" Светски признати аналитичар Махди Наземораја за Геополитику говори о спонзорисаном тероризму (ИСИС) у служби новог светског поретка
MDN__Libya_.JPG
О најновијим сукобима у Ираку који западни медијиописују као „грађански рат“, у коме се Исламска Држава Ирака и Ал Шам боре против оружаних снага Ал Маликијеве владе, разговарамо са Махдијем Наземорајом (Mahdi Darius Nazemroaya), интердисциплинарним научником, социологом, предавачем и једним од најбољих геополитичких аналитичара. Махди Наземораја је истраживач канадског Центра за истраживање глобализације, члан Научног комитета за геополитику, експертски сарадник московског Фонда стратешке културе, колумниста „Русије данас“ и „Минт прес њуза“ („Mint Press News“), новинске агенције САД познате по разоткривању улоге Саудијске Арабије у хемијском нападу на Источни Гоут, у Сирији. Његови чланци на тему међународних односа и глобалног система преведени су на више од двадесет пет језика широм света.Наземoраја је аутор студије „Глобализација НАТО“ („Clariti Press“, 2012), једне од најауторитативнијих критичких књига о НАТО-у која се користи као приручник у одабраним војним колеџима. Његов рад о НАТО-у архивиран је 2011. у Војној мултимедијалној библиотеци самог НАТО-а у Бриселу.
У својим бројним анализама разоткрили сте планове глобалиста за стварање Новог Блиског истока, који почивају на разбијању Ирака на три државе, од којих је једна велика сунитска државу између Медитерана и Еуфрата, баш како то као свој циљ истичу припадници терористичке организације ИСИС („Исламска држава у Ираку и Сирији“). О каквој агенди је реч и на којим плановима и документима се заснива?
- Оно што се догађа са Ираком као и са његовим суседом Сиријом део је прецизно испланираног плана глобалиста за стварање Новог Блиског истока. Да би се он постигао, неопходно је разбити Ирак на три дела: Сунитски Ирак, Шиитски Ирак и Слободни Курдистан. Због чега је стратезима Новог светског поретка потребно да разбију Ирак? Израелски документ који су 1996. осмислили стратези САД, „A Clean Break: A New Strategy for Securing the Realm“, представља план о успостављању израелске доминације на Блиском истоку. План је предвидео избацивање Сирије из Либана и дестабилизацију Сиријске Арапске Републике уз помоћ Јордана или Турске. Први корак да се овај циљ постигне је свргавање Садама Хусеина, разбијање Ирака и коришћење централног Ирака за борбу против Сирије, у којој треба да учествују и Турска и Јордан, а неопходно је користити опозиционе антисиријске снаге из Либана. Вашингтон и Тел Авив су се надали да ће моћи да контролишу Бејрут кроз коалицију „14. март“, алијансу антисиријски оријентисаних партија, која је добила име по масовном антисиријском митингу одржаном 14. марта 2005. Када је постало јасно да ове политичке снаге нису у стању да политички доминирају Либаном, израелска војска се сручила на Либан са циљем да потпуно уништи Хезболах и његове политичке савезнике, који су најжешће ударе Израелаца претрпели 2006, као део покушаја да се уклони или барем умањи народна подршка коју Хезболах има у тим областима Либана.
Израелски план је реализован пред нашим очима. Стратешко распоређивање глобалистичких снага реализовано је након 11. септембра, када су САД повеле „глобални рат против тероризма“. На који начин се у „рат против тероризма“ уклопио напад Израела на Либан 2006?
