se onda gradi samopouzdanje po potrebi- tj osoba s visokim samopostovanjem lakse gradi samopouzdanje i ne gubi samopouzdanje tako lako.
Po mom misljenju- psiholog ili life coach bi trebao da pomogne da osoba stekne samopostovanje, a samopuzdanje se stice kada u necemu postanes dovoljno dobar. Osim samopostovanja za samopuzdanje je izuzetno korisno imati tzv "mentalitet rasta", a koje se lako stekne, a o tome smo pisali i analiticki i ja:

https://forum.krstarica.com/threads...teligencije-mentalitet-rasta-c-dweck.1024922/

https://forum.krstarica.com/threads...jni-nacin-razmisljanja.1025584/#post-50711689


P.S.- Svestan sam cinjenice da sam picajzla i gnjavator, no mislim da mora tako jer stvarnost je zapravo uglavnom kontraintuitivna tj protivna onom sto nalaze intuicija- npr da bi fizicki ojacao i gradio misice moras naporno vezbati i umarati se, da bi psihicki napredovao takodje moras proci kroz razna iskusenja- prema raznim teroijama napredovanja svaki put kad osoba prelazi na iduci, visi nivo- mora proci kroz neku vrstu egzistencijalne krize.

 

[Skafander]

Razumem i lepo si objasnila zasto si stavila tu rec- i kritika nije na tvoj racun- vec je propblem u samoj reci koja se po mom misljenju pogresno koristi i po mom misljenju je to izuzetno bitna stvar- jer ako ljudi protumace da je "samoljublje" lose- onda to moze imati katastrofalne posledice po njih, jer voleti sebe je potrebno da bi osoba imala samopostovanja tj jedna od osnova samopostovanja jeste samovrednovanje ili kako se vec zove,
sto se depresije tice ili egzistencijalnih kriza- samopostovanje je mnogo bitnije nego samopouzdanje- samopostovanje je temelj na koji se onda gradi samopouzdanje po potrebi- tj osoba s visokim samopostovanjem lakse gradi samopouzdanje i ne gubi samopouzdanje tako lako.
Po mom misljenju- psiholog ili life coach bi trebao da pomogne da osoba stekne samopostovanje, a samopuzdanje se stice kada u necemu postanes dovoljno dobar. Osim samopostovanja za samopuzdanje je izuzetno korisno imati tzv "mentalitet rasta", a koje se lako stekne, a o tome smo pisali i analiticki i ja:

https://forum.krstarica.com/threads...teligencije-mentalitet-rasta-c-dweck.1024922/

https://forum.krstarica.com/threads...jni-nacin-razmisljanja.1025584/#post-50711689


P.S.- Svestan sam cinjenice da sam picajzla i gnjavator, no mislim da mora tako jer stvarnost je zapravo uglavnom kontraintuitivna tj protivna onom sto nalaze intuicija- npr da bi fizicki ojacao i gradio misice moras naporno vezbati i umarati se, da bi psihicki napredovao takodje moras proci kroz razna iskusenja- prema raznim teroijama napredovanja svaki put kad osoba prelazi na iduci, visi nivo- mora proci kroz neku vrstu egzistencijalne krize.

Nije to bukvalno kriza nego inverzija.

To je normalno i prirodno stanje da bude gore da bi bilo još bolje, fibonači.

Slabost nosi snagu, gubitak nosi pobedu, loše nosi dobro.

Spavaš da bi odmorio, jedeš da bi preživeo, dan, noć...apsolutno sve što postoji.

To je inverzija frekvencije, tako diše Bog i priroda.

 

[Banovic Strahinja]

Nije to bukvalno kriza nego inverzija.
To je normalno i prirodno stanje da bude gore da bi bilo još bolje, fibonači.
Slabost nosi snagu, gubitak nosi pobedu, loše nosi dobro.
Spavaš da bi odmorio, jedeš da bi preživeo, dan, noć...apsolutno sve što postoji.
To je inverzija frekvencije, tako diše Bog i priroda.