- САД и НАТО су били у потпуности укључени у овај рат. Заправо, пре него што је рат започео, војна армада САД се усидрила у источном Медитерану. Она је сарађивала са Израелом, који се интегрисао у поморску источну флотилу НАТО-а током операције „Active Endeavour“, која је започела 9. октобра 2001, као један од НАТО „одговора“ у склопу „Глобалног рата против тероризма“, након чега је предузета реализација стратешког циља – припремање логистике за ратове против Авганистана, Ирака, Либана, палестинских снага отпора и Ирана. Како смо сазнали из документа Виноград комисије у Тел Авиву, израелски премијер Ехуд Олмерт и израелска влада направили су план напада на Либан годину дана раније и само су чекали непосредан повод за акцију. Искористили су тренутак када је Хезболах заробио неколико израелских трупа на граници. Израелска окупација Либана почела је 1982. године и трајала је до 2000. Користили су Палестинце као изговор, али након што је Палестинска ослободилачка организација напустила Либан, Израелци су и даље остали и задржали су многе либанске заточенике. Израел је искористио овај потез Либанаца да би започео велики рат. Циљ рата 2006. године није био напад на Либан већ – напад на Сирију. Циљ Израела је био да нападне Сирију уз помоћ САД, које су уз обале Либана распоредиле 24. поморску интервентну јединицу, спремну за случај покретања било какве операције.
Докје израелска војска још увек бомбардовала Либан, увелико се говорило о конфигурацији послератне „безбедности“ Либана. НАТО је првобитно најављивао да ће послати војне контингенте у Либан, генерал Џејмс Џонс, врховни командант НАТО-а у Европи, током израелског напада изјавио је да је НАТО спреман да игра мировну улогу у Либану, баш као што је то било у случају Авганистана. Наравно, у случају Авганистана, као и у случају бивше Југославије, није се радило ни о каквим мировним мисијама, већ о начину да окупационе снаге које спроводе колонијалну окупацију, запоседну земље како би „отвориле своје вене“ за глобалисте, до последње капи крви. Но, било је очигледно да ће Либанци бити непријатељски расположени према НАТО трупама. И у овом случају у Либану је орвелијански постављена „мировна мисија“ ЕУ у сарадњи са УН.
СвеЕУ чланице које су послале трупе у Либан или биле распоређене као поморске снаге, биле су чланице НАТО-а, већина војних контингената под заставом УН се састојала од чланица НАТО-а или блиских НАТО савезника. Након примирја између Либана и Израела, регион је постао дискретно окарактерисан као европска сфера војних операција.
Релативно непозната мапа Блиског истока кружи од средине 2006. На њу сте указали у свом тексту „Пројекат прекрајања Блиског истока – пројекат за Блиски исток“, 2006. Да ли ова мапа представља границе предвиђене за Нови Блиски исток?
- Ради се опокушају да се изгради консензус и да се јавност полако припреми за могуће, можда чак катаклизмичне промене на Блиском истоку. Има много мапа које оцртавају контуре Новог Блиског истока.
Мапа насловљена са „Нови блиски Исток“ заснива се на неколико других карата, укључујући и старије мапе потенцијалних граница на Блиском истоку још из доба америчког председника Вудра Вилсона и Првог светског рата. Ова мапа јекључни елемент у књизи „Никада не напустити битку“ Ралфа Петерса, потпуковника у пензији, објављеној 10. јула 2006. Петерс је радио у Кабинету заменика начелника штаба за обавештајне послове, у оквиру Одељења одбране САД, и он је био један од најистакнутијих аутора војних часописа Пентагона, где је писаоо војној стратегији и америчкој спољној политици. У мапи су црном бојом назначене земље које добијају нове територије, а црвеном оне које губе територије. Њоме се предвиђа разбијање Турске, Сирије, Ирака, Ирана, Пакистана, Саудијске Арабије, Кувајта, Катара у неколико земаља. Север Ирана постао би део Азербејџана, предвиђа се стварање Великог Курдистана. Ирак је подељен на три земље: Сунитски Ирак, Шиитски Ирак и Слободни Курдистан. Јерменија и делови Азербејџана би постали део Великог Курдистана. Саудијска Арабија би била разбијена. Чак и изван Блиског истока, у Јужној и Централној Азији, Авганистан и Пакистан би били подељени.
Након ове, појавиле су се и многе друге мапе, са потпуно истим границама. Једна од њих је објављена неколико година касније у престижном америчком часопису „Атлантик“ и, знате ли шта се догодило? Судан је подељен.
Британци су у 19. и 20. веку веома успешно спровели балканизацију Судана. Изазивање сукоба и подела по линијама етницитета отпочело је одвајањем Судана од Египта, но за балканизацију Судана такође је везан план Јинон (Yinon Plan), чији је стратешки циљ да осигура израелску надмоћ кроз балканизацију блискоисточних и арапских држава у мање и слабије државе. У овом контексту, Израел је дубоко укључен у Судану.
Израелскистратези виде Ирак као свој највећи стратешки изазов међу арапским државама, и он је централни циљ балканизације на Блиском истоку и у арапском свету. Магазин „Атлантик“ је у овом контексту објавио 2008. чланак Џефрија Голдберга под називом „Након Ирака, како ће изгледати Блиски исток?“ У свом чланку Голдберг доноси мапу Блиског истока која се поклапа са Јинон планом и мапом будућег Блиског истока коју је представио Ралф Питерс.
Није случајно да су поред подељеног Ирака на карти приказане и подељене државе Судан, Либан, Иран, Турска, Сирија, Египат, Сомалија, Пакистан, Авганистан. Од значаја за источну Африку јесте да је на мапи Еритреја окупирала Етиопију, а Сомалија је подељена на Сомалијаленд, Пунтленд, и умањену Сомалију.
Израел ради на распиривању тензија између различитих хришћанских и муслиманских фракција. ЦиљевиЈинон плана су да се Либан и Сирија поделе у неколико држава, на основу верских и секташких идентитета ‒ сунитских муслимана, шиитских муслимана, хришћана и Друза. Јинон план је предвидео и балканизацију Египта, Судана и Либије. Неколико година после ове мапе објављене у „Атлантику“, појавила се и мапа у „Њујорк тајмсу“, на којој је Либија подељена, као и Јемен, Сирија и Ирак."...
Sa:
http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/753-2014-08-06-12-28-52
"Zaklela se zamlja Raju , da se ..." !
Al` ipak i to pre ili kasnije se saznaju tajne "iza sedam brava" !
Nije o njima pisao samo Z . Bzezinski ...
MDN__Libya_.JPG
О најновијим сукобима у Ираку који западни медијиописују као „грађански рат“, у коме се Исламска Држава Ирака и Ал Шам боре против оружаних снага Ал Маликијеве владе, разговарамо са Махдијем Наземорајом (Mahdi Darius Nazemroaya), интердисциплинарним научником, социологом, предавачем и једним од најбољих геополитичких аналитичара. Махди Наземораја је истраживач канадског Центра за истраживање глобализације, члан Научног комитета за геополитику, експертски сарадник московског Фонда стратешке културе, колумниста „Русије данас“ и „Минт прес њуза“ („Mint Press News“), новинске агенције САД познате по разоткривању улоге Саудијске Арабије у хемијском нападу на Источни Гоут, у Сирији. Његови чланци на тему међународних односа и глобалног система преведени су на више од двадесет пет језика широм света.Наземoраја је аутор студије „Глобализација НАТО“ („Clariti Press“, 2012), једне од најауторитативнијих критичких књига о НАТО-у која се користи као приручник у одабраним војним колеџима. Његов рад о НАТО-у архивиран је 2011. у Војној мултимедијалној библиотеци самог НАТО-а у Бриселу.
У својим бројним анализама разоткрили сте планове глобалиста за стварање Новог Блиског истока, који почивају на разбијању Ирака на три државе, од којих је једна велика сунитска државу између Медитерана и Еуфрата, баш како то као свој циљ истичу припадници терористичке организације ИСИС („Исламска држава у Ираку и Сирији“). О каквој агенди је реч и на којим плановима и документима се заснива?