Inverzija? Eventualno mozda na neke stvari ili situacije mozemo gledati kao na inverziju, u slucaju kad je rajnji ishod pozitivan- no u slucaju egzistencijalne krize- nije uvek tako, i bilo da gledamo kroz prizmu terije razvoja ega https://forum.krstarica.com/threads/teorija-razvoja-ega-edt-susanne-cook-greuter.1024592/
ili teorije spiralne dinamike ili slicnih kategorija- vecina ljudi ostane zaglavljena na sredini- upravo zato jer je svaki prelaz na jedan ili drugi nacin dramatican- npr kad neko krece u vrtic ili skolu i onda ga odvajaju od roditelja i mora se "naviknuti" na novonastalu situaciju- to je (barem po mom misljenju) zapravo neka vrsta egzistencijalne krize koja kod neke dece moze biti blaga kod nekih intenzivna- no gotovo svi "predjemo ovaj nivo", kasnije se opet desava slicna situacija i generalno svi prodjemo nekoliko egzistencijalnih kriza- no u jednom momentu dodje do zastoja kad osoba previse veze identitet za ideologiju ili nekakvu stvar koja joj daje smisao zivota,
tako da egzistencijalna kriza cesto vodi ka napredku, ali nekad zna zavrsiti i sa suicidalnim mislima i samoubistvom i depresijom- pa zbog toga ne bih to nazvao inverzijom.

Zapravo su depresija i egzistencialna kriza iako razlicite stvari cesto povezane i isprepletene- i ptanje je koliko ljudi za koje se smatra da su depresivni zapravo u osnovi imaju u osnovi problema egzistencijalnu krizu?
A mnogi simptomi su isti kao i kod depresije: npr kao u ovoj temi nedostatak samopostovanja i samopouzdanja, i zato smatram da covek ne moze sebe voliti previse- moze samo da ne voli druge dovoljno i da drugima ne posvecuje dovoljno paznje; odnosno samoljublje je dobra stvar, egotizam i narcisizam su jednostavno receno bolesti.
I tu se slazem s hriscanskim postulatom: "Ljubi bliznjega svoga kao i samog sebe".
U idealnom svetu voleli bi i sebe i druge svim svojim srcem, no jako smo daleko od idealnog sveta.

 

[Skafander]

Inverzija? Eventualno mozda na neke stvari ili situacije mozemo gledati kao na inverziju, u slucaju kad je rajnji ishod pozitivan- no u slucaju egzistencijalne krize- nije uvek tako, i bilo da gledamo kroz prizmu terije razvoja ega https://forum.krstarica.com/threads/teorija-razvoja-ega-edt-susanne-cook-greuter.1024592/
ili teorije spiralne dinamike ili slicnih kategorija- vecina ljudi ostane zaglavljena na sredini- upravo zato jer je svaki prelaz na jedan ili drugi nacin dramatican- npr kad neko krece u vrtic ili skolu i onda ga odvajaju od roditelja i mora se "naviknuti" na novonastalu situaciju- to je (barem po mom misljenju) zapravo neka vrsta egzistencijalne krize koja kod neke dece moze biti blaga kod nekih intenzivna- no gotovo svi "predjemo ovaj nivo", kasnije se opet desava slicna situacija i generalno svi prodjemo nekoliko egzistencijalnih kriza- no u jednom momentu dodje do zastoja kad osoba previse veze identitet za ideologiju ili nekakvu stvar koja joj daje smisao zivota,
tako da egzistencijalna kriza cesto vodi ka napredku, ali nekad zna zavrsiti i sa suicidalnim mislima i samoubistvom i depresijom- pa zbog toga ne bih to nazvao inverzijom.

Zapravo su depresija i egzistencialna kriza iako razlicite stvari cesto povezane i isprepletene- i ptanje je koliko ljudi za koje se smatra da su depresivni zapravo u osnovi imaju u osnovi problema egzistencijalnu krizu?
A mnogi simptomi su isti kao i kod depresije: npr kao u ovoj temi nedostatak samopostovanja i samopouzdanja, i zato smatram da covek ne moze sebe voliti previse- moze samo da ne voli druge dovoljno i da drugima ne posvecuje dovoljno paznje; odnosno samoljublje je dobra stvar, egotizam i narcisizam su jednostavno receno bolesti.
I tu se slazem s hriscanskim postulatom: "Ljubi bliznjega svoga kao i samog sebe".
U idealnom svetu voleli bi i sebe i druge svim svojim srcem, no jako smo daleko od idealnog sveta.

Rekao sam da nije bukvalno kriza nego inverzija. Ali pričamo o istom. Znači egzistencijalna kriza i inverzija su isto ako daju napredak, a moraju da daju ako osoba želi da nastavi normalno, prirodno da živi, uvek može da se izabere život bez inverzije ili krize pa da zapadneš u depresiju ili da se ubiješ. Ne može se opstati bez inverzije, krize ili pauze kroz obnavljanje. To je zakon života. Čak i kad ti je dobro, ne može stalno, mora da ti bude ponekad i loše da bi ti bilo još bolje.
Depresija je stanje bez inverzije. Samo tok bez pauze. Ne može dugo da traje a da bude prirodno i normalno. Kao kad bi živeo bez spavanja ili jela. Ili kad se ne bi tuširao. Bio bi sve smrdljiviji i prljaviji i na kraju bi se razboleo...Zato je Tesla smislio struju sa inverzijom, struja sa frekvencijom odnosno sa pauzama u radu, da bi opstala i bila optimalna u radu, shvatio je kako priroda diše. DC, jednosmerna struja ne može dugo da opstane bez oscilacija i vibracija. Kao kad bi trošio bateriju koja se ne dopunjava. I milijardu drugih primera, sve iz života je po tom principu.

 

[Skafander]

Inverzija? Eventualno mozda na neke stvari ili situacije mozemo gledati kao na inverziju, u slucaju kad je rajnji ishod pozitivan- no u slucaju egzistencijalne krize- nije uvek tako, i bilo da gledamo kroz prizmu terije razvoja ega https://forum.krstarica.com/threads/teorija-razvoja-ega-edt-susanne-cook-greuter.1024592/
ili teorije spiralne dinamike ili slicnih kategorija- vecina ljudi ostane zaglavljena na sredini- upravo zato jer je svaki prelaz na jedan ili drugi nacin dramatican- npr kad neko krece u vrtic ili skolu i onda ga odvajaju od roditelja i mora se "naviknuti" na novonastalu situaciju- to je (barem po mom misljenju) zapravo neka vrsta egzistencijalne krize koja kod neke dece moze biti blaga kod nekih intenzivna- no gotovo svi "predjemo ovaj nivo", kasnije se opet desava slicna situacija i generalno svi prodjemo nekoliko egzistencijalnih kriza- no u jednom momentu dodje do zastoja kad osoba previse veze identitet za ideologiju ili nekakvu stvar koja joj daje smisao zivota,
tako da egzistencijalna kriza cesto vodi ka napredku, ali nekad zna zavrsiti i sa suicidalnim mislima i samoubistvom i depresijom- pa zbog toga ne bih to nazvao inverzijom.

Zapravo su depresija i egzistencialna kriza iako razlicite stvari cesto povezane i isprepletene- i ptanje je koliko ljudi za koje se smatra da su depresivni zapravo u osnovi imaju u osnovi problema egzistencijalnu krizu?
A mnogi simptomi su isti kao i kod depresije: npr kao u ovoj temi nedostatak samopostovanja i samopouzdanja, i zato smatram da covek ne moze sebe voliti previse- moze samo da ne voli druge dovoljno i da drugima ne posvecuje dovoljno paznje; odnosno samoljublje je dobra stvar, egotizam i narcisizam su jednostavno receno bolesti.
I tu se slazem s hriscanskim postulatom: "Ljubi bliznjega svoga kao i samog sebe".
U idealnom svetu voleli bi i sebe i druge svim svojim srcem, no jako smo daleko od idealnog sveta.

Taj zastoj kod tih ljudi nije prirodan, ne vodi ničemu, ne vodi ka obnavljanju i boljitku. Tako se ne živi. To je život u mraku. To u stvari nije život. Nego slepo verovanje u neku iluziju jer su programirani, indoktrinirani. To je bez pauze, krize ili inverzije. To je komforna zona ali neprirodna. Izopačena.
A što se tiče postulata, zlatno pravilo morala je da drugima radiš ono što bi voleo sebi. Kao pozitivna forma. A ne da ne radiš što ne bi sebi. Ali može i to.

 

[Banovic Strahinja]

Taj zastoj kod tih ljudi nije prirodan, ne vodi ničemu, ne vodi ka obnavljanju i boljitku.