- Оно што се догађа са Ираком као и са његовим суседом Сиријом део је прецизно испланираног плана глобалиста за стварање Новог Блиског истока. Да би се он постигао, неопходно је разбити Ирак на три дела: Сунитски Ирак, Шиитски Ирак и Слободни Курдистан. Због чега је стратезима Новог светског поретка потребно да разбију Ирак? Израелски документ који су 1996. осмислили стратези САД, „A Clean Break: A New Strategy for Securing the Realm“, представља план о успостављању израелске доминације на Блиском истоку. План је предвидео избацивање Сирије из Либана и дестабилизацију Сиријске Арапске Републике уз помоћ Јордана или Турске. Први корак да се овај циљ постигне је свргавање Садама Хусеина, разбијање Ирака и коришћење централног Ирака за борбу против Сирије, у којој треба да учествују и Турска и Јордан, а неопходно је користити опозиционе антисиријске снаге из Либана. Вашингтон и Тел Авив су се надали да ће моћи да контролишу Бејрут кроз коалицију „14. март“, алијансу антисиријски оријентисаних партија, која је добила име по масовном антисиријском митингу одржаном 14. марта 2005. Када је постало јасно да ове политичке снаге нису у стању да политички доминирају Либаном, израелска војска се сручила на Либан са циљем да потпуно уништи Хезболах и његове политичке савезнике, који су најжешће ударе Израелаца претрпели 2006, као део покушаја да се уклони или барем умањи народна подршка коју Хезболах има у тим областима Либана.
Израелски план је реализован пред нашим очима. Стратешко распоређивање глобалистичких снага реализовано је након 11. септембра, када су САД повеле „глобални рат против тероризма“. На који начин се у „рат против тероризма“ уклопио напад Израела на Либан 2006?
- САД и НАТО су били у потпуности укључени у овај рат. Заправо, пре него што је рат започео, војна армада САД се усидрила у источном Медитерану. Она је сарађивала са Израелом, који се интегрисао у поморску источну флотилу НАТО-а током операције „Active Endeavour“, која је започела 9. октобра 2001, као један од НАТО „одговора“ у склопу „Глобалног рата против тероризма“, након чега је предузета реализација стратешког циља – припремање логистике за ратове против Авганистана, Ирака, Либана, палестинских снага отпора и Ирана. Како смо сазнали из документа Виноград комисије у Тел Авиву, израелски премијер Ехуд Олмерт и израелска влада направили су план напада на Либан годину дана раније и само су чекали непосредан повод за акцију. Искористили су тренутак када је Хезболах заробио неколико израелских трупа на граници. Израелска окупација Либана почела је 1982. године и трајала је до 2000. Користили су Палестинце као изговор, али након што је Палестинска ослободилачка организација напустила Либан, Израелци су и даље остали и задржали су многе либанске заточенике. Израел је искористио овај потез Либанаца да би започео велики рат. Циљ рата 2006. године није био напад на Либан већ – напад на Сирију. Циљ Израела је био да нападне Сирију уз помоћ САД, које су уз обале Либана распоредиле 24. поморску интервентну јединицу, спремну за случај покретања било какве операције.
Докје израелска војска још увек бомбардовала Либан, увелико се говорило о конфигурацији послератне „безбедности“ Либана. НАТО је првобитно најављивао да ће послати војне контингенте у Либан, генерал Џејмс Џонс, врховни командант НАТО-а у Европи, током израелског напада изјавио је да је НАТО спреман да игра мировну улогу у Либану, баш као што је то било у случају Авганистана. Наравно, у случају Авганистана, као и у случају бивше Југославије, није се радило ни о каквим мировним мисијама, већ о начину да окупационе снаге које спроводе колонијалну окупацију, запоседну земље како би „отвориле своје вене“ за глобалисте, до последње капи крви. Но, било је очигледно да ће Либанци бити непријатељски расположени према НАТО трупама. И у овом случају у Либану је орвелијански постављена „мировна мисија“ ЕУ у сарадњи са УН.
СвеЕУ чланице које су послале трупе у Либан или биле распоређене као поморске снаге, биле су чланице НАТО-а, већина војних контингената под заставом УН се састојала од чланица НАТО-а или блиских НАТО савезника. Након примирја између Либана и Израела, регион је постао дискретно окарактерисан као европска сфера војних операција.
Релативно непозната мапа Блиског истока кружи од средине 2006. На њу сте указали у свом тексту „Пројекат прекрајања Блиског истока – пројекат за Блиски исток“, 2006. Да ли ова мапа представља границе предвиђене за Нови Блиски исток?
- Ради се опокушају да се изгради консензус и да се јавност полако припреми за могуће, можда чак катаклизмичне промене на Блиском истоку. Има много мапа које оцртавају контуре Новог Блиског истока.
Мапа насловљена са „Нови блиски Исток“ заснива се на неколико других карата, укључујући и старије мапе потенцијалних граница на Блиском истоку још из доба америчког председника Вудра Вилсона и Првог светског рата. Ова мапа јекључни елемент у књизи „Никада не напустити битку“ Ралфа Петерса, потпуковника у пензији, објављеној 10. јула 2006. Петерс је радио у Кабинету заменика начелника штаба за обавештајне послове, у оквиру Одељења одбране САД, и он је био један од најистакнутијих аутора војних часописа Пентагона, где је писаоо војној стратегији и америчкој спољној политици. У мапи су црном бојом назначене земље које добијају нове територије, а црвеном оне које губе територије. Њоме се предвиђа разбијање Турске, Сирије, Ирака, Ирана, Пакистана, Саудијске Арабије, Кувајта, Катара у неколико земаља. Север Ирана постао би део Азербејџана, предвиђа се стварање Великог Курдистана. Ирак је подељен на три земље: Сунитски Ирак, Шиитски Ирак и Слободни Курдистан. Јерменија и делови Азербејџана би постали део Великог Курдистана. Саудијска Арабија би била разбијена. Чак и изван Блиског истока, у Јужној и Централној Азији, Авганистан и Пакистан би били подељени.
Након ове, појавиле су се и многе друге мапе, са потпуно истим границама. Једна од њих је објављена неколико година касније у престижном америчком часопису „Атлантик“ и, знате ли шта се догодило? Судан је подељен.
Британци су у 19. и 20. веку веома успешно спровели балканизацију Судана. Изазивање сукоба и подела по линијама етницитета отпочело је одвајањем Судана од Египта, но за балканизацију Судана такође је везан план Јинон (Yinon Plan), чији је стратешки циљ да осигура израелску надмоћ кроз балканизацију блискоисточних и арапских држава у мање и слабије државе. У овом контексту, Израел је дубоко укључен у Судану.
Израелскистратези виде Ирак као свој највећи стратешки изазов међу арапским државама, и он је централни циљ балканизације на Блиском истоку и у арапском свету. Магазин „Атлантик“ је у овом контексту објавио 2008. чланак Џефрија Голдберга под називом „Након Ирака, како ће изгледати Блиски исток?“ У свом чланку Голдберг доноси мапу Блиског истока која се поклапа са Јинон планом и мапом будућег Блиског истока коју је представио Ралф Питерс.
Није случајно да су поред подељеног Ирака на карти приказане и подељене државе Судан, Либан, Иран, Турска, Сирија, Египат, Сомалија, Пакистан, Авганистан. Од значаја за источну Африку јесте да је на мапи Еритреја окупирала Етиопију, а Сомалија је подељена на Сомалијаленд, Пунтленд, и умањену Сомалију.
Израел ради на распиривању тензија између различитих хришћанских и муслиманских фракција. ЦиљевиЈинон плана су да се Либан и Сирија поделе у неколико држава, на основу верских и секташких идентитета ‒ сунитских муслимана, шиитских муслимана, хришћана и Друза. Јинон план је предвидео и балканизацију Египта, Судана и Либије. Неколико година после ове мапе објављене у „Атлантику“, појавила се и мапа у „Њујорк тајмсу“, на којој је Либија подељена, као и Јемен, Сирија и Ирак."...
Sa:
http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/753-2014-08-06-12-28-52
"Zaklela se zamlja Raju , da se ..." !
Al` ipak i to pre ili kasnije se saznaju tajne "iza sedam brava" !
Nije o njima pisao samo Z . Bzezinski ...
..и као такво " аутоматски " подпада под ...ТЕОРИЈУ ЗАВЕРЕ