Slazem se da zastoj ne vodi ka boljitku- medjutim cinjenica je da tom napretku prethodi tezak period i emotivne boli da se tako izrazim, a sasvim je normalno izbegavati boli- jer u vecini slucajeva bol je znak necega loseg, zato sam i naveo da su neke stvari kontraintiutivne tj protivne intuiciji da se izbegava bol- kao sto je npr naporna fizicka vezba ili naporan mentalni zadatak resavanje nekog problema, rekao bih da je vise intuitivno da je bolje gledati rijaliti ili netflix.
A druga stvar je sto smo u velikoj meri odredjeni nasim genima, negde oko 50% +/- verovatno nesto vise+ uticaj okoline i sticaja okolnosti, tako da ne samo da nemaju svi iste kapacitete niti pogodnu situaciju- u ogromnoj vecini slucajeva (ako ne i u svim) nisu sami ljudi krivi ni za svoje mane niti vrline,
S moje tacke gledista- hvaliti nekog zato sto je jako inteligentan ili pametan ili uspesan ili pak ima lepe oci ili vitak stas- je za mene cist debilizam- jer oni nisu zasluzni za to- kad su rodjeni dobili su neke stvari na tomboli.
Takodje niti je nuzno niti potrebno da svi budu duhovno razvijeni ili super pametni- cak bi to bilo vrlo stetno, jer potrebne su razlicite vrline i sposobnosti da bi citavo drustvo bolje funkcionisalo, mozda u dalekoj buducnosti ce biti drugacije.

 

[Skafander]

Slazem se da zastoj ne vodi ka boljitku- medjutim cinjenica je da tom napretku prethodi tezak period i emotivne boli da se tako izrazim, a sasvim je normalno izbegavati boli- jer u vecini slucajeva bol je znak necega loseg, zato sam i naveo da su neke stvari kontraintiutivne tj protivne intuiciji da se izbegava bol- kao sto je npr naporna fizicka vezba ili naporan mentalni zadatak resavanje nekog problema, rekao bih da je vise intuitivno da je bolje gledati rijaliti ili netflix.
A druga stvar je sto smo u velikoj meri odredjeni nasim genima, negde oko 50% +/- verovatno nesto vise+ uticaj okoline i sticaja okolnosti, tako da ne samo da nemaju svi iste kapacitete niti pogodnu situaciju- u ogromnoj vecini slucajeva (ako ne i u svim) nisu sami ljudi krivi ni za svoje mane niti vrline,
S moje tacke gledista- hvaliti nekog zato sto je jako inteligentan ili pametan ili uspesan ili pak ima lepe oci ili vitak stas- je za mene cist debilizam- jer oni nisu zasluzni za to- kad su rodjeni dobili su neke stvari na tomboli.
Takodje niti je nuzno niti potrebno da svi budu duhovno razvijeni ili super pametni- cak bi to bilo vrlo stetno, jer potrebne su razlicite vrline i sposobnosti da bi citavo drustvo bolje funkcionisalo, mozda u dalekoj buducnosti ce biti drugacije.

Isto kao što talenat ne treba hvaliti, ali treba trud i rad. Jer to je izbor, slobodna volja. Nije sve determinizam. Slobodna volja je pogled na problem. Ako ga ne posmatraš kao problem, onda nije problem. I lakše ćeš ga rešiti kao prepreku. Ali svaki novi početak je težak. I samo težina zadatka stvara karakter. Mora biti teško, ali je velika nagrada. Opet zavisi kako posmatraš. Ako ceniš zdravlje, to će ti biti dovoljna nagrada, ako hoćeš više, možda ne zaslužuješ i ne treba ti. Jer uvek može gore ako ne bolje, ili je to bolje to što jeste. Ako me razumeš.
Na lekcijama se uči. Bez grešaka ne može da se napreduje. Moraš da osetiš i da doživiš da bi shvatio. Onaj koji je rođen u bašti sa cvećem, neće ceniti to cveće. Samo ako ga nemaš a želiš i trudom i radom ćeš ga imati i ceniti jer ćeš znati kako je kad ga nemaš ili kad ga nisi imao.
A ne kad već imaš sve...to nije život, život je kretanje, život je put.